Pod "svi", znaci da ce svaki neleceni manijak da ima svoj arsenal.

Resenje je prevencija i lecenje. Ako ti je rodjak ili rodjaka malo cudan, umesto da ga krijes u podrumu ili udajes u drugo selo, sto je balkanska tradicija... lepo ga odvedes kod psihijatra da malo popricaju.
Ne leci se sve lekovima i elektroskovima. Nekada i sama prica pomogne.

A ovog su ocigledno krili, zanemarivali i takvog pustili u svet.

---

"BORIM SE DA NE PIŠEM NIŠTA, ALI MORAM..." Koleginica ubijenog programera otkrila šta se KOBNOG DANA DOGODILO u Ruzveltovoj 55
16.03.2018. 19:15

Pet dana nakon užasnog zločina koji se dogodio u firmi "Privredni savetnik - informacione tehnologije" u Ruzveltovoj ulici u Beogradu kada je programer Nebojša Stojilković ubio svog šefa Branka Kanjevca, ranio kolegu Marka Filipovića, a potom u svom stanu na Zvezdari izazvao požar i sebi pucao u glavu, kolege ubijenih i ubice, odlučile su da otkriju šta se kobnog dana zapravo dogodilo.

Nataša Narančić, jedna od zaposlenih u ovoj firmi, koleginica ubijenog Kanjevca, ranjenog Filipovića, povređenog Igora Radenkovića (koji je, kako se mislilo, skočio sa drugog sprata da bi se spasao) i ubice Stojilkovića, kaže da ne može da ostane ravnodušna na špekulacije o zločinu.

- Borim se sa sobom da ne pišem ništa, ali ne mogu da ostanem ravnodušna na neistine i špekulacije koje čitam po novinama, vezano za tragediju koja se u ponedeljak desila u našoj firmi. Policija nam je zabranila da pričamo sa medijima, da ne ometamo istragu. Ali, otišlo je predaleko i u štampi i u komentarima. Pa evo, ja lično, dok naša firma zvanično ne izda sopšenje, želim da pojasnim neke stvari. A obzirom na krajni ishod, dalje istrage teško da će biti - započela je Nataša.

Kako je navela, firma Privredni savetnik - informacione tehnologije (PS.IT) je mala softverska firma koja je do skoro zapošljavala radnike samo po preporuci.

- Tako je došao i naš, sada pokojni Kanjevac, a na njegovu preporuku kasnije, ironijom sudbine i napadač, takođe pokojni Nebojša. Firma je topla, prijateljska sa jako dobrim međuljudskim odnosima. Uvek svi zajedno idemo na raznorazne proslave, svadbe, kuglanje, „team building-e“... Ustvari, išli smo svi, osim Nebojše - kaže Nataša.

Ona dodaje da su sa kolegom, koji je prošli ponedeljak pretvorio u najgori u njihovim životima, svi pokušavali da se druže, ali bezuspešno.

- Pokušavali smo da mu se približimo, da ga razgalimo, da mu pomognmo da postane deo ekipe, ali se on nije dao. Ostajao je tvrd, često i grub na naše pokušaje. Nakon nekog vremena smo odustali i ispoštovali njegovu želju za privatnošću. Dolazio je u nekoliko navrata u sukobe sa kolegama, ali samo verbalne. Imao je običaj i da ode u drugu kancelariju, da se zaključa i da radi. Shvatili smo to kao potrebu za mirom, jer je inače firma prometna jer često kolege ulaze i izlaze iz kancelarije, jer svi međusobno sarađuju: i konsultanti, i podrška i programeri, a provuče se i po neki poziv od korisnika. Mislili smo samo da ga sve to ometa u radu. Opet sa nekima je nalazio zajednički jezik i umeo je i da se i našali. U krajnjem slučaju, ne želi svako da mu firma bude „druga kuća“ i nismo hteli da ga forsiramo. Uglavnom je radio na projektima koji nisu previše zahtevali timski rad i gde je imao punu slobodu u radu. Sve do poslednjeg projekta - objašnjava njegova koleginica.

- Nasmejan, šaljiv, ali i ozbiljan i predan radnik kada se to od  njega zahtevalo. Radio je kod nas nekoliko godina, ali želja za novim znanjem i novim tehnologijama ga je odvela u drugu firmu. Tamo je radio par godina, sticao nova znanja, dosta je putovao i pokazao se kao odličan radnik. Međutim, oženio se, dobio sina i želeo je što više vremena da posveti svojoj novoj porodici, i sinčiću koji je skoro napunio godinu dana. Želeo je da obnovi saradnju sa nama, voleo je ljude u našoj firmi, bio je pun ideja i želje da nastavimo na projektu koji je on sam započeo dok je radio kod nas. Svi su se složili i projekat je nastavljen. Kanjevac je postao vođa projekta - objašnjva i dodaje:

- Radilo se sve zajedno, timski, ali uz poštovanje određenih procedura i pravila. Nebojša to nikako nije mogao da prihvati, pa je i dalje radio sam za sebe i na neki način sabotirao ostale, nepoštovanjem procedura. U više navrata je razgovarano sa njim, traženo je od njega da pokuša da se prilagodi, ali nakon bezuspešnih pokušaja, u četvrtak, 8. marta mu je rečeno da će biti skinut sa projekta. Direktor i dalje nije hteo da mu da otkaz, već je hteo da se potrudi opet da mu nađe neki projekat koji neće zahtevati previše timski rad, ali je on odbio i rekao da raskida saradnju. Pokupio je svoje stvari i otišao iz firme.

Nije ga bilo do kobnog ponedeljka

Kako objašnjava Nataša, Nebojša se u firmi nije pojavljivao do dana kada je počinio masakr u Beogradu.

- Došao je u firmu, nas nekoliko je bilo na sastanku, videli smo samo njegovu siluetu dok je prolazio. Svi smo pomislili da je došao ili da izgladi stvari ili da potpiše rešenje o prestanku saradnje. Ušao je u našu kancelariju smrtno ozbiljan (kakav je doduše većinom i bio), skenirao sve pogledom i zatvorio vrata. Posle toga se čulo nekoliko pucnjeva. U prvi mah smo pomislili da su petarde, ali onda su se i naša vrata opet otvorila i jedan kolega nam je svima viknuo da se sakrijemo pod sto... - kaže ona i nastavlja:

- Sledeće čega se sećam je da sam pod stolom sa kumom koja mi je i koleginica, dok se oko nas čuju pucnji. Posle sam saznala da sam, verovatno skamenjena i neverujući šta se dešava, stajala dok me kuma nije povukla pod sto. Kada su ljudi počeli da se kreću, trče u panici, shvatili smo da je Nebojša otišao. Tada je krenula agonija... Videli smo nepokretnog Kanjevca na podu, dvojica kolega su pritrčali da mu pomognu, videli smo u drugoj kancelariji našeg ranjenog Mareta u strašnim bolovima, i saznali da je i naš Igor skliznuo sa simsa iz svoje kancelarije, gde je pokušao da se sakrije od Nebojše kada je čuo pucnje - kaže ona.

Uznemireno, Nataša dodaje da je na policiji da utvrdi koliko je metaka Nebojša ispalio, koliko je ostalo u šaržeru koji mu je ispao kada se jedan metak, srećom, zaglavio i šta je posle uradio.

- Našeg dragog Kanjevca više nema i neće ga ništa vratiti. Pokoj mu duši i večna mu slava. A njegovoj i našoj Anči, i njihovom Đoletu, želim da pokušaju da prebrode gubitak kako mogu i koliko mogu i da pokušaju da nađu neku utehu u svemu ovome - zaključila je ona.

Branko Kanjevac sahranjen je u sredu na Centralnom groblju u Beogradu. Iza njega je ostala supruga i jednogodišnji sin. Marko Filipović još je na intenzivnoj nezi u bolnici, dok je povređeni Radenković na ortopediji i polako se oporavlja od zadobijenih povreda.

Izvor: Blic

Пази могуће је да је та фирма заиста била рај на земљи, ја још нисам чуо да постоји такав колектив где се сви друже, где нема лоших односа и мобинга, где покушавају оне који су асоцијални да их прикључе том веселом друштву, где сви насмејани долазе понедељком на посао, али ето да се није десило ово убиство, ко би рекао да постоји у Србији и још у приватном сектору таква фирма.

На страну што је убица био болестан...то је друга прича, јер он је могао то да уради и у неком другом окружењу и околностима.

Teži se ka tome da niko nema pravo da ubije, pa ni države. Osim neke nužde-samoodbrane. Stoga niko ne zaslužuje da umre, to je apsolutna tvrdnja.

Zdrav pojedinac bi trebao da usvoji taj opšti moralni okvir okruženja.

čemu panika. razlika između ludaka i normalnog čoveka je samo u tome što te ludak nikada neće napasti bez razloga.

e sere mi se oko tih tajm bildinga i nasmejanih,razdraganih radnih atmosfera vuhuuu svi smo braca,prijatelji,kumovi niko srecniji od nas nego kad smo na poslu jebes porodicu pa cu vikende provoditi sa kolegama
e kako da ne
za mene je to nenormalno za posao nisam ja tu sto vas volim i sto nemam pametnije stvari u zivotu
uvek sam se trudio da se na poslu ponasam profesionalno bez obzira sa kim saradjujem dal mi se neko svidja ili nesvidja to na posao ne sme da utice,ali Srbija tako ne funkcionise

doduse ovaj lik je bio van vinkla i ocigledno ne bas profesionalan
mislim i ja bi da karam vesnu zmijanac ali nece da ide tako i on ako hoce da radi sam projekte mogao je da osnuje svoju firmu

Koje su realno šanse da mi pohvatamo sve ludake ovog sveta, ili čak neki značajan deo? Nikakve jbg. Zato je rešenje da se naoružamo pošto smo ionako postali divlji zapad bar da imamo neke šanse kad krene neki ludak da puca.

Kako li je nasao pistolj za tri dana bas me to zanima?

Ne zanima me u smislu da i sam pazarim jedan
Ono, mutav, povucen mladic nasao kanale ilegalne trgovine oruzja. Pa ja ispravnu mandarinu bez koscica ne mogu da kupim za tri dana a ne pistolj jebeni. A ne bih rekao da sam mutav ili asocijalan

Dileri

Pa dobro, nisam ni mislio da je od postara

Al, mislim, kako naci dilera? Nije da ih ima po oglasima i na banderama.....

Doduse svi kazu da je pametan momak bio

bio je tih i govorio kako mrzim ponedeljke...