Ако сам сморио, (што стално понављаш), зашто упорно онда пишеш читаве трактате као одговор мени?


Стварно? Видиш како си лепо упућен у албанске обичаје и изразе...

Да ли су Македонци тлачили те сироте Албанце, попут грозних Срба чије владавине су једва чекали да се ослободе,  па да их тако сад третирају?

Које су религије ти Македонци? Да ли Бошњаке (који такође живе на Космету) зову шкије?  


И територије Немачке које су анектирале околне земље, нису припадале тим околним земљама, па сад припадају. Са тих територија је долазила агресија на Русију, и Русија је те области добила у контраофанзиви против својих некадашњих ославача и агресора.

То се не може поредити са чисто освајачким нападима Турака или колонизацијама које су радиле Европске државе против народа који им никакво зло нису учинили.


https://en.wikipedia.org/wiki/Abbasid_Caliphate






Да, када је Абасидски калифат био на свом врхунцу, он се распадао.



Ма није могуће? Хришћанска Европа?  

Како сад такви стеротипи...Не могу да верујем, тако просвећен човек попут тебе користи тако јадну пропаганду...

Уосталом, већ сам лепо констатовао за тебе:


Да ли су такве егзекуције и касапљења у складу са хришћанским учењем, па чак и те саме католичке цркве?

Да ли су такве егзекуције и касапљења у складу са учењем ислама и шеријатског права?



Ко сада и даље користи исте или сличне методе у 21. веку?


Па да су стварно тако грозни били не би правили државе које су трајале стотинама година...

То је иначе твоја ретардирана аргументација, када браниш Турке.


Када будеш био у могућности да нађеш неки доказ за твоје тврдње, јави се да дискутујемо.  



Шпанци и инквизиција су споменути по аналогији са твојим "толерантним" Османлијама, који су ето били сурови у пар наврата, али не би они створили такву империју да су стварно били тако грозни.

Пошто су Шпанци створили велику и дуготрајну империју, притом користећи справице које си постављао и терором, а то претпостављам да не спориш, дакле да отпада твој аргумент о томе да су Османлије морале да буду ипак толерантне да би одржавали ту империју тако дуго.


Али тешко је очекивати да ћеш то да скапираш...

Узгред, против злочина "хришћанских" конквистадора у Америци над домороцима је устао баш један хришћански свештеник, Бартоломео де Лас Касас:

https://en.wikipedia.org/wiki/Bartolom%C3%A9_de_las_Casas

Управо је он и разоткрио свету злочиначке праксе истих.

П.С

Него да се вратимо на муслимане. Не знам како се примери из средњег века могу користити да оправдавају насилно понашање муслимана (сунита, да нагласим) у 21. веку и то у најсекуларнијим и најлибералнијим земљама Европе? Посебно што од свих емиграната, срање праве скоро искључиво муслимани (сунити).
Како се упорно прозивање хришћанства, које практично изумрло у западној Европи користи да се оправда понашање муслимана у државама које су потпуно секуларне, па чак и атеистичке?

Посебно што Дабишине неомарксистичке ставове дели и пропагира већина европских влада и елита у којима та муслиманска екипа дивља и убија...

Ако се муслимани осећају отуђено и дискриминисано у Европи (Дабишина неомарксистичка религиозна мантра), што онда толико наваљују да дођу у њу? Ако се осећају дискриминисано у неким Европским земљама, што лепо из њих не емигрирају или оду у Сауди Арабију, која је богата и по њиховој вољи културолошки?

Биће теби безмозгана на претек кад ти покуцају на врата отаџбине

Who are the three brothers?

the guardian

The police hunt for on-the-run Paris terror suspect Abdeslam Salah comes as the investigation into the attacks focuses on three French brothers based in Belgium.



According to Le Monde, the names of two of the brothers were on rental contracts for two cars with Belgian number plates and used during the attacks, a Volkswagen Polo and a Seat.

French broadcaster BFMTV reported that Salah is suspected of renting the black Polo, which was found near the Bataclan concert hall where 89 people died.

His brother Ibrahim Salah was named by the Washington Post as another of the terror suspects, citing a senior European intelligence official. It is thought that he may be one of the suicide bombers killed in the attacks.

A third brother, who has not been named, is believed to have been among seven people arrested on Saturday in the Molenbeek-Saint-Jean district of Brussels.

Three of the seven suicide bombers were French, officials say

Three of the seven suicide bombers killed in the Paris attacks were French citizens, officials in France and Belgium have said.

Associated Press reports that one suicide attacker identified by a skin sample had been living in a Paris suburb.

A Belgian official said two of the seven suicide bombers were French men living in Brussels. Among the seven arrested in the Belgian capital is a French citizen, the official said.

The development will highlight growing fears of possible homegrown terrorism in France, a country that has exported more jihadis than any other in Europe.

The suspects: what we know so far

Here is what we know so far about the suspects in the Paris attack.

Seven attackers were killed in the atrocity. An eighth man is still feared to be at large.

    Only one of the attackers, Omar Ismaïl Mostefai, has so far been named by French police. Mostefai’s brother, father and sister-in-law are among seven people being questioned by police in France. The 29-year-old, who is of Algerian origin, was from Courcouronnes, a town in Essonnes south of Paris. He was identified by his severed finger, which was found among the wreckage of the Bataclan concert hall, where he and two other militants blew themselves up.

    Two of the attackers were French nationals who lived in Brussels, according to the Belgian prosecutor.

    At least seven people have been detained following raids in Brussels. Three men were arrested on Saturday, with at least four further arrests taking place on Sunday. Police are still investigating whether those detained can be linked to the Paris attacks.

    A passport was found near the site of one of the bombings belonging to a Syrian man named Ahmed Almohamed, 25, who is considered a suspect in the attack. The Serbian newspaper Blic said he had crossed into the country on 7 October, having arrived four days earlier in Leros, Greece. The paper also reported that French security officials had asked their Serbian counterparts for help as the man had been registered in the southern Serbian town of Presevo. A Greek newspaper, Protothema, said he was travelling with a second man, Mohammed Almuhamed, and published pictures purporting to show their travel documents. As ever, such details are hard to verify. It cannot be ruled out that the men were travelling under false documents – the Guardian has previously reported on the burgeoning trade in fake and stolen passports.

    Police are still hunting one man involved in Friday night’s attacks, French media report. Citing police sources, BFM TV said a French national who rented a Volkswagen Polo seen outside the Bataclan where 89 people died was “not among the seven dead attackers or the men arrested so far in Belgium”.

Who is Omar Ismail Mostefai?

Omar Ismail Mostefai, the first Paris gunman to be identified, was born and spent his teenage years in Courcouronnes, a town 16 miles (25km) south of Paris in Essonne.



He grew up in the Canal neighbourhood, which is ethnically diverse with a young population and a high proportion of social housing. The low-rise council blocks of flats beside the canal are much calmer and less troubled than the more difficult low-income estates of the neighbouring town of Évry. The French prime minister, Manuel Valls, used to be mayor of Évry and was vocal about the problems facing the banlieue suburban estates outside Paris.

As news emerged of Mostefai’s role in the attacks, people in Courcouronnes were milling around near the shopping area and one young man was fishing in the canal. One man who did not want to be named who was at high school with Mostefai said:

    He was not a troublemaker. He was someone who stood up for himself – you wouldn’t provoke him because you knew that he’d stand up for himself if you did. But he wasn’t someone who went looking for problems. He was calm, he wasn’t someone who you’d notice, who stood out.

He said Mostefai went to Friday prayers and observed Ramadan, but he didn’t stand out as someone very serious about religion. He added: “I’m really surprised to hear he was involved in this, really surprised.”

Pariz i Francuska nam je onako generalno daleko bliza nego Nigerija, pocev od nasih iseljenika, od pecalbara do umetnicke elite.

Em istorijski kontekst, ko ima neke veze sa znanjem istorije.

Sta ja hocu da kazem, apsolutno mi je debilno to silovanje empatijom i solidarnosti ali mi je svakako jasno zasto nas mnogo vise boli kurac za Nigeriju i Afriku.

To sto ne podrzavam ne znaci da ne razumem.

Mada ta decurlija nema preterano neku definisanu svest zasto to radi i sta je uopste solidarnost i podrska.

Kace lajk na popularno. To je to.

  Ne delimo se samo mi :


     http://metro.co.uk/2015/11/15/why-didnt-facebook-offer-a-lebanon-flag-profile-picture-after-the-beirut-bombings-5502871/

Nadjoh tekst je**m ti ovu pretragu 

Manuel Vals u BEOGRADU :Mala priča o francusko-srpskom prijateljstvu


Povodom posete Manuela Valsa Srbiji u četvrtak i petak,Žan Kristof Bison podseća na veze ova dva naroda kroz vekove.Urednik kulturne i lifestyle rubrike magazina Figaro,Bison je autor nekoliko knjiga o Srbiji :Mihajlović,istorija Beograda,ukus Beograda.Poslednja knjiga Velike bitke koje su stvorile Francusku...

„Volimo Francusku,kao što ona voli nas“

Petak ujutru,nakon dvodnevne posete Beogradu,Manuel Vals je stajao ispred spomenika zahvalnosti Francuskoj u Kalemegdanskom parku,srcu starog grada Beograda.Rad vajara Ivana Meštrovića otkriven je 1931,da gradjani belog grada kao i narod cele Kraljevine Jugoslavije,koja je nastala 1929 iz Kraljevine Srba,Hrvata i Slovenaca koja je stvorena posle rata,nikad ne zaboravi zahvalnost koju duguje zemlji koja im je toliko pomogla u borbi protiv bugarske i nemačke okupacije.Dan pre,odnosno bolje reći,u četvrtak uveče,dok je Fransoa Oland objašnjavao naciji prednosti svog predsednikovanja,njegov premijer je bio na prijemu,nedaleko od pariske ulice,u rezidenciji francuskog ambasadora u Beogradu,zgradi koja je delo francuskog i srpskog arhitekte,i na kojoj stoje tri statue koje simbolizuju jednakost,slobodu i bratstvo.Manuel Vals će nesumnjivo prijatno iznenadjen napustiti ovu,već decenijama denunciranu zemlju,a ponekad čak i danas se mogu čuti reči,balkanski djavo,neofašistički homofobi,huligani rasisti,mafijaški ratovi i devojke sumnjivog morala.Ruku na srce,malo ko je u Francuskoj i pokušao da skine ove čini koje je bacio Bernard Henri Levi,osim par ljudi kao što su Fransoa Miteran,Žan Pjer Ševenman ili Iber Vedrin,malo je političkih lidera koji su pokušali da uklone ove klišee koji postoje još od 1991,a i danas ih ima.

Manuel Vals tokom kratke posete možda neće popamtiti sve ono što mu kažu njegovi domaćini o vekovnim vezama ova dva naroda,možda par reči,nekoliko datuma,neka imena...možda baš ova:
Pjer Lermit,amijenski prorok,je još daleke 1096,prošao kroz tada vizantinske gradove Beograd i Niš,na čelu krstaša koji su išli za Jerusalim.

Bitka na Kosovu koja se desila 28 juna 1389 godine sukobila je hrišćanske vitezove i otomanske trupe.Sudeći po hronici Filipa de Meziera,francuski kralj Šarl VI verujući da su Srbi postigli veliku pobedu nad Turcima,priredio je veliko slavlje i naredio da se svira „Te Deum“ u Notr Damu uz njegovo prisustvo u čast kosovskih junaka.

Princ Eugen Savojski,još jedan heroj ratova protiv Turaka,administrirao je Beogradom u ime Austrijanaca od 1718 do 1739,radio je na uvodjenju mnogih elemenata francuske civilizacije,od urbanog planiranja do francuskih rolnica,pa sve do otvaranja prve apoteke u Beogradu.

Srpski ustav iz 1835 je inspirisan francuskim ustavima.Tokom celog 19 veka,kako to piše Dušan Bataković,stotine srpskih studenata je dolazilo na francuske univerzitete /takozvani Parižani) koji su umnogome inspirisali stvaranje institucija i zakona u novoj modernoj srpskoj državi.

Albert Male koji je poznat po svojoj poznatoj školskoj istoriji koji je pisao sa Žilom Isakom,pre te knjige u 28 godini po savetu Ernesta Lavisa bio je tutor budućeg kralja Aleksandra Obrenovića.

Viktor Igo je,tokom istočne krize (1875-1878) kada su albanski janičari i bašibozuci počinili masakr u Hercegovini,poslao apel svim evropskim vladama,da spasu mali herojski srpski narod,oni hoće da ih istrebe-uveravao je on.

Ipolit Monden oficir francuske vojske je od 1862 do 1865 bio ni manje ni više nego ministar vojni kneževine Srbije!

Žorž Klemanso(ime koje je toliko drago Manuelu Valsu) čiji je izborni program iz 1881 gotovo od reči do reči preuzela Srpska Radikalna Stranka nekoliko godina kasnije:ukidanje senata,sloboda štampe,sloboda udruživanja garantovana ustavom,odvajanje crkve i države,progresivni porez na kapital i prihod

Jovan Skerlić osnivač srpskog glasnika,neumorni promoter frankofonije,1906 je izgovorio reči koje i danas tako prijatno odjekuju u našim ušima:“Neki kažu da je Francuska zemlja na ivici bankrota i sa slavom koja je prošla,tu su samo reči bez smisla i razuma.Francuska je i dalje duhovni vodja čovečanstva.Njihova književnost je model za sve druge književnosti.Francuska je zemlja Voltera i uvek će biti kolevka ideja,večni vojnik pravde,koji će uvek voditi ljude u njihovoj borbi za svetu istinu i ljudske ideale“.

Mnogo je još imena moglo da se pomene Manuelu Valsu kako bi se opisale veze izmedju ova dva naroda.

Petar Karadjordjević,potomak oslobodilaca Srbije,emigrirao je u Francusku nakon dolaska dinastije Obrenović na presto.Školovao se na Sen-Siru,ušao u legiju stranaca i borio se u ratu sa Prusijom.Ranjen,zarobljen,uspeo da pobegne,pridružio se armiji Antoana Šanzija i nastavio borbu.Trideset godina kasnije(1903),ovaj poštovalac Džona Stjuarta Mila i Monteskjea,postao je kralj i uspostavio ustavnu monarhiju u Srbiji.

Prvi Svetski Rat zacementirao je srpsko-francusko prijateljstvo zauvek,zajedničke uspomene su ostale i do danas.Ko još ne zna da je poštujući savez sa Srbijom koju je napala Austrougarska,predsednik Puenkare potpisao objavu rata.Koja francuska porodica se ne seća „srpskog dana“ uvedenog u francuske škole 1915 i 1916 kako bi se skupio novac i odeća za hiljade srpske siročadi,povredjene ili raseljene pod Nemačko-Austrijskom ofanzivom.Dalje će ostati upamćena herojska odbrana Beograda sa Šnajder-Krezo topovima i avijatičarima kapetana Rošefora(ili Rože Vitrata) i užasno povlačenje srpske vojske kroz Albaniju gde ih francuska vojska uzima pod svoju zaštitu i stavlja sebi u zadatak ponovno organizaovanje srpske armije,koja im je omogućila ponovno oslobodjenje teritorije u leto 1918,a sve to pod vodjstvom Franšea de Eperea(jedini strani komandant koji je posle rata odlikovan titulom vojvode i koji je zauzvrat odlikovao 1921 Beograd legijom časti za svoj heroizam).Francuzi i Srbi rame uz rame borili su se u rovovima Makedonije protiv Bugara.Medju njima je princ regent Aleksandar jednog dana u suzama skinuo svoj Karadjordjev krst i dao ga ranjenom francuskom vojniku sa rečima“Izvini što ti dajem tako malo,kad si ti Srbiji dao sve“.Nekoliko godina kasnije njega će 9 oktobra 1934 u Marseju ubiti Makedonac član ustaškog pokreta finansiranog od strane Italije.

Mnogo je još imena koje nas vezuju i žive ili rade u Parizu kao što su slikari Vladimir Veličković(član akademije lepih umetnosti) i Ljuba Popović,violinista Nemanja Radulović,crtač Enki Bilal,reditelji Aleksandar Petrović i Emir Kusturica,desetine sportista koji su igrali godinama u Francuskoj....

Uprkos razočarenju i ljutnji svih Srba zbog toga što je Francuska uzela učešće u bombardovanju Srbije 1999(spomenik zahvalnosti Francuskoj je tada bio prekriven crnim platnom),intenzitet odnosa dve zemlje kroz vekove koje su se zajedno borile protiv Otomanskog carstva,nemačkog imperijalizma,nacističkih varvara,neće sigurno promaći ni Manuelu Valsu.Kao što neće promaći ni sličnost francuske i srpske zastave.

Kao ni svim onim francuskim vojnicima na Kosovu koji štite srpske crkve i spomenike,kao i srpsko stanovništvo koje živi u pokrajini.

Na kraju,general kraljevine Draža Mihajlović,je čovek koji je prvi pokrenuo otpor Hitleru u okupiranoj Evropi 41,njegove akcije i sabotaže su umnogome doprinele usporavanju Nemačkih ofanziva koje su prebacivale oružje iljudstvo preko Jugoslavije i Grčke.“Akcije i otpor generala Mihajlovića u Jugoslaviji je primer i uteha za francuski narod“rekao je general De Gol 29 novembra 1942.Kao što je i poznato da je general De Gol sistematski nakon 1945 odbijao da se sastane sa Titom,znajući da je direktno kriv za egzekuciju čoveka koga je zvao,kako to tvrdi Alan Pejrefit,“bratom po oružju“.

Le Figaro

 

Добар текст



Nađena Srpkinja ranjena u Parizu, u teškom stanju!
Supruga Srbina iz Pariza Ace Pavlovića, jednog od ranjenih u terorističkim napadu, pronađena u bolnici u Francuskoj. Prepoznali je po minđušama, javlja RTS.

Misterija o sudbini Ljiljane Atanasković Pavlović, nestaloj supruzi Ace Pavlovića, za kojom se tragalo posle napada u Parizu, je rešena - ona je takođe povređena u napadu kod stadiona u Parizu.

Da je državljanka Srbije,  kojoj se posle napada kod stadiona u Parizu izgubio trag, pronađena živa, ali u veoma teškom stanju, potvrdio je za Tanjug ambasador Srbije u Francuskoj Rajko Ristić.

Ona se nalazi se u bolnici "Pitije salpetrijer" i u besvesnom je stanju.

"Zato do sada nije ni evidentirana i nije mogla da da podatke o sebi. Pošto smo utvrdili da postoji jedna neidentifikovana žena, došli smo ovde i doveli njenu rođaku koja je potvrdila da je reč o Ljiljani Pavlović", rekao je Ristić.

Ljiljana Pavlović je u jako teškom stanju i u životnoj je opasnosti, dodao je ambasador Ristić.

Ambasador je do sad posetio petoro od šestoro, sa Ljiljanom sedmoro, srpskih državljana povređenih u napadima u Parizu.

U najtežoj situiaciji je Aco Pavlović, Ljiljanin suprug, ali on nije životno ugrožen. Ostali su teško povređeni, ali su dobro i oporavljaju se, rekao je Ristić.

Ljiljanina ćerka Tamara je rekla za RTS da im je javljeno da je Ljiljana pronađena u bolnici u Parizu i da je u teškom stanju. Prepoznali su je, kaže, po minđušama.

O Ljiljaninom suprugu Aci, koji je rođen u Parizu, njegove sestre, koje takođe žive u francuskoj prestonici, javile su Atanaskovićima da je on u kritičnom stanju i da se nalazi u bolnici.

"Aca je u teškom stanju, operisao je glavu, ruku, noge, sav je u zavoju, u cevkama je, samo što ne umre", kaže Tamara.

Ispred stadiona u Parizu, Aca i njegova supruga Ljiljana bili su, prema tvrdnjama familije, na metar udaljenosti. Ostalo im je da prodaju svega deset šalova, pa da krenu kući. Međutim, tu ih je zatekla strašna eksplozija.

Aca Pavlović koji rođen u Parizu, sa suprugom Ljiljanom prodavao je navijačke rekvizite u okolini stadiona, u čijoj su blizini teroristi tokom utakmice Nemačka - Francuska izveli niz terorističkih napada.

Tamara Đorđević je objasnila da Acina porodica potiče iz Kraljeva gde mu živi sestra, da je on rođen u Parizu u kome živi duži niz godina, a u poslednje četiri godine sa suprugom sa Ljiljanom.

"Živeli su u Parizu i bavili se uličnom prodajom kako bi se ovde skućili", rekla je Tamara za Betu.

Ćerka Ljiljane Atansković Palović je dodala da je njena majka sa mužem Acom planirala da dođe u Kraljevo za novogodišnje praznike.

Ambasada Srbije u Parizu nema informacije o supruzi Ace Pavlovića, jednog od ranjenih u terorističkim napadu u Parizu, za koju mediji navode da se vodi se kao nestala, rekli su ranije danas za MONDO u ambasadi.

“Sve vreme smo na vezi sa nadležnim organima, nemamo još nikakvu zvaničnu informaciju o njoj. Forenzičke analize još nisu završene i za sada ne možemo ništa više da kažemo o njoj”, rekla je službenica ambasade.

Na pitanje da li su tačne i informacije koje prenose mediji da je u napadima u Parizu povređen veći broj srpskih državljana od četiri, kako je juče saopšteno, ona je rekla da tu informaciju ne može da potvrdi

“Za sada zvanično postoje podaci o četvoro povređenih”, rečeno je u ambasadi za MONDO.

МОНДО

 

А много смешније од свега тога је што велика већина вас не схвата колико је ова ситуација озбиљна.