Malo igara - korisno za koncentraciju, reflekse.

Puno igara pogubno za socijalnu inteligenciju i opstu orjentisanost.

E sad koji to klinac ostane na malo igara, uglavnom se unistavaju.. ko sto sam se i ja unistavao.

I sto se tice toga da su igre izazov, mozda na pocetku, ali prelake su mi u odnosu na kad probavas nesto novo.. igrica je pravljena da bude zavrsena, sve ti je nacrtano sta treba da radis, nemas nista novo da izmislis.

Radjenjem istog (previse igara) unistavas prirodnu fleksibilnost mozga, koju najvise dobijas kad radis nesto novo:
tipa uzmes novi instrument, probas fotografiju, novi sport i slicno.

Opet kazem jedno po sata do sat dnevno igara je korisno.

lol
pa ja igram igre otkad znam za sebe i opet mi zao mrava zgaziti
licno mislim da je to stvar odgoja djeteta i njegovoga karaktera ako je on nasilan po prirodi tu igra nema nikakvog ucinka

Ja sam do 13-14 godina igrao isključivo "dječije" igre. Igram ih i dan danas. Nije mi jasno zašto roditelji klincu koji ima 9 godina umjesto GTA ne bi uzeli Sonic, Mario, Zelda, Rayman, Pokemon, Donkey Kong, Trine ili neki Dizni naslov. Nemate pojma koliko sam se ja radovao kada su roditelji iz Beosofta donosili Sonic & Knuckles, Mr. Nutz, Desert Demolition, Pirates of Dark Water, Lethal Enforces 2: Gunfighters, Teenage Mutant Ninja Turtles: Hyperstone Heist!      

 Bravo za post care. Slažem se u potpunosti. Ja sam obožavao Donkey Kong, Pooyan i sve te preslatke igrice a kad su došle ove krvoločnije izgubio sam interesovanje... Te igre nisu za malu decu definitivno.

Pa znaš kako, ako igraju sa 7-8-9...moguće je. Plašim se da je istina da ih zatupljuju jer su mali, tek razvijaju karakter i veoma su podložni.
 Zbog toga deci ne bih dozvolio do 14-te da pipnu igre.

Postoji ESRB rejting za svaku igru, koji treba da posluži kao vodilja za roditelje da ne kupuju određenu igru za svoju decu baš zbog toga što je sadržaj u njima neprikladan za njihov uzrast...
Sad, drugi je problem što to skoro niko ne poštuje...

Nek se ocvrsnu, trebace Srbiji ratnika, ne da se sruse kad vide krv 

Preterivanje...

Podlozni jesu, bas toliko da odu u zatupljivanje i neku bezosecajnojnost nisu...

Care, pričamo o maloj deci ovde.

Igre taman počinju da smaraju od 14-te pa nadalje. Najljepše trenutke uz video igre sam proveo u periodu osnovne škole. Pa i ranije - u predškolskom uzrastu. To se pamti za čitav život. A ovo kasnije sve vremenom postaje jedno veliko dosadno sranje. Igre moraju da se prožive kada je idealno vrijeme za njih. Isto kao što recimo neke lektire i bajke pravi efekat i puni smisao imaju samo kod male djece. Ovo sam igrao sa 5 godina. I teško je shvatiti koliko tu igru i dan danas volim. Sve je krajnje jednostavno, siromašna grafika, banalan gameplay, bajkovita priča. Ali igra sadrži magiju, atmosferu, šmek koji samo djeca mogu da shvate. A kasnije nam ostaje samo topla i prijatna nostalgija koju ćemo kroz čitav život nositi u duši.

     

Ma shvatam o cemu pricas, ali opet mi je preterivanje. Moze da utice, ali to ne znaci da ce dete otupeti ako igra igrice. Imam sestrica koji je super dete i odlican ucenik a igra FIFU i Kaunterstrajk od malena i to bas dosta. Postoje mnogi faktori koji deluju na dete i njegov razvoj, pa ne znaci da ce jedan takav faktor(ako govorimo o negativnim stvarima u igrama a ima i pozitivnih) preovladavati nad npr. dobrim vaspitanjem od strane roditelja.