Prever je fantastican pisac, barem meni, ali ga nikako ne bih uzimala za neki primer...bilo cega 

Uf... PES na PS2... tu se rafalno psuje, dodje nam kao fight club... 

Da da, a tek razbijanje stvari. Sjajno oslobadja od stresa. Ja sam danas recimo srushio gol na fudbalu. Milina. 

Još bolje je ako radiš kod kuće vežbe i ide:



bes... 


Prever je najveća faca... Kazanova je bio mala beba za njega.  A što da ga ne uzimam za primer? Čovek je voleo da psuje, šta je tu čudno?

Pa to sto je ON voleo da psuje ne znaci da je to u sustini nekulturno 

"nekulturno" je tako relativna i amorfna reč  mejks mi tink 

Sve zavisi od toga sta vuces iz kuce. To sto je to opste prihvaceno i sto mnogi ljudi koriste danas psovke i sto je to uobicajena stvar ne znaci da je to manje nekulturno..Nep okushavam da budem ''lazni moralista'',  i ja psujem cesto i nervira me to i ne volim kad cujem sama sebe kako psujem, ruzno zvuci.

Ma nije to do "lažnog morala" nego upravo to što kažeš... šta vučeš iz kuće. Ali nije isto kuća u Srbiji i kuća u Svazilendu

Kod nas ako podrigneš za stolom, to se ne uklapa u bonton i smatra se nekulturnim... U Japanu se to shvata kao kompliment kuvaru...

I mene nervira kad opsujem kad ne treba, ali ne zato što je to "ružno" nego zato što sam opsovao mimo svoje volje... nervira upravo to što navike ne možemo da kontrolišemo.

Šta mislite... Dal se ovi stručnjaci sa tog univerziteta Kil bakću već 2 godine sa ovim ili je Blic iskopao vest iz arhive da bi malo popunio stupce, nadajući se da niko neće da provali? 

http://www.blic.rs/Slobodno-vreme/Zanimljivosti/248836/Psovanje-ublazava-bol


Inače kad sam već tu... Ima mi logike ova tvrdnja. Kad me nešto zaboli obavezno psujem, pogotovo kad zveknem mali prst na nozi o sto ili stolicu... tad skidam ceo crkveni kalendar. 

I volim psovke... izbegavam da psujem drugu osobu, to već prevazilazi granicu pristojnosti, sem naravno ako skot nije zaslužio  ali ne mogu da zamislim da mi prođe dan a da ne opsujem onako za sebe, komentarišući nešto... nekako doprinose dramskom efektu. 

Jebote, jebi ga, u pičku materinu, šta koji kurac, lebac ti jebem mi dođu ko rod rođeni. Ne znam šta bih bez njih.

Kad se povredim, kad razbijem nešto ili me nešto uplaši psujem i to me oslobađa od tenzije. Nije da me manje boli ali mi bude lakše. I psovnem onako instiktivno bez samokontrole. Takođe ako je povreda na ruci često to mesto stavim u usta. Ne znam zašto ali bude mi lakše bar neko vreme.

Psujem i kad sam  ljuta i kad gunđam zbog nepravde, ali te psovke mogu da kontrolišem.