Pravi problem je kad te muž prebije svaki dan i preti ti da će te ubiti ako odeš, pravi problem je stalno sexualno maltretiranje bilo koga, pravi problem je kad majka sa troje dece ostane bez muža kojeg je zatrpala zemlja dok rintao kopajući kanale, pravi problem je kad te u ratu proteraju sa kućnog ognjišta i pičnu u neku fiskuluturnu salu sa jednim wc-om, problem je kad doživiš nesreću i završiš u invalidskim kolicima, problem je kad rodiš dete sa anomalijom, problem je kad izgubiš dete.
Nije problem nemati posao, jer posla uvek ima, samo je stvar da li ti je ispod časti da budeš čistačica na železničkoj stanici, nije problem ako te muž ne voli, uvek možeš da se razvedeš, nije problem ako ti je dosadno i neznaš šta ćeš sa sobom.
Koji deo nije jasan?

Nije mi jasna arogancija i to pravo koje ljudi daju sebi da ''sude'' ciji su problemi pravi a koji ne.

Da, tarantulica, sve to sto si navela su pravi i ozbiljni zivotni problemi.
To medjutim ne znaci da je depresija = dosada, kako si rekla.

Siguran sam da si bila u situaciji da cujes drugarice kako izgovaraju recenicu koja je vise postala izgovor nego dijagnoza - u depresiji sam. Slomile su stiklu, nestalo je donjeg vesa na rasprodaji, posvadjale su se sa partnerom....
I u depresiji su... u bedaku su...
Iz takvih situacija laik zakljuci da je depresija osecaj dozade...povrsne tuge...trenutne ucmalosti...
Kada je depresija nesto sa cim se susreces svakodnevno, imas malo blizi uvid i kompetentniji si da kazes nesto vise o tome...

Prvo, da te razuverim, klinicka depresija je sve samo ne dosada. To je ozbiljan i tezak poremecaj psihicke prirode koji u velikoj meri remeti zivot neke osobe...
Cini da funkcionise ispod svojih sposobnosti, vulnerabilnija je na faktore egzogenog porekla koji dovode do jacanja intenziteta simptoma samog poremecaja, osobu prati osecaj bezvrednosti, praznine, napustenosti, krivice, bespomocnosti, konstantnog straha i neraspolozenja, negativno utice na interpersonalne odnose, i od zivota moze da napravi pravi pakao...
Da ne spominjem da su jedna od glavnih karakteristika klinicke depresije suicidalne misli...

Znas, ljudi ne dizu ruku na sebe tek tako.
E, bas je divan dan, resio sam da skocim sa terase...
Obicno je potrebno da osoba ima neke narecene simptome, da se nalazi u stanju iz kog veruje da nema izlaza, da bude potpuno ubedjena da je njen zivot bezvredan, pa da uradi to sto je naumila...


S obzirom da nemas neko konkretno pitanje vezano za sam poremecaj, napisao sam ti nesto najosnovnije. Sve to i jos mnogo vise mozes da procitas na 12 stranica ove teme iz konkretnih primera ljudi koji su trazili pomoc, i da posle toga probas da doneses zakljucak o koliko se teskom i ozbiljnom poremecaju radi.


Zapravo, koncept kognitivno-bihejvioralne terapije je jako slican ovome sto si napisala.


Pozdrav

I ja sam rekla da 90% problema psiholoske prirode uzrokuje nerad, ali zar uzroci tih poremecaja ne mogu da se podele  na spoljasnje (zivotni problemi) i unutarnje (lenjost, kompleksi, melanholija, osetljivost)? Ovi prvi su ozbiljniji slucaj i zahtevaju pomoc i savet, ali ovi drugi, dok sa sobom ne raskrste, nigde nema da maknu.

dare, nažalost imam i te kako iskustva sa pravim problemima, i upućena sam u depresiju i više nego što se može primetiti iz mojih postova, jer izbegavam medicinski rečnik, pošto nisam lekar, pa neću da se pravim pametna.
Ipak, suicid je delo koje barem ja nikako nemogu da opravdam (osim ako nije hare kiri). To je za mene kukavičluk i nesposobnost nošenja sa životom.

Osma putnice, bambina and resto...pitajte neku ženu koja po ceo dan dirindži na njivi, čisti pod kravama i svinjama, vuče drva šta je to depresija.
Najlakše je sedeti u stanu, u svojoj devojačkoj sobi, slušati glupave, ljigave tugovanke i biti "depresivan".
Inače, uvek je sopstveni problem najveći, zato ta "arogancija" stečena iskustvom i godinama daje pravo na takvu kategorizaciju problema.
U depri si? Bučice u ruke, i 'ajmo, kick levom, kick desnom, low kick levom nogom, low kick desnom, ili motiku u ruke pa na kopaonik . Posle dobrog preznojavanja, depresija nestaje kao rukom odnešena. Još ako imate džak - feeeenomenalno
Izgleda šašavo, ali mene depresija više ne hvata
Toliko od mene...and over.

p.s. - mkicus, vidi se da ti je očev govor lepo oblikovao razmišljanje

E pa bas zato sto je svaciji teret najtezi tebi niti bilo kom drugom  ne daje za pravo da pravis kategorizacije i da razdvajas ciji problemi jesu pravi a ciji ''nisu''..I bas to iskustvo koje si stekla godinama - iskustvo je relativna stvar i cak i da si prezivela isto sto i neko drugi neces to uvek doziveti i proziveti na isti nacin jer su temperamenti i senzibiliteti medju osobama razliciti. Dakle to, moj problem je gori od tvog i ostale izjave slicnog tipa...Su poprilicno decija naklapanja, bezi malo postovanja, bez imalo tolerancije...


To sto je tebi udaranje po dzaku ili okopavanje krompira pomoglo, ne znaci da bi pomoglo i nekom drugom...Mozda si samo bila agresivna a ne depresivna, pa ti je trebalo neko izbacivanje energije? 

Kad porasteš...shvatićeš celu priču od depresije do okopavanja krompira.
Inače, motika je poljoprivredna alatljika, koju čine drvena drška i metalni deo, koja služi za mnoge stvari, od okopavanja kukuruza do odbrambenog sredstva protiv komšije

Hm...Vrlo argumentovano pristupash diskusiji, nema sta... Pogotovo ti je jak ovaj argument o odrastanju (:  Pristupila si krajnje napadacki celoj diskusiji, mozda si me pomeshala ranije sa ljudima sa kojima si se zakachila?

Inache i moj deda je seljak chovek, ali je isto tako patiJo od depresije...Tako da, taj tvoj argument pada u vodu...

Žao mi je tvog dede, ali je on verovatno imao neki pravi problem...osim okopavanja krompira...
A što se dela o odrastanju tiče, primetan je taj novi trend emo-goth-artist life style-I like to be unhappy, ali kao i svaki trend, i on će proći (nadam se što pre).
Srećo moja, ovo ti govorim čista srca, nadam sa da nikada u životu nećeš doživeti ono što ja jesam, i da ćeš uvek ovako razmišljati. I ja sam nekada tako razmišljala i bila sam mnogo srećnija. Sad sam samo...odrasla i osetila i onu drugu stranu života.
Neznam, možda i ti imaš velikih problema (iskreno se nadam da nije tako), ali nemogu biti potpuno objektivna, jer su mene psihijatri umalo ubili (a otišla sam naivno po njihovu pomoć).
Znaš ko mi je pomogao da prebrodim teško razdoblje od 8 godina stalne tuge, stresa i potresnih događaja...drug. Drug koji je bio uz mene 24 h posle kolapsa, svaki dan, svakog momenta.
Ja pričam iz sopstvenog iskustva. Više nisam depresivna, a kad osetim da me hvata "depra", sednem na bajk ili crtam ili pišem, bilo šta što će mi skrenuti misli.
I nisam te pomešala sa osobama sa kojima sam se zakačila, ako se permanentno miniranje i proganjanje po forumu može tako nazvati. Ne poznajem te, nemam loše mišljenje o tebi, samo želim tokom svih ovih postova da ti kažem da nije sve crno-belo i da postoje nijanse.
Shvatićeš šta sam želela da kažem, bistra si devojka.

Pa, ja nigde nisam rekla da sam bila depresivna, niti da sam nesrecna ili da imam nekih vecih problema...A trendove ne pratim, pa tako ni te goth-emo bla bla sranja...Smesni su ((:   
No, hocu da kazem da sam takodje znala neke ljude koji prosto nisu mogli sami da se izbore sa nekim problemima, niti bilo kakvim radom, fizickim ili kreativnim, nikakvom rekreacijom, nikakvim prijateljima..Prosto, bili su u tako nekom zacharanom krugu u kojem su osecali verovatno samo sam Bog zna sta...Ne kazem da su ni psihijatri napravili neku razliku, ali dali su im taj mali prvi korak ka napred, za koji oni nisu znali...Pritom, nijedna od tih osoba nije bila razmazena, bogata, glupa, lenja ili neradna...Jednostavno, ljudima svasta kvrcne u glavi, a ne mogu se svi nositi na jedan nachin sa tim...Naravno, postoji shablon ljudskog ponashanja, ali takodje..Nisu ni sv ljudi isti..
E...a sad ce da dodje neki od ovih strucnih psihologa i da me pokopa...(: