Imam 18 godina i ponavljala sam 4 razred srednje skole.nije zato sto sam bila los djak,naprotiv bila sam vrlo dobra vec zato sto sam sa drugaricom imala razne situacije po skoli...prvo nas je direktor uhvatio kako pusimo cigare u skolskom wcu a posle smo na ekskurziji otisle iz hotela da se slikamo a nismo se nikome javile...nije mi bilo dozvoljeno polaganje maturskog ispita pod izgovorom da mi je zakljucen kec iz matematike,ali sam sigurna da je direktor intervenisao zato sto je rekao da ce se on biti jedini na kraju ko ce se smejati.moja generacija iz gimnazije je ove god otisla na fakultet a ja sam ostala jos jednu god u 4 razredu.jako sam nezadovoljna zato sto me svi gledaju kao da sam pala sa neba,ovo je ipak mali grad,moje drustvo je bilo uglavnom iz skole tako da sad imam problem sa nedostatkom drustva.u mom novom odeljenju su uglavnom streberke sa kojima ne mogu da uspostavim normalan kontakt jer me ne prihvataju.najteze mi je palo kad je majka jedne moje drugarice dok je grdila rekla: Nemoj samo da zarsis ko Andjela.... inace ja sam Andjela.
na velikom odmoru ne izlazim nigde jer mi je glupo da sama jedem uzinu dok mi bubuljicavi klinci dobacuju: srce,duso i sl.
mogu da prihvatim to sto sam ponavljala razred,ali mi tesko pada sto kasnim za svojom generacijom i ako sam bila solidan djak,pa cak i mnogo gori od mene su upisali vise skole i faklutete i sklonili se iz ovo grada,jer ovde nemas mnogo mogucnosti ni za sta.tesko mi pada i sto nemam drustva,ranije sam bas mnogo izlazila sad s vremena na vreme sa jednom drugaricom koja je ostala u gradu ali koja radi pa ima i drustvo sa posla.

drugi problem vezan za ovo a koji me mnogo vise muci je anksioznost.mnogo sam citala o tome i ustanovila sam da svaki put kad prilazim skoli pocnem da drhtim,znojim se,da se osecam nesigurno  i plasim se da ce neki od onih sto me popreko gledaju da pridje i da komentarise: Evo one ponavljacice haha,posto sam cesto cula da mi to ljudi govore iza ledja.
noge mi se oduzmu i mnogo me je strah da ce me neko poniziti ili zadirkivati na racun toga sto sam ponavljala razred.skroz sam van sebe u skolskom hodniku,ranije kad izadjem ispred ucionice uvek bih imala drugarice oko sebe a sad kad izadjem pocnu da mi dobacuju ili me retko ko i primeti.u porodici nemam podrsku,mislim da je nikad nisam dobijala jer su uvek bili tu da mi obezbede sta god je trebalo,da mi kupe sta god hocu osim poklanjanja paznje i ljubavi.
da me sretnete na ulici nikad ne biste rekli da imam ovaj problem,ili kroz razgovor sa mnom da zakljucite da sam ponavljala razred,svi mi kazu da sam jako sposobna i inteligentna za svoj uzrast,mislim da niko ne zna kako mi je tesko,i htela bih to da prevazidjem ali ne znam kako i sa kim....

Ako su oni bubuljicavi, kakva si ti?

nisam bubuljicava.ali to je vise bila metafora za nezrele tinejdzere u cijem se okruzenju nalazim :-)

Pa, ne.. mislila sam koji je tvoj zivotni stil.. cim se ne uklapas u skolu... ili su streberi.. ili su nezreli.. 

pa ne smeta to meni.i u mom starom odeljenju je bila neformalna podela na strebere,nezrele,ali su vecina njih bili opusteni i mogla sam da funkcionisem sa takvima....sa ovima ne mogu jer me ne prihvataju i zbog toga imam probleme.

Vidi, ti imaš veliki problem koji te, ako ga hitno ne razrešiš može koštati i više od jedne izgubljene godine. Može te koštati samopouzdanja. Šta možeš da učiniš:

1. Da sama sebi kažeš baš me briga i prevaziđeš potrebu da ti okolina povlađuje. Završiš tu godinu kao najbolja u razredu čisto da crknu dušmani, spremiš prijemni i od sledeće godine započneš novu stranicu života.

2. Da proveriš kakve su mogućnosti da četvrti razred položiš vanredno u januaru, i da tako završiš srednju školu. Opet spremiš prijemni za fakultet ili višu i odeš dalje

3. Da se odlučiš za odlazak u drugi grad, upišeš se u neku drugu srednju školu i svaki dan putuješ do škole i nazad 2-3 sata. Pitanje je i kako ćeš se prilagoditi novoj sredini i da li ćeš biti zadovoljna svojim životom na taj način.

E šta meni nije jasno u ovoj priči. Zašto te direktor toliko mrzi i zašto tvoji roditelji nisu intervenisali ranije. Čak i ako te direktor mrzi imala si dva popravna roka i mogućnost da tražiš razredni ispit iz matematike.

Zašto te direktor toliko "mrzi" i zašto tvoji roditelji nisu intervenisali ranije. Čak i ako te direktor mrzi imala si dva popravna roka i mogućnost da tražiš razredni ispit iz matematike.

Mislim da je ovo kljucno

Ko je dobar djak ponavljao godinu zato sto je pusio cigarete u Wc .... 

Опрости на индискретности, али зар матуранти који имају слабе оцене немају неки ванредни рок за поправљање тих оцена, одмах у јуну или у авусту те школске године, како би ипак успели да наставе школовање на факултету? Можда нисам добро информисана ( а вероватно нисам) али сам била убеђена да се 4. разред средње школе не понавља, већ се само полажу испити из предмета са слабим оценама.

ponavlja se, kod mene u školi je jedan dečko ponavljao i upisao višu. danas je odličan radiološki tehničar. ipak, junski popravni rok postoji za maturante i obično se tu svi problemi reše. koliko se ja sećam, ocene se znaju mnogo pre maturskih ispita a polaganje popravnog i maturskog za učenike koji su polagali popravni je par nedelja posle redovnog maturskog. devojka nije ispričala istinu ili je sve izmislila.

A sto ti lepo ne upises tu 4. godinu vanredno i zavrsis je do februara pa dobro spremis prijemni za faks? (kao sto u medjuvremenu simijon napisa)

Ja sam bez vecih problema tako uradio (s tim da nisam imao ambicije da upisem faks) i jako sam zadovoljan napravljenim izborom.
Omogucio mi je da full time radim i zavrsim skolu sa odlicnim ocenama i uspehom a sa vrlo malo truda i cimanja.

Pritom prica koju pricas se prosto ne slaze...
Kec iz matematike podrazumeva da ne mozes da polazes maturu odmah, ali mozes popravni pa posle njega...
Ako si vec znala situaciju mogla si traziti komisiju...
Ako si nepravedno ocenjena, nije narociti problem dokazati da nisu u pravu...
Jeste proces, i ima da se radi i tabana, ali nije nista neresivo.

Ja sam u III godini pao na popravni iz jednog predmeta i pored toga sto sam imao 10 petica i trojku zakljucene iz ostalih predmeta... ni to se ne bi desilo da direktor nije rekao da ne brinem... kad je doslo do toga da idem u avgust obezbedio sam se lepo i prosao predmet bez problema iako me je cedio preko dva sata... Em sam znao sve... em, kad me je video, verujem da mu je bilo jasno da ako bude probao da napravi nesto nece ziv izaci iz amfiteatra.

Drugo... ako si imala super drustvo to sto su oni na faksu ne sprecava te da se i dalje aktivno druzis sa njima... skola jeste obaveza, ali nije takva da ne mozes ni sa kim da stignes da se druzis... Ako nisu tu, tu je telefon, internet i druge novotarije...
Organizuj bolje svoje vreme...
Problemi kojie imas iako neprijatni nisu ni blizu nekoj neresivosti...
Samo treba volje i da rascistis sa sobom sta zapravo zelis...

A to sto si svesno isla na to da nekog iznerviras toliko da te uzme na zub, valjda te je naucilo da ubuduce takve stvari ne radis.
Prosto se ne isplati...
Mos misliti, pripusilo im se...

Kreni od toga da ti moras da se ponasas kako treba... a kada je to u redu... kada znas a budes ostecen... onda se moze forsirati pravda...
Zakon vazi za one koji ga postuju

upravo ovo htedoh napisati ...

Kazacu ti primer momka iz moje generacije. Otac preminuo, majka ga je napustila i udala se za duplo starijeg coveka. Baba je bila toliko dominantna da je deda skocio sa mosta. Pazi, njegova porodicna situacija je nezamisliva u odnosu na tvoju. Sta je bilo sa momkom? Danas je na cetvrtoj godini Hemijskog fakulteta, prosek mu je 9.01 ako se ne varam, a nakon zavrsenog faksa ostace da radi kao asistent...
Stvar je u viziji. Decko je imao viziju, i grebao prstima gde god je mogao da se izvadi iz tog pakla.
Nekad lose porodicne prilike pozitivno da uticu na osobu, da shvati da postoji izbor izmedju loseg i dobrog zivota, i da je jedini prekidac sama osoba. Momak se izdvojio iz te sredine, i siguran sam da je rodjen u drugoj, iole normalnoj porodici, postigao bi jos veci uspeh.
Ponoviti godinu verovatno nije nimalo prijatna situacija, ali sta je-tu je, ostaje ti da se prilagodis, i zapitas se da li imas viziju? Da li ti je cilj da upises faks samo da se ne bi osecala izolovano iz generacije, ili zelis da se bavis necim konkretnim?
Jer ako si u bedaku zbog toga sto imas osecaj da generacija izmice, kazacu ti podatak da je na Stomatoloskom fakultetu prosle godine studije u roku zavrsilo samo dvoje studenata. Rektorat je nedavno izasao sa podatkom da samo 15 % studenata zavrsi studije u predvidjenom roku. Prema tome, niti je celo tvoje odeljenje upisalo isti faks, niti ce ga svi zavrsiti u roku, stoga nema razloga da se osecas iskljuceno. Imam utisak da je tvoj jedini problem vezan za to sto je ponavljati godinu samo po sebi neka vrsta ponizenja. Ti si ponavljac, bio si nesposoban da ucis bar toliko da dobijes dvojku ( dvojka je samo prepoznavanje gradiva po pravilniku), i onda te to pomalo vodi u depresiju. Pokusaj da prevazidjes to .Moras da razumes, a vezano za komentare drugih, da svima ne mozes da budes dobra pa sve da se izvrnes na postavu. Ljudi su generalno losi (Frojdova teorija) i uvek ce naci razlog da neko bude gori od njih.

Predlog, vreme jako brzo prolazi, pogotovo kad si u srednjoj skoli. Nemoj da gledas druge, vozi svoju trku, i ispravi greske koje si do sada ucinila. Pocni sa tim sto ces otici kod direktora i kazati mu da imas cvrstu volju da ovu godinu zavrsis sa odlicnim uspehom. Bila si vrlo dobra, znaci treba ti samo malo truda. Ako imas viziju - pa odlicno. Ispricaj je razrednom staresini, skolskom pedagogu... neko ce verovatno da se nadje i pruzi ti pomoc kad ti zatreba. Nekad u vidu ocene, intervencije kod drugog profesora, nekad ce to biti podrska...
Onda, covek je po definiciji drustveno bice. Nemoj da se osamis, ja u stvari mislim da je tvoj utisak da nisi prihvacena u razredu subjektivan, jer je skola maltene tek pocela, i treba prevazici taj prvi period adaptacije.
Na kraju krajeva, napravi profil na facebook, verovatno ces pronaci veci deo generacije tamo, pa mozes da cujes kako im je u novom gradu, u skoli... Nije isto sto i druzenje lice-u-lice, ali je definitivno bolje od vrsnjacke izolovanosti.

Pametni saveti su već rečeni. 
Ili upiši vanredno, ili stisni zube još ova dva polugošta, sledeće godine upiši faks i ovih problema se nećeš ni sećati.

dati saveti i jesu pametni ali bato sa toliko prekora i napada na devojku... odma laze, ne uklapa se prica.... 

Iz price ocito da si navikla da dobijas sve sto pozelis, i sama kazes da si navikla da ti roditelji sve kupuju i omogucuju na ustrb paznje i ljubavi i podrske.... verovatno si mislila da ces tako proci i sa direktorom...

ako si imala tako dobro drustvo u tvojoj generaciji, ne verujem da sada ne mozes ni sa njima da se druzis, izlazis, zezas... ove u skoli ako te gledaju popreko i pljuju te iza ledja slobodno ignorisi... ionako je to samo 6 sati tvog dana.... ostatak dana je tvoj.... a ionako te ti bubuljicavi zele jer si starija i pozeljnija a devojke zavide iz istih razloga...  

glavu (nos) gore i uzivaj..... zamisli... jos jedna godina srednje skole... gledaj na to sa vedrije strane... prilika da se jos godinu dana dobro zezas....

Tebi treba nesto da ojacas samopouzdanje i veru u samu sebe. Kako savladati strahove i osecati radost kroz zivot? Za to je potrebno razumeti: tko sam ja i zasto cinim i osecam to sto osecam. U nasim zivotima se nista ne desava "slucajno", mi smo uvek ti koji sami kreiramo svoj zivot. Svaka akcija ima svoju reakciju. Tako je i sa nama , sto god cinimo ima svoje posledice. Ti si mlada pa je to mozda tebi tesko sada da razumes. Ali nemoj se sekirati, sve ce se na kraju resiti. Ako si spremna da citas, ima mnogo knjiga koje bi ti pomogle u tome da bolje upoznas sebe  (a time i ljude oko sebe), te koliko-toliko shvatiti svrhu tvog zivota.  Npr. Don Miguel Ruiz: "Cetiri sporazuma " i "Moc ljubavi", Eckhart Tolle: "Nova zemlja" -jedna od novijih knijga kojom se ljudi sirem sveta odusevljavaju...te mogu jos dodati Caroline Myss: "Sveti ugovori" (ova knjiga je malo deblja).
Ako imas prilike dobro bi bilo da naucis i pravilno disanje, npr. kroz Yogu.(ili pronadji koju knjigu o tome, ima ih mnogo) Pravilno disanje oslobadja blokirane tocke u telu nastale usled psih. strahova. Dovoljne su i kratke vezbe od par minuta dnevno i osecat ces se bolje.
Ti si inteligentna mlada osoba, koja je tek krenula u skupljanje vlastitih zivotnih iskustava. Nemoj da te ovo iskustvo pokosi, samo zato sto ljudi u sredini gde si ti odrasla imaju negativne nazore o nekim stvarima, pa su i tebe tako odgojili da tako gledas na stvari. To nije istina (napisala bih to velikim slovima, ali se to na forumu ne preporuca). Ne postoje negativna i pozitivna iskustva....sve su to samo iskustva. Rec pozitivno i rec negativno su ljudi izmislili. Sva tvoja iskustva ti pomazu da upoznas samu sebe. Ne, to nije uvek lako, jer smo mi izdresirani odmalena da budemo na jedan nacin, a osecaji nas s vremenom teraju u drugim pravcima. Pa, vidi samo kako su svi u toj tvojoj sredini "negativni", umesto da ti pomognu, oni pokazuju svoju najlosiju stranu......a znas zasto? Upravo zato sto ih je i same strah! Njihovo ponasanje je rezultat loseg samopouzdanja i slabe vere u sebe. To je slaba tacka miliona i miliona ljudi....Svatko ima svoj nacin odbrane, a to ponasanje je njihova odbrana. .....ne bih sada duljila vise...zelim ti sve najbolje, te uspeh da pobedis svoje strahove i da bolje upoznas ljudski ego. Pozdrav

Treba samo da verujes u sebe i da imas volje za dalje

hvala na odgovorima pre svega

ne,prica se uklapa ali sam zaboravila da spomenem da sam izasla na popravni iz matematike ali ga nisam prosla pa mi zato nije dozvoljeno da polazem maturu.nisam znala da je to toliko bito.pala sam godinu,direktor mi se sveti,nisam znala zato sto sam terala inat ali nema veze.stisnucu zube jos dva polugodista,valjda cu izdrzati toliko.i dalje dozivljavam neprijatne situacije,zovu me ponavljacica sa sazaljenjem i podrugivanjem,a to me boli.mislim znam ja da sam ponovila razred ne treba to niko da mi prica,i jos da mi natrljava nos sa tim....jako me nervira mala sredina,ja znam da bih mogla vise da postignem na nekom drugom mestu gde me ljudi ne bi gledali popreko ali....
da,znam da jako mali broj zavrsi fakultet u roku,al mi je krivo sto su svi oni otisli u vece gradove,druze se,zezaju se,prave buducnost a ja kao da sam stala.naravno da necemo prekinuti kontakt,ali evo najbolja drugarica je dolazila za prosli vikend,ostala dva dana i kaze da ko zna kad ce vise doci jer joj je tamo extra.ne radi se samo o fakultetu i druzenju nego o tome da sam ovde stvarno usamljena a inace sam otvorena i vesela osoba.
drugo niko mi nije odgovorio na pitanje o anskioznosti.citala sam tekstove i mislim da patim od toga jer svaki put kad prilazim skoli osecam kao da me neko posmatra i procenjuje negativno i zbog toga imam strahove,znojim se,drhtim.....

Anksioznost je posledica tvog odbojnog stava prena toj sredini. Nju moraš da rešiš sama u svojoj glavi, da sve koji te vređaju sočno odjebeš a da pronađeš nekoliko prijateljskih likova. Bilo bi donro i da razgovaraš sa psihologom.

A pošto će i psiholog, doduše na malo drugačiji način, da te analizira,
njega nemoj da odjebeš

ja imam osecaj da mi se sve skupilo da cu puci i sve ih ispsovati jer mi se smucilo da me tako maltretiraju.uvek znaci ceo zivot sam se izdvajala bila omiljena, uvek odlican djak, i sad odjednom sam pala a drugi se tome raduju.
problem je sto ne znam kako da resim anksioznost sa sobom u glavi.....pokusavam da govorim sebi da ce to proci ali to traje samo tren jer me nadvlada brzo disanje i znojenje i neprijatan osecaj u stomaku....

Pa, psihologa moze i da odjebe... on je tu da joj pomogne da sama nadje resenje, ne da resava njene probleme...
Njemu ni iz dzepa ni u dzep...
Sa psihijatrima se ne treba zezati... posebno u danasnje vreme kada je Hipokratova zakletva zategnuta do pucanja...

Pametna si devojcica, pa cu biti malo detaljniji.


Nervni sistem mozemo da podelimo na dva dela: Onaj koji kontrolisemo svojom voljom, i onaj koji nastupa autonomno, van nase kontrole. Svojom voljom npr. kontrolises misice, pokrete, dok je autonomni nervni sistem zaduzen za regulaciju svih drugih procesa u organizmu: krvni pritisak, otkucaji srca, sistem za varenje i sl.
E sad, sam autonomni nervni sistem mozemo podeliti na dva dela: simpaticki i parasimpaticki. Zanimljivo je da ova dva postupaju suprotno jedan drugom, i da kada je jedan u funkciji (npr. parasimpaticki), simpaticki nije i obrnuto.
Kada se nas organizam nalazi u simpatickom modu (mozda je ovaj termin laksi za shvatiti), nase telo se nalazi u aktivnom stanju. Mi radimo, trcimo, vezbamo...
Krvni pritisak je visok, otkucaji srca snazni i jaki, disanje ubrzano, a adrenalin kola organizmom drzeci nas u stanju relativne pripravnosti.
Stres, anksioznost, panika, euforija se desavaju upravo u simpatikusu, a indikator koji nam govori da smo u nekom od ovih stanja (izvan relativne pripravnosti) jeste izrazenost nabrojanih faktora. Dakle, krvni pritisak skace za 30 %, disanje se ubrzava i postaje neujednaceno, a otkucaji srca snazni. To je odgovor organizma koji nas dovodi u stanje pune pripravnosti, kao da se nalazimo u nekoj neposredno po zivot opasnoj situaciji, a zapravo smo u najobicnijem socijalnom okruzenju, npr. prodavnici ili u tvom slucaju skoli.

Parasimpatikus je susta suprotnost, i njegova funkcija govori da smo u stanju mirovanja. Otkucaji srca su ujednaceni, disanje sporo i duboko, krvni pritisak normalan. To se najcesce desava dok vodimo opusten razgovor, setamo, citamo novine... Anksioznost se dakle ne dogadja u parasimpatickoj fazi.

E sad, pogadjas, fazon je da kad osetis da se nalazis u simpatickoj fazi, prekidac okrenes na parasimpaticku.
Kako?
Uglavnom se to radi antidepresivima i benzodizaepinima. No, oni nemaju trenutan efekat, vec je potrebno da se odredjena kolicina medikamenta akumulira u organske depozite, i onda si na duze staze (dok god uzimas lekove) resila problem anksioznosti, sto ti i savetujem da potrazis. Od lekova nema boljeg resenja.
Druga stvar koja trenutno moze da ti resi problem jeste disanje. Sve sto treba da uradis jeste da svesno preuzmes kontrolu nad svojim disanjem, usporis ga i time direktno utices na adrenalin da smanji svoj nivo, samim tim da se snizi i krvni pritisak, napetost, i brzina otkucaja srca.
Sta je potrebno uraditi?
Koncetrisati se i disati sporo i duboko.
Neka udisaji budu duboki, puni kiseonika, a izdisaji jako, jako spori. Ostani fokusirana na to sto radis, ne dozvoli da te osecaj straha i posmatranje drugih omete u pokusaju da 3-5 minuta  dises polako i duboko. Siguran sam da ce tih par minuta biti dovoljno da se u tvom organizmu zamene simpatikus i parasimpatikus, i onda neces imati problema.
Ako ne uspes iz prvog puta.. pa nema veze...
Probaj jos jednom... pet... deset puta...
Poenta je savladati tehniku koja uopste nije komplikovana, i nemam nikakvu sumnju da ces u tome uspeti.

Sve ovo što ti je Dare rekao je potpuno tačno i ispravno ali tvoj problem je u tome što sama sebi nećeš da priznaš i rasčistiš neke stvari u svojkoj glavi. Dakle prvo sebi moraš da priznaš da jesi u nečemu i ti pogrešila i da treba da se prilagodiš svetu. Neće se 9 milijardi ljudi prilagođavati tebi. Drugo treba da prihvatiš da postoje ljudi koji bi ti vremenom možda dali šansu ako ih ne odjebeš, oni koje baš briga za tebe i oni koji se hrane time da te kinje. Zato treba da se prilagodiš novoj situaciji u kojoj si. Treće  je da svako ima pravo da pogreši. Pala si u blato, sad treba da se skoncentrišeš na to da ustaneš i opereš sebe od blata a ne da plačeš što ti se neko smeje.

To je koren tvog problema i zato sam ti preporučila razgovor sa psihologom. A kako reče Anea taj razgovor mora da se zasniva na jednom drugom razgovoru koji ćeš pre toga imati sa sobom. Sedi lepo pred ogledalo i reci sebi dosta je bilo svega. Stavi sebe u centar pažnje. Prihvati da menjaš sebe baš zato što si samoj sebi važna. E kad odlučiš da si spremna da menjaš sebe onda prihvati pomoć psihologa i radi iskreno sa njim čak i kad ti se čini glupo i kad sva tvoja mladalačka samouverenost i sujeta vrišti.

Pilule za smirenje možda ne bi bile loše u prvom momentu ali bojim se da bi mogle da te onemoguće u učenju. O tome naravno treba da razgovaraš i sa psihologom i sa lekarom. Ali ako se i odlučiš za njih to ne sme da traje duže od mesec-dva za koje ćeš vreme uložiti trud da se socijalizuješ.