to je to!
To je to ljudi!
Arijana je pogodila sustinu! BRAVO!

Bice i od mene nesto

Pa to je to...Jebiga imam ja dosta losih iskustva sa time...Znas ponekad cujes o sebi nesto sto ni pomislio ne bih...

...cestitka Arijani...

Ja sam se vec navikao na te palanacke seme, pa obicno tako sokiram palanacke krugove ponekim komentarom ili necim o cemu nisu ni razmisljali... a ne mogu mi nista zato sto sam ja dosao iz Amerike i velikog grada, pa odmah padaju u nesvest od toga. A meni je to tako glupo i smesno... i pomalo jadno! Ali, nema veze. Zivot tece dalje. Ne dam se da me uvuce psihologija malog mesta u svoj vrtlog, a cenim i one koji plivaju snazno u njemu da se izbave od istog.

Živjeti u malom mjestu ima i svojih prednosti, ali i nedostataka. Jedan od njih je i ovaj koji ste spomenuli, tj. da ljudi uziaju za pravo da sve i svakoga komentiraju i " osuđuju", no to je u ljudskoj prirodi. Pogledajte samo vijesti. Što se u njima prepričava: samo zlo, krađe,... Isto je s novinama: ljudi odmah čitaju crnu kroniku i tko je umro. Moj profesor je rekao to ovako: zamislite dva stola, za jednim ljudi govore lijepe stvari a za drugim se ogovara i prepričavaju se loše stvari i vi dolazite. Gdje ćete otići? Vjerojatno za stol gdje se ogovara, jer je tamo " življe". To je ljudska psihologija, ali mislim da ljudi to čine samo zato da vide da ima netko kome je gore nego njima. Da sada spomenem i koju dobu stranu. Meni je baš lijepo što svakog u svojem mjestu znam i sa svakim mogu popričati, a da ne spomenem da kod nas u mjestu nema da se ne pozdravi onaj s kojim se mimoilaziš. To je meni jako lijepo jer stvara nekakvu " obiteljsku" atmosferu. Zaboravio sam reći no jasno je da živim u jednom malom mjestu.

Ok, zivim na relaciji Beograd-Valjevo.Igrom slucaja sam poznatija.....pa recimo poznatija od vecine anonimnih likova, i u svojoj "zivotnoj karijeri" dozivela sam svakakve price:Te:Razvela sam bar nekoliko brakova, drogiram se, rodila sam nekoliko komada dece, hm....cek, sta jos bese....a da, operacija na mozgu.I sve te price nisu imale nikakve veze sa gradom u kojem sam....Nesto se pricalo u Va. nesto u BG......Kako se branim?Jednostavno.Kazem:Da, u pravu ste. Ozbiljno.
dakle, ako hoces da cujes skandal price o sebi-ne pravi skandale.Proveren recept:)
Mala mesta imaju manje ljudi, samim tim se vise poznajemo.....Ljudi su vise upuceni jedni na druge, vise znaju jedni od drugima, pa se vise i "zanimaju" :wink:
Ali, mali grad ima i svoje prednosti......Ovde u Valjevu mi vise ljudi stisne ruku, vise ljudi pita za zdravlje mene i moje porodice, nekako ume da bude ususkanije, i toplije,i sve to dok ga prepesacim uzduz i popreko:)........A kada mi to dosadi, kada pozelim da budem malo....."usamljenija"......zbrisem za BG.....i tako u krug

Ta sitna ogovaranja  svojstvena su jednom tipu ljudi kojih zaista nije malo,
i njih ima i u velikim gradovima, ali se bolje primecuju u manjim gradovima i selima,  to su ljudi koji vode tudju brigu da bi izbegli da se suoce sa svojim problemima i da se u tom trenutku ogovaranja osete nadmocnima, uglavnom su niskog obrazovanja, tj. ne citaju knjige, pa tesko da mogu da odegledaju i neki
ozbiljniji film, ali zato ima je memorija puna imena i prezimena, te tacno znaju ko gde radi, ko je skom u rodu ili kumstvu i sve ostalo bitno, jer bez tih informacija
njihov talenat bi propao... Vrhunac grozote je sto ce ti takva osoba uci u kucu,
snimice sve sta u njoj  ima, pa cak sta si imao za rucak, ispitacete o svemu i svacemu, reciceti gomilu lepih i ljubaznih reci (laskavi su), ali kad izadje iz kuce,
ti joj vise nisi drag, vec ce sa drugom slicnoj njoj ispirati usta sa tobom, i sve ce izokrenuti i dodati... Osobe koje pate zbog tih ogovaranja    zaista su dozivotni mucenici, treba da znaju i da se pomire sa tim da u manjim mestima za svakom osobom postoji neka prica i to u vise varijanti... Sto bude manje takvih, to cemo pre izgubiti epitet seljackog naroda...

Moram da vam priznam da sam naslov ove teme pretvorio sebi u uzrecicu. Sada, umesto da ista citiram iz malog mi mesta, ja samo objasnim u jednoj recenici: "Psihologija malih mesta" i sve je receno. Svi odmah znamo na sta tu mislimo.

A, kazem, kakav sam da sam, obicno imam kec u rukavu da sokiram moju malu sredinu i nateram je da me postuje. Tako se svi drze dalje od mene, a i kada me ogovaraju ne mogu da izbegnu da ne spomenu nesto pozitivno. A posebno volim ljubomoru, onu pritajenu, kada se krije a izrazava se na drugi nacin. Ljudi u malim sredinama cak ni to ne znaju da sakriju. I tako, predlazem da od sada usvojimo izreku: Psihologija malih mesta i obogatimo nas srpski jezik.

SerbianFighter © 2002