Sad se setih kako sam počeo da čitam Derviš i smrt, te da bi bilo lepo i da je dovrišim. 

Što se tiče ovo dvoje ... uh, voleo bih da ih upoznam ... da vidim svojim očima koliko je jak taj kineski zid kojim štite svoj život pred naletima "suseda".
Njihov odnos meni deluje ideološki, bez emocija, jer meni krajnji oblik produhovljenosti više liči na bezosećajnost nego na ljubav, poput monaha koji se povuče u keliju i živi mimo Sveta. Čak ni Hrist se nije povukao u keliju, već je išao od čoveka do čoveka i aktivno im pomagao da pronađu u sebi ljubav prema čoveku. Meni ovo dvoje ljudi ne deluju tako, iz priče, i zato bih voleo da ih upoznam.

Svakako su mi draži od gomile drugih kojima se život pretovrio u jalovi pornić.

Spalite me, ali žene kao praktična biće ne mogu da budu do te mere produhovljene, i ne bih voleo da se desi kliše i da ovog dečka devojka ostavi zbog nekog mangupa koji će joj otvoriti oči.

Na kraju krajeva, ono što je stopostotna istina - njih dvoje nisu odabrali jedno drugo, već nisu imali drugu opciju, u to sam siguran.

Završiću sa dozom optimizma, kakvih sve poremećenih odnosa ima, mogu da kažem i da su mi skroz ok.

Što se mene lično tiče, ne mislim da im je život ni dosadan ni jednoličan, ni lažan. svako ima svoje standarde i prohteve, ono nešto što od života očekuje, pa i onda kada se to bitno razlikuje od mog načina života, čak i kad mi deluje čudno, pa i neshvatljivo, ne smatram to neispravnim, već drugačijim.
Ja im želim sreću i da ostanu tako jedinstveni i lepi sami sebi i jedno drugom.
Meni je jako lepo, čak i dirljivo kada je čovek pun vrlina, odgovoran prema sebi i drugom ljudskom biću koje voli.

Zasto me to asocira na sektu?

Tolerancija mi je sloboda drugog ljudskog bića da čini sve što želi da čini, sve dok ne ugrožava nekog drugog.

u vremenu svinja koje hodaju na dve noge    , ovaj par koji pokushavaju da budu ljudi zaista izgleda chudno . moze se reci da chak i ako ne budu uspeli - barem su pokushali da budu ljudi , shto vecini nece nikad ni pasti na pamet  .

E vidiš ja i ti drugačije doživljavamo toleranciju, zato se i ne slažemo. Za mene je tolerancija kad neko radi nešto pogrešno, nešto amoralno, nešto potpuno kretenski i van svake pameti, ali ne ugrožava drugog, te stoga ništa ne preduzimamo.

Već pominjah na onoj temi primer


A u ovom slučaju ljudi ne rade ništa pogrešno. Nema razloga da ne poštujem njihovu logiku.

 

Covek, koji se ne stidi da to bude.

Po mom misljenju Ahmed Nurudin (Svetlo Vere) nikada nije emotivno spoznao bice Boga.

Vidim da su pojedini sretali (mozda) ovakve ljude. I ja kazem da su ovakve pojave totalno, ali bas totalno retke (mnogi i ne veruju da ovo moze biti tacno).

Sto se tice "postovanja", pretpostavimo da sam bas precizno opisao ovaj par (onako kako je u stvarnosti, bez pristrasnosti). Covek to treba da postuje (bar cu ja postovati svakoga ko tezi tome, bez obzira sto moja psihicka struktura nije takva).

Ono sto mi je uvek bilo cudno od strane pojedinih psihologa je to kako isti objasnjavaju duhovne pojave Vecina ce reci "bolest/anomalija" a ne ono iskonsko i cisto sto proizilazi iz necije duse.

@jzma

Dobro ajde, ubedicu ih da koriste net, mojne se ljutis 


Elem, ja sam toliko fasciniran sto sam imao priliku da to vidim (i mozda vaskrsnem njihove duse negde u sebi) tako da sam morao da otvorim temu da malo prodiskutujemo 

Филе ... мис'им немо' се љутиш  ... ал кад сад писао како је беспредметно имати ауто који ти стоји у гаражи, бити задовољан самим тим што га имаш, не испробавајући шта све може ... чак и без дивљања по путу онако чисто да се брже стигне од А до Б ... нисам мислио на нет ... више на живот у глобалу ... јбга глупа аналогија ал прво што ми пало на памет

Много људи су само неми посматрачи свог живота, који гледају како исти пролази мимо њих ... неки својом неки туђом кривицом ал заједничко им је да немају снаге да нешто промене ... мој утисак је да ово двоје с почетка теме исто тако посматрају живот како пролази поред њих ... једина крупнија разлика је што је то вероватно њихов слободан избор а не нешто с чим су заглавили и против чега немају снаге да се боре. Ако се занемари да они то не осећају као сметњу, не трпе због тога па су лишени и нервозе ... крајњи резултат је исти ... пропуштање гомиле ствари, тренутака, осећања и бемлига чега све.

једноставно превише ми ова прича о лабудовима вуче на крајност, а крајности по дефиницији имају мане ... сећам се неког левог полупесника што издаде једну књигу по пола са још неким левим песником ... ништа посебно али имао је једну симпатичну мисао типа ... имати све а не желети ништа ... али прво треба не желети. То је огроман душевни мир ... али чак и да могу да га имам ... нисам сигуран да бих желео ... 

Meni, recimo...ova priča nimalo ne vuče na krajnost, jer krajnosti i sredinu postavljamo sami sebi, a naročito drugima.
Ne mislim da mladost neminovno mora da bude ludost, da svi moraju da isprobaju pijančenje, droge i promiskuitet...čak ni da se nedostatak takvih stvari u mladosti obavezno vraća kao bumerang u zrelom dobu.
Uskraćivanje sebi nečega je jedno, a nemanje nagona i potrebe je drugo.
Ja ih ne bih nazvala čudacima već čestitim mladim ljudima.
Ljudi su zapravo samo jako uplašeni, boje se različitost tuđih stavova koji ih teraju na preispitivanje. Niko ne voli ljude pred kojima se potajno osete pomalo postiđeni, pa ih je lakše nazvati čudacima.

проичитах о овим лабудовима и једина реч која ми пада на памет је: издркавање