Bojim se da je ovo malo komplikovanije od zaokruzivanja i zbrajanja odgovora pod a, b, c... i da treba licencirani psiholog za tumacenje, sto ja nisam, tako da bih pored sve muke prekucavanja toliko pitanja i odgovora rizikovao i da prekrsim zakon. 
A forumashi zeljni saznanja o svojoj licnosti neka se upute kod psihologa, ipak je to ozbiljnija varijanta   

Znao sam da cesh da izvrdash 

Nisam siguran, ali je moguce da sam radio taj test , secam se da je imao jako mnogo pitanja od kojih su neka bila bash urnebesna, tipa " da li je neko pokushao da vas otruje? " i slichno. Jel to (taj) takav test?

Tolika fama oko psihologije... i psihijatrije...
I na kraju svi zavrse u pidzami sa kanticom sladoleda od cokolade... 

Ne "svi"...vec "sve".   

Dobro, vi se nalocete....

Poenta onog posta... ne shvatam cemu mistifikacija testova i dijagnoza... 

tako je. 

... pidzama nije iskljuchena 

da mene poslusas .... fakultet ti nije potreban ... lepo se udaj, radjaj decu ... 

Zar mislis da ce kroz par godina moci da se radi neki pristojan posao bez fakulteta?

 

Ovo definitivno da niko nije poslusao... 

Kao neko ko će sledeće nedelje u rukama imati diplomu psihologa     , nalazim da sam kompetentna da te posavetujem, makar što se tiče tvoje dvojbe oko upisivanja psihologije.

U principu, velika većina stvari koje ti je uvaženi član Dare izložio - su tačne. Sad, ima onih koje su više i koje su manje tačne.   Eto takav način razmišljanja ćeš kao psiholog imati.  

Idemo redom:
Iako ovo u određenom broju slučaja važi, ipak nije pravilo.
Prvo, ovakva te sudbina čeka ako završiš psihologiju, i tu staneš.
Ono što ovde nije spomenuto jeste to da je psihologija kao fakultet odlična odskočna daska.
Naime, nakon faksa, možeš upisivati razne specijalizacije (da, da, čak i na fakultetima za menadžment, gde se možeš obučiti, recimo, za PR (public relations) ili HR (human resources) menadžera). Nihove plate... recimo samo da nisu male.  
Dalje, možeš se dalje edukovati i u pravcu psihoterapije, što dosta dugo traje i prilično je skupo... ali, caka je u tome što je debelo isplativo. Tu leže i najveće pare (ako samo na to gledamo), što se tiče psihologije.

Drugo, ne slažem se sa stavom da treba da upišeš nešto isplativo na štetu onoga što voliš.
Kontam da dosta ljudi tako ne rezonuje, ali ja sam od onih idealista koji bi radili za koru 'leba, ako ih to čini srećnima, pre nego za milione, a da imam osećaj da radim nešto što ne volim i što mi ne leži.
Pošto je psihologija moja, da se malo patetično izrazim, ljubav, ništa, apsolutno ništa mi nije teško da učinim kako bi sebi obezbedila da se zaista time i bavim.

Ti odluči koja si od ove dve osobe, pa shodno tome i delaj.

Ovo je potpuno tačno, posmatrano iz te perspektive.
Iz moje lične perspektive, uopšte nemam potrebu da budem glavni šraf u mašini.
To me plaši - ako ja zakažem, ode ceo sistem u piz... propast.  
S druge strane, ako je neko sposoban i dobro radi svoj posao, može... pa recimo da može da bude i predsednik države.  

Ozbiljno sad - status psihologa u našem društvu je generalno loš, ali 'ajde mi vi navedite nešto što ima dobar status u ovom društvu?  

Ovo je sasvim tačno.
I studije zaista jesu tako koncipirane: dve godine učiš elementarne stvari, koje su mahom i dosadne...
E, ali kad dođeš do 3. i 4. godine, shvatiš da je čekanje ''da postane zanimljivo'' itekako vredelo truda.  

Zapravo, studijski plan meni malo liči na prirodnu selekciju.  
Ko ne preživi prvu i drugu godinu, ćao, nema više. Ono, možeš ti da mrcvariš te studije do besvesti, ali pošto nisam od tih ljudi, ne mogu komentarisati.

Ali prve dve godine jesu neka vrsta selekcije, na kojoj najslabije karike otpadaju. Ko to preživi, za dalje je miran.

Za prijemni - sve što je Dare rekao - stoji. Plus to što postoji i test inteligencije, za koji isto ne možeš da se spremiš... Jedino da nabaviš neke slične testove, pa makar da znaš šta je ono što se od tebe traži.

Što se tiče upisa, makar na FF u Novom Sadu, nije tačno da upsuju samo deca profesora, itd.
Čak se ne upisuju ni najpametniji, i tu je selekcija bedna.  

Ja nisam imala vezu, skupila sam lepe bodove iz srednje (nisam bila vukovac), naučila tu knjigu, otišla da polažem prijemni, sutradan saznala da sam 28. na listi, na budžetu.

Među mojim kolegama najmanje je Novosađana, dok ima ljudi iz cele Srbije, pa i iz Hrvatske, Bosne, CG... Ali onis su upisani kao strani državljani, pa ne polažu prijemni  već ''samo'' plate neke grdne pare.

Kako je u BG ne znam, ali ti ne preporučujem da se oslanjaš na to da ''nema šanse da upišeš jer se svi upisuju preko veze''. To jednostavno - nije tačno.

I za kraj da dodam: sposobnom čoveku nije važno koji faks je završio. Kao takav, on će uspeti, makar samo svojim radom, pa i u ovoj raspaloj Srbiji.