hah...   

evo malo romantike     ..... i onda nas presele na temu .... stihovi itd..... 

Kao ikonu nosi me.
Ali, ne kuni se u mene!
Daleko sam od svetice
Oči me odaju...
Čuvaj me kao ono malo vode na dlanu.
Ne ispuštaj, stisni šaku!
Nek bistrina kapi te
Prekrije prljavštinu mog uma...
Na hladne grudi stavi me.
Ipak ću umesto otkucaja srca
Čuti kapljice leda
Koji otapam...
I svojim gorkim usnama
Ispijaj čemer sa mojih!
Sva će se gorčina u med pretvoriti
Slatkom grehu se prepustimo...
Trajaće samo jednu noć.
Zar treba da je žalimo?
Oseti život i lepotu jeseni!
Voli me noćas i veruj u mene...
Budi moj!
Neću te noćas lagati,
Neću želju prekriti hladnim velom-
Oči će me odati....
Budi moj!
Večeras nek’ naša melodija svira;
Vreme se zaustavlja,
Sami smo...
Budi moj!
I samo ove noće
Neka istina bude istina,
A već narednog jutra
Ti se vrati svojim,
Ja svojim lažima...
Oči su moje
Izdajice!
Samo za tebe...
I samo, ove noći...

 

Vidiš Sim, dobismo i publiku : ))

Ne znam ko je autor, ali lepa pesma. Baš lepa.

Utopija koja je tvoja omiljena poezija?

To je moje....
Dođe jedan dan moj brat kući i krene sa vrata kako se zaljubio, a ja baš bila kod mame..... inače sedam godina ima....
Još ovo i ostavljamo 

Dečak moj mi danas reče:
„napiši mi pismo“
Sav zadihan i uzbuđen,
nikad mi to nismo
Ali, sada ima jedna
devojčica draga
„Mama piši, kad te molim“,
viknuo je s praga.
„Stomak mene nešto boli
kad god ja nju vidim
Sa svakim se lepo družim
a pred njom se stidim.
Obrazi mi porumene
a noge tlo gube
Džaba druge devojčice
i sve što me ljube.
Njena kosa od svih drugih
najlepše miriše
Ja nju volim mama draga
od svih drugih više
Al’ mi teško da joj kažem,
to me strašno muči
Kako pismo da napišem,
tome me nauči.
Sve si lepo meni ti
uvek objasnila
Al’ da ljubav tako muči
nisi pojasnila.
Hajde mama pomozi mi
da ne patim više
Daj olovku i daj papir,
pismo da se piše.“

Ova je preslatka, baš si nadarena. 

Malo staračkog razmišljanja.

POSLJEDNJI TRENUTCI

Kada bih još jednom mogao proživjeti svoj život
U tom životu više bih grješaka činio
Bez želje da budem tako savršen,
Više bih se opuštao.
Bio bih budalast više no što sam bio,
I doista bih vrlo malo stvari
Uzeo k srcu.
Manje bih držao do čistoće.
Više bih živio s rizikom, više na putu,
Više bih gledao sunčeve zalaske,
Više na gore se penjao, više rijeka preplivao.
Posjetio bih ona mjesta gdje nikad nisam bio,
Jeo bih više sladoleda, manje graha,
Imao bih više stvarnih problema
A manje onih zamišljenih.
Bio sam jedan od ljudi koji žive
S razborom i s pažnjom da u svakoj minuti
Svoga života; jasno pri tom je bilo i
Sretnih trenutaka.
Al’ kad bih se vratio opet nastojao bih tada
Ostvariti samo ugodne trenutke.
Ako ne znate to, sav život je u tom
U tim trenutcima samo;
Nikad ne gubi sadašnjost.
Bio sam onaj koji nikud nije išao
Bez toplomjera i termofora uza se ,
Ni bez kišobrana i svega što štiti.
Kada bih ponovno mogao živjeti
Bosonog bih hodao već početkom proljeća
I završio tek u jesen.
Više bih se okretao na vrtuljku
I promatrao više svitanja,
S više djece veselo se igrao,
Kada bih drugi put živio.
Ali, da, sad je meni osamdesetpet
I znam da odlazim…

Borhes

Ja od tih tako pesnika, najvise gotivim Marinu Tucakovic ... 
Kad su ovi vasi imali hitove? Nikad ... 

Volim romantičnu(i tragičnu) poeziju, pošto se tu najviše nalazim.

Ovo su stihovi koje sam prevodio sa nemačkog, i mnogo su mi se svideli  

Oticicu u jelovu sumu
Tamo sam je poslednji put video
Ali vece baca svoje platno na predeo
I gore na putevima iza kraja sume
I suma je tako crna i prazna
Tuga je ja, o tugo
I ptice ne pevaju vise

Bez tebe ja ne mogu biti
Sa tobom, i ja sam sam
Bez tebe ja brojim sate bez tebe
Sa tobom sekunde stoje
One nisu vredne bez tebe

Na granama u rovovima
sada je tiho i bezivotno
I disanje postaje o tako tesko za mene
tuga je ja, o tugo
I ptice ne pevaju vise

Bez tebe ja ne mogu biti
Sa tobom, i ja sam sam
Bez tebe ja brojim sate bez tebe
Sa tobom sekunde stoje
One nisu vredne bez tebe

A marina je napisala neke dobre pesme kao Nestašni dečaci.

Utopija jel ovo Hajne?

Iskreno ne znam, nisam imao naslov, samo stihove