Serena Alba
Preveo na srpski i priredio za objavljivanje: S.Maričić

Izvod : PSIHIČKI VAMPIRIZAM

Veoma zanimljiva i sadržajna knjiga koja izmedju ostalog govori o parapsihološkom fenomenu - "Psihički vampirizam". Iako autorka zabranjuje prenošenje sadržaja njene knjige, osim kratkih izvoda, nadamo se da će ovo odobriti kao skraćeni prikaz pomenutog fenomena iz njene knjige. 

Autor pet knjiga Joe H. Slate, Ph. D. ovlašćeni je psiholog i profesor, osnivač Medjunarodne istraživačke fondacije za parapsihologiju. Svoj rad temelji na naučnim istraživanjima i terapeutskoj praksi.

O metodi istraživanja navodi sledeće:

“Koncipirano multidimenzionalno naše istraživanje je uključivalo lične intervjue, upitnike, analize slučaja (case studies), psihološke testove, elektrofotografiju (Kirilianova fotografija) i analizu ljudske aure (energetskog polja). U nekim slučajevima koristili smo analizu snova i hipnozu te regresiju u prošle živote.

U našim istraživačkim metodama konzistentno smo izbegavali opterećujuće termine kao: žrtva  vampirizma; primalac energije ; davalac energije ; energetska interakcija;  energetski manjak; proces energetskog prenosa;  itd.“

Autor ističe da vampirizam postoji u različitim oblicima i da se obično dogadja u odnosu dve osobe od kojih je jedna vampir, a druga žrtva. Vampir je osoba koja ima niski nivo energije i zato upada u energetski sastav žrtve, da bi odatle izvukao sebi nedostajuću energiju. Neposredni učinci mogu varirati, ali obično znače novi dotok revitalizirajuće energije za psihičkog vampira, a kritični manjak esencijalne energije za vampirovu žrtvu. Nažalost, posledice ponavljajućih vampirskih napada na energetski sastav na dugi rok mogu biti izuzetno štetne; ne samo za žrtvu, nego i za vampira.

Zanimljiv je Slateov opis glavnih karakteristika vampirizma. Psihički vampirizam traži tačno odredjenu žrtvu. Krajnji rezultat je uvek štetan za oboje, za vampira i žrtvu.

Psihički vampiri nemaju posebne moći. Oni, zapravo, deluju sa pozicije slabosti, a ne snage. Tipično nerazvijeni ili oslabljeni, u sposobnosti da sami generišu samopodržavajuću energiju, oni se očajnički koriste i drugim strategijama u naporu da zadovolje svoje energetske potrebe.

Psihički vampiri nisu beznadežna bića zla. Kao i svi drugi, oni su osobe od značaja i unutrašnje vrednosti. Nažalost, njihov razvoj je zakočen i tako je njihov unutrašnji energetski sastav do neke mere nefunkcionalan. Psihički vampirizam je kulturalno univerzalan - u jednoj ili drugoj formi postoji u celom svetu. I najrazvijenije kulture su ranjive na razne forme psihičkog vampirizma.

Široka skala uslova može stvoriti plodno tlo za psihički vampirizam. To su npr.: lična kriza, opasnost fizičkog razvoja i opstanka, nerešeni konflikti, a takode i ozbiljan stres, ali i neki kulturalni uslovi kao: socijalni nemiri ili klasna mržnja. Psihički vampirizam postoji u raznim nivoima intenziteta. Često počne kao blagi impuls, onda progresivno raste da bi postao dominantna sila u životu psihičkog vampira.

Dugoročne posledice psihičkog vampirizma su izuzetno škodljive. Za vampire to uključuje pražnjenje unutrašnjih zaliha i, eventualno, potpunu blokadu procesa ličnog napretka. Za žrtvu to uključuje mnoštvo mentalnih i fizičkih simptoma. Napad psihičkog vampira može biti nameran ili spontan, pa iako su epizode psihičkog vampira često pokrenute namerno, one mogu biti i spontane, a u izvesnoj meri i nesvesne. Može izgledati čudno, ali psihološki vampirizam može postati sporazuman u nekim odnosima.

Osim potrebe za energijom, psihički vampiri mogu imati i druge motive. Muškarac, ili žena, koji eksploatiše ili uništava partnera zbog neke osvete, mogu se smatrati psihičkim vampirom. Korporacije koje bezobzirno zagadjuju okolinu zbog profita, mogu se smatrati predatorskim organizacijama. Profesor Joe H. Slate puno je radio na istraživanju metoda obrane od vampirskih napada, ali i na pomoći osobama s vampirskim sklonostima kako bi aktivirale i osnažile sopstveni energetski sastav i tako više ne bi imale potrebu za vampirskim ponašanjem.

Zbog prepoznavanja pojave vampirizma, korisno je citirati opis istog autora:

“ Za žrtvu su prvi znakovi napada psihičkog vampira gotovo uvek slabost i umor, a mogu nastupiti odjedanput ili postupno, zavisno od prirode napada. Ne iznenadjuje što žrtve ozbiljnog napada često opisuju svoje stanje kao: « potpuno ispijen», mentalno i fizički.

Medju drugim uobičajenim fizičkim reakcijama su: vrtoglavica, nepravilan rad srca, ošamućenost i ponekad mučnina. Žrtve često opisuju svoje reakcije slično onima kod gubitka krvi, morske bolesti, vrtoglavice. Iako simptomi jednog vampirskog napada često brzo prodju, oni imaju tendenciju dugotrajnosti u situacijama kada su kontakti s aktivnim vampirom uobičajeni. Osećaj iscrpljenosti zbog ponavljanih napada može uključivati ozbiljnu teskobu i depresiju. Uobičajeni simptomi uključuju: poremečaj spavanja, teškoće u koncentraciji, zaboravnost, razdražljivost, osećaj «biti na ivici» i gubitak interesa za dnevne aktivnosti ".

Ko vas najviše voli – vaša mama !

Moja mama je iz svog porodičnog nasledja donela vampirski energetski obrazac u kojem je ona bila aktivni vampir, i, kako sam već rekla, posebno talentovan i sposoban vampir. Opet moram reći da su to sile kojih su ljudi potpuno nesvesni .

Sve gore pomenute moje i tatine bolesti, a posebno tatina nervoza i kasnije depresija, bile su isključivi rezultat toga što je mama najpre tati, to naglašavam, a kad bi njega iscrpila, i meni, vampirski isisavala energiju.

Aktivni vampir se uvek psihički oseća bolje od svojih žrtava. Tako sam ja u detinjstvu i mladosti naginjala melanholiji, a tata depresiji. Mama je uvek bila «za akciju», puna poleta, puna ideja, koje je uvek i ostvarivala. Ona je bila veseljak i inicijator okupljanja svih članova naše velike porodice u našem malom stanu. Leti bi naveče celi pod bio prekriven dušecima i madracima gde su spavala deca maminih braće i sestara koji su dolazili k nama u grad na letovanje, iako su živeli na moru. Kod nas je uvek bilo neko dete iz siromašnijeg dela familije na školovanju.

Zašto puno rodbine, puno gostiju, puno prijatelja u našoj kući ? Zato jer vampirima uvek treba sveže energije i u tom nesvesnom procesu jako dobro znaju kad su nekoga iscrpili

i kad im treba sveži «materijal». To nije normalna razmena izmedu ljudi ili članova porodice kako bi neko sada možda pomislio. Normalna komunikacija izmedu ljudi na dobrobit svih uključenih izgleda sasvim drugačije. Ali, i vampir plaća svoju skupu cenu tog nesklada, kao što svedoče bolesti moje mame, koja je, zapravo, bila bolesnija od svih nas. Najpre se rvala s dobroćudnim izraslinama, tzv. cistama na jajnicima i materici, pa kada je sve to više puta operisala i najzad potpuno sve odstranjeno, dobila je tumor na dojci i završila s metastazama na kostima. Rak je tipična bolest viška energije i to neodgovarajuće energije. Vampir vrlo brzo postane zavisan o tudjoj energiji kao narkoman - stalno treba sve veće količine, čak ogromne količine energije, koje organizmu zapravo ni ne trebaju. Pa zašto ih onda vampir dovlači u svoj organizam kao narkoman koji treba sve veće doze, dok se jednog dana ne predozira?

Uloge vampira i žrtve u vampirskoj tragediji su nasledne (ali ne nužno nasledne, nego nasledne zbog nepoznavanja tog procesa) i aktiviraju se u nekom životnom trenutku. U početku nisu izražene, pa mladi ljudi znaju dugo lutati izmedu te dve uloge, igrajući malo jednu, malo drugu. Onda se stabilizuju, obično u onoj koju su nasledili od roditelja istog pola; sinovi od oca, kćeri od majke. Malo po malo ta uloga postaje sve izraženija i u nekom trenutku potpuno nezajažljiva kod onoga ko igra vampira. Zašto?

Zato, jer sa stalnim dotokom tudje energije, vampir dobija i sav pripadajući sadržaj energetskig fluida. Ljudska energija nije tek neka apstraktno bezbojna sila što pokreće naše fizičko telo. U ljudskoj energiji su sadržane i sve naše emocije, sve naše misli, naš karakter - ono što jedan čovek jeste. Fizičko je telo tek nosač onoga što mi jesmo kao ljudska svesna bića. U nekoj idealnoj situaciji čovek ima misli i emocije na onom nivou koliko je ljudski i moralno sazreo kroz život.

U idealnoj interakciji s drugim ljudima, dakle u ravnopravnom poštenom odnosu, svaki čovek preispituje svoje stavove, ideje, misli i emocije, tako da mu drugi ljudi pomažu da se koriguje i tako raste kao osoba razvija svoj karakter prema boljem. Šta se dogadja u vampirskom scenariju ? Vampir s otetom energijom doslovno pokupi sve tudje misli i osećaje, brige , emocije i razne vibracije. Od mnogo ljudi, od sve više ljudi. On se tada mora nositi ne samo s mislima i emocijama za koje je prirodno sazreo, nego i s tudjim zavistima, zlobama, pohlepama, zbrkama, tugama - sa svim i svačim. Prosečan čovek to ne može izdržati, jer je to užasna zbrka osećaja, i vampir nema druge nego mora živeti to što je nekontrolisano utrpao u sebe. Ako imate samo svoj strah, ili bes, znate od čega je i zbog čega je i vi ćete se truditi da to nekako savladate – jer su u ljudskoj civilizaciji uvek postojali društveni ili porodični mehanizmi koji su pojedincima u tome pomagali.

Vampir ne može savladati tu silu emocionalnog materijala, jer nije organski njegov, pa mu se kvari i karakter. Prvi uslov da ostanete i dalje nesvesni ovog procesa je laž. Zašto se vampir ne želi osvestiti ili spoznati svoje probleme? Jer to dovodi u pitanje jedini način snabdijevanja energijom koji on zna, a to je krada. Ko krade, taj mora i da laže. Osoba počne najprije lagati samu sebe, a onda i druge. Sebe uvek vidi u boljem svetlu, a drugi obično ne valjaju. Tako vampir postaje jako sklon kriticizmu bližnjih, osobito onih koje je energetski iscrpeo, pa mu više baš ne služe. Istovremeno sveže «klijente» koje može crpiti i koji se daju eksploatisati, idealizuje. Idealizacija je takodje vrsta samolaži.

Na fizičkom nivou oko nas takodje postoji višak energije, koja nečem mora imati svrhu čim je već tu iskrcana i zarobljena. Nema vampir gromobran pa da višak energije odvede u zemlju. Najtipičnija vampirska bolest je rak. Šta je rak? Nekontrolisani rast ćelija. Zašto bi ćelije nekog organa nekontrolirano rasle? Genetska predispozicija ? Moj odgovor je – ne ! Genetski materijal aktivira i oblikuje - energija. Ako je energija u količini i kvalitetu vaša i srazmerna vašem, recimo tako, prirodnom ličnom razvoju i potrebama , neće se aktivirati nikakav gen neke teške bolesti - raka, ako uopšte postoji. Ali ipak, jeste nešto nasledno, a to je: energetski obrazac koji je - harmonična ličnost, ili degenerisana - vampir ili žrtva.

Vampiri češce boluju od smrtonosnih bolesti, od bolesti viška energije, tako sam ih ja nazvala. Žrtve boluju od nekih svojih groznih bolesti, ali one najcešce nisu smrtonosne, iako ta podela, naime ko od čega oboleva, nema jasnu granicu, i to iz jednostavnog razloga: jedno vreme u životu smo žrtva, zatim postanemo mali, pa, možda, veliki vampir, ali još uvek prema nekim ljudima igramo ulogu žrtve. To je silna zbrka energija kojima zbunjujemo naše telo i psihu.

I da se vratim na moje videnje kako nastaje tumor - višak, ali ogroman višak energije, koji nije ravnomerno i skladno rasporedjen, podstiče ćelije na to da divlje nekontrolisano bujanje. (Kasnije sam otkrila da i vampirove žrtve, dakle osobe kojima po definiciji nedostaje energije, mogu oboleti od tumora. To je verovatno povezano s predznakom energije, tj. je li pozitivan ili negativan, ali o tome kasnije.) Kad govorim o neskladnom višku energije kod vampira, uzeću za suprotan primer poredjenje s vrhunskim sportistom (koji ne uzima nikakve hemijske stimulanse za forsiranje) - on sigurno ima puno više energije od normalnog čoveka. Ali to je bio organski rast energije koji se dogodio izmedu ostalog i zbog čovekove svesne oduke da postigne vrhunski rezultat i zbog disciplinovanog napora i psihičke upornosti.

Ta ogromna energija će biti ravnomerno rasporedjena na fizički, psihički i duhovni nivo te osobe, karakter će biti potpuno uskladjen, zbog čega tako postignuta velika energija neće proizvesti bolest. Nasuprot tome, energetski vampir je pokrao ogromnu količinu energije nesvesno ili svesno i ta energija nije pod njegovom kontrolom, nego divlja u telu i u psihi. Ima još jedan razlog zašto vampiru treba sve više energije. Vampir, kao i ostali prosečni ljudi, nastoji nekako držati pod kontrolom negativne emocije kao što su: strah, bes, zavist, ljubomora, oholost, osvetoljubivost i još puno drugih. Držati pod kontrolom samo jednu od ovih jako izraženih emocija, traži ogromnu količinu energije, neverovatnu količinu energije. A vampir svaki dan pokupi hrpe tudjih negativnih emocija i zato mu treba sve više energije da naprosto ne eksplodira od svih tih negativnih emocija, posebno od tudjih negativnih emocija, strahova i besa. Takav « otpad» sad u povratnom procesu potpomaže rast vlastitih vampirovih negativnih emocija, koje bi bez toga možda ostale samo zakržljali izdanak, kojeg nito ne bi ni primećivao. Dakle treba još energije.

Začarana negativna spirala propasti.

Ogromna energija koju, neuvijeno rečeno, vampir krade, završava kao i kradeni novac - spiska se na nepotrebni luksuz i često na nešto nemoralno. Kradljivac materijalnih stvari završi u zatvoru, ili unesreći na neki drugi način sebe i sve oko sebe. Kad ste čuli za sretnog lopova? Isto se dogadja energetskom kradljivcu. Rasipnost energetskog lopova ogleda se u tome što s ukradenom energijom nije pribavio samo ono što mu treba, a to je da nadoknadi manjak energije (jer s energijom to ne funkcioniše na apstraktan način kao u običnom sabiranju i oduzimanju ), nego je s ukradenom energijom, slikovito rečeno, rastrošno neko kupio pet sportskih automobila od kojih mu nijedan ne treba, skupo ih je održavati, a s jednim će se sigurno slupati i smrtno stradati. Jedini je problem što lopov zna da krade, a energetski lopov o tome nema pojma.

On se trudi živeti i raditi ljudski, pošteno i moralno. Trudi se dati sve najbolje svojoj deci, svojoj porodici - kao svaki normalan čovek. Da, sve to izgleda kao najneverovatniji i vrlo bolestan science fiction ili horror scenario, ali to je priča mog života i to su moji zaključci.

Priča još nije gotova, tek trebamo doći do velikog majstora svih vampira u mojoj porodici, do bake Irene. Ali pre toga da se vratim na strah s početka ovog poglavlja. Osnovni strah kojeg se ne možemo rešiti nastane u odnosu s roditeljem/ima vampirom. Kad osećate da iz vas nepovratno svaki dan ističe životna energija, a onim osećajima koje uobičajeno koristite u svojoj kulturi (dakle, ne intuicija, ili šesto čulo, jer je ono proterano u zaborav i proglašeno izmišljotinom) niste u stanju registrovati nikakvu opasnu situaciju, niti napadača, onda imate najveci od svih mogucih razloga za strah - to je apsolutna, a potpuno nevidljiva i nedokaziva pretnja vašem životu (posle vam kažu da ste skloni fobijama, tj. da se bezrazložno bojite - totalno kriva dijagnoza, jer kogod ima neku « fobiju» sasvim razložno se boji nekog velikog vampira u svojoj blizini). To je situacija energetskog vampirizma. I ne samo da ste u toj situaciji bili jedan put, bili ste svaki dan i bićete do kraja života ako ne spoznate ovu pojavu i ako je ne sprečite. Zato sam rekla na početku da smo mi bića straha i da živimo u civilizaciji straha. A prvi i najveći strah nam je skoro uvek usadila u dušu - mama, a zatim i tata.

Vole li majke decu?

One misle da ih vole. Zapravo, one strahuju za decu. Zato je direktan i neuvijeni odgovor na pitanje: »Vole li majke decu?» - « Ne, ne vole ih!». Tako su počela sva zla ovoga sveta. Da bi apsurd bio još veći, vampir je daleko više terorisan strahom nego njegova žrtva. Zato i jeste energetski agresivan i destruktivan. Na nivou psihologije je odavno poznato da je svaka agresija izraz straha. Isto vredi i za energetsku agresiju.

Celo to dugo vreme mojih energetskih nevolja marljivo sam pokušavala vrteti svoje čakre u smeru kazaljke na satu, što mi je u izvesnoj meri i uspevalo, pa sam deo izgubljene energije ipak uspevala nadoknaditi. Medjutim, nije to ni blizu bilo ono vedro i orno stanje od pre godinu i više dana. Loše sam spavala, često sam se budila u polu bunilu, potpuno oznojena, instinktivno sam jela slatko - čokoladu, keks, bombone, po danu i po noći.

Celu teglu džema bih smazala u toku noći. Počela sam slagati kilograme, što mi se u mojih dotadašnjih pedesetak godina, još nije bilo dogodilo. Počela sam osećati bolove na raznim delovima tela, u raznim organima. Odjednom žestoki bol u želucu, kuku, bedrenoj kosti, vratu, glavi, uvetu - svuda. Primenila bih neku od zaštitnih mera koje sam pronalazila u knjigama, i lokalno bi na neko vreme pomogle. Jaka bol odjednom bi išcezla, što nije bilo za očekivati. Obično u toj situaciji mislite da ste se razboleli i idete lekaru.

Nisam išla lekaru, sama bih energetskim tehnikama eliminisala bol u roku od nekoliko minuta ili pola sata. Onda bi se bol pojavila negde drugde. Nisam smela sesti u fotelju, jer bih odmah zaspala. Već pre sam bila otkrila i proverila da mogu pomoću viska otkriti u kakvom se stanju nalaze čakre bilo koje osobe - u njenom prisustvu ili na daljinu, svejedno . Dalijine su čakre stalno bile nepokretne ili su se vrtele obrnuto od kazaljke na satu. Kod njenog supruga ista stvar. Proverila sam stotinu puta. Nije bilo sumnje.

Počela sam izbegavati Daliju i ne bih joj se javila po petnaest dana. Nije puno pomagalo. Moje nevolje su trajale i dalje. Ona bi onda baš insistirala da dodem. Nije bilo druge, morala sam joj otvoreno reći da sam na vrlo bolan način proverila svoje prethodne tvrdnje da mi ona oduzima energiju. Više nisam imala ni najmanje sumnje oko toga. Osim prestanka druženja, zamolila sam je da pažljivo i što češce vrti svoje čakre u smeru kazaljke na satu, kako bi imala dovoljno energije koju sama kreira i tako posledično ne bi imala potrebu oduzimati je drugim ljudima. Očito je bilo da ne oduzima energiju samo meni, nego i svom suprugu (a ne obrnuto, kao što je ona mislila). Dalija je ovaj put bila još više uvredjena. Već u razgovoru nije se sa mnom složila i vratila mi je dosta žestokim optužbama («Sad kad joj je konačno dobro krenulo u životu, kad je rešila probleme na poslu, kad je konačno sama sa suprugom, ja joj to sve želim pomutiti«). Završile smo razgovor nekim frazama iz pristojnosti da bar prividno ublažimo izrečeno i razišle se u potpunom neslaganju.

Idući dani bili su pakao. Njeno nesvesno je podivljalo, a to znači da su iz nje vrcale struje negativnosti koje su stizale do mene i doslovno me uništavale. Čakre joj nisu radile, ili su bile negativne. Ili nije htela, ili nije mogla pokrenuti ih u smeru kazaljke na satu. Posle nekoliko dana postalo je tako neizdrživo da sam je nazvala i zamolila da pokuša pokrenuti čakre, bez obzira ko je u onom razgovoru bio u pravu. Nije htela, ili nije mogla to učiniti.

Nismo se otada više čule. Dvadeset godina divnog prijateljstva u godinu dana je izgorelo i otišlo u vetar. Nekako nisam previše žalila zbog toga, jer mi je prekid počeo donositi postupno olakšanje. Kad je naš odnos i formalno bio prekinut, situacija se malo smirila, ali je njeno nesvesno još mesecima skoro svaki dan na neko vreme nalazilo načina da mi doslovno otima energiju, posebno noću kad nije bilo ni najmanje svesne kontrole. Primenjivala sam sve moguće odbrambene tehnike koje sam mogla naći u knjigama; malo su pomagale, više nisu, pa sam tako pronašla sopstvene tehnike . Kao što uvek biva s nevoljama, možete ih iskoristiti da nešto naučite. Ova nevolja nije bila mala i dovoljno je dugo trajala da sam mogla steci fantastične uvide i precizno proučiti interakcije ljudskih energija, igre nesvesnoga, zakone njihova zbivanja.

U toku idućih nekoliko meseci kontakti moje i njene podsvesti bili su sve redji da bi potpuno prestali. Ja sam u medjuvremenu naučila i zašto se to dogadja i kako se odbraniti. Zato nisam zamrzila Daliju, iako sam u trenucima najžešćih napada osećala bes. Znala sam da to nije dobro, ali nisam sebi mogla pomoći. Kasnije sam i tu reakciju savladala. Danas sam joj zahvalna što mi je na težak, ali valjda jedini mogući način, omogućila shvatiti ceo svoj dotadašnji život, i puno više od toga. Ali zaista mi je bilo žao što joj nisam uspela preneti svoje spoznaje, jer bismo tako puno lakše savladale, očito, zajednički problem. Više bismo shvatile, a i ona bi se rešila svoje destruktivne navike da drugima otima energiju. Bila sam uverena da znam osnovni način, ali su mi ipak nedostajali neki važni detalji.

Prošle su dve godine otada, a njene čakre su i danas blokirane, o čemu me informiše visak s kojim to ponekad proveravam. Ništa više ne znam o njoj. Život je još jednom pokazao da je večita mena koju ne valja zaustavljati, ako želimo biti svoji i ako želimo ispuniti onaj neki svoj životni zadatak. Ni ovaj put, ma kako mi je teško pao rastanak, nisam oklevala ići dalje. A nisam ni uzalud potraćila raskid prijateljstva. Naučila sam tu lekciju. Jedino što tada još nisam znala je to da je ispred mene još dugi put pun nevolja, dok ne shvatim sve bitne odrednice psihičkog vampirizma.

Nakon definitivnog razlaza s Dalijom, moje zdravlje se vrlo brzo normalizovalo. Dijagnostifikovane upale uva, grla i sinusa su nestale, kao i bolovi u kostima, vaginalna infekcija, upala bešike i često mokrenje, pospanost, upale živca ishiaticusa i «drhtava glava», Sve je to prošlo, bez ikakvih lekova, samo time što sam uspela izaći iz Dalijinog polja negativne energije i što sam redovno pokretala čakre. Počela sam normalno spavati, nisam se više znojila i budila s potpuno mokrim pokrivačima, imala sam snage i volje za moje omiljene aktivnosti u slobodno vreme - jogu, šetnje, planinarenje, čitanje. Kad sam tako malo došla sebi mogla sam napraviti bilans lošeg finala našeg dugogodišnjeg prijateljstva. Shvatila sam da je Dalija bila potpuno obuzela moj energetski sastav - kao neka velika parazitska puzavica koja potpuno obraste stablo. Stalnim voljnim aktiviranjem čakri nekako sam uspevala namiriti nju, ali sebe sve manje, dok nije puklo. Zanimljivo je bilo to da je ona lično u tom periodu neverovatno napredovala. Uspela je stišati svoje tipične napade ekstremnog besa u kontaktu s ljudima, uspela je doneti odluku da promeni posao u firmi u kojoj je radila više od petnaest godina i bila nezadovoljna. I promenila je posao – promovisana je na rukovodeće mesto. Delom je to bio rezultat njenog ličnog sazrevanja kroz odluku da nešto napravi sa sobom, zatim čitanja literature na tu temu - koja joj je omogućila prave uvide, ali dobrim delom i zato što je imala obilje energije da to sve realizuje. I to kvalitetne energije! To je zanimljiv detalj, jer ima i drugu stranu medalje. Tako, ako neko oduzima energiju zbrčkanoj osobi punoj negativnih emocija, pokupiće u paketu i sve to, pa će se morati boriti s emocijama koje nisu njegove sopstvene , a to je vrlo zbunjujuce. Ali, ja sam tada vec imala jako proćišcenu energiju (ne sasvim), pa je moja energija za nju bila čisti dobitak. Jedini «mali» problem je bio u tome što se radilo o kradji, a taj «mali» problem ima velike posledice kao i svaka kradja, jer, kad kradete energiju, ne završite u običnom zatvoru, nego u zatvoru svog uma.

Još je jedna situacija pomogla da dešifrujem ko je ko u toj priči. Dalijin suprug je divan čovek, inteligentan, veseo, društven. Oženili su se u kasnijim godinama, pa nisu imali dece. Kod njih je šest-sedam godina stanovala Dalijina mama nakon što je ostala udovica. Stan nije bio dovoljno prostran za sve troje, a stara mama je bila od onih - «sve meni». Dalija je zapravo nije volela, ali je jako poštovala i kao «dobra» kćer brinula se o mami bolje nego o sebi i suprugu. Tu se video prvi znak nekog nesklada. Kao da su oboje bili podredeni mami i njenim potrebama. Mama je preživela moždani udar vrlo uspešno, a imala je: šećernu bolest, visoki pritisak , staračke probleme sa srcem i, vrlo bistru glavu. Oni su oboje herojski prihvatili zadatak i majku opsluživali kraljevski. Došlo je onda vreme kad više nisu išli niti u šetnju da mama ne ostane sama, nije se išlo na izlete, iako je mama uredno bila sama, dok su oni bili na poslu i još pri tome i kuvala ručak. Mama ni blizu nije bila bespomoćna kako su je oni tretirali i kako je ona htela da bude tretirana.

Prvi je zapao u krizu Dalijin suprug. Kao neko malo dete počeo je izbegavati kućne obaveze koje su bile «u njegovom resoru» - usisavanje prašine, odnošenje smeća i slične trivijalnosti. Tako je u nekom trenutku postalo očito da su on i Dalija u stalnoj svadji u suštini ni oko čega. Ali je to bila stalna buka i videlo se da je početnog sklada kojeg je bilo u njihovoj vezi sve manje. Kao da je Dalija počela igrati ulogu stroge mame, ali prema suprugu, a on prema njoj ulogu neposlušnog deteta.

Kad bih došla kod njih i kad sam počela poklanjati pažnju tokovima energije izmedu nas, zaista je on u nekim trenucima crpio moju energiju kao pumpom na naftnom izvoru. Nikakve zaštitne mere nisu mi pomagale. To je za izvesno vreme pobrkalo pravu istinu i ja sam poverovala Daliji da je on problem njoj i meni. Tek posle sam shvatila redosled energetskih transakcija. Dalijina je mama bila sebična žena i Dalija je nimalo nije volela. S razlogom, iako je na prvi pogled izgledalo da se stara gospodja prilično korektno ponaša prema kćeri i zetu. Energetski gledano, stara mama je Daliji oduzimala energiju ne samo tih zadnjih godina, nego celoga života. Dalija je imala stalne upale uva, zbog čega je još kao mlada potpuno ogluvela na jedno uvo, zatim je imala astmu, bronhitis, vrlo često i razne druge upale, opasno visoki pritisak , granične vrednosti šećera u krvi i bila je jako debela.

Sve to je bio rezultat maminog vampirizma. Zapravo je Dalija ceo život živela s roditeljima, udala se tek kad je prošla četrdesetu. U ranoj mladosti se jako udebljala, pa je uvek bila zaista ogromna, ali u širinu, jer je bila niskog rasta. Debljina je uvek posledica osećaja da vam nedostaje energija. Osoba počne jesti ogromne količine hrane, jer tako nadoknadjuje barem deo energetskog manjka. Tako je i Daliji nedostajala energija, jer je njena mama bila vrlo aktivan psihički vampir. Medjutim, energija koju vam otmu iz energetskog polja psihičkim putem, može se nadoknaditi hranom u zanemarivo maloj meri. Ali, bez obzira na to, osoba počne jesti ogromne količine hrane, često slatke, ne bi li nekako nadoknadila manjak, a rezultat mora biti debljina. Dok je Dalija bila mlada završavalo je na tome. Kad je mama već ostarila i borila se sa šećernom bolešću, pritiskom i svime što uz to ide, mamine potrebe za energijom rasle su eksponencijalnom brzinom, a kao i uvek osnovni izvor energije bila joj je Dalija. Dalija s vremenom više nije mogla opskrbljivati mamine manjkove, jer ni ona više nije bila mlada, pogotovo baš u tom kritičnom razdoblju kad sam i ja uletela u tu «igru».

Dalija je počela sprovoditi jednu razumnu dijetu, zbog čega je svakako dobijala puno manje energije iz hrane nego inače. Mama je, naravno, u svojim potrebama za energijom crpila i zeta. Tako je i zet, u krajnjem energetskom očaju kojeg nije bio svestan, posezao vampirski i za Dalijinom energijom, a ona za njegovom. Kako njega psihologija i energija nisu zanimale i nije sudelovao u našim razgovorima, Dalija je lako mogla optužiti njega za psihički vampirizam, a on nije mogao uzvratiti vlastitim opažanjima na tu temu i vlastitim zaključcima.

Obzirom da je krug bio zatvoren, a prvi je vampir u nizu bila stara mama, koja je po definiciji vampirizma, u odmakloj fazi bila nezasiti vampir, njih troje su energiju počeli namicati od prijatelja i od bilo koga s kim bi došli u kontakt. Kad god da ste došli u njihovu kuću, a ja sam nažalost dolazila najčešće, tamo je uvek neko bio. Vrlo često se i nešto slavilo uz dobro jelo, piće, pesmu i ples, tako da je zaista bilo ugodno kod njih. Ipak, iza svega toga stajala je potreba pribaviti dovoljno mušterija za «bal vampira». To su ti prividi u kojima živimo i ništa nije onakvim kakvim se čini.

Naravno, sve sve se to odvija potpuno nesvesno i instinktivno - to moram naglasiti i podcrtati pet puta. Budući da je celo to ogromno šareno društvo bilo energetski blokirano, zakočeno, a i sami na minimumu goriva, ja sam bila idealan izvor, jer sam stalno obnavljala energiju aktivirajući uporno svoje čakre, a i zato jer sam tokom svoje porodične prošlosti bila navikla igrati ulogu energetske žrtve. Ne treba sad brzati sa zaključcima da nije bilo dobro za mene to što sam vrtela svoje čakre u smeru kazaljke na satu i time bivala sve poželjnija žrtva energetskih vampira. U mom sastavu nedostajala mi je pravilna odbrana, koju sam kasnije primenila. Nedostajao je pravilan stav i dosledno ponašanje.

Stvar se dodatno za zakomplikovala kad je zadnju godinu života Dalijina stara mama počela iskazivati vrlo veliku naklonost prema meni, a čega sam se setila tek kad je sve već bilo prošlo izmedju nas dve. Pokazivala je na vrlo ocit način da me jako voli i ceni, što je bilo potpuno isforsirano, jer je moj odnos s njom bio vrlo površan i formalan. Moja Dalija nije uzalud gotovo mrzela mamu, jer je osećala da je mama nikad nije volela, iako se prividno to podrazumevalo i nije bilo u pitanju. Njihov loš odnos bio je uzrokovan maminim energetskim vampirizmom prema kćeri, praktično otkad se Dalija rodila. I sad odjednom njena draga mama iskazuje silnu ljubav i naklonost prema meni, potpuno neprimereno i nezasluženo. U stvari je stara mama samo bila do¬sledna svom vampirskom karakteru: osetila je da joj od mene stiže velika količina dobre energije i onda me je komplimentima i laskanjem nastojala privući sebi i držati me u svojoj blizini. Naravno, Dalija je to osećala na svoj način. Da je bila svetica, tada možda, i samo možda, ne bi u ovakvoj situaciji osećala ljubomoru. Draga mama je na taj način bila povredila već bezbroj puta u životu i ta bol u duši nikad ne postane manja. «Zašto me mama ne voli ? Zašto više voli onu drugu?»

A vampiri ne misle ni o čemu jako puno, oni naprosto trče za svojom žrtvom, za onim ko im daje najviše energije. I u to ime manipulišu, lažu, šarmiraju, prete, šta god da treba. Drugi nezgodan aspekt u našim odnosima nastao je polako i neprimetno, ali je stalno dobijao novo gorivo. Kako sam ja napredovala u svom ličnom razvoju, a to je prvenstveno duhovni razvoj, tako su i ostale moje životne prilike bivale sve bolje. U početku našeg druženja naše životne okolnosti se nisu puno razlikovale, ali zadnjih pet-šest godina ja sam promenila tri firme i samo sam išla od izvrsnoga na još bolje. Bila sam zadovoljna radnim okruženjem, poslovi su mi išli dobro, šefovi su me cenili i to iskazivali visokom platom, tako da sam uvek zaradjivala barem dvostruko više od onog što su Dalija i suprug zaradjivali zajedno. Dalija je, za razliku od mene, bila sklona takmičenju i ovakva razlika joj je na nesvesnom planu počela smetati. Iako se ni ljubomora, ni zavist nisu dale iščitati ni iz jedne Dalijine reči ili postupka jer ih je ona postisnula duboko u svoje nesvesno - one su jako potencirale njen vampirski odnos prema meni, jer potiskivanje negativnih emocija u nesvesno traži strahovite količine energije.

Zavist i ljubomora mogu razviti neslućene vampirske sklonosti osobe kad ona i nije u energetskom manjku. A kad je osoba već u energetskom manjku zbog porodičnih odnosa, tada zavist i ljubomora u svim pravcima naprosto bujaju. Tada negativna energija ima posebno oštar naboj, kojeg osoba - «objekt» ljubomore, zavisti, ili mržnje - fizički oseca na delu tela gde je naboj upućen i gde vrlo brzo izaziva oštar bol.

Svaki psihički vampir započne svoju vampirsku karijeru kao žrtva. To tvrdi autor knjige «Psihički vampiri», a i ja sam došla do tog zaključka, samo što mi se kasnije nametnuo još puno oštriji stav. Istraživanje iz citirane knjige koje je obavljeno na uzorku od 400 studenata (koji doduše nije reprezentativan, ali je indikativan), govori da je 57% anketiranih studenata pokazivalo tendenciju psihičkog vampirizma prema ljudima uopšte. Od tog ukupnog postotka 28% ih je pokazivalo umerenu sklonost vampirizmu, 18% značajnu, a 11% ozbiljnu sklonost. Moje je mišljenje da već taj visoki postotak od 57% kod vrlo mlade populacije, kakva je bila zastupljena u uzorku, u životu tih osoba samo nekoliko godina kasnije, uglavnom nakon osnivanja sopstvene porodice, počinje dramatično rasti, dok su u zrelim godinama, pogotovo u starosti, «nevampiri» verovatno jako retki.

Dakle, najnovija istraživanja pokazuju da je vampirizam danas česta pojava. Svi moji simptomi se potpuno slažu s onima koje navodi Joe. H. Slate, kao i zaključak da redovno druženje s psihičkim vampirom može dovesti do vrlo štetnih posledica po zdravlje i psihu žrtve. To se meni doslovno dogodilo s Dalijom.

Ел глог ради и на њима?

ja mislim da samo tabletice pomazu 

i ona je  zrtva vampirizma.. i ovdje opisuje sebe kao zrtvu...

ali ona nazalost..kao vecina vampira....izgleda ne shvata da je i sama  postala vampir.....

ne shvata.-..iako  lijepo kroz ovaj tekst...opisuje sebe...i svoj pocetak vampirizma...
tj ovo proucavanje vampirizma...do same dubioze....
ona  je po svojoj strani price...
od dalije napravila svoju zrtvu...svog sopstvenog  psihickog vampirizma...

Dobra tema...moze jos ovog multiidimenzionalnog teksta...

http://forum.burek.com/emocionalni-vampiri-t392998.html

http://forum.burek.com/energetski-vampiri-t129990.html

Ali koje je to ludilo, koristi visak, otarasi se tako lako svoje prihateljice 20+ godina jer misli da joj njena majka crpe energiju a da ova crpe njoj i da ce tako ona postati debela i bolesna itd.

Mislim, mogu da poverujem da postoje ljudi koji nam oduzimaju energiju. Ljudi posle kojih kada saslusamo njih, njihove probleme i ostalo vezano za njih postajemo iscrpljeni do granice do koje nismo nizasta. Ljudi koji ce te "udaviti" svojim problemima kao sto ces i ti njih poneki put. Ali ih bas kriviti u ovom maniru je ravno ludilu...

ja imam neki osjecaj da je ona crpila energiju ...iz ljudi oko sebe da napise ovo...

ne znam ...tekst mi ovaj  izgleda  pun fikcije ..
(ne sad one zestoke fikcije..nego one ceste u glava ljudi...
kada se opterete necim..ili kada ih nesto poce opsjedati...
pa pocnu da stvaraju scenarije u svojim glavama..uglavnom..na osnovu neke situacije koja njima nikako ne ide na ruku... )

pa mogu reci i sizofrenije i paranoje da ima......i jos jedno desetak psihickih poremecaja se moze uociti...
i uljeva mi ogromno nepovjerenje...   

ljudi se ne stvaraju po receptima...i semama ..da bi nesto sto se tice ljudi...i odnosa izmedju ljudi...
mogao da uokviris ... i da kazes to je to...




tekst ko tekst je onako zanimljiv.. za procitati...
ali mislim da nije "ozbiljnog karaktera" i da uopste nije mjerodavan ni za sta...

Energetski vampiri su među nama

Psihološki profil "krvopije" koji drugima crpe snagu. Osobe koje se hrane tuđom energijom stalno se žale na život. Njima nije potrebna iskrena podrška, nego - korpa za istresanje đubreta



On ima istančan njuh da na prvu loptu oseti "plen". A, stalno je gladan. Čim namiriše žrtvu, kreće u napad. I, naravno - "ulov" mu je zagarantovan. Iako dejstvuje po uvek istom principu i prepoznatljivog je stila komunikacije, retko kada će ostati bez sveže krvi. On je - energetski vampir, a vi, nadamo se, niste njegova žrtva. Jer, ukoliko ste ikada bili na udaru jedne ovakve "krvopije", onda znate da je bespomoćnost provalija u koju se survavate dok vam on opterećuje um, crpe snagu ili truje telo.

Činjenica je da nas neki susreti, bez presedana, osakate i uskrate za vedrinu. Posle razgovora sa nekim ljudima skače nam pritisak, rađa se bol u grudima, muči nas razdražljivost. Ponekad se osećamo kao da nas je "kamion pregazio", jer se neko igrao sa nama. Taj neko sada vrca od energije, a mi smo ucveljeni i razoružani. Po kom mehanizmu se odigrava ovaj "transfer", koji je psihološki profil energetskog vampira, a kog su mentalnog kova njegove žrtve, tema je za stručnjake. Zato smo u pomoć pozvali psihoterapeuta, dr Zorana Milivojevića, koji nam, odmah na početku, rasvetljava značenje termina.

- Iako postoje razlozi zbog kojih je nastao, izraz "energetski vampir" je nesrećno izabran - smatra Milivojević. - Ovu etiketu dobijaju ljudi koji nemaju razvijen osećaj empatije, odnosno sposobnost da međuljudske situacije sagledavaju iz aspekta druge osobe. Zato stalno traže pažnju, pričaju samo o sebi i ne registruju suptilne signale kojima im sagovornici poručuju da treba da promene temu, prekinu komunikaciju ili odu kući.



Osobe koje se hrane tuđom energijom stalno se žale na život, nikad nisu bez problema, uvek im neko podmeće nogu, konstantno pričaju o svojim bolestima... Istovremeno, ne slušaju druge, prekidaju ih u svakom pokušaju da nešto kažu o sebi i lepim ili ružnim događajima iz svog života. Njima nije potrebno rame za plakanje, iskrena podrška, topla reč, nego - korpa za istresanje đubra. Neko na koga će preneti sve svoje nezadovoljstvo, bez ikakvog reciprociteta. Kada opisuje ove tipove, Milivojević jasno skicira osobe koje su veoma svesne svojih želja i interesa, ali koje zato tendenciozno otpisuju potrebe i osećanja drugih. A, kako to obično biva sa svim lošim stvarima, i ovih "profila" ima u izobilju. Sreću se svuda, a najpogubniji su po članove svoje porodice ili najbliže prijatelje.

- Egocentričnih ljudi koji nisu obzirni prema drugima, ima na svakom koraku. Neki od njih su kao deca bili zanemareni, a neki sasvim suprotno - razmaženi. Ono što ih povezuje jeste nedostatak osećaja za druge. Iz njihove perspektive, ti drugi ulaze u komunikaciju i dobro se u njoj osećaju. Zašto? Zato što im druga strana ne pokazuje da im ta vrsta razgovora ne odgovara. I zato nastavljaju da komuniciraju, dok žrtve sve više trpe, suzdržavaju se, usiljeno se smeškaju i mole boga da se ovaj susret što pre okonča.

Naš sagovornik, međutim, naglašava da svako ima pravo da predloži način komunikacije koji mu odgovara. Na osobi koja se zatekla u ulozi žrtve, koja nema razvijenu sposobnost da kaže "ne", jeste da prestane da bude "energetski zombi". Ona bi trebalo da se suprotstavi, tako što će odnos definisati na svoj način.

- Poznato je da su žrtve oni koji izbegavaju konflikte, umeju samo lepo da se ponašaju i da trpe. Zato nije kriv energetski vampir jer neko ne zna da se odbrani od nesenzibilnog sagovornika, koji u nedogled nastavlja da govori o sebi i svojim doživljajima. Krivica je na onome ko to dozvoljava i ko ne zna da se odbrani od onog ko mu "pije" energiju - objašnjava psihoterapeut.

Osećaj iscrpljenosti posle razgovora sa nekim, trebalo bi da nam bude jasan znak da tu nešto nije u redu. Ako stavimo prst na čelo i dobro razmislimo, shvatićemo da preterano ugađanje drugoj strani, na uštrb svojih potreba, nije normalno. Zašto nekome dozvoliti da nas guši i opterećuje svojim životom, kao da nam je malo svojih briga?! Milivojević kaže da je to zato što neki ljudi pate od nedostatka veštine da se postave i zauzmu za sebe.

- Osobi koja je žrtva nedostaje sposobnost da bude, kako se to u novije vreme stručno govori, asertivna. Ona uvek izbegava direktniji konflikt i ne zna da izgradi granice. Ako je ovaj hendikep ponela iz kuće, može da ga reši razvijanjem socijalnih veština na našem Psihopolis institutu. Važno je samo da uvidi svoj deo odgovornosti i odluči da li želi da i dalje bude "zombi" ili da nauči da na kulturan način, iz pozicije samopoštovanja i poštovanja drugog, definiše komunikacijski odnos. Svako žrtvovanje i mučenje je nepotrebno - naglašava Milivojević.
U koliko god ozbiljan "ćorsokak" da zapadnemo dopuštajući energetskim vampirima da nam zagorčavaju život, dobro je znati da ovo nije konačno stanje. Od nas zavisi da li ćemo nastaviti da se vrtimo u tom krugu pakla ili ćemo potražiti izlaz. Milivojević savetuje da je najjednostavniji način da se pobrinemo za sebe odluka da sa nekim ko nas davi ljubazno prekinemo komunikaciju. Poželjno je da mu damo i izmišljeno objašnjenje.

- Ako je u pitanju osoba s kojom se često viđamo, jer živimo ili radimo zajedno, najbolje je napraviti distancu i prorediti kontakte. Važno je zauzeti i jasan stav šta nam u komunikaciji sa njom odgovara, a šta nam ne prija. Jer, veliki broj ljudi koji dobije informaciju šta druge kod njega iritira, promeni ponašanje. Ukoliko se to ne dogodi, onda nema druge, nego - sasvim se distancirati - predlaže psihoterapeut.

Suština je, dakle, da ljudi koji nam kradu energiju, narušavaju mir, guše inspiraciju, potiru želje i kvare sreću ne treba da budu u našoj blizini. Život je previše kratak da bismo ga na njih trošili.

SOLARNI I LUNARNI TIPOVI

Prema jednoj neformalnoj podeli, energetski vampiri mogu biti solarni ili ekstrovertni i lunarni ili introvertni. Linija razgraničenja je njihova energija. Tako su solarni tipovi žestoki i agresivni, egoisti i sadisti, direktno napadaju i vređaju nas u lice. Njihovi "rivali" su lunarni vampiri, koji važe za ledene glumce. Oni ne psuju, ne galame, neretko su umiljati, ali se zato stalno žale, kukaju o uvek istim problemima, uhode nas i dave glupim pričama. Za njih kažu da su mnogo opasniji.

OD ŠARMERA DO SVAĐALICE

Nisu svi vampiri koji nam kradu energiju istog karaktera. Nasuprot onima koji uvek kukaju i opterećuju nas svojim mukama, postoje tzv. šarmeri - oni koji nas guše stalnim egocentričnim šalama i navodno duhovitim pričama. Svađalice će nas umoriti konstantnim izmišljanjem razloga za raspravu, ali su od njih opasniji oni koji žele da sve konce drže u svojim rukama. U formi su i frustrirani vampiri, koji u svemu vide problem, a ni u čemu rešenje.

KAD "AGRESOR" POSTANE ŽRTVA

I energetski vampir može postati žrtva, upozorava Milivojević. I objašnjava: - On je žrtva demonizacije, jer se proglašava za vampira, pa se u njemu ne vidi čovek. To je pozicija prezira. Demonizacija pomaže osobi koja sebe vidi kao žrtvu da prekine kontakt sa vampirom, pri čemu ne oseća krivicu. Jer, većina nas izbegava konflikte kako ne bismo povredili osećanja drugih i tako se osećali krivim. A, kada su vampiri u pitanju - krivice nema.

Izvor

_____________________________________________________________________________________

Zoki "razbio" ponovo. 

stigo dobar kokain..a....
pa ga opu cala brbljusa...

salim se ja malo....nisam trenutno raspolozen da citam njegove dusevne masturbacije 
ali cu sutra..
pa cu prokomentarisati nesto..ako bude sta god vredno komentara....

Procitaj, mozda ti se svidi.