Има. Купи једнобојне штипаљке.

Pojam psihicke bolesti je danas toliko opst, da maltene u ponasanju velikog broja ljudi mozes da prepoznas neke simptome psihickih poremecaja ili oboljenja.
Da li si znala da  ako je jedina tema u vrsnjackoj adolescentnoj grupi 4-5 mladica - fudbal, njihovo ponasanje moze da se podvede pod oredjenu vrstu psihickog poremecaja.
Od toga, pa preko dusevne zaostalosti do npr. psihoza...
To su psihicke bolesti. Njima je, a u odnosu na pacijenta zajednicko nekoliko stvari...
Klasifikacija...
Uzrok...
Dijagnoza...
Tretman...
Prognoza...
Rezultet tretmana...
Put od konacne dijagnoze preko ordiniranja odgovarajuce terapije do ishoda tretmana nije nimalo lak. Cesto je jako dug i tezak.
Neke stvari su istrazene i objasnjene do tancina, neke su jos nepoznata polja...
Psihofarmakoterapija je se toliko uzdigla, da danas imas na desetine vrsta antidepresiva, antipsihotika, psihostimulansa, miorekalsanata-trankilizanata, neuroleptika, euforika...
Odlicno.
Medjutim...
Nekad ces naletiti na lekara koji iz svog opusa medikamenata koristi samo klasike.
Sta ako se pokaze da npr. ne deluju na tebe?
Sta ako nema podrsku porodice, prijatelja? Ako zivis u malom mesto gde svi zaziru od ljudi sa mentalnim poremecajima? Ako je lekar neiskusan i ne posvecuje ti dovoljno vremena? Mozda tvoja situacija zahteva neke ozbiljnije mere?
Prosto je mnogo toga sadrzano u pojmu psihicki poremecaj da bi moglo da se generalizuje.
Ono sto sa druge strane mogu da zakljucim jeste da ti na nekom nivou sada trazis podrsku. Dijagnostifikovan ti je jedan ozbiljan poremecaj, imas izvesne probleme u funkcionisanju, i htela bi da cujes misljenja i iskustva drugih.
Ne bih nista drugo kazao osim da je to sasvim normalno, nemas zbog cega da brines, a imas i pp od mene  

 

To je i poenta Dare, svi mi imamo malo specifične reakcije u nekom pogledu. Psihička oboljenja su ono što nas onemogućava da funkcioniošemo normalno. A da li ćemo pljuckati i kuckati kad vidimo crnui mačku, da li ćemo glancati cipele da se sijaju i brisati prašinu dva puta dnevno spada u sitnice.

Ја сам имала тежак облик депресије пре две године...испоставило се добро што сам одбијала било какаву медикаментозну терапију. Нисам јела, готово сам умрла од глади, али...Одболовала сам онолико колико сам морала да одболујем, уз подршку маме и супруга...опоравила сам се брже него да сам узимала терапију и посећивала психотерапеута.
Додуше, сумњам на маму да је примењивала на мени неке своје индијанске методе.

Ako je dva puta dnevno, nije problem...
Ako dva ubrzo postanu tri... a tri cetiri... a cetiri pet...  onda to vec jeste problem...

Imam par tripova,najsmeshniji je da moram da se pokrijem cebetom tako da svetlija strana bude okrenuta ka meni a tamnija gore,sve pod uslovom da cebe ima svetliju i tamniju stranu.

isto ludilo , samo sto kod mene obavezno mora biti onaj deo sa etiketom kod nogu , ako neko okrene na gore - deka ide na pranje 

Ja ne gazim nikakve sahte po ulicama, tj potencijalne rupe, ako su one velike kockaste preko celog trotoara, izadjem na ulicu da ih obidjem :-) a kad sam bila mala stalno sam prala ruke i brojala stvari oko sebe i ponavljala reci i oblacila i svlacila patike po 7 puta... Pravi okp

to je strah od prljavih nogu