dali bolujete o nekoj psihickoj bolesti i od koje ili ste nekad bolovali i kako ste uspeli da se izlecite?  Hvala

Hmm, ne bas, ili ne bas od neke velike i znacajne...

Imao sam ranije potrebu za simetricnoshcu odnosno pokusavao sam ranije da sve dovedem u neku simetriju.
Sad vise ne patim od toga ali i dalje su mi estetski najlepse stvari oko mene koje su u nekoj simetriji.


Edit:

kako si uspeo da se izlecis, ili je doslo i svremenom opet proslo?

Pa ne znam dal to uopste spada u psihicke bolesti...  (mislim da cemo morati sacekati Bambinu  )

Ako spada imao sam ja jos tih zezancija.  Preskakao sam senke, onda vozeci se kolima autoputem trepnuo sam svaki put kad dodje prekid bele linije.... ( he he kako ovo glupo zvuci.  )


Nisam ni pokusavao, kao sto rece vremenski je samo proslo.
Tad sam bio klinac kako sam bivao stariji sve manje sam se opterecivao takvim stvarima.

U stvari pogresno sam se izrazio, opteretiti se necim mi je suvise jaka rec 
Ovo niko nije primecivao, niti je to nesto znacajno uticalo na moj zivot pa da ja sad moram da se lecim.
Dosle su na red stvari koje su bile pravo opterecenje. Skola, ljubav, pubertet... 

A sad sam trenutno u godinama kad me posle pola do litar flase tekile boli K i za senke i skolu i ljubav, bele linije... posle toliko pica ti je simetricnost najmanja briga, al ravnoteza ume gadno da te zajebava.

Ne pada pod bolesti ako te to nije smetalo.  Moj mozak nekad konstrujise svasta pa mi je nekad cudno i smesno, ali me to smeta pa pada pod bolesti.  To je neka druga prica sto mi se nesto strasno desilo.  A dali mozda imas potrebu da dosta uradis perfektno ili mislis ako nesto zaboravis da ce se nesto strasno desiti?

Pa trudim se da budem perfekcionista u svakom pogledu.
Posebno ako od necega imam neku korist. A ako je nemoguce izvuci maksimum onda necu ni da pokushavam i zadovoljim se minimumom. Npr. u poslu idem iz krajnosti u krajnost to jest ili cu uraditi nesto do kraja kako treba ili necu uopste. Ne volim polovicne stvari. (I inace ljudi imaju takav odnos samnom u realnom zivotu van interneta, ljudi me ili vole ili mrze, nema sredine...  )

A sto se tice ovih sitnica ne pridajem im toliki znacaj.


Ne, smatram da za sve u zivotu postoji popravni.
Zato zivot i jeste lep jer ti pruza mnogo shansi, e sad ti budi budala pa ih propusti sve...
I nista nije toliko strasno koliko mi sami pridajemo znacaj i vrednost necemu.
"Omnia mea mecum porto" ^{(Bijant 625-540)} Sve ostalo je prolazno...

---

A koja je tvoja boljka?

Psihička bolest je relativno trajni i strukturisani psihički poremećaj koji osobi donosi patnju, ometa radnu sposobnost, bitno remeti interpersonalne odnose i zahteva lečenje. Dve najopštije klase psihičke bolesti su neuroze i psihoze.

Evo šta spada:

MEĐUNARODNA KLASIFIKACIJA BOLESTI ICD-10

DUŠEVNI POREMEĆAJI I SIMPTOMATSKI DUŠEVNI POREMEĆAJI

FOO-FO9 ORGANISKI I SIMPTOMATSKI DUŠEVNI POREMEĆAJI

FOO Demencija u Alzheimerovoj bolesti
FO1 Vaskularna demencija
FO2 Demencija u drugim bolestima
FO3 Demencija
FO4 Organski sindrom nesećanja
FO5 Delirijum - duševno oboljenje
FO6 Drugi duševni poremećaji uzrokovani oštećenjem i disfunkcijom mozga i telesnom bolešću
FO7 Poremećaji ličnosti i poremećaji ponašanja uzrokovani bolešću, oštećenjem i disfunkcijom
FO8 -
FO9 Neoznačena

F1O-F19 DUŠEVNI POREMEĆAJI I POREMEĆAJI PONAŠANJA UZROKOVANI UPOTREBOM PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI

F10 ...upotrebom Alkohola
F11 Opijata
F12 Kanabinoida
F13 Hipnotika ili sedativa
F14 Kokaina
F15 Drugih stimulansa (npr. Kofeina)
F16 Halucinogena
F17 Duvana
F18 Isparljivih rastvarača
F19 Više psihoaktivnih supstanci i drugih droga

F20-F29 SHIZOFRENIJA, SHIZOTIPSKI POREMEĆAJI I SUMANUTI POREMEĆAJI

F20 Shizofrenija - “Mladalaško ludilo”
F20.0 Paranoidna shizofrenija
F20.1 Hebefrena
F20.2 Katatona
F20.3 Nediferencirana
F20.4 Postshizofrena depresija
F20.5 Rezidualna
F20.6 Obična
F20.7 -
F20.8 Druga shizofrenija
F20.9 Neoznačena
F21 Poremećaj sličan shizofreniji
F22 Stalna sumanuta duševna oboljenja
F22.0 Paranoja
F22.1-7 -
F22.8 Druga stalna sumanuta duševna oboljenja
F22.9 Neoznačeno
F23 Akutna i prolazna duševna oboljenja
F23.0 Akutno polimorfno duševno oboljenje bez simptoma shizofrenije
F23.1 ...sa simptomima shizofrenije
F23.2 ...slično shizofreniji
F23.3 Druga akutna pretežno sumanuta duševna oboljenja
F23.4-7 -
F23.8 Druga akutna i prolazna duševna oboljenja
F23.9 Neoznačeno
F24 Indukovano sumanuto duševno oboljenje
F25 Shizoafektivna duševna oboljenja
F25.0 Manijački tip
F25.1 Depresijski tip
F25.2 Mešoviti tip
F25.8 Druga shizoafektivna duševna oboljenja
F25.9 Neoznačeno

F28 Drugo neorgansko duševno oboljenje
F29 Neorgansko duševno oboljenje, neoznačeno

F30-F39 POREMEĆAJI RASPOLOŽENJA (AFEKTIVNI POREMEĆAJI)

F30 Manija - manijsko duševno oboljenje
F30.0 Hipomanija
F30.1 Manija bez psihotičkih simptoma
F30.2 ...sa psihotičkim simptomima
F30.8 druge manijske epizode
F30.9 Manijska epizoda, neoznačena

F31 Afektivno bipolarno duševno oboljenje (slede različiti tipovi manijsko-depresijske psihoze sa i bez psihotičnih simptoma, prim. M.T.)
F32 Depresija - depresijsko duševno oboljenje (...)
F33 Povratan depresijski poremećaj (...)
F34 Stalni poremećaj raspoloženja (afekata)
F34.0 Ciklotimija - naizmenična promena raspoloženja
F34.1 Distimija - hronično depresijsko raspoloženje...
F38 Drugi poremećaji raspoloženja (pojedinačni, povratni, drugi...prim.M.T.)
F39 Poremećaji raspoloženja (afekta), neoznačen

F40-F48 NEUROTSKI, STRESOGENI I TELESNO MANIFESTNI POREMEĆAJI

F40 Fobijski anksiozni poremećaj
F40.0 Agorafobija
F40.1 Socijalna fobija
F40.2 Specifična (izolovana) fobija
...
F41 Drugi anksiozni poremećaji
F41.0 Panički poremećaj, epizodna paroksizmalna anksioznost
F41.1 Anksiozni generalizovani poremećaj
F41.2 Mešovit anksiozni i depresijski poremećaj
F41.3 Drugi mešovit; neoznačen

F42 Opsesijsko-prisilni poremećaj (...)
F43 Reakcija na težak stres i poremećaj prilagođavanja

F44 Disocijativni (konverzivni) poremećaji
F44.0 Psihogeno nesećanje
F44.1 Psihogeno lutanje
F44.2 Psihogena ošamućenost
F44.3 Trans i poremećaji posedovanja
F44.4 Psihogeni poremećaji mišića
F44.5 Psihogene konvulzije
F44.6 Psihogena neosetljivost i gubitak sposobnosti percepcije čulima
....

F45 Telesni psihogeni poremećaji
F45.0 Somatizacijski poremećaj
F45.1 Nediferencirani somatoformni poremećaj
F45.2 Hipohondrija - hipohondrijski poremećaj
F45.3 Somatoformna disfunkcija vegetativnog nervnog sistema
F45.4 Stalan somatoformni bol
F45.8 Drugi somatoformni poremećaji
...

F48 Drugi neurotski poremećaji
F48.0 Neurastenija - nervni zamor
F48.1 Sindrom depersonalizacije – derealizacije
...

F50-59 SINDROMI POREMEĆENOG PONAŠANJA UDRUŽENI SA FIZIOLOŠKIM SMETNJAMA I TELESNIM FAKTORIMA

F50 Poremećaji ishrane
F50.0 Neurotski gubitak apetita
F50.1 Netipična neurotska anoreksija
F50.2 Neurotska proždrljivost
F50.3 Netipična neurotska proždrljivost
...

F51 Neorganski poremećaji spavanja; ...
F52 Neorganski poremećaji u polnom odnosu
F53 Duševni poremećaji i poremećaji udruženi sa babinjama
F54 Psihički poremećaji i poremećaji ponašanja u drugim bolestima
F55 Zloupotreba lekova bez uzrokovanja zavisnosti

F60-69 POREMEĆAJI LIČNOSTI I POREMEĆAJI PONAŠANJA ODRASLIH

F60 Specifični poremećaji ličnosti
F60.0 Paranoidni
F60.1 Shizoidni
F60.2 Disocijalni
F60.3 Emocionalni nestabilni poremećaj ličnosti
F60.4 Teatralni poremećaj ličnosti
F60.5 Anankastički
F60.6 Anksiozni
F60.7 …u sferi zavisnosti

F61 Mešoviti i drugi poremećaji ličnosti
F62 Trajna promena ličnosti neorganskog porekla


F63 Poremećaji navika i impulsa
F63.0 Patološko kockanje
F63.1 Piromanija
F63.2 Kleptomanija
F63.3 Trihotilomanija – bolesno čupanje kose
…
F64 Poremećaji polnog identiteta
F65 Poremećaji polne sklonosti (fetišizam, egzibicionizam, pedofilija…)
F66 Psihički poremećaji i poremećaji ponašanja povezani sa polnim razvojem i orjentacijom

F68 Drugi poremećaji ličnosti

F70-F79 DUŠEVNA ZAOSTALOST

F70 Laka IQ=50-69 (9-12 god)
F71 Umerena IQ=35-49 (6-9 god)
F72 Teška IQ=20-34 (3-6 god)
F73 Duboka IQ=20 i manje (manje od 3 god)

F80-F89 POREMEĆAJI RAZVOJA PSIHE

F80 Specifični poremećaj razvoja govora i jezika
F81 Specifični poremećaj razvoja sposobnosti za školovanje
F82 Specifični poremećaj razvoja pokretljivosti
F83 Mešoviti specifični poremećaj razvoja
F84 Prožimajući poremećaji razvoja
F84.0 Dečji autizam

F90-F99 POREMEĆAJI PONAŠANJA I POREMEĆAJI EMOCIJA SA POČETKOM U DETINJSTVU I ADOLESCENCIJI

F90 Hiperkinetički poremećaji
F91 Poremećaji ponašanja
F92 Mešoviti poremećaj ponašanja i emocija
F93 Poremećaj emocija sa početkom u detinjstvu
F95 Tikovi – nevoljni pokreti mišića
F98 Drugi; enuresis, encompresis, pika, mucanje, masturbacija
F99 Neoznačeni


Više o ovoj temi možete pročitati na temi Mentalno zdravlje.  Tamo imate sve detaljno objašnjeno.

Ovo što WhiteGoa opisuje bi pre mogao biti perfekcionizam, a mogao je kuminirati u opsesivni poremećaj da je ta njegova potreba za perfekcijom produžena i da mu je oduzimala značajno mnogo vremena i ometala ga u obavljanju nekih drugih, uobičajenih aktivnosti. A sada baci pogled na post pre mog, sa klasifikacijom psihičkih poremećaja, pa vidi koliko je tvoje pitanje opšte, neodređeno, i stoga je jako teško da ti ikakav odgovor na njega.

Hvala Livingston.  
Kad gledam ove vase sifre i objasnjenja asocira me na moj telefonski imenik.   
Bar ih pola imam, osim ove pedofile i "polno nesigurne" ^{(majke li im ga...)}

---

Bambina kako se uopste leci, ako ne prodje samo od sebe, ovi... do sad sam ih zvao tikovi ali sad vidim iz klasifikacije da su tikovi nesto drugo.. ovo sto sam ja opisivao? 

I ja sam malko kompulzivna. Kad kačim veš moraju da mi se upare štipaljke na istom komadu veša.  Ima li mi spasa?