Има разних типова и трипова, али мене фасцинира једна чињеница, да постоји одређени проценат жена који се нон стоп враћају тим пропалитетима који их туку и малтретирају. Ето знам пример, девојка као лутка, има дете са тим мужем, ради значи има новац, а муж је убија од батина толико да заглављује болницу. Отац његов покушава да их растави, њени родитељи, сви редом ал џаба, оће код њега и то ти је јер га јелте воли (?!). Мазохиста уџбенички. Она побегне, он је моли и она се врати. И такоооо. И сад не само да прави себи проблеме јер је ретард, већ јој мајка има нервне сломове, отац чисти пушку да убије скота, дете расте у поремећеној средини а она га, јелте, волиииии. И такоооо.............

Иначе тип је "цењени" лекар, пара колико оћеш, ружан као туки и такооооо..............

Је л то уствари значи да имају ненормално добар секс? Има ту неких индиција додуше непроверених  да се користи и нека кока, мало је лик онако као наркоман, па се тако шмрчу и јебу и ваљда им је лепо толико да на тих 90 осталих процената времена, које је нека врста породичног Ирака, Сомалије и Колумбије, може ладно да се зажмури на једно око (због ради подлива и хематома).

Ne znam, ali u tim mnogobrojnim istraživanjima koja ispituju zašto žene ne napuštaju nasilnika, najčešće se kao razlozi navode nemogućnost žene da se samostalno materijalno obezbedi (nema gde da ode, a kod roditelja iz ovog ili onog razloga ne može), strahovanje za sigurnost dece, nada da će nasilje da prestane i, onaj koji je meni najapsurdniji, strah šta će okolina reći na to što je ona napustila muža. 

Iskreno ni ja to ne razumijem, jer racunam da svako od nas ima instinkt za samoodržanjem, ali ...

Kod nas je razvedena žena - sinonim za neuspjeh.
Kad vidis djete koje raste uz majku, a pravi sranje - svi uglas dreknu da je to zato što nema oca
Samohranim roditeljima je mnogo teže da naprave + na kraju mjeseca, nadju normalan posao...
U mnogim sredinama porodica odbija da pruži podršku zlostavljanim ženama, one od svojih majki dobijaju komentare tipa: Ako, proći će, pritrpi se, izdrži zbog djece...

Drugo fizičko zlostavljanje rijetko ide samo, ono pod ruku vodi teško psihičko zlostavljanje gdje zlostavljač žrtvu ubjedi da je bezvrjedna, da je žrtva kriva za nasilnikovo ponašanje, da je niko neće, da će nasilnik da povrjedi njenu porodicu ukoliko mu se ona ne vrati...

 To su voljne, pristajuće žrtve ili dobrovoljne žrtve - oni koji traže (žele) da se nad njima izvrši krivično djelo (slično  kao i usmrćenje na zahtjev).

Ма то су неке ретардирано сељачке предрасуде, та која гледа шта ће околина да јој каже тј бира између фрактуре и виртуелног оговарања у друштву може одмах сама себи да прекрати муке када већ толико мозга нема. Знам ја да те ствари постоје али то ми тек никада неће бити јасно.  


Е ово, то је изгледа суштина. Али очигледно да психички малтрет пали само са једне стране, јер ако твоја породица, родитељи, пријатељи врше притисак на тебе а теби то ништа не значи нити те тера да се преиспиташ, значи да тај неки утицај није стриктно везан за сам значај те особе у животу (воли она и своје родитеље што се подразумева) већ нека ирационална зависност која тешко може да се објасни пуким набрајањем фактора које повезују две особе или разлоге за евентуалну немоћ које је бамби навела изнад.

Pa ima tu mnogo faktora, naravno. I mene to uopšte ne čudi, iskreno.
Nekako, ako ljudi iz gluposti rade toliko stvari, zašto mazohizam ne bi bio među njima?

Ja mislim da je najcesca predrasuda da se maltretiranje i zlostavljanje zavrsavaju razvodom.

Kao sto rekoh u mom prvom postu, ja imam iskustvo u porodici sa zlostavljanjem. Iako je razvod usljedio odmah nakon rodjenja djeteta, zlostavljanje se nastavilo decenijama nakon toga.

Pijano psovanje pod prozorom, prjetnje, uvrede, uvredljivi pozivi preko telefona, spustanje slusalica, razbijanje prozora, prjetnje ostalim clanovima porodice, zastrašivanje svakog potecijalnog konkurenta, bušenje guma na kolima, pucanje u vazduh, uzimanje djeteta na vikend - pa odbijanje da se isto vrati...

Iako je svaki od ovih incidenata uredno bio prijavljen policiji i soc. službi nikada niko nije odreagovao.

Najcrnje od svega je da ovakvo ponasanje nasilnika dovodi precesto do izolacije žrtve:
- Ona ima onog opasnog bivšeg, nemoj sa njom, ako on opet krene na nju možda ti nasradaš
- Jebem mu mater komšinice, oće li ovaj vaš da prestane da mi zavija pod prozorom ili ćeš ti da se seliš?
- Nemoj da se družiš sa onom malom, ćale joj je lud - ko zna kakva je ona

i sl

Ljudi obično idu logikom - Imam ja dovoljno svojih problema, ne trebaju mi tudji.

Не само да је међу њима већ бих се усудио рећи и при врху "приоритета".........

..................

Ето и ја рецимо имам извесног идиота у фамилији који не само преварант већ је малтретирао кога год је стигао од сестре, брата, мајке, зетове, пичкематерине и због уличарства као професије затварала га мурија, тукла, млатила и тако то ал џабе, идиот био и остао. Држава не може да ти помогне готово никако, или боље речено не жели ако не постоји јасна недвосмислена и адекватна акција угружоне стране. Па чак ни то није неко трајно решење. Нема ту места сажаљењу нити оптимизму да ће се ствари поправити или особе, свом силама и могућностима борити се за свој интегритет.

Otišao ili ostao, zlostavljanje u 99% prestaje ili smrću žrtve ili smrću zlostavljača

To je nastrašnije od svega, a svakom od nas se može desiti da u nekom trenutku svog života, naleti na bolesnika

Ма постанеш и ти стокер, клин се клином избија, ја сам једном поделио извесни фиксни и мобилни телефон свима редом које сам знао, па малтрет најгори у сред ноћи било је ту и маштовитијих људи и њихових начина на који су успели тај низ цифара да искорисе као начин подјебавања. Према скоту мораш да будеш скот јер другачији језик не разуме е сада друга је ствар што људи једноставно желе да сва та срања престану или немају снаге ни воље да се терају па им ваљда иде у главу ако не одговарам ваљда то значи да ће проћи. Неће.