Ocigledno imamo razlicita (licna) iskustva po tom pitanju...

Ja se samo jezim od nekih stvari koje su tako tipicno srpske...

Ok, prihvatam da je moje iskustvo po tom pitanju vrlo limitirano, više je u pitanju neki utisak, teoretisanje šta bi bilo kad bi bilo.
A verujem i da je tvoj stav u velikoj meri subjektivan i pomalo obojen predrasudama.
A kada pričamo o agresivnosti treba imati na umu šta sve spada u agresiju, a to nije samo fizičko nasilje.

kao?

Ignorisanje problema.
Mene nervira recenica da zene samo kukaju.
Gledam generaciju moje majke... njima je ultimativni cilj da njihova zenska deca ne naprave iste lose izbore i zarobe se u losem braku...
Ma... ne mogu sad... ima tu previse paralelnih stvari koje se na kraju skupe u jednu tacku, a to je da je nasilje nad zenama veoma prisutno i da se prema tome ne treba odnositi kao prema pozadinskoj buci...

Možda zvuči surovo ali problem rešava onaj ko ga ima, dakle žene. Niste bespomoćne, imate problem, rešite ga.
To je ono što ste tražile, jednakost, emancipacija...? E vidiš, to podrazumeva da zalegneš za ono što se zalazeš. A ne da od društva tražiš da ti reši problem ( uzgred, većina tog društva čine žene) .
Svaka borba traži žrtvu, dok nisi spreman da tu žrtvu podneseš od toga što želiš nema ništa.
Dokle god to žene ne skapiraju njihov položaj u društvu se neće promeniti.
Ti hoćeš podršku od muškaraca, a nemaš čak ni podršku žena ( sem usmenu,a to ne vredi ni pišljivog boba)

Dokle god ogromna većina zlostavljanih žena ne pljune u facu onoga ko ih zlostavlja po cenu da bude prebijena, ubijena, isterana na ulicu sa troje male dece neće se svest o tome promeniti i biće to samo pozadinska buka.

A za to vrijeme muskarci ce da stoje po strani i navijaju?

Muškarci mogu da pomognu, mada, dovoljno je samo da ne smetaju. U svakom slučaju prvi i odlučujući korak mora da napravi žena.
Na primer, ja znam da moj komšija zlostavlja svoju ženu, šta ja da uradim ako se ona ne suprostavi? Da im uletim na gajbu i da ga prebijem, da ga prijavim policiji? Šta? I u jednom i u drugom slučaju će ta ista žena prva da stane u njegovu odbranu. I ako ode od njega sutra će sama da se vrati, a ja ću ispasti budala i možda imati problema što sam se umešao.

Gledao sam na tv-u jednom, poznat je novinar, Donal Macintyre, našao je neku ribu Albanku, koju je njen "dečko" doveo iz Albanije u Englesku i tera je da se prostituiše,tukao je i slično, klasična priča manje više. Maltene su oteli ribu od tog tipa, odveli je u drugi grad, obezbedili smeštaj,posao, sve po redu...
Posle dva meseca se ona njemu vratila, skapirala je da joj on mnogo nedostaje i da ga voli i bla bla.

I šta reći, šta učuniti u sličnoj situaciji? I nemoj mi reći da je to neki extreman slučaj, nekakv izuzetak. Nije. Kao i za većinu muškaraca tako i za mene je ženska psiha nedokučiva misterija ali neke zakonitosti se mogu uočiti, a takvo ponašanje žena je više  pravilo nego izuzetak.
Možda se kod žena neka varijacija Stokholmskog sindroma razvija po automatizmu ako se nađu u takvoj situaciji, kao neki vid odbrambenog mehanizma, otkud znam.

Zene su emotivnije. To je ta nedokucivost.
A muskarci udaraju nisko, u same clanke...
Svakoj zeni koja je fizicki zlostavljana nije unisteno samo zdravlje, vec je udaren i izubijan ponos i samopouzdanje...

Da se ne lazemo... malo koji muskarac zna da bude muskarac... cesce su to uplaseni decaci koji sikcu na citav svet...

 Nisko udara samo onaj koji je slabiji i tu nikakvog uticaja nema kojeg si pola.

Problem maltretiranja postoji, a taj problem ne mogu da reše ostrašćeni ljudi zato što u svojoj ostrašćenosti žele samo osvetu. To je ključ problema.

Žene koje, pljuju po muškarcima, možda imaju problem sa muškarcima, ali to nije zato što su muškarci generalno loši, manje emotivni i sl.... Već zato što takve žene neće da priznaju da su možda i one deo problema.

Ko seje mržnju prema muškarcima samo može da izazove odijum i još veće produbljivanje problema. Ako Anea ima neki problem sa muškarcima može da ga podeli sa nama, možda je to samo neko loše iskustvo. A i ne mora da ga deli nisakim, samo je očigledno da neko potisnuto nezadovoljstvo postoji. A jako je loše to generalizovati. Treba rešavati konkretan problem, a ne izvlačiti pogrešne zaključke. Što bi rekao Tolstoj: Sve srećne porodice liče jedna na drugu, svaka nesrećna porodica nesrećna je na svoj način.

Ja sam se posle najužasnijeg braka koji neko može da zamisli ponovo zaljubio, do ušiju. Svoju sadašnju suprugu sam zaprosio posle tri dana poznanstva, uprkos sopstvenom lošem prethodnom iskustvu. A nismo budale, ni ja ni moja sadašnja ženica.

Žene su fizički nežnije, one su majke i to je, po meni, ono što ih čini ugroženijim. One mnogo više pate, zbog te svoje uloge, ako su predmet maltretiranja. Naravno, pogledajte šta se dešava kada žena posle porodiljskog odsustva treba da se vrati na posao. Obično joj mesto zauzme neko drugi, ona je prinuđena da se bori ponovo za sve ono što se muškarcima po svojoj prirodi obično ne dešava. Muškarac bi trebao da bude zaštitnik, vitez, da mu je žena kao princeza. A žena bi trebalo da voli i poštuje svog muža, da ne dozvoli da se ponaša razmaženo...

Maltretiranje je maltretiranje bez obzira kojeg je pola žrtva, a ljudi koji tu diskriminišu neki pol samo mogu da naškode i to čine, a problem se još više produbljuje. Mnogi, na žalost, žive na račun zloupotrebe ugroženih, ali to je neka druga priča....

Zasto uvek mora da postoji neki problem?

Kada se ljudi razvode, obično se u tužbi ili sporazumu za razvod braka ne navodi ni preljuba, ni neznam ni ja šta što sve može da bude neki ozbiljan i objektivan razlog, nego ne slaganje karaktera....

Ljudi ulaze u vezu i brak iz raznih razloga... Često su bračni partneri nezreli i nedovoljno sposobni za mnoge obaveze i odgovornosti keoje sa sobom nosi zajednički život i sl... Ništa neobično, svi smo po prvi put na ovom svetu, ne možemo da znamo sve. A ako nema ljubavi ili je naučen drugačiji obrazac ponašanja iz odnosa, recimo, majka - otac, onda i to može biti problem. Neke nedostatke ličnosti partnera uočavamo pre, neke kasnije, većinu stvari uz poštovanje i ljubav je moguće prevazići, a kod nekih slučajeva bolje pobeći glavom bez obzira.

Ljubav daje strpljenje, a strpljenje i odnos sa poštovanjem sreću u vezi.