Ima u Nišu, možda u Šapcu, nisam siguran, i ima u okolini Loznice mislim 2 islamska verska objekta (ali ne znam da li baš u statusu džamije).

Uglavnom ni ta jedna preostala beogradske ne bi preživela da knez Mihajlo nije platio mujezine.

За Ниш нисам сигуран, али мислим да нема џамију. Има једно два историјска исламска објекта, али џамију колико ми је познато нема. Такође знам да у Шапцу нема џамија. Једна џамија је постојала на територији западне Србије, прецизније на територији општине Мали Зворник. Нисам сигуран да ли она и данас тамо постоји. Знам да на том простору има једно муслиманско село.
Занимљив је начин како је то село опстало. Наиме муслимани из тог села су помогли Србима у Другом српском устанку.
Као знак добре воље и захвалности за учињену помоћ, књаз је заштитио законом становније тог села, тако да су они имали привилегије и нису морали да се иселе као што су то учинили други муслимани у Србији.
Шта више, познато ми је да су ти муслимани увек били лојални грађани државе Србије и да су дали свој допринос у даљој српској историји....

A ti misliš da ovi što su se iselili nisu bili lojalni građani Srbije, a bili su veći Srbijanci od Karađorđa i njegovih vojvoda?

Pa sam Uzun Mirko Apostolović je bio šegrt kod Mehmeda krojača, koji ga je toliko zavoleo da mu je ponudio da se oženi svojom kćerkom i nastavi biznis, ali je Mirko dbio jer je morao da promeni veru.

Misliš li da su i sadašnji Muslimani nelojalni?

Ne mozes bas da ih delis na lojalne i nelojalne.
Imas gomilu muslimana kojima odgovar zajednicka drzava jer uzimaju ogromne pare na proizvodnju odece, kao dole u N. Pazaru.
Ima i ektremista, ali odkle god bude ovim prvima odgovaralo, nece se ovi drugi mnogo isticati.
Para vrti gde burgija nece.

Sad, mozes da kazes da su Goranci lojalni, ali oni su mozda bili primorani na to zbog siptarske pretnje.

Кад кажем лојалан, мислим на то да су држави плаћали порез, редовно служили војску и редовно извршавали све своје обавезе према држави Србији. Реч лојалан грађанин схватам у позитивном смислу. Време устанака и садашња времена нису иста, као што нису иста размишљања људи о верским, националним и осталим слободама.
Тако да размишљања о тим прошлим временима не можемо гледати из призме садашњих стандарда...