Razgovaraj sa nekom drugaricom.

Možeš da odeš u polikliniku i da kažeš da ti je jako loše i da moraš sa nekim da razgovaraš, ako te ne puste onda su stvarno idioti.

A možeš i nama ovde da se poveriš, ima ljudi koji su voljni da pomognu.

Kao što jasikasi kaže ako tvoj izabrani lekar nije tu MORAJU da te pošalju kod bilo kog drugog slobodnog, uostalom tebi i onako treba samo uput za psihologa.

Fora je u tome sto oni imaju tacan spisak hitnih slucajeva,i zena mi je objasnila da razgovor sa psihologom nije hitan :s

Imam problem,jednostavno,ubedila sam sebe da ja ne mogu da zavrsim fakultet, a sa druge strane nije mi dobro kad pomislim da cu ceo zivot biti domacica.
Nalazim se na raskrscu,odustati ili nastaviti sa studijama,ili promeniti fax.
Mozda to nekom deluje kao bezazlen problem,ali ja sam u depresiji i ne mogu sama da se izborim sa problemima.

Inace,zakazala sam kod lekara opste prakse,nije moj lekar,al to mi je jedina alternativa.
Javicu vam kako je proslo uzimanje uputa xD

Pa ne moras da budes hitan slucaj da bi razgovarala sa psihologom, samo kazi da imas problem(mozes i da objasnis ako ti bas doktorka insistira) pa uzmes uput i odes na razgovor. Koliko znam, kao i za sve ostalo, ne prave problem jer je to samo uput pa ides kod specijaliste za bilo sta vise...

Gde studiraš, u kom gradu?

Ako si u BG ili NS mogu te uputiti gde možeš dobiti besplatnu psihološku pomoć.

Studiram u Beogradu.

Dobila sam uput zapsihijatra. Lekar opste prakse je bio ljubazan,pricao mi je kako je njemu bilo na faksu,i pokusao da me odvrati od ideje da pricam sa psihijatrom. Ali na kraju je pristao i dao mi.
Nadam se da ce mi psihijatar pomoci da resim svoje probleme.
Hvala vam na podrsci

Iskreno, osim ako nemaš neku ekstra sreću da naiđeš na normalnog psihijatra, daće ti lekove i poslati te kući. Daj bože da grešim. Psihijatri u domovima zdravlja imaju po 15 minuta po pacijentu, što je taman toliko vremena da uđeš, kažeš svoj problem u dve rečenice i dobiješ recept i datum sledeće kontrole.

U Domu omladine možeš se obratiti za besplatnu psihološku pomoć, pa eto ti plan B ako ovaj plan A propadne.
http://www.domomladine.org/radionice/psiholosko-savetovaliste-utorkom/

E pa zdravo dobri moji psiholozi 

Da ne bih otvarala zasebnu temu, ovdje je sasvim prikladno.
Imam problem sledeće prirode.. loš odnos sa ocem usled nepostojanja kontakta još malo pa 2 decenije. E sad, to mi je sve ok jer sam se sa tim odavno 'složila', ali sad je problem njegovo starenje koje izaziva kajanje,a to jedino uspijeva da me smori, ne pogadja me. Preko sina koji je klinac pokušava da se poveže sa mnom, malom sam rekla da se ne miješa i da mogu da budem ok sa njim samo ako ne bude pokušavao da glumi medu dobrića koji će da miri ljude ne znajući zapravo o čemu se radi. On je šatro bio ok ali sve češće se miješa, ide mi na savjest, izigrava povrijedjenog 'brata',blabla  provlačeći pitanje mog bezosjećaja. Jbt šta mene boli dupe?
i sad, kako da otresem od sebe smarača? Zašto ljudi imaju taj stav-oprosti,to je hrišćanski-nemajući zapravo pojma šta sve neko prodje zbog tudjeg deficit osjećaja?

svi ljudi su sebicni, samo najvise osecas od "svojih" i najvise boli od njih

proces iz dupeta u mozak kod muskaraca traje oko 15-25 godina duze nego kod zena, kad su mnoge porodicne, bitne stvari u pitanju

odluka je tvoja, meni je drago sto se promenio i zeli da se zblizite, mogao je to nikad da ne uradi i bez obzira sto ti mislis da je bolje da to nije nikad ni pokusavao, to ti je otac, pa izvedi sama zakljucke koji su tebi bitni

uvek mozes da budes sa nekim na distanci, ali ne mozes na emotivnoj, jer te osim osecanja za njega veze i sujeta i propala ocekivanja, lakse ti je da se iskljucis iz tog njegovog pokusaja, ali ne bi svako isto mislio

sta god radila, odlucila, meni licno je ruzno da javno caleta zoves smaracem, pa da ti je ne znam sta uradio, mozda sam ja budala, ali ne zivim u crno-belom svetu, polazim od svojih groznih mana i dozvoljavam drugima cak i kataklizmicne greske.. nadasve se nadam da ljudi postaju bolji, mislim da ti treba jedna takva inekcija, bezobzira sta ces zapravo da uradis i kako ces da se postavis, mislim da ti je princip omalovazavanjem na omalovazavanje, a meni licno to ostavlja gorak ukus

svako ima pravo na drugu ili osamstopetu sansu, tvoje je da prihvatis ili ne, prastati je ljudski, koga boli uvo za religiju,oprostiti nekome njegove strasne grehe, tebi ne donosi propast, degradaciju, vec ti donosi blagostanje, dusevni mir, totalno je nevazno koji je ishod, znajuci da si presla preko strasne nepravde, ti si pomerila jednu svoju granicu

i to nije okretanje drugog obraza niti ko tebe kamenom ti njega hlebom, vec prosto oprost i prevazilazenje, a hiljade je nacina koje mozes da primenis i u praksi nakon toga, da se ogradis i budes svesna  potpunosti necijih osobina koje mogu da te povredjuju ponovo

i bez obzira sto ces ti sad reci da ti imas blagostanje i dusevni mir, ipak imamo ovaj tvoj post i tvoj ton kojim pricas o tati, da vidimo da to nije tako.. jednostavno budi covek i odluci kako ti je na srcu, ali ne omalovazavaj nicije pokusaje da budu bolji ljudi, bar ne javno, sta znam, nekako ne pase mi to uz tebe 

rekla sam za malog da je smarač, za oca...o njemu ne mislim tako lijepe stvari 
i daleko od toga da imam mir... upravo zato, ne praštam onima koji su mi ga ukrali