Ti bi valjda trebao da znas odgovor na to pitanje bolje od nas. 


A sto si ih tada ostavio? (to je dobro i svebla bla mozes cuti od svakog ko se protivi pusenju) nego me zanim sta ti bi da to tako od jednom ostavis? 

Iz iskustva ljudi koji su ostavili pa ponovo poceli vrlo verovatno zboh nekog stresa gde si pomislio da ti treba cigareta da se smiris. Npr. jedan drugar ponovo poceo zbog nekih nesposobnih majstora koji su mu radili stan i sa kojima se napatio do zla Boga. Tako da, moguce da ti je trebala cigara u momentu slabosti i da si popustio. Fino si izdrzao(6 godina nije mala stvar), tako da ako si vec video da mozes i bez njih moja preporuka kao protivnika cigareta ti je da batalis ponovo. 

Zato što je to jebena prokleta droga od koje nikad nisi u potpunosti slobodan u smislu da smeš da se opustiš i da ''zapališ jednu iz zajebancije da vidiš koliko si ti u stvari kul a cigare su đubre''. Taj izazov stalno postoji ma koliko se ti osećao moćno što si prestao, dovoljan je jedan klik u glavi i sve da ode dođavola, tako da samo dalje od tog zla, jer te može ponovo uvući u svoje kandže a da se ni ne okreneš, da se osvestiš tek kad ponovo zaglibiš, veruj mi na reč.

Kad ponovo budeš bataljivao, a moraćeš jer ćeš mrzeti sebe ako to ne uradiš, biće ti jedno deset puta teže nego prvi put. Ali da se preživeti i onda si makar naučio lekciju da se sa tim zlom ne treba igrati nikad, nikad, baš nikad, đavo spava i ne diraj ga.

Stres tu ne mora da igra veliku ulogu, koliku obično igra kurčenje i radoznalost, što su zapravo isti razlozi zbog kojih si i prvi put počeo da pušiš.

Iz dosade

Batali taj smrdljak... bolje žvaći žvaku ili tik tak.

Ma Nesa, sebi jutrom rekoh "to bi san bez cigareta i nista vise" i opet za cigarete, ali vidi djavla.Nesto u meni onako "muski" se probudi pa rece "daj batali tu zanimaciju nisi ona zenska stvar...valjda.Uzmi kasiku meda,obuci trenerku,obuj patike i ko izluda ajde malo skakuci jutrom.Cist zrak,miris mora i prve jutarnje tete se razbacale po plazi k'o vrganji".Elem tako i bilo...jednostavno rez...kao da nikada pusio nisam,a beli promijenih cigareta dulum.Usnih moj Nesa da prestadoh pusiti pa taj san sprovedoh u djelo...jednostavno rekoh sebi neces vise pusiti i elem tako 6 godina.Mogu ti reci i bilo kojem drugom pusacu, da je predivno ostaviti cigarete,jedno zbog zdravlja,drugo sto vise nije omamljen jutrom kada se budi.

Sto opet poceh pusiti Vi mene pitate a ja Vas pitam.Mozda sto u jednom momentu nisam znao gdje krenuti sa  svojim tijelo.Ono bi jadno svakom se dalo a niko isto da uzme.Zelim svasta reci, a nekako bez cigarete neznam to lijepo srociti da ne izgleda kao ocaj ili vapaj,uz cigaretu to kazem kao da je ponos ili pak drsko posve.Jednostavno primih onu reklamu sa YORK kutije "s cigaretom nisi sam" kao zvijezdu vodilju.Pa velim ovako sam usamljen sa cigaretom cu biti malo manje.I poceh pusiti...ma dvije kutije dnevno,valjda da nadoknadim sve ono u 6 godina propusteno.Pusih na svakom koraku gdje to bi dozvoljeno,tamo gdje nije cupkah k'o lud i trpih uz rijeci" ma cekaj dok izadjes vani,pa onda kresni,zapali,povuci,udahni,pomisli kako godi". Na kraju opet iritirajuci kasalj navrati da podsjeti kako je dobro ostaviti pusenje.Ali avaj...opet pusim cak vise nego sto treba.
Kako da batalim Marko kada vec sada se bojim samom sebi priznati...da sam postao strastveni pusac i ovisnik.Mozda kada bih imao drugu zanimaciju bacio bih cigarete,ali koju?

Edit:
@Bambina...poceo sam pusiti Lord u pocetku...one obicne...pa bi malo.Velim ajde da probam one duze 100's,elem opet malo,ali kada dodjoh do onih od 120's...sestro posve "golemo".Ja kako pusim ona sve vise gori i nikako da dodjem do "cika" kako bih ugasio istu.Odjednom pomislih Lapsus bolje ugasi tu "dugacku cigaretinu" jer ti mozes vuci dim iz jedne ali citavu kutiju popusiti...eh to je vec ludilo.Mada kada zapali neko moju omiljenu cigaretu otimam istu iz usta i gasim uz rijeci "pusenje nije dobro"pa makar i djavla budio nece biti niti prvi niti poslednji.Ali ako mi "ne pase okus cigarete koja ide u krug" necu povuci niti dim pa makar prestao pusiti.

Lapsuse ti si drugi covek za koga znam da je ostavio pusenje tako preko noci sto bi rekli i poceo ponovo posle nekoliko godina. Ovaj drugi, komsija moj, je ostavio jer se posvadjao sa prijateljem zbog cigara. Nadam se da ces opet ostaviti, i hoces sigurno, ako zaista zelis.

Kao sto rekoh, verovatno omanji stres i trenutak slabosti. Ne znas sta ces sa sobom i to se odrazilo na to da ponovo pocnes pusiti cigarete...

Sa pusenjem(kao i bilo kojom drugom aktivnoscu koja te bas okupira) se prestaje kada dobijes zelju i shvatis da ti ta aktivnost ne cini previse dobra. Uradio si to jedanput, ne sumnjam da ces verovatno razmisliti nekog dana na slican nacin i ponovo biti dovoljno jak da batalis.

Hvala na savjetima

Budimo realni, počeo si ponovo da pušiš jer si... dojka.

Skupi muda i reci...

Pozdrav, Imam 19 godina i imam veliki problem sa samopouzdanjem.  Nije mi lako da pricam ove stvari ali je kranje vreme bar negde da se otvorim i iskazem svoje "muke".  Nikada nisam imao devojku niti bilo kakav sexualni odnos a glavni problem je sto ne mogu dugo da odrzim komunikaciju sa drugim ljudima (razmenim par reci i to je to vise ne znam sta da pricam, nije da imam strah ili da ne zelim nego jednostavno reci mi ne dolaze u glavu, naravno sa najboljim drugom i jako bliskim prijateljima mogu po ceo dan da pricam ali i tu uglavnom druga strana je pricljivija :D). .  Nije meni cilj da postanem brbljivac ili neko ko ce stalno biti u centru paznje i zasmejavat sve redom nego da budem vise komunikativniji, opusteniji itd. .  Ne znam koliko ovo znaci ali reci cu neke stvari iz moje proslosti koje mozda imaju veze sa ovim stanjem.  Ja sam inace bio stidljiv i povucen, ali u periodu osnovne skole (tacnije posle 4.  razreda) negativan uticaj drustva mi je spustio samopuzdanje na nulu (ja sam uvek davao, pomagao, pozamljivao a jedna grupica ljudi je to iskoriscavala  + ponizavala, zato sto vide ovaj je dobar nece nista smeti da uradi hajde da ga zajebavamo) i tako do osmog razreda (malo se smirila situacija pred kraj ali nije bitno).  Dosao sam u srednju skolu pun nesigurnosti i pun tripova (to ne znaci da krivim te ljudi u smislu oni su krivi za sve, tu  sam ipak ja morao nesto da uradim), stekao par dobrih prijatelja ali u sustini meni je srednja skola prosla u dosadi, bez bilo kakvih desavanja sem mozda preko leta (more itd. ) ali u sustini monoton zivot (a ocekivao sam veliku promenu, super druzenje, veliku promenu).  Sad sam krenuo na fax, sa malo manjim ocekivanjima, drustvo je super ali polako se vec vidi da dosta cutim iako na pocetku i u nekim situacijama nije tako, kada smo se svi upoznali vec se vidi kako stoji situacija i ja i dalje stojim na mestu (tu je i moj najbolji drug, on isto nije bas nesto bio pricljiv prema drugima ali znajuci njega on se posle nekog vremena opusti i udje bez problema u bilo koju pricu).  Sta mislite da li je ovo ozbiljan problem i koji nacin je najbolji za resavanje ( psihoterapeuti i ostale terapije mi ne odogvaraju zbog placanja jedino ako znate za nesto besplatno sto moze biti od pomoci:).  Roditelji mi kazu ne opterecuj se oko toga docice to vremenom, i mi smo bili takavi iako sad niko nebi rekao da je tako nesto moguce ali naucili smo vremenom i promenili se, ali ja stvarno ne znam kako kad nista ne napredujem, da aktiviram drustven i socijalni zivot ne mogu odjednom bas zbog ove situacije i ne znam sta da radim, a vec imam 19 godina i vec me je sramota, ne zbog cutljivosti nego sto imam slabo iskustvo sa devojkama (da nekazem nikakvo) , a kad cutim u drustvu jako se neprijatno osecam, a dosta puta se desava da ispadnem glup ili kazem nesto nepovezano ili bezveze, bar nesto da kazem, tako da ne ide mi nista dobro. .  Auu ko ima zivce ovo da cita svaka cast  :D izvinjavam se zbog ovolikog teksta, i mozda zato sto sam pisao neke nepotrebne stvari, ali pokusao sam sto bolje da napisem da kazem deo mog zivota, pa mozda bude lakse za neki savet.  Hvala unapred i ako neko ima slican problem nek se javi :)) :wave: