Na neke stvari kao što su te iznenadne nepogode čovjek ima malo uticaja.

Naravno, ima dosta oblika zloupotrebe prirode i njenih resursa što će nam se u krajnjoj liniji svima obiti o glavu, ako se tome ne stane na put. Lijepo je biti svjestan toga i raditi na tome. Ipak, uvijek će postojati nešto na šta nemamo ili imamo vrlo mali uticaj jer čovjek nije iznad prirode. Nema potrebe da se mučiš mislima tipa 'Šta ako sjutra bude apokalipsa'. Ako se desi, desiće se. Ništa na Zemlji nije za vjeki vjekova. Ne možeš uživati u sadašnjosti ako se plašiš budućnosti.

Sofi,

realno...strašno je pomisliti da će svijet postojati, kakav- takav, a da nas neće biti

mene, kada razmišljam o tome, a pošto jesmo u vremenu kada se intezivno priča o apokalipsi i kraju, jedino brine...način na koji će sve to da se desi...
lično, bilo bi lijepo da nije u nekoj agoniji...da se ta agonija ne vuče kao crijevo...odavde do vječnosti.
ne znam koliko jesmo zaslužili kao vrsta, ali bilo bi dobro da se desi brzo...u trenutku.
međutim, mislim da će to nestajanje...biti mnogo strašnije nego li što perverzni ljudski um može i da zamisli.

interesantno, nije me mnogo briga za sopstvenu kožu, više bi me brinula sudbina i eventualna patnja svoje djece i djece uopšte.
tu pokazujem količinu slabosti koji su mi negdje dokaz da nisam okoštala kao ljudsko biće.
a za ostatak čovječanstva, Sofi...realno...ne vidim neku štetu.

osim toga, puno povjerenje imam u prirodu i njene zakonitosti.
u evoluciju...generalno.
od postanka ljudskog roda...pa naovamo...zaista smo kao vrsta dostigli vrhunac...i u onom negativnom smislu...da mi se čini da počinjemo da se degenerišemo...ili ćemo evoluirati u nešto strašnije ...ili ćemo da odemo u kurac...

ali, ne brini previše

imamo divan blagoslov kao vrsta...mogućnost da racionalizujemo stvari, uživamo u trenucima...

uostalom, Sofi... pa ko želi da živi predugo?!

ili vječno?

nikad u zivotu.. ma ni jednom  nije mi palo na pamet da pomisljam na to sta bi bilo ako bi se desila katastrofa i sve nestalo.. to je tako besciljno, besmisleno i iscrpljujuce 

iz sebicluka, samozivosti mi se desavalo da se plasim da umrem, onda posle nekog vremena je i to prestalo.. nikad nisam razmisljala o tome kako ce biti drugima kad ja umrem, jer znam da tako razmisljaju mnogi, iz ljubavi prema bliznjima.. ja sam izgleda suvise sebicna 

realno, rodjenjem si umiruca i nestaces, svaki novi dan ti je "dat" jos pride, da ga prozivis, tako da prica o eventualnoj katastrofi koja paralise telo i um je samim tim besmislena 

preteranim razmisljanjima, strahovanjima i paranojama mozes sebi naneti mnogo vise zla nego bilo koja prirodna ili neprirodna katastrofa, tako da je resenje uglavnom unutra u mozgu 

Sofija, biću slobodna da ti odgovorim.
Ti si izgleda, pre svega jako odgovorna osoba i imaš osećaj da mnoge stvari možeš da promeniš a kada shvatiš da neke ne možeš, hvata te strah. I dobro bi bilo da svi u životu razgraničimo na šta možemo da utičemo, i tu se potrudimo, a ono na šta nemamo nikakav uticaj ostavimo Višoj sili. Bila vernik ili ne, ta viša sila može biti Bog u koga veruješ ili jednostavno Majka priroda. Realno dosta smo zlopatili ovu Planetu koja je živa, i ona vraća katastrofama, ne zato što je zla ili ima svest, prosto je to zakon.

Ti si, pored toga, koliko vidim, lepa i pametna devojka koja ima perspektivu ispred sebe, ni manju ni veću od svoje generacije rodjene na ovom tlu. Onom ilii onom, nebitno. Tvoje je, po nekoj logici, da budeš to što jesi i da činiš stvari za koje smatraš da su dobre po tebe, po tvoje bližnje, ne osvrćući se i ne pitajući se Šta će biti sutra ili za par godina. To niko ne zna. I jako je glupo da živimo u strahu od nesigurne budućnosti i da tako "bacamo vreme" na nepotrebne stvari koje nam ništa lepog neće doneti. Uvek sam poštovala ljude koji umeju da se dive Suncu, novom danu, bojama koje ugledaju posmatrajući prirodu. Ti ljudi su srećni i imaju mir u duši. Može glupo da ti zvuči, ali pokušaj da vidiš lepotu oko sebe ali i u sebi. To mnogo znači.

Sve famozne prognoze za neku kataklizmu niti su utvrdjene niti ijedno živo biće na ovoj planeti može tako nešto da predvidi. Lično, ne verujem u nekakvu propast, jer se tu gubi sva suština. To je manipulacija strahom o kojoj često pišemo na podforumima na te teme. Ne smemo dozvoliti da budemo izmanipulisani i da nama vlada strah jer to nije naše prirodno stanje. Ako se nešto i desi, desiće se na nivou svesti a ti tada ne bi trebalo da brineš, jer tvoja svest ne spava, tvoja svest traži odgovore i nije negativno uperena ni prema kome. I ukoliko dodje do nekakve selekcije ljudi (a to se već dešava) to nije volja ni želja ni tvoja ni moja. Lično, navijam da bar 10% naše planete počne o promenama da razmišlja na pozitivan način, svestan svoje mentalne snage, koja uobličena u pozitivnu energiju čini čuda.

Ne znam koliko sam uspela da sažmem sve što sam htela da ti kažem, i da pri tom bude korisno. Primarna psihoterapija koju sama primenjujem povremeno je: isključi se iz svakodnevnih informativnih dogadjaja, ne gledaj tv, pročitaj neku pametnu knjigu, osvrni se oko sebe kada si u prirodi, možeš mnogo toga videti, traži u ljudima dobre osobine (ali isključi očekivanja, to ranjava), slušaj dobru muziku, rekreiraj se na bilo koji način, ponekada se osami....i rezultat mira će neminovno doći.

Pozdrav

Један је Нострадамус.


Никако.

Иначе сам и сам размишљао доста на ту тему. Погледао и ја тај филм - грозне сцене. Оно, типа, отвори ти се тло, прогута те талас, људи се даве улазећи у онај велики брод и сл. И имам и даље те неке своје перформансе... о смрти генерално, не о смаку света. Једаред беше и отворих тему о смрти.
Ал... више ми је то неко питање него страх... исто бих тако волео да умрем с разлогом него без... ако ме разумете. Из неке намере.

А сваки нови дан је сам по себи, по мени, једно чудо.

Људи се некада нису бојали ничега (сем вечног пакла)... то је исто један од разлога зашто бих волео да је данас то време. Данас неко моли Бога да не буде регрутован... јер не верује, плаши се. Ал донекле су и у праву... када би био позван у рат, због кога би ратовао? Због лоше политике. Ту не постоји духовни морал.

Живети у страху је непотребно (рачунам и себе ту... јер постоје моменти када имам страх од природе (плашим се грмљавине ал то је инстиктивно), тј. од "смрти без разлога" или "повода").

И онда прође и 2012. и све остале године апокалипсе... и тако ми стигнемо до 2061... нако, пуни стреса.... и онда кажемо "јеботе, 50 година сам старији"...

Normalna si 

Ja licno sam milion puta razmisljao na ovu temu....vidim da imas neki cilj u zivotu(da osnujes porodicu,dom) da zivis neki normalan zivot ma koliko to moze da se nazove normalnim u danasnje vreme! I mislim da ne treba da razmisljas o smaku sveta,nego da probas da svoje zelje sprovedes u delo...

a sto se tice smak sveta i ako dodje do toga(cisto sumnjam)bolje je da svi od jednom nestanemo...

Sestro slatka, ja te price slusam jos od Zalaska Sunca 1996-te godine. Zamisli, zalazak sunca i tada ce se desiti nesto mesec dana nakon toga(tipa veliki meteorit ce udariti u planetu Zemlju  ). Jos gore je bilo 1999-te kada su za isti mediji toliko zaplasili ovaj zamuceni narod da on nije za isti smeo da izadje iz kuce a kamoli da pogleda u sunce(jer ce zaboga tada oslepeti od tolikog UV zracenja  )

Previse razmisljas o tome. Opusti se i nemoj da se opterecujes tim stvarima. Ja sam bio kao ti jedno vreme i plasio se od svega i svacega(meteorita, kometa, zombi apokalipse, apokalipse sa cetiri jahaca itd.  ) al sam shvatio da je sve to "Ako se desi, desi se" tj. "Ako ce bas to da se desi to je neki prirodan poredak stvari i to je to". Jedino se plasim da ako se to desi ne budem oko svojih bliznjih jer bi znacilo da budem pored njih ali Boze moj, znace da ih volim kao sto cu da ja znam da oni vole mene. 

Poenta je, nemoj se opterecivati. Sutradan mozes da prelazis ulicu i da te budala koja vozi 230 na sat "pokupi" samo tako pa nista. Jednostavno te neke stvari se dese i ti tu nemas nekog izbora. Tvoje je da se cuvas na neki nacin(da brines o svom fizickom i mentalnom zdravlju) a ostalo ako se desi, desi se. Ionako ces posle toga otici u nistavilo, ili biti reinkarnirana kao neka zivuljka ili ponovo kao covek ili ce ti dusa otici u Raj ili Pakao(zato radi dobre stvari da bi bilo ovo prvo  ) pa nece biti bitno. Zato je mene vise strah za ljude oko mene i sta ce se desiti sa njima. Za mene me skoro bas briga posto me tada jednostavno nece biti u ovom obliku i to je to. I to ce mozda biti zbog mene, mozda zbog necega na sta nemam uticaja, ali ce biti nekada. I toga se ne treba plasiti, jer jednostavno, to je prirodan proces koji se desi svakome. 

otprilike je i sa mnom tako..
ne mogu reci da nisam bash nikad pomislio...sta bi bilo kad bi bilo...jer jesam...
narocito posle citanja knjizurine.. " the road" .. malko sam se zamislio...
i misljenja sam...da bi bilo jako gadno...za prezivjele...
zato sam odlucio ako se to desi ...da ne prezivim...
bolje je tako..nego da moram da rostiljam i jedem slabije od sebe...

Od kako postoji ljudska civilizacija , postoje i ljudi koji veruju da ce se globalna kataklizma desiti za njihovog zivotnog veka, i uvek su ti ljudi videli "znakove" da je kraj blizu. Do sada niko nije bio u pravu.

Zahto je strashnije umreti u globalnoj kataklizmi nego recimo u saobracajnoj nesreci? Mrtav si pa si mrtav, i ako se izuzme zal za bliznjima koji bi takodje umrli u kataklizmi, meni licno je svejedno.

@Sofija

Da li si normalna?

Da, nisi normalna 

Ma zezam se naravno da jesi.

Ja mislim da je to nesto cime ti ne bi trabalo da se opterecujes, jedino ako ti znas nesto sto mi svi ne znamo (cisto da nas upozoris ) jer jednostavno ti bas i ne mozes nista da ucinis u vezi toga. Ako ce se desiti desice se. Mislim kada bih se plasio svega sto bi mi se moglo jednog dana desiti ziveo bih kao H. Hjuz koji godinama nije izlazio iz hotelske sobe jer se plasio bakterija i koje cega.

Uvek kod ovakvih i slicnih stvari volim da napisem sta je buda jednom davno rekao:

Oko stvari koje mozes da promenis ne treba se nervirati, treba ih promeniti. Oko stvari koje ne mozes da promenis opet ne treba da se nerviras jer ih ne mozes promeniti.