Ako je ambulanta ajde da popravimo Frankestajna...sta je vrednije novac ili ljubav?

Hmm... terapija kazesh... 
Zdravo, ja sam Dzobi, i ja sam ljubavni mazohista sto se veza tiche. 
Ali o tome nekom drugom prilikom, ako uopshte bude bilo potrebe za time 

Back to topic:

Zapravo, mislim da ovo nije smisao teme, i za neke zivotne filozofije je mozda ipak bolje otvarati zasebne teme. Ovde (barem koliko sam ja shvatio) pomaze se konkretno ljudima u nekim njihovim konkretnim zivotnim situacijama. (saveti, misljenja, predlozi, iskustva, glasanje oko moguce odluke i tome slichno).

A sa temom slichno tvojom moze se otici u nedogled (josh ako je "ili ili" pa postoji mogucnost vishestrukog izbora).

Ukoliko se tema josh nije specijalizoval za pravac - molim osnivache da uzmu ovakav predlog u obzir (nenametljivo naravno) 

P.S. Da ne bi ispalo da zanemarujemo nekog od chlanova, ja cu ti ipak odgovoriti na pitanje svojim misljenjem:

Prvo, poredish materijalno i nematerijalno, shto mu u nekim situacijama dolazi kao "babe i zabe"
Drugo, imash ljude koji su se posvetili ili samo jednom ili samo drugom (ne da gladuju, ali da su zadovoljni onim shto imaju iako je to recimo - nemanje, ili pak one koji razmisljaju da se novcem moze kupiti bas sve)

Poenta ce u svakom pogledu ostati ista:
- Od ljubavi se ne zivi, ali ni novcem ne mozesh kupiti sve.
Kao i na vecinu stvari u zivotu, pozivam se na balans i usaglsahenost, mada ipak ce covek cini mi se mnogo lakshe stici do novca ako ima za koga da ga zaradi, ili ako ima i makar i tu vrstu ljubavi prema poslu koji obavlja. 

Hmmm...fina tema. Vuče malo na psiho kafanu.....malo

Elem, nešto me već zanima par mjeseci.

Kako se stvaraju halucinacije? Tj. šta ih izaziva? Već par mjeseci imam tako nasumične momente (rjetke), prije ili posle spavanja, gdje vidim, oblike ljude, čak i stvorenja.

Sad prilično sam siguran da nisu u pitanju lucidni snovi, niti bilo kakva vrsta sna, jer majku mu, budan sam dok se to dešava.

Par primjera: recimo, pošto me sve živo može lako probudit iz sna, tako usred noći/jutra, otvorim oči i sjednem na krevet malo gledam u stvar koju vidim (npr. kontura/oblik živog čovjeka koja se kreće unutar zida). Sama ta projekcija kreće da polako bljedi i nakon 20-30 sekundi nestane. Vrlo sam svjestan da je halucinacija, ali nekako moram da je odgledam do ne nestane. Nakon toga, zavisi kako sam raspoložen/koliko je sati - ili nastavim da spavam ili krećem sa danom.

Dobro, možete reći da se mrak igra sa mojim očima ili da sam još pod utiskom snova i slično. Ali zašto onda prije spavanja isto vidim na kratko neke oblike/stvorenja i slično? Doduše to se javlja naveče, najčešće kada je soba zamračena ili minimum osvjetljenja (ili baš kad sunce izlazi rano ujutro). Naime, ništa mi oni ne sugerišu, niti šapuću - jednostavno se kreću po sobi. Samo halucinacije (ako se mogu tako nazvat) kao što rekoh nisu česte, ne smetaju previše, ali imaju svojih momenata.

E da prije nego što kažete - ne, nisam narkoman, ne konzumiram sumnjive supstance,ne bojim se mraka i horori me ne tangiraju ni najmanje. 

Mislim da se radi o hipnopompičnim. i hipnagognim halucinacijama. Valjda sam se pravilno izrazio. Nije ništa patološko, to je najbitnije. A do njih mogu dovesti stres (ništa novo, znam ), nedostatak sna i sl.

Čini mi se da je to to, s obzirom da imam problema sa spavanjem. Prvi put čujem da postoje te hipnopompične halucinacije.

U savkom slučaju, kul je znat da nije opasno, da nije tako rjetko i da nisam mentol.

Hvala slavko 

Drago mi je ako sam pomogao.

Mene danas nervira ova zima... jebote, umalo sam poginula dva puta od jutros kao pešak i još toliko kao suvozač.  Nervira me kolega, jer se ponaša kao da je najpametniji na svetu, jer se izvlači sa posla kako stigne a 'vamo kuka kako radi kao konj... Mrzim takve ljude, na sva zvona kako rade, a kad dođe do rezultata tog rada - cvrc, ja nisam stig'o... More marš bre u pizdu materinu. A kad vidim da ne zna elementarno... baš popizdim, sve ovo x 100, ali se pravim da mi je suuperiška. 

Ja imam cudan problem
Taj problem znaju samo meni bliski ljudi.U sistini mala stvar ali mi pravi ogromne probleme.
Problem je sledeci..
Ne mogu da nosim kosulje u bilo kom obliku,boji,velicini 
Kad je obucem dobijem nagon na povracanje
Nekad sam imao problem i kad je vidim na nekom coveku.Imam ga i sada..u startu mi je odobojan/odbojna.
Ovo mi i nije predstavljalo neku frku..Ali tipa svadbe,sarane,krstenja..a ja nmg da obucem kosulju :S
Oni sto me znaju ne uzimaju mi za zlo,ali eto .. meni glupo do jaja XDDD

Za vreme ces morati da popricekas da se popravi ali ovo ti je prelako. Samo ga "spustis" kada krene nesto da prica i to je to. Moze da te malo zamrzi(sto nije bas dobro ako ste kolege i radite zajedno) ali je dosta fin nacin da se nosis sa takvim ljudima. Plus, nerviranje ce biti manje. 

Ovo je dosta interesantno. 

Nikada nisi obukao kosulju i rekao sebi: U, izgledam lepo u ovome. 

Shvatam te, ne osecas se lepo u istoj. Probaj da nadjes neku u boji koja ti se svidja i od nekog laganijeg materijala kako bi se osecao udobno u njoj kada je obuces. Drugi nacin ti je da jednostavno obuces neku kosulju i nosis je preko celog dana i to nekoliko dana. Kad se naviknes na istu mozda ti i nece biti tako odvratno to da moras da je nosis. 

Super mi je što do otvaranja ove teme niko nije imao nikakav problem, a vidi nas sad, k'o pravi pacijenti. 

Marko, hvala ti na predlogu. Znaš kako, gledam da to sve nekako rešim fino, da ne pravim ružnu atmosferu ako ne treba. A ne volim baš ni da ''spuštam'' ako svrha tome nije korektivne ili pak šaljive prirode. E sad, ako posao ispašta, onda malo pritegnem, ali ako je samo laprdanje u pitanju, vežbam da oguglam, da ne čujem. Tek sam počela, polako...  I sve te stvari koje vidiš, a drugi nemaju pojma da si ih primetio, pa kad onda krenu da seru, a ti svojim očima video da nije tako.  Vežbam, vežbam... ili to ili zvonik i snajper.