Bas verujem da je rekla  . Kao sto je zena moga oca njemu govorila da dodje da me vidja dok sam bila mala, a on nikad da je poslusa. Put do pakla je poplocan dobrim namerama.

I tako oni ulaze u tvoj zivot...sledeca stavka je da pocnu da ga menjaju...

upravo tako..

Hteo sam da postavim jedno pitanje i da vidim vasa misljenje o tome.U skoli imam jednog kao druga koji se samnom druzi samo zato sto niko nece sa njim jako je ruzan i iskompleksiran.Stalno mi se smeje neznam ni ja zbog cega kada pricamo.I uvek kada smo sa nekim drugim drugarima i blejimo uvek me izradi i sta god da je on je protiv mene.I na casu nikad nece da mi pomogne.Cak me je jednom prvi izdo profesoru da nisam na casu a kao satro smo drugari.Jednom me je pito dali sam mutiran i reko mi da sam ruzan(inace sam dosta lep a i da sam ruzan bole me uvo svako je na neki nacin lep  ) ja sam mu na to se samo nasmejo i narednih dana nije nista smeo da mi kaze.Da li sam na dobar nacin postupio sa njim?Kako ce ga najvise boleti da se ophodim prema njim ako je on takav prema meni? 

Teraj to u pičku materinu.

E ovako.  Udata sam skoro 15 god. , ali poslednjih nekoliko godina je postalo jako loso.  Znaci nemamo nikakva bliskost, ne komuniciramo, nismo intimni, stalno se svadzamo, neko vreme sam otisla i kod mojih u nadu da ce se srediti situacija ali nista od toga.  On je celo vreme napolju, il seta il je u kladionicu,nema nikakvo interesovanje za mene, idemo na proslave ili svadbe samo za narod sto bi se reklo, zivimo zajedno zbog dece da ne bi patile one, ali ponekad neizdrzljivo je, ja samo hocu da se cela ova situacija sredi zbog dece a i zbog mene, ne zelim da provedem ostatak zivota sama bez ikoga, ali i ovo nije nikakav zivot,jednostavno ne osecam ljubav da postoi, on kaze da me voli al ja se osecam tako osamena i stvarno neznam sta da radim, hocu da imam nekog pored mene da me zagrli, da me poljubi, fali mi intimnost, jako sam nesrecna. . .  Molim Vas za neki sovet, ako ima i neko drugi kao ja barem da podelim tugu.  Hvala na razumevanju

makedonce?

Bracno savetovaliste i da se potrudite da radite na problemima. Ako ne ide onda razvod, jbg...

Nisam znao gde bi pitao ovo,pa ajde ovde.
Asocijalan sam.Nije da ne volim da se druzim,i da mrzim ljude,ali ne ide mi bas stvaranje nekog drugarstva ili prijateljstva.Imao sam problema u osnovnoj jer su me vredjali i omalozavali zbog viska kilograma i drugih stvari.
Sada kada cu skoro 18,a pre 3 godine smrsao sam 30kg za 8 meseci,resio se js nekih zdravstvenih problema i dosta sam se prmenio,treniram i sve,ali mi opet ne ide,pogotovo sa devojkama,posto jos nisam imao devojku.Sad mi kazu da sve shvatam ozbiljno,da ne znam da se salim,mozda su mi u osnovnoj nabili kompleks i sad imam neku odbojnost i ne kapiram kad je sala,a kad vredjanje ili ruganje.Jel imate neki savet,ili nekog dobrog psihologa?
Ajde braco pomagajte.

Imam 25 godina, i imam problem. . .  Imam decka vec 7 godina, ali prema njemu ne osecam nikakve emocije.  Znam da ga volim, ali jednostavno to ne osecam.  Isto i za roditelje, znam da ih volim, ali ne osecam, tako isto za sestru i njenu novorodjenu cerku. . .  Sta da radim, ne znam sta mi se desava?