Provincijalka: Cetiri nacina kako mi je Beograd unistio zivot :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

Tekst sam letimično pročitala, pa ajd da kao jedna provincijalka bacim neki koment.

Rodjena sam jednog hladnog novembarskog dana. Padala je jaka kiša i nebo je bjesnilo, kao da najavljuje.... Smile

A sad ozbiljno. Suština onoga što ste pisali je tačna- cura se nije snašla i to je to. Zašto se ne vraća? Nema dje i bolje malter da jede u veliki grad nego da se vrati kao predmet sprdnje u selo/gradić iz kog je došla.

Nego da se vratimo na novembar. Smile

Živim već 15 godina u Podgorici, koja je za Beograd selendra, a došla sam iz sela za koje je Podgorica Njujork. I kao i u svakom većem ili bar gradu u kom se malo bolje živi, oni koji su tu od starta proklinju dan kad je opanak nekog od nas zakoračiJo na tlo velikoga grada. Ide i ono čuveno- i da se vratite odakle ste došli blablaništapametno.

A onda ide odgovor na to, izlizan ali jbg to je to- da je bolje tamo odakle smo došli, ne bismo napuštali. Onda: A što se ne trudite da popravite itd itd. Jednoastavno igra bez granica.

I kao što rekoh- došla sam da bih imala bolje uslove, iz škole koja je ukupno imala 15 učenika otišla sam u onu sa nekoliko stotina. I šokirala se Smile

Još je neko od vas rekao- iznad svega je bitno kakav ste tip, jer od toga mnogo toga zavisi.
Ja sam recimo u BG bila samo jednom i shvatila da je za mene prebrz, tj da se ja u njemu ne bih snašla. OK su mi bili Novi Sad, čak i Subotica Smile

Jer sam takva, ne pretjerano prodorna i ne pretjerano ambiciozna, pa da trpim kao konj pod cijenu debljeg novčanika ili ulaska u napredniju kastu Smile

Lično, prvu godinu sam preplakala, ni dan danas se nisam do kraja navikla na život u većem gradu ali sam ga na odredjeni način zavoljela. Jer mi pruža mnogo toga, jer sam u njemu upoznala mnogo divnih ljudi, uglavnom provincijalaca. Šalim se malo Smile

I ideal mi je inače da se ispucamo dok smo mladji i sa ambicijom i svim ostalim, steknemo dovoljno za jednu pristojnu starost i provedemo je na selu, u kom ćemo primijeniti ono što smo kroz život naučili.

Vazda će bit seoba, vazda će bit pokušaja da se negdje proba, prilagodi, kuka ako ne uspije. I vazda ćemo vodit' ovakve rasprave. To je fakat Smile