Ма људи, не правите толику филозофију око прилажења девојци...
Будите природни и спонтани... понекад чак и блага стидљивост делује симпатично... нарочито у односу на нападност, извештаченост или сељачке приче типа "е, мала, знаш, ја возим мечку" и слично.
Ако се девојци не свиди ваша спонтаност, онда вам та девојка и не треба.

Ma koliko god da popijem, kontrolišem se, i to previše.
Shvatam ja šta treba da uradim, i trudim se, i sve je lepo dok ne dođem u situaciju da treba to i da primenim. Onda blokada.


Vidi, da bi pre svega uspesno mogao da prilazis devojkama ja mislim da ti trebaju tri stvari:

1.samopouzdanje
2. iskustvo
3. sarm, ili bar neka dobra zvaka

Ako uvek tako opusteno stojis i cekas da tebi neka devojka pridje bojim se da neces nauciti nista o tome 

Samopouzdanje se dobija na talasu iskustva...znaci sa tim se niko nije rodio, a onom tvom ortaku koji "muva sve sto stigne" to nije nikakav problem, bas zato sto je pun samopouzdanja...dakle na tome treba da poradish i onda cesh imati..ne znam kako bih ti to najbolje opisao...hm..motiv da pridjes nekoj devojci...nesto svoje sto mozes da iskoristis, i sto moze da ti bude jedan od glavnih aduta ako si pametan..

Sa iskustvom ti je sve jasno...mozda ce ti pomoci ako kazem da kod nas ima mnogo vishe osoba zenskog nego muskog pola, i da svakoj devojci (ajd' svakoj 1.5-oj) prija kad joj pridje decko sa namerom da je muva. Odbijanje, gotivljenje etc najcesce dodje par minuta kasnije...
Sta je najgore sto moze da ti se desi? Da ispadnesh totalni idiot ( kao shto sam npr. ja i to vishe puta  ), da kaze "decko zapali" - ovo mi je uvek bilo tako...hm..trash  etc...Ako nisi previshe sujetan (premda je muska sujeta cudna zverka) nece biti nisko...
Naravno, izostavio sam 10 godina starijeg baju koji je otisao DJ-u da kaze da smesta promeni muziku jer se ne svidja njegovoj curici, ali realno, kolike su sanse da se to tebi desi? 

I ostaje neki pick up line..shta znam...sigurno u drustvu imas ortaka koji ima vise iskustva? E pa slobodno, nije sramota pitati ga kako on to radi, a ako ne, najbolje da krenesh sa najobicnijom kombinacijom tipa "E cao, sta radish?"..."Otkud ti ovde" i slicno...Ako procenish da je devojka opustena i da te nije automatski oznacila kao personu non grata, mozesh da se nasalish..ali bez onih glupih izlizanih fora...budi originalan...i pokusaj da razmisljanje o tome sta ce i kako ce biti svedes na minimum...
E sad npr. od toga razogovor moze da krene u mnogo pravaca...npr. ako ste u klubu prokomentarises DJ-a, pitash je sta ona slusa...
3. razred gimnazije...pitam devojku to pitanje..
ona odg "Aerosmith"
Ja onako pogubljeno-iznenadjeno, da skonta da znam - Aerosmith??
-Da
Ja opet u shatro neverici - Aerosmith?
Ona - Da, Aerosmith
- Ko je Aerosmith?   

Meni ( verovatno samo meni - mozda njoj ) je to i danas smesno...ostali uglavnom na prvu loptu ne skapiraju, ali nije ni vazno, jer je bio skroz opusten trenutak, i spontana rekacija..
Pa onda sta znam...pitas je ko je, odakle je, sta radi, cime se bavi...I odmah provalis da li je zainteresovana, da li ona pita tebe isto to, itd..
Kad bude neprijatnih tisina - samo se nasmej...ja to stalno radim..ili daj neki kompliment..i od toga moze da krene prica..
Znaci mnogo je bitno kako se ponasash...
E onda kad (ako) pokrenes celu tu pricu sa druzenjem, svaka dalja komunikacije ce ici mnogo lakse...

Ja bih najvise voleo da mogu da ti napisem e reci to i to i gle cuda, dobio si devojku, ali svaka osoba drugacije odreaguje na neku npr. duhovitost, i taj trenutak koji ti daje prostor za manevrisanje i pokazivanje koliko si duhovit (ako jesi, gde licno, stavljam znak pitanja - bukvalno - ?, je velika prednost...stvori takvu situaciju..

Ne znam sta bih pametno imao da kazem a sto prethodnici nisu spomenuli...jednostavno ne smes da budes tako ukocen, i plasljiv...nekad se bitka dobija na juris...dok ne budes spreman za taj juris moze jos proteci mnogo vremena, a vreme je skupo i brzo, i onda jednom neces moci da ga vratis, shvatices da je izgubljeno, zajedno sa propustenim prilikama..i u vozu si onih pedesetogodisnjaka koje sam pre par dana gledao na RTS-u, koji bi mogli nekome dede da budu, a traze supruge preko agencije...

Dobro, 'ajde da ovu zadnju komparaciju sa njima uzmemo kao jednu od mojih fatalistickih sugestija ( koje prosto pljuste ovih poslednjih dana, ne znam sta mi je  ), ali ozb..osvesti se, i ne daj da ti tek lako umaknu...

Ako se setim jos necega, napisacu...
 

Steknuti samopouzdanje je kljuc...
Znas sta zelis, koliko mozes i  samo napred... uvek ce nesto ispasti kako ne zelimo bilo da je u pitanju ljubav ili posao ili sta vec u zivotu ... padne se, ustane i nastavi dalje...

Даре из бек, у пуној снази! 

Њега да слушаш, зна човек знање!

Građevinac, kolega, shvatam u potpunosti šta pričaš. I uglavnom se slažem sa tobom. Uglavnom, jer meni gužva i ne predstavlja preveliki problem. A uvek ispadnem isto, ili mi se bar čini da je tako.
Ne bih baš rekao da je to filozofija prilaženja devojci, nije problem prići kad imaš hrabrosti. Nisam stidljiv samo kad treba da priđem devojci, već uvek.
Dare, svaka čast. Ali moram da se nadovežem. Ortaka ponekad iskoristim tako što priđe nekim devojkama, pa pozove i mene. Prvi minut ume da bude zeznut, ali se onda malo opustim i priča krene. Nije mi problem da smislim nešto i kad dođe do tišine, umem prilično lako i da nasmejem druge, često na svoj račun. Čini mi se da im se to i sviđa. A i mislim da bolje prolazi priča: voliš li to da radiš, umesto: šta radiš. Nadam se da shvatate ovo poslednje. I devojka je sve vreme sa osmehom na licu i raspoložena za priču. U čemu je onda problem? E, tu dolazi do izražaja sva nesigurnost, i tu ti niko ne može pomoći. Pitaš se da li da pokušaš nešto ili da sačekaš još malo, i uvek bude ovo drugo. I sve se završi tako što samo uzmeš broj fona. Kasnije je pozoveš, nađete se, sve super. Onda shvatiš da si dobio odličnu prijateljicu. Pa onda sve iz početka, dok konačno ne presečeš jednom. Tu mi je samo čudno što devojka zna moje namere, valjda shvati da sam stidljiv, u stvari to napomenem čim mi se ukaže prilika, deluje zainteresovano, i neće prva da krene.
Sad sam bacio neke u rebus? I sam sebe umem da zbunim, kad nisam normalan! Verovatno ste to i pomislili.

Osećaj neprijatnosti, crvenilo lica, oznojeni dlanovi, nesposobnost da se pronađe prava reč i kaže ono što treba... Kad stidljivost poprimi ovakva obeležja, ona prerasta u bolest: zove se uznemirenost od društva, a može da utiče na rezultate na poslu, u ljubavi i svim drugim odnosima s ljudima. Kako je prevazići? Naučivši kako da prihvatite sebe onakve kakve jeste, ne obazirući se na modele koje nameću porodica i društvo.


Lako je sve ovo reći, ali nimalo nije jednostavno sprovesti u delo. U prilog tome najbolje svedoči silan novac koji, na primer, engleska vlada svake godine izdvaja iz budžeta da bi zaposlenima delila pilule protiv sramežljivosti.

Iz elektronske pošte koju mnogi čitaoci šalju svojim omiljenim časopisima, lako se može uočiti koliko veliki broj, posebno mlađih osoba, živi zarobljen u prinudnoj samoći, prouzrokovanoj nesposobnošću da se ponašaju kao drugi ili onako kako to nameće situacija.

Ogromne promene koje su se u svetu dogodile poslednjih nekoliko decenija, nimalo nisu išle naruku stidljivim osobama.

Tačno je da su emancipacija žena, seksualna revolucija, pravo na rad, studiranje i mnogo šta drugo uklonili razne tabue i dogme, oslobađajući nas lažnog moralizma iz prohujalih vremena. Ipak, isto je toliko tačno da su sad i muškarci i žene svih životnih doba primorani na bezobzironost, drskost, agresivnost u svakodnevnom životu kako bi opstali na poslu i u društvu uopšte.

Stoga osobe koje imaju nežniju dušu moraju to da kriju, zatvarajući se u sebe i gubeći bitku „na terenu“. Stidljivost ne treba mešati sa zbunjenošću koju osetimo kad nam neko dodeli kompliment ili nam pokaže nešto šokantno. NJeni koreni su mnogo dublji: reč je o strahu da se ispolji pravo ja. Rađa se iz razlike između onoga kako se pokazujemo pred drugima, da bismo se kako-tako uklopile u društvenu stvarnost i naš pravi identitet, onog u kojem se stvarno osećamo kao u sopstvenoj koži.

Sredinom koja nas okružuje samo je donekle zaslužna za muku koja nas snalazi. Mnogo veći uticaj na nas vrši porodica još dok u njoj odrastamo, nalažući nam suviše krute vaspitne modele: otac koji nikad ni o čemu ne razgovara, majka koja izbegava da zagrli i poljubi dete, pritisak da stalno nešto mora da se radi baš na određeni način i slično, što kod mladih koji se ne uklapaju u takve uske koloseke dovodi do povlačenja u sebe.

Način da se izađe iz ovog stanja je otkriti šta je sve dovelo do toga i pokušati da se to ispravi i pronađe svoja prava ličnost. Jake osobe uspevaju same da se izbore na ovom putu, ali tu je uvek i pomoć psihologa i psihijatara, koji su tu da bi nam pomogli baš u ovakvim situacijama. Postoje pojedinačne i grupne terapije, namenjene upravo preterano stidljivim ljudima, na kojima se primenjuju razne tehnike rada.

Jer, postoje različite vrste stidljivosti: neki su na poslu odlučni i prodorni, ali zato imaju problema u ljubavi i obrnuto. Nekima se stidljivost na kraju manifestuje besom, drugima potpunim povlačenjem u sebe. Zato je dobar razgovor sa stručnom osobom veoma važan da biste znale šta dalje da radite. Jer, svakako, najmanje što vam u današnje vreme treba je da crvenite pred nekim ko je gori od vas.

Ako djevojka prema tebi ne osjeti barem blagu naklonost prema tebi vec na prvi pogled/kontakt, dzaba sve kule i palate kasnije...

Ja sam ovo neprekidno radio. Ne razmisljas, vec samo just do it. Pa sta bude bude. I uvek je upalilo.