Brojke ne lazu, ekonomija je to. Ako je covek izracunao da mnogo jedemo, onda je to tako. Cemu taj otpor?

manje grabi iz tog kontejnera vidis da previse jedemo 

.

batice i ti si poceo da zajebavas

бем ти црњак ...

REZULTATI ANKETE "BLICA"
Trećina potroši platu do 10. u mesecu

Suzana Bojadić    | 13. 02. 2011. - 00:02h | Komentara: 42
Kad bi se snimao film „Živeti u Srbiji”, iz perspektive većine građana bila bi to drama protkana siromaštvom, svakodnevnom borbom za preživljavanje pomoću kredita i minusa na tekućim računima, stezanja kaiša i odricanja od svega bez čega se može. Najvećem broju glumaca cela plata ne bi bila dovoljna ni do 15. u mesecu, a jedini spas bi im bio dodatni posao. I to u vreme kada je prava umešnost zadržati i postojeće radno mesto.

U anketi „Blica” s početka februara svaki peti ispitanik se požalio da celu platu potroši već sredinom meseca. Među stotinu građana, njih tek osmoro ima sreću da im zarada traje ceo mesec, a zanemarljiv je broj onih kojima plata i pretekne. Drami ni tu nije kraj, jer je svaki treći građanin konstantno u minusu, a duguju na sve strane: kod banaka, prijatelja, porodice, u prodavnici, kod zelenaša…
 
Veliki broj građanaje prinuđen je da se odriče svega sem hrane, ne plaćaju se računi, izlaz se traži u pozajmicama, od rodbine, banaka, ali i od zelenaša. Na sve to treba dodati i neredovne plate u mnogim preduzećima
- Penzioner sam i samohrana majka dvoje dece. Mesečna primanja su nam porodična penzija koja je deci ostala iza oca od 15.000 dinara i moja invalidska od 11.000 dinara. Time jedva možemo da pokrijemo osnovne troškove života. Samo na hleb mesečno potrošimo oko 5.000 dinara, a deci svaki dan treba oprati i skuvati, na šta uglavnom ode ceo mesečni budžet. Struju ne plaćamo redovno, i zato su nam pre tri dana dolazili da je isključe, jedva sam ih umolila da se sažale. Već oko 20. u mesecu nam zafali za osnovne troškove, pa mi se dug kod familije nagomilao na 30.000 dinara. Najstariji sin u oktobru polazi na fakultet, pa i tu treba platiti prijemni ispit, dom, knjige... Da radim ne mogu, hronični sam bolesnik, da primam socijalnu pomoć takođe ne mogu jer tvrde da sam „srednja klasa”. Nova odeća, obuća, zimovanje, letovanje, samo su pusti snovi - priča M. Mikić iz okoline Obrenovca.
 
Ekonomista Dragovan Milićević kaže da jedna plata ne može da traje duže od 10 do 15 dana, čak i ako je u pitanju minimalni potrošački standard.
 
- Veliki broj ljudi je prinuđen da troši više nego što zaradi. Platu troše za osnovne životne potrebe, a odlažu plaćanje svega što mogu, ne plaćaju struju, komunalije... Idu u minus po tekućem računu i zadužuju se po raznim osnovama - kaže MIlićević. „So na ranu”, tvrdi naš sagovornik, dodaju neredovne plate, rad za minimalac, ali i činjenica da je selo sve siromašnije i da su torbe od baka i deka sve praznije.
 
Sumorna slika

U Srbiji se najviše troši na hranu. Analize Ekonomskog instituta za tržišna istraživanja govore da oko 56 odsto raspoloživih prihoda domaćinstva otpada na podmirivanje egzistencijalnih potreba - troškove stanovanja i hrane. - Samo na hranu odlazi 41 odsto raspoloživih prihoda. Bolje prolaze čak i Bugari koji na hranu troše nešto više od trećine prihoda - kaže Saša Đogović iz Instituta.

Prosečna plata je oko 34.000 dinara. Tako u zemlji koja ima 730.000 nezaposlenih, ni oni koji rade ili primaju penzije ne mogu sebi da priušte ništa više od osnovnih kućnih potrepština. Statistika otkriva da se samo 0,7 odsto mesečnih prihoda koristi za obrazovanje, a 4,5 za zdravlje. Mnogi zato izlaz nalaze u alkoholu i duvanu za šta prosečna srpska porodica izdvoji identično kao i za zdravlje - 4,4 odsto. Za odmor i zabavu malo ostaje. Anketa „Blica” pokazuje da se građani najviše odriču izlazaka (njih čak 25 odsto), ali i taksija i obedovanja van kuće.
 
- Do 15. u mesecu gledam da priuštim neko zadovoljstvo, kupim pokoji strip ili knjigu, odem u bioskop. Kupim i nešto od odeće, ne iznad 50 evra. U drugoj polovini meseca trošim, međutim, isključivo na hranu - priča naš sagovornik koji mesečno zarađuje oko 600 evra od čega stan plaća 250 evra.
 
Koliko se život u Srbiji danas svodi na kredite, svedoči podatak da je pre četiri godine po svakom stanovniku prosečno u bankama bilo 26.367 dinara kredita, a da je danas svaki građanin u proseču zadužen za više od 70.000 dinara. Kreditne kartice ima više od 800.000 građana, a u docnji je čak svaka osma. Minusi po tekućem računu postali su za mnoge slamka spasa. U odnosu na 2009. godinu zaduženje po ovom osnovu je poraslo u proseku sa 22 na 24 evra po glavi stanovnika.
 
Ipak, u Udruženju banaka kažu da su građani sve disciplinovaniji i da je sve manje onih koji idu u minus, a razlog je strah od novih dugova.
 
- Na godišnjem nivou tu imamo blagi rast. Kod kreditnih kartica čak postoji pad - zaduženost po glavi je pala sa 61 na 49 evra za godinu dana. Ovakav trend govori da su građani svesni koliko su ove pozajmice skupe - kaže za „Blic” Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka.
 
Ocena je da je globalna kriza naterala domaće bankare na pojačani oprez u odobravanju kredita, ali i građane na njihovo traženje jer mnogi strahuju od otkaza ili u najmanju ruku od rasta kamatnih stopa. Tako je rast gotovinskih kredita u prošloj godini iznosio tek jedan odsto.
 
Naš sagovornik M. Ivanović ne izlazi iz minusa već dve godine, ali tvrdi da mu pomaže taktika.
 
- Trudim se da platu ne podižem do 8. u mesecu. Tada mi banka obračunava kamatu na minus i ukoliko ne podignem platu, minus na računu je mnogo manji. Tako umesto 1.500 dinara, koliko bi mi bili troškovi za kamatu, platim svega 300 dinara - kaže Ivanović.
 
Čekovi sve popularniji

Zbog previsokih bankarskih kamata ček se vraća na velika vrata. Nekad su ovaj vid plaćanja uglavnom koristili penzioneri, a danas im se masovno pridružuju mladi. Radnim danima do petine pazara je u čekovima na odloženo, vikendom do 30 odsto, a praznicima i do 40 odsto. Na rate se kupuje odeća, obuća, kućni aparati i ostala tehnika, školski pribor, nameštaj i, što je najvažnije, hrana. Zato trgovci sve više pomeraju rokove za realizaciju čekova, sa 30 dana doguralo se do šest meseci, a za neku robu i duže.
 
- Na čekove kupujem nemeštaj i tehniku. Isplati se jer nemam kamatu, a imam mogućnost da plaćam i na 12 meseci. Gledam da mi mesečna rata ne bude veća od 5.000 dinara - kaže M. Ivanović.
 
I podaci Udruženja banaka sve više govore u prilog čekovima. U januaru prošle godine u opticaju je bilo blizu 600.000 čekova, a u decembru 235.000 više. Svakog meseca broj čekova je rastao, posebno u prazničnim mesecima.

Građani se najviše zadužuju u bankama. Tvrde da tu nekako njihovi problemi ostaju tajna, mada nisu retke ni pozajmice od rodbine, prijatelja, zelenaša.
Oko 27 odsto ispitanika „Blica” zajmove uzima kod bankara, a po 25 odsto kod prijatelja i porodice. Ovde kamata uglavnom ne postoji, dok u bankama na gotovinske i potrošačke kredite u evrima ide i do 20 odsto. U dinarima je čak 30 procenata.
 
Minus po tekućem računu je uz kreditne kartice najskuplji vid kreditiranja građana, te je neophodno da ga koristite sa velikom opreznošću i sa dobrim poznavanjem troškova. Kamatne stope za korišćenje minusa se kreću od 24 do čak 50 odsto na godišnjem nivou, ali ih banke obično klijentima prezentuju u visini kamatne stope na mesečnom nivou kako bi ovaj proizvod bio atraktivniji.
 
Zbog toga se treba detaljno raspitati o efektivnoj kamatnoj stopi na korišćenje minusa i ne ustručavati se da se promeni banka ukoliko je kamata niža u drugim bankama. Prvo pitanje koje treba postaviti službenicima banke jeste da li se plaća naknada za odobravanje dozvoljenog minusa. Ta naknada se kreće do nekoliko stotina dinara u nekim bankama, dok se u većini banaka ne naplaćuje. Treba imati u vidu da se kamata na korišćeni dozvoljeni minus obračunava na dnevnom nivou i da u interesu treba da bude da se što kraće koristite minus. Nikada dozvoljeni minus ne treba koristiti kao dugoročni vid kreditiranja.
 
Svakako najskuplji vid zaduživanja jesu zelenaši. Sve je više upozorenja da se ovakvi zajmodavci izbegavaju (iskustva pokazuju da pored kamate od 100 odsto, dužnik može da dobije i batine, da ostane bez celokupne imovine...), ali 4,4 odsto ispitanika ipak uzima „zeleni novac”.
 
Poznavaoci tvrde da je pogrešno misliti da će se finansijski problemi rešiti sami od sebe. Savetuju da svakodnevno treba voditi troškove i sakupljati sve račune, pa makar one i od 20 dinara. Nakon mesec dana, tačno ćete imati pregled troškova i znati koliko ste novaca potrošili uludo, a koliko je bilo onih razumnih i neophodnih troškova.

Rezultati "Blicove" ankete:
 
Koliko ste se zadužili (u %)
Nisam u dugovima   35,3
Do 10.000   9,3
Do 20.000   10,5
Do 50.000   11,7
Između 50.000 i 100.000   11,8
Između 100.000 i 200.000   8,2
Preko 200.000   12,9
*iznosi su u dinarima
*ne odnosi se na kredite za stan ili automobil
 
Da li koristite dozvoljeni minus?
Ponekad   13,4%
Stalno sam u minusu   33,3%
Ne bi mogao bez minusa   13,7%
Ukinuo sam minus   32,7%
Koristim i nedozvoljeni   6,7%
 
Kod koga ste se sve zadužili?
U banci   27,7
Kod prijatelja   25,8
Kod porodice   26,7
Kod zelenaša   4,4
U prodavnici   15,1
 
Čega se sve odričete kako mesec odmiče?
Izlazaka   25,5%
Obedovanja van kuće   19,3%
Bilo kakve kupovine   15,6%
Taksija    13,1%
Vožnje automobila   6,7%
Novina   5%
Slatkiša   4%
Pića   3,8%
Kafe i cigareta   2,3%
 
Do kada potrošite platu (u %)
Do 5. u mesecu   17,7%
Do 10. u mesecu   19,3%
Do 15. u mesecu   20,3%
Do 20. u mesecu   18,9%
Do 25. u mesecu   7,5%
Plata mi traje ceo mesec   8,6%
Plata mi traje duže od mesec dana   7,2%

Izvor: Blic

Ma zezanje, ludilo:



Poklanjaju se limuzine, biju ko ne uzima.

 

Ma niste razumeli coveka, hteo je da kaze da - ko primi platu u srbiji, srecan je kao da ima hiljadu evra.