Ti tipovi onda nisu poznavali ni život ni reči nekih proroka posle Isusa kao što su Bartholomaus Holzhauser (1613-1658),Brigitte von Schweden,Hildegard von Bingen itd.Život,dela i reči tih ljudi teško mogu nazvati sotonskim.

evo opet o vrhovnom ateisti (inace jedan prorok mu rece da pripazi na bubreg)
------------------


Kremansko proročanstvo u političkim igrama

Ne da se poreći!

Naprotiv, istraživač iz Beograda Voja Antonić je objavio knjigu a uskoro još jednu kojima pobija verovanja da su Tarabići predviđali ključne istorijske događaje. Nisu izuzetak ni poslednji predsednički izbori kad je Koštunica pobedio Miloševića


Voja Antonić nedavno sa Jovom Tarabićem, Mitrovim unukom

Kad je pre godinu dana Voja Antonić objavio knjigu "Da li postoje stvari koje ne postoje?" o zabludama vezanim za paranormalne pojave i zloupotrebama astrologije, proročanstava, alternativne medicine, gatanja..., mnogi su mu rekli: "Dobro je što si sve argumente kojima dokazuješ obmane skupio na jednom mestu, ali "Kremenskom proročanstvu" ne možeš ništa da zameriš. Ono je neoborivo!"

Upravo pomenuta opaska podstakla je Voju Antonića da zaroni u arhive Narodne biblioteke, Matice srpske i biblioteke Srpske akademije nauka i umetnosti. Pregledao je sve stare časopise od 1902. i knjige od 1894. godine do danas, i - sastavio priču nalik uzbudljivom detektivskom romanu.

Stvaranje mita je započelo 1902. godine kad je Pera Todorović u "Malim novinama" objavio svedočenje nekadašnjeg ministra inostranih dela Čede Mijatovića, a koje se odnosi na 1888. kad je kralj Milan Obrenović hteo da se razvede od kraljice Natalije. Kako kraljevi imaju sva prava, osim na privatni život, savetnici mu dakako nisu dopuštali da to učini jer "nije u interesu Srbije i srpskog naroda". Tada se kralj poslužio trikom i rekao:

"Tako su proroci iz Kremna prorekli, a kad se nešto prorekne to je sudbina, a od sudbine se ne može pobeći. Ja moram da se razvedem!"

Naravno da je dobio saglasnost savetnika. Kasnije se sa istim uspehom poslužio istim trikom kad je hteo da abdicira. Ovde se nameće pitanje: kako je kralj Milan znao za kremanske proroke?

Lazo umesto Mitra

Prvi pisani trag o Tarabićima pronađen je u knjizi M. Đ. Milićevića "Život Srba seljaka" iz 1894. Tu, u jednom pasusu, autor piše:

"Tako gore u Rujnu, u selu Kremnom, pod Šarganom, bio je nekakav prorok, Lazo Tarabić po imenu. On je, naročito od 1857. od 1868, izašao u svojoj okolini na veliki glas svojim proricanjem. On je prorokovao ono što se događalo u njegovoj bliskoj okolini, a nekad se mašio političkih događaja cele Srbije. Bilo je vrlo mnogo ozbiljnih ljudi, koji su Lazinim rečima verovali kao kakvoj celoj istini! Takvi ljudi nisu se ustezali Lazina prorokovanja pričati i najozbiljnijim državnicima u Beogradu!"

- Nejasno je zašto je Mitra Tarabića autor prozvao Lazo - kaže Voja Antonić. - Dr Kazimirović je kasnije izneo pretpostavku da je pogrešio, ali je posle napisao da se Milošev (Mitrov stric, prim. a.) brat zvao Lazo. Neki drugi autori su opet Mitra Tarabića još zvali Mateja. Ovo samo potkrepljuje tezu da je mit o kremanskom proročanstvu stvoren i razvijao se daleko od samih Kremana, kao i da je analitičarima bilo svejedno ko je bio prorok i kako se on zaista zvao.

U tekstu pod naslovom "Iz uspomena M. Đ. Milićevića" objavljenom u "Srpskom književnom glasniku" 1931, Antonić je otkrio da je prota Zaharije Zaharić, koji je "naširoko pripovedao o kremanskom proroku", bio Milićevićev drug iz detinjstva.

E, sad, zašto je srpski političar Čeda Mijatović odlučio da "otvori srce" u "Malim novinama" i ispriča priču o tome kako je kralj Milan upotrebio kremansko proročanstvo ne bi li kod najbližih saradnika opravdao svoje životne avanture - razvod i abdikaciju, i kako mu je on u tome svesrdno pomogao?

Ova sprega između Čede Mijatovića i kralja Milana Obrenovića još je jasnija ako se zna da su njih dvojica neposredno pre toga bili akteri jednog od najvećih tadašnjih finansijskih skandala u Srbiji, kad se javno pričalo o tome kako su primili mito da bi "progurali" ugovor sa francuskom bankom "Generalna unija" koja je bankrotirala neposredno pred realizaciju posla.

Dakle, sve je počelo proročkom najavom kraljevog razvoda i abdikacije, ali je vrlo brzo, zaslugom Čede Mijatovića, kremanski mit dopunjen nizom proročanstava. Kao pravi političar on nije želeo ništa da rizikuje, pa je svoje pripovedanje ograničio samo na "proricanje" događaja iz prošlosti. Od ove igre je i poznati publicista Pera Todorović imao koristi, jer je za svoje novine dobio lepu priču koju je uspeo da razvuče na trista nastavaka. Pride je došao i do materijala koji će mu pomoći da u tom burnom vremenu uspešno balansira između dve dinastije. On će obogatiti mit sa još dva proročanstva: jednim se proriče nasilna smrt kraljevskog para Drage Mašin i Aleksandra Obrenovića, a drugim najavljuje pronalazak telefona. I ova proročanstva izgubila su trku sa događajima o kojima govore, jer je prvopomenuto stiglo sa zakašnjenjem od jednog dana, a drugo je zakasnilo dvadeset sedam godina!

Predstavljanje proroka

- Svako predstavljanje proroka u štampi i danas započinje njegovim "uspešnim" proročanstvima - ističe Voja Antonić. - On je rekao da će biti "to i to", pa mu niko nije verovao, a stvarno se zbilo. Takva proročanstva se zovu retrodatirana jer za njih nikad niste čuli pre događaja. Ona ranije nisu ni postojala već su ih izmislili sami proroci ili novinari kako bi prorocima podigli cenu. Ponekad, na kraju teksta, prorok daje i neka proročanstva za budućnost. Ako sačuvate taj tekst, videćete da se ništa nije ostvarilo.

Tek 1915. godine u javnosti se pojavljuje ličnost na koju će se pozivati svi kasniji stvaraoci kremanskog mita. To je kum strica i sinovca Miloša i Mitra Tarabića prota Zaharije Zaharić. Prema nekim svedočenjima idejni tvorac stvaranja mita je zapravo prota Milan Đurić, poznati narodni tribun i prvak Radikalne stranke užičkog kraja. Zahvaljujući zvanju i ugledu, oba sveštenika su dobro odigrali uloge u političkoj peripetiji.

- Mada za to nema pisanih dokaza, može se pretpostaviti sa velikom verovatnoćom da su tada, neposredno pred smenu dinastija u Srbiji, u narodu kružile glasine o proročanstvu kojim se najavljuje brzi kraj vladavine Obrenovića i dolazak Karađorđevića na vlast - kaže Voja Antonić. - To je bila uloga kremanskog proročanstva u tada aktuelnoj političkoj igri koja će se ponoviti i u našim danima, gotovo ceo vek kasnije.

Kad je o ratovima reč, u "Kremanskom proročanstvu" se sve do 1915. ne pominje Prvi svetski rat. Tek tada je dr Radovan Kazimirović, doktor prava Tibingenskog univerziteta i kandidat bogoslovlja Kijevske duhovne akademije (u kojoj se školovao i prota Zaharije), u "Niškom glasniku", a godinu dana kasnije i jedan anonimni autor u listu "Velika Srbija", štampanom u Solunu za srpsku izbegličku vojsku, napisali: "Eto, pogodiše Tarabići da će početi Prvi svetski rat!" Ali, nema ni pomena koliko dugo će rat i progon srpske vojske trajati. Tek 1928. godine je dr Radovan Kazimirović u seriji tekstova u "Vremenu" napisao: "Eto, pogodiše Tarabići da će srpska vojska biti u izbeglištvu tačno tri godine" i odmah napomenuo da su Tarabići još rekli da ratova više neće biti.

- Desetak godina kasnije, kad je praktično počeo Drugi svetski rat, Kazimirović je izmenio ta njihova proročanstva i rekao: "Eto, Mitar je kazao da ratova neće biti kao organizovanih borbi, ali će nastati bune i revolucije" - priča Antonić. - Međutim, mi sada znamo kakav je bio Drugi svetski rat i očigledno da ova intervencija nije učinila proročanstvo uspešnim. Zanimljivo je da je dr Radovan Kazimirović posle razgovora sa protom Zaharijem objavio čak trideset pet proročanstava iza kojih su navodno stajali Miloš i Mitar, da bi u svojoj poslednjoj, trećoj knjizi o kremanskom proročanstvu broj proročkih vizija pripisanih Tarabićima bio povećan na četrdeset četiri.

Nove knjige - nova proročanstva

Posle četiri decenije zatišja poznati beogradski novinar Dragoljub Golubović Pižon u saradnji sa Dragoljubom Malenkovićem, praunukom prote Zaharija, godine 1982. objavljuje knjigu "Kremansko proročanstvo - šta je bilo, šta nas čeka", koje je do kraja veka doživelo dvanaest izdanja. U ovoj knjizi je, tvrdi Antonić, broj proročanstava, toliko narastao da više nema svrhe ni brojati ih, a kamoli navoditi svako ponaosob.

Njih dvojica tvrde da je Mitar prorekao i Prvi "velikački" rat i Drugi "velikački" rat i da posle tek Drugog rata ratova više neće biti i da će "mnoga koljena živjeti i umrijeti u miru", a da će za ratove doznavati samo preko "mudrijeh knjiga". Naravno, to proročanstvo postoji samo u izdanjima do 1991, a onda volšebno nestaje. Pokazalo se i da je to predskazanje neuspešno, jer je kod nas počinjao građanski rat.

- To važi i za sva druga kremanska proročanstva - kaže Voja Antonić. - Gotovo da se nijedno ne pojavljuje pre događaja na koje se odnosi. Tako se s vremenom doterivalo kremansko proročanstvo i mi u njega verujemo - tvrdi Antonić i ističe kako on ni u jednom pisanom dokumentu o kremanskom proročanstvu nije našao ono, u poslednje vreme, često pominjanom, da će "Srba ostati za pod jednu šljivu".

- Mislim da se prvi put to proročanstvo pominje u hrvatskoj štampi sredinom osamdesetih godina - kaže. Ova izmišljotina je imala za cilj obaranje morala protivničke strane. I to je jedna vrsta psihološkog rata. Naš odgovor na to dali su Golubović i Malenković u jednom od kasnijih izdanja svoje knjige, preimenujući šljivu u barjak. Rekli su da će doći vreme kad će "svi Srbi stati pod jedan barjak". Ovo očigledno pokazuje kolike su manipulacije i zloupotrebe verovanja.

Koštunica iz Koštunića

Kad su u leto 2000. godine zakazani predsednički izbori za 24. septembar, u predizbornoj kampanji nijedna strana nije birala sredstva. Vlast je svim silama gušila medije i neistomišljenike tretirala kao izdajnike, a opozicija se poslužila verovanjem naroda u proročanstva. U izbornom štabu udružene opozicije rođeno je još jedno proročanstvo pripisano Tarabićima, a to je da će na izborima "pobediti onaj koji u prezimenu nosi naziv sela iz koga potiče".

- Koštunica je rodom iz Koštunića i ne treba mnogo napora da bi se shvatilo koga je sudbina predodredila za predsednika - kaže Voja Antonić. - Proročanstvo, ipak, manje impresivno zvuči kad znamo da je Koštuničino prezime zapravo bilo Damljanović, pre nego što je umesto njega preuzeo nadimak svog pradede. Bilo kako bilo, Koštunica je postao novi predsednik Jugoslavije. Mnogi su rekli: "Pogodi Tarabić!"

Nekoliko meseci kasnije Antonić je u časopisu "Vreme" pročitao članak u kome je ovo "proročanstvo" dobilo epilog kakav zaslužuje. Između ostalog, napisano je sledeće:

"Nemoj, molim te, to pominjati", zavapio je autor ovog "nadopisivanja" kremanskog proročanstva. "Hteli smo samo da pospešimo kampanju, za opšte dobro".

Originalno,nema šta. Znajući kakvo je dejstvo ovog proročanstva na ovaj napaćeni narod, jedan nadahnuti govornik je na ko zna kom predizbornom skupu, autentičnosti radi, čak naveo i stranicu na kojoj to piše. Dokaz da ga Srbi, koliko god da u to proročanstvo veruju, nisu nikad pročitali.

Zanimljivo je da tokom svojih istraživanja Voja Antonić nije pronašao autora koji bi u proročkim vizijama Miloša i Mitra Tarabića dao kritički sud. Čak ni ljudi iz akademskih krugova ni najmanje ne sumnjaju u verodostojnost informacija.

- Nedavno sam na radiju imao duel sa akademikom Nikolom Miloševićem koji je branio autentičnost kremanskog proročanstva - kaže Antonić. - Nadao sam se da ću od njega čuti neki argument kojim će podržati tu svoju odbranu, ali nisam čuo ništa osim njegove poznate retorike i poneke uvrede.

Svi argumenti onih koji brane kremansko proročanstvo isti su kao kod dr Radovana Kazimirovića iz 1928. On glasi: "Ne da se poreći". I to je ceo dokazni postupak.

Prota nema ništa protiv vampira

Zanimljiv detalj u svedočenjima prote Zaharija, o kome je prvi pisao dr Kazimirović, jeste da je Miloš Tarabić trideset godina posle svoje smrti (umro 1854), počeo da se vraća noću u "ovaj svet" i da posećuje sinovca Mitra.

- Čak i ako ostavimo po strani pitanje da li je tako nešto moguće, ne možemo da previdimo drugo pitanje: zar prota Zaharije nije znao šta su njemu kao svešteniku crkveni kanoni nalagali da učini na glasove o pojavi davno umrle osobe u selu, pa makar to bio i njegov kum? - pita se Voja Antonić. - Sredinom i krajem devetnaestog veka mnogo ljudi je verovalo u vampire, pa bi u nekim krajevima bile organizovane i litije sa ikonama, kandilima, čitanjem molitvi, obilaženjem oko groba, pa možda i sa glogovim kocem. Prota Zaharije nije ništa učinio jer je znao da on zaista ne postoji. Očigledno mu je taj "vampir" bio potreban za ostvarenje nekog drugog cilja.

U poseti Kremnama

U januaru 2000. godine Voja Antonić je posetio Kremna i zaselak Tarabiće. O svom boravku tamo on kaže:

- Meštani rado pričaju o "Kremanskom proročanstvu", ali o njemu ne znaju ništa. Jedan je čak hteo da mi proda autentične spise koje je Mitar pisao svojom rukom. Kad sam mu ja rekao da je Mitar bio nepismen, gledao me je s nevericom. Paradoksalno zvuči, ali pravi zdravi skeptik bio je Jovo Tarabić, Mitrov unuk. On dobro zna ceo mit, ali uz svaku priču dodaje: "To se tako priča a ja ne mogu da znam da li je tako stvarno bilo". Teško da to možete da čujete od nekog drugog Kremanca.
   

Snežana MILOŠEVIĆ

                                                                                                           
                       
       Прота
Захарије Захарић                                                  Voja Antonić sa Jovom Tarabićem, Mitrovim unukom

zašto mi ovo liči na Srbiju tj. Srbija=Slavija

Jugoslavija. A taj kralj liči na Tita. Ali kako stvari stoje situacija se komplikuju na bliskom istoku. Ako veliki rat izbije to će se tamo desiti. A zlato može biti crno zlato tj. nafta.

Moze biti bilo gde na svetu... Dovoljno je da se samo nesto negde desi i da se "prorocanstvo" tu primeni.

Ko govori o bilo gde.  Govorimo o bliskom istoku. A i o proročanstvu po Jovanu se govori o bliskom istoku.

proročanstvo Slobodana Miloševića

02. oktobar 2000. godine

Poštovani gradani,

Pred drugi krug izbora želim da vas na ovaj nacin upoznam sa svojim videnjem izbornih i politickih prilika u našoj zemlji, posebno u Srbiji.
Kao što i sami znate punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ogranicenog suvereniteta ili lišene svakog suvereniteta.

Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izloženi. Broj i intenzitet tih pritisaka umnožavao se kako je vreme prolazilo. Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u rušenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju gradanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovodenja država i naroda na rub siromaštva - sve je to primenjeno na našu zemlju i naš narod.

Dogadaji koji su organizovani za naše izbore su, takode, deo te organizovane hajke na zemlju i narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune dominacije na Balkanskom poluostrvu.
U našoj javnosti je vec dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione politicke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije.
Njen stvarni šef nije njihov kandidat za predsednika države. Njen dugogodišnji šef je predsednik Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, citavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO-u da se Srbija bombarduje onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na celu tako organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije.

Zastupajuci te interese, iz ove grupacije su našoj javnosti poslate poruke - da ce sa njima na celu Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da ce doci do ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog višeg standarda, takozvanog povratka Jugoslavije u medunarodne institucije, i tako dalje.

Poštovani gradani,

Moja je dužnost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obecanja lažna. I da stvari stoje obratno, jer upravo naša politika garantuje mir - a njihova samo trajne sukobe i nasilje. A evo zašto.

Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja cija bi se teritorija brzo rasparcala. To nisu samo namere NATO, to su i predizborna obecanja Demokratske opozicije Srbije. Od njihovih predstavnika smo culi da ce Sandžak dobiti autonomiju za koju se clan njihove koalicije Sulejman Ugljanin, voda separatisticke muslimanske organizacije, zalaže vec deset godina i koja fakticki definitivno izdvaja Sandžak iz Srbije. Njihova su obecanja takode vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz Srbije i Jugoslavije, vec je, po svemu, cini sastavnim delom susedne Madarske. Na slican nacin bi se odvojila od Srbije i druga podrucja, narocito neka njena rubna podrucja. Njihovo pripajanje susednim državama odavno je vruca tema tih država, a koje stalno podsticu pripadnike manjina tih država u Jugoslaviji da daju svoj doprinos prisajedinjenju delova naše zemlje susednim državama.

U sklopu te politike za rasparcavanje Jugoslavije Kosovo bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajuci, pri tom, cak ni nadu da ce joj taj deo njene zemlje jednom moci da bude vracen.

Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane medunarodnih, americkih ili nekih trecih vojnih snaga koje bi tu teritoriju tretirale kao vojni poligon i kao vlasništvo kojim se raspolaže u skladu sa interesima sile cija se vojska na njoj nalazi.

Sliku tog raspolaganja i posledice toga raspolaganja, gledali smo vec decenijama, a narocito, u ovoj deceniji u mnogim zemljama širom sveta, nažalost poslednjih godina i u Evropi, na primer na Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, u našem neposrednom okruženju. Srpski narod bi snašla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu istrebljeni brže jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograniceno na manji prostor nego što je onaj na kome se Kurdi vec decenijama nalaze.
Što se Crne Gore tice njena sudbina bi bila prepuštena mafiji cija bi pravila igre gradani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrel koja iskljucuje pravo na svako pomilovanje.

Dao sam ovaj prikaz o sudbini Jugoslavije u slucaju da se prihvati izbor NATO-a za našu zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slucaju osim gubitka zemlje i poniženja njenih gradana, svi živeli pod neprekidnim nasiljem.
Novi vlasnici državne teritorije nekadašnje Jugoslavije kao i okupatori preostale srpske teritorije vršili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovništvom, ciju su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu za ponovo uspostavljanje srpske države i za svoje ponovno okupljanje u njoj. Oni ne žele mir i blagostanje na Balkanu, oni žele da ovo bude zona stalnih sukoba i ratova koji bi im pružili alibi za trajno prisustvo.

Marionetska vlast, dakle, garantuje nasilje, moguci dugogodišnji rat, sve samo ne mir. A samo naša sopstvena vlast garantuje mir.
Zatim, sve zemlje koje su se našle u statusu ogranicenog suvereniteta, sa vladama pod uticajem stranih sila, vrtoglavom su brzinom postajale siromašne. I to na nacin koji iskljucuje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose. Velika podela na vecinu siromašnih i manjinu bogatih - to je slika Istocne Evrope vec nekoliko godina i nju svi možemo da vidimo. Ta slika ne bi mimoišla ni nas. I mi bismo, pod komandom i kontrolom vlasnika naše zemlje, brzo stekli ogromnu vecinu veoma siromašnih cija je perspektiva da iz tog siromaštva izadu veoma, veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih bila bi sastavljena od švercerske elite, kojoj bi bilo dopušteno da bude bogata samo pod uslovom da bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlucuje o sudbini njihove zemlje.

Javna i društvena svojina bi se brzo transformisale u privatnu, ali vlasnici te svojine, iz dosadašnjeg iskustva naših suseda, bi po pravilu bili stranci.
Mali izuzeci bi bili iskljucivo oni koji bi pravo na vlasništvo kupovali lojalnošcu i pokornošcu koja ih izmešta iz sfere elementarnog, i nacionalnog i ljudskog, dostojanstva. Najveca nacionalna dobra u tim prilikama postaju vlasništvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, cinili bi to, u ovim izmenjenim prilikama, kao službenici stranih firmi u sopstvenoj državi.

Uz nacionalno poniženje, rasturanje države i socijalnu bedu nužno bi moralo da dode do mnogih oblika socijalne patologije, medu kojima bi kriminal bio prvi. To nije puka pretpostavka vec iskustvo svih zemalja koje su prošle taj put koji mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskog kriminala vec skoro decenijama nisu na Zapadu, kao što je nekada bilo, vec na istoku Evrope. Našem narodu i ovaj sadašnji kriminal teško pada jer smo dugo, od Drugog svetskog rata do 90-ih godina, živeli u društvu koje za kriminal tako reci nije znalo. A neki veci kriminal koji se ne može izbeci u društvu koje bismo postali, gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj veci kriminal bio bi za naš mali i na kriminal nenaviknut narod, opasan kao što je za društvo i njegove gradane opasan rat.

Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u našoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prošlošcu, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, cesto i sa sopstvenim književnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna, selekcija nacionalnog identiteta, svela bi ga na nešto nacionalnih jela, poneku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetickim sredstvima.

Jedna od zaista nesumnjivih posledica zaposedanja teritorije neke zemlje od strane velikih sila u dvadesetom veku je poništavanje identiteta naroda koji u toj zemlji živi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u stanju da prati brzinu kojom pocinje da upotrebljava tudi jezik kao svoj, da se identifikuje sa tudim istorijskim licnostima zaboravljajuci svoje, da poznaje bolje književnost svog okupatora od svoje književnosti, da glorifikuje tudu istoriju cesto se rugajuci svojoj, da lici na druge umesto na sebe... Gubljenje nacionalnog identiteta je najveci poraz jedne nacije, a to se ne može izbeci u savremenom obliku kolonizacije. Osim toga, taj novi oblik kolonizacije iskljucuje, vec po svojoj prirodi, svaki uslov za izražavanje mišljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo iskljucuje mogucnost za stvaralaštvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo gradana koji u njima žive da slobodno izraze svoje mišljenje, jer bi se to mišljenje, pre svega, sukobilo sa neslobodom. Otuda je tortura nad mišljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje, razume se, tek o tome nema ni govora. Manifestovanje volje je dopušteno samo u vidu farse, ispoljavaju ga samo skutonoše stranih gazda. A njihova simulacija slobodne volje služi kao pokrice okupatoru da je uspostavio demokratiju u cije ime je i zaposeo teritoriju tude zemlje. Narocito želim da naglasim, zbog mladih ljudi, intelektualaca, naucnih radnika, da su zemlje lišene suvereniteta po pravilu lišene i prava na stvaralaštvo, a narocito na stvaralaštvo u oblasti nauke. Veliki centri, velike moci, finansiraju naucno stvaralaštvo, kontrolišu domašaje i odlucuju o primeni njegovih rezultata. Zavisne države, ukoliko imaju naucne laboratorije i naucne institute nemaju ih kao samostalne subjekte, vec kao ispostave centrale koja im kontroliše sve, a narocito domašaje u stvaralackom mišljenju i radu. Ti domašaji se moraju kretati u granicama koje u okupiranu zemlju i okupirani narod nece uneti seme pobune ili emancipacije.

U ovom trenutku, pred drugi krug izbora, zbog sumnje Demokratske opozicije Srbije da može da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a, novcem unesenim u zemlju potkupljuju, ucenjuju i zastrašuju gradane i organizuju štrajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane život i sa obrazloženjem da taj život može ponovo da pocne i da se odvija uspešno i dobro, kada pocnu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove i interese. Naša je zemlja suverena država, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje institucije.
Srbija je dužna a i zaslužila je da se odbrani od invazije koja joj je pripremljena kroz razne oblike subverzije.
A gradani su dužni da znaju da ucešcem u subverziji kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom zemljom, odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost za ukidanje prava svojoj zemlji da postoji, ali snose odgovornost i za gubljenje kontrole nad sopstvenim životom.
Prepuštajuci svoju zemlju drugima, tudoj volji, prepuštaju isto tako tudoj volji i sopstveni život i život svoje dece. I mnoge druge ljude.

Smatrao sam kao svoju dužnost da upozorim gradane naše zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade zemalja NATO alijanse. Gradani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude teško da se isprave greške koje su gradani u svojoj naivnosti, površnosti ili zabludi sami ucinili. Pa ce se te greške teško otklanjati, a neke možda nece moci nikada da se otklone.

Moj motiv da izrazim svoje mišljenje na ovaj nacin nije uopšte licne prirode. Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika Jugoslavije. Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne napadaju Srbiju zbog Miloševica, nego napadaju Miloševica zbog Srbije. Moja savest je u tom pogledu savršeno mirna. Moja savest, medutim, ne bi bila ni najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom celu, rekao šta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, makar i tako što bi narodu objašnjavao kako je takvu sudbinu izabrao sam.

Ta zabluda da bira sam ono što za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim gradanima Jugoslavije.
Hvala.

Jedna od osobina Boga dz.š je da jedino on poznaje budućnost .

sta kaze Spasoje vlajić

Gordi uvek previde nešto bitno i to im se obije o glavu. Nerazumnom politikom prema Srbima Amerikanci gube dragoceno vreme i sve im je teže da ostanu neprikosnovena svetska sila. Ono što na Kosovu budu posejali 2008. požnjeće posle 2012. godine. tvrdi Spasoje Vlajić, ekskluzivno za Sinu, za koga neki tvrde da je veliki naučnik, a drugi okultista i maštar.

INTERVJU-

Često su vas osporavali, posebno posle demokratskih promena i poredili sa vidovnjacima, a vi tvrdite da se bavite naučnim istraživanjem i nastavkom Teslinog rada!

- Da se razumemo, moj naučni rad je podržalo dvadesetak doktora nauka od kojih i dvanaest profesora univerziteta. Od naučnika niko do sada nije osporio moja otkrića. Šta više, neki od njih smatraju da su ona u samim temeljima nove fizike i tehnologije svesti koja će ljudima doneti neslućeni napredak. Najveći broj tih priznanja došao je baš posle 2000. godine. Dokazi o tome postoje na sajtu njnjnj. zlatnipresek. co. yu.


Međutim, među nekim novinarima i publicistima postoji struja koja osporava moja otkrića i nestručno pišu stvari koje nemaju veze sa mojim radom.

- Zašto bi to neko radio?

- Sve je počelo 1994. godine, posle vesti u novinama da pri Generalštabu vojske Jugoslavije postoji “Grupa 69″ zadužena za parapsihološku odbranu. Po tvrđenju visokih vojnih zvaničnika ta odbrana je bila zasnovana i na mojim otkrićima i formulama. Od tada je, u nekim krugovima, počelo osporavanje mog naučnog rada. Ponavljam, ne među stručnjacima nego nekim publicistima.

- Rad “Grupe 69″ je do današnjeg dana ostao misteriozan. Taj tim stručnjaka za parapsihološku odbranu i naduzročne pojave, doduše, nije osnovan zvaničnim aktom Generalštaba, ali niko nije ometao njihov rad,

Šta je zapravo “Grupa 69″ i da li postoji još uvek?

- Koliko je meni poznato, tu grupu su sačinjavali stručnjaci za odbranu od elektromagnetnih zračenja, posebno onih koji utiču na rad moždanih ćelija i ponašanje ljudi. Pošto smo bili izloženi tom delovanju postojala je potreba za odbranom. Poznavanje tih zračenja omogućuje određeno predviđanje budućnosti, zatim naduzročni uticaj na događaje i delovanja koja su ranije, pripisivana magijskim uticajima. Koliko je meni poznato grupa više ne deluje pod tim imenom, ali smatram da svaka ozbiljna vojska treba da vodi računa o odbrani od niskoučestalih elektromagnetnih zračenja. Njihov uticaj se prostire i u oblasti koje savremena nauka još nije objasnila, dakle u oblasti parapsihološkog delovanja.

- Tvrdili ste da je aktivnost Grupe 69 doprinela poboljšanju odnosa između Jugoslavije i SAD. Na šta ste mislili?

- Zahvaljujući dubljem poznavanju prirode vremena, zatim odnosu misli prema događajima, u knjigama “Naum” (1993) i “Istorija budućnosti” (septembar 2000. ) predviđeno je da će saradnju Srba i Amerikanaca nagovestiti znaci povezani sa imenima Džordž i Ričard.

Izborom Džordža Buša za predsednika, Ričarda Čejnija za potpredsednika SAD političkim promenama u SR Jugoslaviji, predviđanje se ispunilo.

- Optuživali su vas da podržavate teoriju zavere protiv Srba i potrudili su se da se vaš rad omalovažava. Da li to ima veze i sa tim što smatrate da najveću odgovornost za ono što se događa u svetu ima “bankarsko bratstvo”?

- Izgleda da ima veze. Recimo, na Univerzitetu u Lafborou (Odsek za društvene nauke) u Velikoj Britaniji, odbranjena je doktorska rasprava J. Bejforda zasnovana na kritičkom prikazu i mog rada. Doktorat je objavljen i kao knjiga. Međutim Bajfordove tvrdnje su toliko pristrasne, nenaučne, nestručne, pogrešne, ponekad i bizarne, da sam napisao opsežan odgovor gde pobijam njegove postavke. Pri tome mislim da se radi o namernom podmetanju neistina. Sam Bajford u doktoratu piše da se tokom razgovora sa Smiljom Avramov i sa mnom, služio prevarama. Moj odgovor na Bajfordov doktorat objavljen je na mom sajtu. Neka ljudi čitaju i čude se na koji se sve način stiče doktorska titula na jednom britanskom univerzitetu.

- Prozivaju vas da ste na čudan način objašnjavali političke promene u Srbiji 2000. kada ste predvideli još 1992. da samo Vojislav Koštunica ili crnogorski predsednik Milo Đukanović imaju snage da sruše Miloševića (Srpska knjiga predviđanja, 1992).

- Za mene tu ne postoji nikakvo čudo. Preko svetlosne formule proračunao sam šta može biti i to objavio osam godina pre nego što se stvarno desilo. To je samo jedno u nizu predviđanja koja su se začuđujuće tačno ostvarila. U manjem broju slučajeva dolazilo je do pogrešaka zbog izmenjenih okolnosti u kojima su se događaji odvijali. Recimo, iznenadne smrti doktora Jovana Raškovića i Zorana Đinđića, koji su imali povoljne energije da nas sa što manjim posledicama izvuku iz vrtloga u kome se našao srpski narod.

PREDVIĐANJE

- Ekskluzivno za Sinu, Spasoje Vlajić je pristao da svetlosnom formulom zaviri u budućnost, iako odavno zbog problema na koje je nailazio to nije želeo da radi.

Može li se zaista predvideti budućnost i ako može šta nas čeka?

- Pri određenim uslovima može se nagovestiti povećana verovatnoća šta nas očekuje. To nisu zamrznuta stanja nego se na budućnost može uticati misaonim slikama. Pri tome treba voditi računa o drevnom obrazcu koga potvrđuju i savremena otkrića: predviđanje, kad se u njega poveruje, ujedno je i stvaranje budućnosti. Iz tog razloga svako predviđanje treba da sadrži uputstva za prevazilaženje teškoća, treba da probudi nadu u bolje sutra. To je u skladu sa rečima blaženopočivšeg monaha Tadija “kakve su ti misli takav ti je život”. Svetlosna formula daje određena usmerenja, pomaže da čovek predvidi i odgovarajućim ponašanjem poboljša budućnost. To je put da konačno naučimo kako se upravlja kormilom sudbine.

U tom svetlu, pokušaću da odgovorim na pitanje.

- U svetu se zaoštrava vekovna borba između onih velikih struja koje su označene simbolima svečoveka (Dostojevski) i natčoveka (Niče). Tihi, smireni svečovek dobrotom osvaja svet služeći ljudima. Nadmeni, gordi natčovek teži da silom potčini svet vladajući ljudima. Za sada ovaj svet vodi ideja moćnog natčoveka, oličena u ponašanju vlade SAD. Iza toga stoji moćno “bankarsko bratstvo”. Zbog njihove pohlepe priroda je zatrovana, klima se menja, a svetom se širi metež, nesigurnost, površnost do zaglupljivanja, duhovni pad…

I ranije sam, a i sada upozoravam da su dobri odnosi između Srbije i SAD korisni za obe strane. U protivnom Srbi će propatititi, ali će Amerikanci izgubiti dragoceno vreme i zbog jačanja njihovih protivnika sami doprineti svom padu. Danas je još jasnije ono što sam tvrdio početkom devedesetih: dobri odnosi sa Srbima su od strategijskog značaja za SAD. A Kosovo i Metohija su prava mera tih odnosa.

- Amerika i Britanija, naročito Englezi, ne žele jaku već vazalnu Evropu. Zato na Kosmetu i stvaraju nezaštićen “jugoistočni trbuh Evrope”. Za koju godinu i Francuzi i Nemci će to shvatiti. To je prilika za ruskog predsednika, verovatno Medvedeva, da Rusiju “uvede u Evropu”. Bez Rusije sama Evropa nema dovoljno prostora za svoj pravi zamah, nema sirovina za svoju industriju i nema celovitu dušu. Budućnost samosvojne, bogate Evrope je u sloganu: Rusija u Evropi, Amerika iz Evrope, Britanija na ostrvu.

Borba između svečoveka i natčoveka odvija se u svakom čoveku. Od ishoda tog boja zavisi na čijoj smo strani, andjeoskoj ili onoj drugoj. Duboko verujem da će 2008. godine doći do buđenja ljudi i duhovne pripreme za ono veliko što nas očekuje posle 2012. godine. Većom ulogom svečoveka u svetskim zbivanjima dolaze bolji dani za sve ljude. Kad u SAD prevlada struja svečoveka, ona će zaslužiti da ponovo bude saveznik celovite Evrope u svetskim zbivanjima

Kad se to desi, a desiće se nešto posle 2012. godine, eto prilike da Srbi vrate ono što su Amerikanci i Englezi oteli.

- Postoje narodi kojima je istorija dodelila mnogo značajniju ulogu nego što je njihova stvarna snaga. Među njima su i Srbi. Po nekoj višoj nameri, a ne svojom voljom, Srbi sada brane pravni opstanak Ujedinjenih nacija, znači međunarodni napredak, ali, što je manje uočljivo i Evropu. Velika je to uloga, ali i preteška. U tu ulogu se mogu uspešno uklopiti samo smireni, složni, strpljivi i mudri ljudi. Srbima baš to nedostaje. Naši vodeći političari, kako oni na položaju tako i njihovi sunarodnici, imaju snažne zelene energije prezimena. Te energije su nestrpljive i nesložne što odgovara našim protivnicima.

- Kao nekada i sada je Kosovo u središtu tih zbivanja. Mudraci kažu da u istoriji i životu ništa nije izgubljeno nego se vraća da bi promenom loših obrazaca ponašanja iz prošlosti bilo ispravljeno. Gordi uvek previde nešto bitno i to im se obije o glavu. Nerazumnom politikom prema Srbima Amerikanci gube dragoceno vreme i sve im je teže da ostanu neprikosnovena svetska sila. Ono što na Kosovu budu posejali 2008. požnjeće posle 2012. godine. U slučaju Kosova, koje je okosnica i budućih zbivanja, poruka za Srbe je jasna: neslogu treba zameniti slogom i u miru, mudrom i strpljivom politikom, stvarati što povoljnije uslove za oslobađanje Kosova i Metohije, ali onda kad to dozvoljavaju međunarodni odnosi. Od Rusije ne treba previše očekivati. Predsednik će verovatno biti Medvedev. On ima umerenu energiju prezimena i vodiće računa o opštem stanju u svetu, žiža mu neće biti samo Kosovo, već širi odnosi između svetskih sila.

Vodilja treba da nam budu reči Svetog Save: Srbi su Istok na Zapadu i Zapad na Istoku.

- Koja je poruka za Srbe povodom Kosova i Metohije?

- U duhu nikako ne pristati na otimanje Kosmeta. Ako do njega dođe, verujte da je to privremeno. Odbacite brigu, bol i beznađe. Ta stanja svesti samo pogoršavaju budućnost. Smireno se molite i verujte da je Kosmet neodvojivi deo Srbije. Zamislite da se to ostvarilo. Osetite da slobodno putujete širom Kosmeta i da radosno obilazite naše svetinje nad svetinjama Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu, Bogorodicu Ljevišku, Zočište, Banjsku… Molitvom, misaonim slikama i odgovarajućim radom stvoriće se uslovi za onu uzvišenu pobedu, pobedu bez pobeđenih, pobedu rađanjem.

- Svojevremeno ste predvideli da će Vojislav Koštunica biti značajna ličnost u Srbiji, i da Koštunica i Putin imaju sličnu energiju. Šta to znači?

U knjizi “Istorija budućnosti” /2000. /, istakao sam da prezimena Koštunica i Putin imaju istu frekvenciju – 583, što je nagoveštavalo da njihova energija obezbeđuje njihovu dobru saradnju po bitnim pitanjima, kao što je, recimo, odnos prema Kosovu i Metohiji. To se i desilo, mada tada ni Putin, ni Koštunica nisu ni približno bili ovo što su sada.

ANTRFILE:

Rad Spasoja Vlajića, pronalazača mnogih formula i otkrića, prate česta pitanja: da li je reč o naučniku koji istražuje fiziku i tehnologiju svesti, ili o okultisti i putniku u onostrano; izumitelju, ili umetniku i maštaru; fizičaru ili mistiku? Diplomirani je inžinjer kristalografije (fizika čvrstog stanja) i nastavnik informatike. Od 1976. godine istražuje fiziku i tehnologiju svesti i psihologiju uspeha. Pet godina je radio u SR Nemačkoj (1988-1993) gde je razvijao svoja istraživanja. U naučnim krugovima i široj javnosti Spasoje Vlajić je poznat po otkriću više zakona i obrazaca od kojih su najznačajniji: svetlosna formula, svestna formula, formula za ostvarenje želja, sila značenja…

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------


   e sad, nesto sam o Spasoju stavio i na psihologiji, kada su vec stavljali livingston i lightsoft, ma da mislim da tema nije za psihologiju.   evo ovdeN

Obrni, okreni dobiješ 2012