neobično.svakako jovan je rekao dosta toga ima što je Isus učio,a u savsvet ne bi napisano moglo stati.mora se paziti samo,da to,ipak nije napisano,i da se ne meša sa dalje pisanim koje nije jednako Reči koja je već napisano,.jer jovan mksli na ono što je napisano da bi i nenapisano bilo jednako tom već napisanom.ispravno gledanje od silavnusa da je Isus postavio svoju crkvu na otkrivenju koje je petru dao Bog ne čovek petar da je to dobio krvlju i telom.to otkrivenje je toliko bitno,da na njemu ovisi naš život.ili smo u njemu i na Steni-Isusu ili ginemo.kada je petar nakon toga dobio ključeve od Carstva,on ih prvi put upotrebljava u jerusalimu kad govori na dan silaska Svetog duha i koristi to Otkrivenje,pokajte se i da se svaki od vas krsti na ime gospoda Isusa Hrista i primićete dar Svetoga duha.obećanje je za sve koje god pozove gospod Bog naš.upravo to otkrivenje je iščašeno tumačenjem teologa da je trojstvo deo Reči,ali to je antihrist.to dokazuje da oni nemaju petrovo otkrivenje ,niti spoznaju ko je Isus.tako oni ne stoje na Steni koju vrata pakla ne mopgu nadvladati,nisu Hristova crkva koju je on taj dan zidao.

Ovde treba da budemo pažljivi,jer Isus priča u simbolikama,a ne bukvalno.Isus reče da je Petar kamen,znači Petar nije bukvalno kamen,već je njegova vera tvrd kao kamen,na koji mogu i ostali da grade veru na tom kamenu.A kada Isus rekao da će na tom kamenu sazidati crkvu,opet ne možemo misliti na građevinu od kamena,već na veru Jevanđelja.Jevanđelje se zida u čoveka i na čoveka,to jeste život po Jevanđelju.Samo Jevanđelje je crkva,Jevanđelje je vera,a Petar je u veri Jevanđelja kao kamen.Ko sledi tu veru Jevanđelja ne može biti nadvladan grehom.A danas smo svedoci da se ne sledi Hristova crkva Jevanđelja,stoga isti ti koji ne slede Hristovu crkvu Jevanđelja nadvaldani su grehom.I to vidimo i u primerima.

Isus jasno rekao,gde se samo dvojica ili trojica oklupljaju u njegovo ime, tamo je i on.Crkva je tamo gde se živi Jevanđelje.Ako uzmemo da je Petar dobio obavezu da predvodi širenje Jevanđelja,to jeste crkvu,znači reč crkva možemo zameniti sa rečom Jevanđelje.I dobijemo ako ko ne posluša Jevanđelje neka bude kao neznabožac i carinik.Kao što ni bogataš nije hteo da sledi Isusa i Jevanđelje, pa je ostao u grehu svome.Jasno možemo videti da crkva nije građevina od kamena,niti je to institucija.Crkva je Jevanđelje u svakom čoveku,a mi smo hram svetog duha kako Isus reče.Mi treba da uzmemo crkvu njegovo kako Isus reče,to jest Jevanđelje njegovo,jer je Jevanđelje Njegovo.Saam čovek ne može živeti veru,već samo zajedno ja Jevanđeljem(crkvom) koje je ujedno i telo Hristovo,a nije telo hristovo građevine od kamena.
Mislim da ovakav pristup mnogo jasnije povezano sa rečima Isusovim i bliže je onim što Isus govori,a pogrešnim tumačenjem mnogo toga što je pogrešno možemo pravdati.

ispravno.crkva je svaki čovek.hram svetoga duha.bez posvećenopsti tog hrama ne onog od kamena nema čovek pristupa Hristu u dan Njegov.ko pokvari tu Crkvu,taj Hram Duha,ko sagreši,biće u poziciji da njega samog Bog pokvari,da taj hram,tog čoveka Bog baci u ognjeno jezero sa đavolom i palim anđelima.

Sećam se moga iznenadjenja kada sam prvi put čuo da je Prvi Vaseljenski Sabor
bio sabor Oca i Sina i Duha Svetoga, pre nego što je Bog stvorio i vreme i prostor.
I da je Drugi Vaseljenski Sabor bio kada je Bog Sebi pridružio čoveka - muškarca i ženu.

I zaista, lepo piše da su on i ona, u zajednici, bili - Bogoliki:
"Potom reče Bog: Da načinimo čoveka po svom obličju, kao što smo mi,
koji će biti gospodar od riba morskih i od ptica nebeskih i od stoke i od cele zemlje
i od svih životinja što se miču po zemlji.
I stvori Bog čoveka po obličju svom, po obličju Božjem stvori ga; muško i žensko stvori ih."

Zaista je već to nagoveštaj Crkvenog zajedništva i odatle već vidimo da kao što Bog Jedini Obitava
u Svetoj Harmoniji Oca i Sina i Duha Svetoga, tako je i čovek biće zajednice,
i iz te zajednice se i drugi čovek radja.

Mnogo kasnije, kao Božija reakcija na greh u čoveku, dolazi osobodjenje, Evandjelje,
Hristos Isus! Velika je Ljubav Božija! I 50 dana po Hristovom Vaskrsenju, 10 dana po
Njegovom Vaznesenju - On ispunjava Svoje obećanje, i dolaskom Duha Svetoga u
svete Apostole - radja se Crkva Hristova.

Bojim se da ideju da čoveku ne treba Crkveno zajedništvo potura isti onaj,
koji je i Hristu Isusu poturao 3 puta da ne uradi Očevu volju nego neka sam ... krene drugim putem.
Hristos ostade u Zajednici sa Ocem i Duhom Svetim, i Crkva ostade u zajednici sa Gospodom.
Kasnije vidimo kako Hristos ispunjava Svoje obećanje:
Pomagač i Utešitelj, Duh Sveti, čini da i dalje paklena vrata ne urušavaju Crkvu,
jer ona je i dalje - Hristova Nevesta!

Ja mislim da zajedništvo sa vernicima iste vere u građevini od kamena,gde se to zajedništvo veže za dogmu ceremoniju i ljudski običaje čine upravo oni,koji žele sa svim tim spoljnima ritualima i običajima čoveka držati podalje od učenja Jevanđelja i života po Jevanđelju.
Kao što je tadašnja crkva od kamena u Isusovo vreme pokušavao Isusovo Jevanđelje udaljiti od čoveka,ista je ta crkva koja dalje pokušava udaljiti Jevanđelje od ljudi.Očeva volja je slediti Jevanđelje,a ne običaje ljudske.Danas vidimo samo da paklena vrata nisu nadvladali Jevanđelje kao crkvu Isusovu,dok su crkve od kamena su sve više nadvladane upravo od pakla.

"И Он (Христос) је глава тијела Цркве" (Кол. 1, 18) "која је тијело његово, пуноћа Онога
који све испуњава у свему" (Ефес. 1, 23).

Више пута у Светом Писму Црква се назива Телом Христовим.
"Сада се радујем својим страдањима за вас... за тијело његово, које је Црква" (Кол. 1, 24), пише о себи апостол Павле.

Апостоли, пророци, јеванђелисти, пастири и учитељи, каже управо он,
дати су од Христа "за дјело служења, за сазидање тијела Христова"(Ефес. 4:11-12).
.....................................................................
Непроменљиво и несливено, заувек, "неодвојиво и неразлучиво" сјединили су се у Једној Личности Господа Исуса Христа
Божанство и човечанство.

Очовечио се Син Божији да би људе учинио причасницима Божанске природе (2. Пет. 1, 4),
да би човека који паде у грех и смрт ослободио од њих и учинио бесмртним.

Сједињујући се са Христом, ми прихватамо Божанску благодат, која даје људској природи снагу
за победу над грехом и смрћу. Господ Исус Христос је Својим учењем показао људима пут победе над грехом
и даровао им живот вечни, чинећи их, Васкрсењем Својим, учесницима вечног Царства Његовог.
Да би прихватили од Њега ту божанску благодат, неопходан је најприснији однос са Њим.
Привлачећи све Себи Божанском љубављу и сједињујући их са Собом, Господ међусобно сједини оне
који га заволеше и који му приђоше, сјединивши их у Јединствену Цркву.

Sveti Jovan Šangajski i Sanfranciskanski

Грчка реч εκκλησια која преводимо изразом Црква,означава скуп људи, заједницу, сабрање, а сама именица потиче од глагола εκκαλεο што значи призивати. Црква је скуп људи, које је призвао Бог, а који су поверовали у Њега и живе Њиме. А при томе, Црква није само прости збир тих људи, већ ти људи уз помоћ Духа Светог чине једно тело, Тело Христово. (ако обратите пажњу, намерно сам у претходној поруци писао Црква са великим Ц (а тако и увек чиним), мислећи на заједницу људи и Бога, на Тело Христово, да сам користио мало ц то би означавало храм, грађевину...)

Кроз Свете тајне (крштења, покајања, миропомазања...) улазимо у заједницу са Богом, али ово се нарочито дешава кроз причешће Телом и Крвљу Христовом, односно у евхаристијском хлебу и вину. Дакле Светим причешћем сједињујемо се са Њим, са Животом Вечним. На литургији се исказује наша заједница са Богом и ближњима. А што смо ближи Богу, ближи смо и једни другима. Сједињујући се са Богом кроз веру, Свете тајне и љубав..., ми се све више сједињујемо и једни са другима и превазилазимо нашу разједињеност, раздељеност, јер све је тешња наша веза у том Телу Христовом.

Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хљеб који ломимо није ли заједница тијела Христова? Јер један је хљеб, једно смо тијело многи, пошто се сви од једнога хљеба причешћујемо. (Коринћнима 10,16-17)

Ово је у почетку била малена клица првих хришћана која је временом узрасла до велике заједнице, али је и даље остала једно Тело. У горњем тексту је акценат на причешћу, а у доњем је на крштењу у једно Тело Христово

Јер као што је тијело једно и има удове многе, а сви удови једнога тијела, иако су многи, једно су тијело, тако и Христос. Јер се и једним Духом сви ми крстисмо у једно тијело, били Јудејци, или Јелини, или робови, или слободни; и сви смо једним Духом напојени. Јер и тијело није један уд него многи. (Коринћанима 12,12-14)

Поређење измећу тела и органа је овде сасвим умесно и јасно. А и евидентно је да се ради о заједници, а не о индивидуалном постојању (па не може се бити хришћанин сам за себе, мимо Бога и заједнице ближњих, мимо наше браће и сестара, мимо Цркве...). У овом телу су сви неопходни, па као што нам требају плућа и срце и бубрези...тако су нама потребни наша браћа и сестре, јер ако њих не буде, онда ће на Телу Христовом остати рана коју нико други неће моћи да попуни и зацели. А глава овог тела је сам Господ Исус Христос.

А око не може рећи руци: Не требаш ми; или опет глава ногама: Не требате ми. (Коринћанима 12,21)

Начело ораганизовања је дао сам Господ Исус Христос који је изабрао својих 12 апостола и којима је дао дар Духа Светог, а апостоли су поставили епископе, презвитере и ђаконе...Апостоли су на њих даље пренели дарове Духа Светог. У Цркви постоје разне службе и све су важне, од епископске, преко презвитерске (свештеник или што се народски каже попа), до ђаконске, па до верног народа, до нас браће и сестара у Христу. И сви имају своју службу, само се службе разликују...

И ове постави Бог у Цркви: прво апостоле, друго пророке, треће учитеље, затим чудотворце, онда дарове исцјељивања, помагања, управљања, различитих језика. (Коринћанима 12,28)

Вера у Господа Исуса Христа је камен који се уграђује у темељ духовног здања - Цркве. Христос је темељ, апостоли су неимари, а ми материјал од кога се зида ово духовно здање. Из наредних речи ће се видети да хришћански живот треба да буде саборан, у заједници са свим светима (а не да будемо самци...), а ово није заједница само у добру, молитви и раду, већ и у патњи и страдању...

Тако,дакле, нисте више странци, ни дошљаци, него сте суграђани светих и домаћи Божији. Назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос., на коме сва грађевина, складно спојена, расте у храм свети у Господу. У кога се и ви заједно уграђујете у обитавалиште Божије у Духу. (Ефесцима 2,19-22)

Ма саме речи Новог завета то много лепше и јасније казују од мене...

Надам се да је сада јасније да бисмо били истински хришћани, треба живети у заједници вере и љубави са Богом и ближњима, у заједничарењу Светих тајни, јер се ту излива благодат Духа Светог, да треба бити у заједници са Господом Исусом Христом, са Његовим апостолима и са свим светима...Јер преко Њега и  њих је и постала Црква, а Дух Свети, који од Оца исходи и кога нам Син шаље је преко апостола дат Цркви и светима...
Па и Господ је преко њих објавио своје Јеванђеље...

А ми у Духу Светом постајемо делови те Цркве Божије, а уграђујемо се у обитавалиште Божије управо животом по Јеванђељу Христовом, подвизима, постом, молитвом, Светим тајнама, свим врлинама којима сведочимо Оца нашег небеског, а и страдањима за веру и Истину, трпљењем којим ћемо понети крст...

Tačno je da Isus glava crkve,pošto kao što Silvanus reče,crkva je skup ljudi,i ja bih nadovezao,skup ljudi koji isključivo slede Jevanđelje,a ne rituale i ljudske običaje,koji se drži u građevini od kamena.Ujedno je Jevanđelje sama crkva koju Isus izgradio na apostola Petra da predvodi Jevanđeliste,sledbenike Isusove,i zajedništvo ljudi sa Jevanđeljem čine crkvu.Bez Jevanđelja i život po Jevanđelju ne čine crkvu,niti rituali i običaje ljudske ne čine Isusovu crkvu.Neku drugu crkvu da,ali Isusovu nikako.To što je crkva od kamena ubio Isusa,ubio apostole,razbio prazajednice i prisvojio Isusovo Jevanđelje kako bi načinio od toga rituale,dogmu,ceremoniju i običaje kako bi prevarili vernike,učvrstili vlast i moć nad ljudima i vezali ljude za crkvu,a nevernike i jeretike ubijali,ne znači da je to Isusova crkva,niti može to biti Isusova crkva.

Crkva jeste telo Hristovo.Pošto telo Hristovo nije od kamena,ni Isusova crkva ne može biti građevina od kamena.Isus nije rekao idite u crkvu od kamena,jer to su upravo radili oni koji su osudili Isusa na smrt.Isus jasno rekao Matej 7,24 "Svaki dakle koji sluša ove moje reči i izvršuje ih,kazaću da je kao mudar čovek koji sazida kuću svoju na kamenu.". Čovek ne zida kuću od kamena,već zida duhovni život po Jevanđelju kao kuću.ZAto ne može biti ni telo Hristovo građevina od kamena.
Matej 7,26 "A svaki koji sluša moje reči a ne izvršuje ih,on će biti  čovek lud koji sazida kuću na pesak".A koja zajednica sluša Isusove reči,ali ih ne izvršuje se jasno vidi i u delima i u primerima.
Znači reč je Isusovo Jevanđelje,reč je Isusovo telo,koje treba da jedemo,a njegova krv Sveti Duh koji treba da pijemo.Sve je povezano,a pogrešno tumačenje bilo kog dela,ne uklapa se sa ostalim rečima Isusovim,i po tome se razaznaje pogrešno tumačenje.
Ne može da se jedan deo Isusovih reči tumači ovako,a druge reči onako.To radi današnja crkva od kamena kako bi varao narod i učvrstio moć i vlast.Ako je Isusovo telo reč Jevanđelja koje treba da jedemo,i ako je Isus glava Jevanđelja,to jest Jevanđelja crkve,onda to ne može biti građevina od kamena sa ritualima i običajima ljudskim koje Isus ne odobrava.
Apostoli,proroci,Jevanđelisti su tu da sazidaju telo Hristovo,a to  telo je život po Jevanđelju.Isus nije rekao da gradite građevine od kamena kako su činili ubice Isusovih u ono vreme.Mi treba da se sjedinjujemo sa Hristom,i to ne treba činiti samo pričajući kako se čini u crkvama,već i u delima.A da bi smo se sjedinili sa Hristom,potrebno da ostavimo sve što je Hristu koješta,a to su rituali,dogme ,ceremonije i ljudske običaji.Ako mi biramo Hrista,ne možemo da se sjedinimo sa ritualima i običajima ljudskim,jer to nije po volji Božjoj.
Znači crkva Isusovo nije od kamena,crkva od kamena nije telo Isusovo,niti možemo jesti kamen od crkve kao telo Isusovo,niti je crkva zajedništvo sa kamenom.Crkva Isusovo je njegova reč,crkva je život po Jevanđelju koji život treba da gradimo,a ne građevine,mi treba da jedemo telo Isusovu,to jest Jevanđelje,kako bi postali ono što donosi Jevanđelje.Svako drugačije tumačenje se jasno vidi da je protivno Jevanđelju i poruci koju Isus nama doneo.

crkvu Isus nikad najre nije bazirao na trojstvu,već na otkrivenju ko je on,vidi matej,16.tu crkvu otkrivenja,ko je on,sa neba datog petru apostolu,ne od petra,već sa neba ne mogu da nadvladaju vrata pakla.petar je prvi otvorio ključevima-otkrivenjem ta vrata neba u delima 2.gl.propovedajuć pokajanje i krštenje na ime Gospoda Isusa Hrista,ukazujuć da je matej 28,tj.otac sin i sveti duh,kako je petar sa neba dobio otkrivenje,ne papski koncept trojstva već jednog Boga čije je ime Gospod Isus Hristos,i u čijem imenu su svi apostoli i podarivali spasenima večni život praštanjem greha upravo kroz to jedino ime dano pod celim nebom kojim bi se mi mogli spasti,dela.3.gl.i 4.gl.mir Božji.

Meni je jako interesantan ovaj opis Nebeske Liturgije, sa Jagnjetom = Hristom Isusom
na prestolu, kako ju je video i doživeo sv. Apostol Jovan:

"Potom videh, i gle, na nebu otvorena vrata i prvi glas koji čuh kako kao truba govori sa mnom, reče: popni se ovamo
i pokazaću ti šta ima da se zbude posle ovoga. Odmah se zaneh, i vidi, na nebu stajaše presto, a na prestolu seđaše neko,
i taj što seđaše beše na izgled kao kamen jaspis i sard, i okolo prestola beše duga na izgled kao smaragd.

I okolo prestola behu dvadeset i četiri prestola, a na prestolima videh dvadeset i četiri starešine kako sede, obučeni u bele haljine,
a na svojim glavama imahu zlatne krune. I od prestola izlažahu munje i glasovi i gromovi; a sedam vatrenih buktinja
gorelo je pred prestolom; to su sedam Božijih duhova. I pred prestolom beše kao stakleno more slično kristalu; a sred prestola
i oko prestola četiri živa bića ……i nemaju počinka ni danju ni noću govoreći:
»Svet, svet, svet je Gospod Bog, svedržitelj, koji beše i koji jeste i koji će doći«.

I kad živa bića dadoše slavu i čast i zahvalnost onome što sedi na prestolu, koji živi u sve vekove, padoše dvadeset i četiri starešine
pred onim što sedi na prestolu, pa se pokloniše onome što živi u sve vekove, te metnuše svoje krune pred presto govoreći:
dostojan si, Gospode i Bože naš, da primiš slavu i čast i silu, jer ti si stvorio sve i tvojom voljom sve beše i sve bi stvoreno.
……………………………
I kad uze knjigu, četiri živa bića i dvadeset i četiri starešine padoše pred Jagnjetom, i svako je imao kitaru
i zlatne zdele, pune tamjana, a to su molitve svetih. I pevahu novu pesmu govoreći:
dostojan si da uzmeš knjigu i da otvoriš njene pečate, zato što si bio zaklan i što si svojom krvlju iskupio Bogu ljude od svakog plemena
i jezika i naroda i narodnosti, i učinio ih Bogu našemu carstvom i sveštenicima i oni će carevati na zemlji.
I videh i čuh glas mnogih anđela oko prestola, i živih bića, i starešina, i njihov broj beše mirijade mirijada i hiljade hiljada,
koji govorahu snažnim glasom: Jagnje, koje je zaklano, dostojno je da primi silu i bogatstvo i mudrost i moć i čast i slavu i blagoslov.
I svako stvorenje koje je na nebu i na zemlji i pod zemljom i na moru, i sve što je u njima, čuh kako govore:
blagoslov i čast i slava i sila u sve vekove onome što sedi na prestolu i Jagnjetu.
A četiri živa bića govorahu: amin, i starešine padoše i pokloniše se."