Ja mislim da to ima veze sa starom religijom u Iranu, Zaratustrizam, i da taj pozdrav otprilike znači "bez straha od smrti" i u ta davna vremena nije imao agesivnu crtu, već više pobožnu, kao danas skupljeni dlanovi na grudima. To se prenelo sa istoka u Stari Rim. Taj pozdrav je Hitler preuzeo u svom pokušaju stvaranja nove naci religije. A kod Iranaca je očito ostatak bivše vere koju su imali pre islama.

Smanjice malo evro, ko sto rece, Svabama odgovara, Grcka i Spanija ce da dobiju malo "prisilnu" upravu, uto ce da prodje kriza i opet ide sve dalje.
Spanija ima "kompleks siromastva" koji vuku jos od Franka pa su se onda nekako otvorili i pristupili EU i odjednom postali "bogatiji" a kao osnovu imaju industrijsku poljoprivredu i turizam, malo kasnije trziste nekretnina gde im se zalomilo jer su poceli da trose vise nego Nemci. Hebi ga, svaka vlada bi radila tako ko sto je spanska da imaju priliku, bacaj nvac kroz prozor i dobijaj izbore. Inace, dan danas Spanci sede kuci nezaposleni a stranci im rade na plantazama, nece Spanac u plastiku vec u klimatizovan prostor uz sijestu.

Ozna na kraju sve dozna, a sad ce on lepo da radi al za nase  

Neprijatelj mog neprijatelja moj je prijatelj . 

Pa dobro, eto sad, znamo al si nam mogao to oma reci nego sada. Gubimo polako poverenje u tebe, sada kako stoje stvari izmedju tebe i Putina... Ovo baca drugacije svetlo na neke stvari 

Onemoćali lideri

Povećanje nezaposlenosti, ozbiljni javni dugovi, slabljenje evra i funte, učinili su da najrazvijenije evropske države prolaze kroz najdublju ekonomsku krizu posle Drugog svetskog rata. Teške prilike kod lidera u evropskom regionu najbolji su pokazatelj koliko su neslućeno duboko propale privrede Grčke, Portugala, Španije i Irske. Kada, i ako, Srbija jednom odluči da krene put evropskih integacija, možda neće imati pred kim da aplicira


Prvi put posle formiranja Savezne Republike Nemačke 1949, prosečna godišnja bruto plata je u 2009. zabeležila nazadovanje od 0,4%. Iz tužne srpske perspektive, prosečna mesečna primanja od 2.300 evra, na godišnjem nivou 27.650 evra, predstavljaju nedostižan san obavijen nacionalnim zamajavanjem.

Državna statistička agencija procenjuje da je pad bruto zarade uzrokovan brojem od milion radnika koji su ostali bez posla i čija su socijalna primanja, dvostruko manja od zarada, znatno uticala na prosečne vrednosti. Najveći pad prosečne bruto zarade od 3,1% zabeležen je u industrijskom sektoru.
Teško pogođena ekonomskom krizom, nemačka industrija je sa moćnim sindikatom IG Metall u februaru potpisala ugovor koji će biti primenjen na 3,4 miliona zaposlenih u industrijskom sektoru. Za razliku od Grka, zbunjenih u vremenu i prostoru, Nemci su razgovore o povećanju zarada stavili u drugi plan, namerni da sačuvaju radna mesta, makar radili 28 časova sedmično.

Povećanje stope nezaposlenosti je tema dana i u Francuskoj. U poslednjem kvartalu 2009. došlo je oštrog rasta stope koja je dostigla 9,6% radno sposobnog stanovništva (2,7 miliona ljudi) što predstavlja nivo iz 1999, saopštava Insee, francuski statistički biro.

Urođeni optimizam i kalvados doprineli su da Francuzi evaluiraju globalne ekonomske trendove prema srpskom principu “da komšiji crnke krava.” Vlasti podvlače u Deklaraciji o izveštaju za 2009. da je broj onih koji u Francuskoj traže posao porastao za 22% u odnosu na 2007, dok je ta brojka udvostručena u SAD (119%) i Španiji (146%), i iznosi 34% u Evro-zoni.
Teške ekonomske prilike u vodećim evropskim državama Nemačkoj i Francuskoj, nadmašuje jedino Ujedinjeno Kraljevstvo. Pored rasta stope nezaposlenosti kao nove evropske konstante, Britance brine jektičavost funte koja, opterećena ogromnim javnim dugom i mogućim povratkom recesije, ne prestaje da pada. Ni derutno stanje bankarskog sistema i nepovoljne projekcije budućih poslovnih rezultata ne ulivaju previše nade u skorije “bolje sutra”.

To je ujedno i ambijent u kome se približavaju parlamentarni izbori koje Laburisti ne mogu dobiti ni u teoriji. Nedavno ispitivanje javnog mnjenja koje je pokazalo da bi Laburisti mogli zadržati većinu u Parlamentu posle prolećnih izbora, učinilo je da funta, u jednom danu, oslabi prema dolaru za 0,3 centa.
Novi parlament bez apsolutne većine biće svakako prinuđen na neophodne i oštre mere u cilju smanjenja javne potrošnje, što neće ohrabriti stabilizaciju engleske funte, niti doprineti ekonomskom rastu. Britanija će se naći u paradoksu da nužna ekonomska štednja doprinosi daljem padu ekonomije.

Пренето са...

Mora da je aplaudirao kad je video Putina sa Jadrankom Kosor, kako joj obecava Juznu Jarugu.
A tek se naostrio da Hrvatima, Muslimanima, Shiptarima, Madjarima, Svabama, Francuzima, Crnogorcima zavrne slavine.
Gas preko Beogradske obilaznice, nazad za Rusiju.

                                             Vama keš, nama Krf!


GRČKOJ predstoji još mnogo posla pre nego što se rasplete finansijsko klupko koje se na Egeju zaplitalo godinama. Iz Evrope, u međuvremenu, stižu nove, pesimistički obojene procene.
Oli Ren, evropski komesar za privredu i finansije, nagoveštava, naime, da će Atini biti potrebne dodatne mere za prevazilaženje budžetskog deficita. I dok zamenik šefa grčke diplomatije Dimitris Drucas, u izjavama za nemačke medije insistira na tome da njegova zemlja “veruje da se sa krizom može nositi sama”, berlinski političari iz redova vladajuće koalicije predlažu Grčkoj da finansijsku krizu savlada prodajom državne imovine, uključujući i - svoja ostrva!
Tamošnjem dnevniku “Bild”,
Jozef Šlarman iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kazao je da “onaj ko bankrotira mora sve šta ima da pretvori u novac. Grčka poseduje zgrade, firme i nenastanjena ostrva, što može biti mobilisano za rešenje dugova”.
Frank Šefler, ekspert za finansije u taboru liberala, zatražio je od vlade u Berlinu da u petak, prilikom posete grčkog premijera Jorgosa Papandreua ne daje nikakve nade što se tiče nemačke pomoći Atini. I Liberalno-demokratska stranka (FDP), po njegovim rečima, podržava ideju prodaje ostrva.
Nemačka štampa piše da u Grčkoj ima više od 2.000 nenaseljenih ostrva, što čini petinu površine ove države. Ova zemlja ima ukupno 3.054 ostrva, a samo je 87 nastanjeno, precizira “Bild”. S druge strane, ne manjka ni tržište: U ovom momentu, recimo, jedna dilerska firma iz Hamburga nudi na prodaju nenaseljeno grčko ostrvo po početnoj ceni od 45 miliona evra. Tako da je trgovina tipa “vama keš - nama Krf” i te kako moguća - zaključuje ovaj tabloid.
Grčka, u međuvremenu, naglašava da joj je potrebna snažna solidarnost Nemačke i drugih evropskih država, ali da ne traži direktnu finansijsku pomoć. Drucas tako ističe da Grčka od Evrope očekuje “jasne izraze solidarnosti i poverenja” prema Papandreuovoj vladi i njenom planu za izlazak iz budžetske krize, ali i da “ni u jednom trenutku” nije tražila direktnu finansijsku pomoć od EU.
POMOĆ OD MMF?
GRČKA je spremna da zatraži pomoć od MMF, ako joj je ne pruže evropski partneri, objavio je londonski “Fajnenšel tajms”. To pitanje biće na dnevnom redu sastanka grčkog premijera Jorgosa Papandreua s nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

I. S, 04.03.2010 21:00:07
Вечерње Новости.-

45 miliona ostrvo ?  ......  .....  ....

Sad cu ja nastaviti post  ...  samo da posaljem jedan telegram u Moskvu  ....

Kako to da Rusi nisu ponudili zajam?