Pa iskreno, da smo "propali" kao grci, bilo bi odlicno. Ovako imamo nezaposlenost od skoro 50% i a i odnos penzionera i zaposlenih je u korist penzionera. 

Hoces da kazes da su penzioneri krivi za nezaposlenost a ne oni koji su opljackali penzioni fond i drzavu u celini?

Ne hocu da kazem da se u "propaloj" Eu zivi bolje nego kod nas i da nema smisla praviti neka poredjenja ili se radovati propasti EU. Nisu penzioneri krivi.

Убијају се колико добро живе 

Grčka izlazi iz recesije 2014?

Atina -- Duboka recesija koja u Grčkoj traje već više od pet godina, može da se završi 2014, ali će tamošnja stopa nezaposlenosti još tri godine ostati iznad 20 odsto.

U izveštaju Evropske komisijese navosi da će grčka privreda 2014. porasti prvi put od 2008 - porasti, mada za skotomnih do 0,6 odsto.

Ukazuje se, međutim, da oporavak zavisi od brzine reformi tržišta robe i usluga.

Očekuje se da nezaposlenost pos ovogodišnjeg maksimuma od 27 odsto postepeno počne da opada i 2016. spadne na 21 odsto.

Grčka od 2010. zavisi od kreditne pomoći drugih zemalja evrozone i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF). Iako je njena vlada rekla da nastoji da i sledeće godine do kapitala dođe prodajom obveznica na berzi, Evropska komisija je istakla da će joj, zbog visokih dugova, pun pristup finansijskom tržištu biti otežan još nekoliko godina.

Stroge mere štednje koje je vlada morala da uvede kao uslov za finansijsku pomoć, doprinele su smanjenju dugova i deficita ali su ugrozile rast privrede.

Te mere, među kojima smanjenja plata i penzija i to uz povećanje poreza, produžile su recesiju na šestu godinu i dovele nezaposlenost na 27 odsto.

Izvor: B92

Rim: Protesti zbog mera štednje

Rim -- Hiljade ljudi protestovalo je u Rimu protiv politike štednje i visoke nezaposlenosti tražeći od premijera Enrika Lete da se posveti otvaranju novih radnih mesta

"Nadamo se da će ova vlada konačno početi da nas sluša zato što polako gubimo strpljenje", rekao je Enco Bernardis, jedan od demonstranata koji su nosili crvene zastave i transparente na kojima je pisalo "Ne možemo više da čekamo" i "Treba nam novac za život".

Italijanski premijer Leta pokušava da održi teško sastavljenu koaliciju između njegove Demokratske partije levog centra i Naroda slobode desnog centra, stranke bivšeg premijera Silvija Berluskonija, ocenjuje Rojters.

Da poverenje u vladu opada već posle mesec dana, pokazuju rezultati istraživanja instituta SVG po kojima je podrška građana vladi opala sa 43 na 34 odsto.

Sindikalni lideri kažu da Leta mora da napravi zaokret od plana štednje bivšeg premijera Marija Montija koji je uveo oštre mere štednje, povećao poreze i pokrenuo penzionu reformu.

"Trebaju nam investicije jer bez toga nema posla", kaže Mauricio Lanđi, generalni sekretar levičarskog sindikata metalaca Fion koji traži veća prava radnika i bolje ugovore o radu.

Italija se nalazi u najdužnoj recesiji od 1970. godine a stopa nezaposlenosti među mladima je čak 38 odsto.

Izvor: B92

Едмунд Фелпс: Ко нормалан жели да сада уђе у ЕУ?

izvornik : NSPM , pogledati ovde


    (mogu da se setim barem trojice,na prvu loptu...)


"Ово није добар тренутак за улазак у Европску унију, увјерен је добитник Нобелове награде за економију Едмунд Фелпс.

Фелпс, који је Нобела добио 2006. године, похвалио је одлуку нове владе Исланда да привремено одустане од придружења ЕУ. Сигмундур Гунлаугсон, новоизабрани премијер који је са својом Прогресивном странком освојио власт у Исланду, поручио је за Исланд нема смисла да улази у заједницу која се и даље бори с великом економском кризом.

Може ли пројекат ЕУ да пропадне?

"И даље учимо о европском експерименту и не знамо у којој ће мјери бити успјешан. И даље не треба искључити могућност да ће се тај експеримент показати нефункционалним и неуспјешним", изјавио је Фелпс за Bloomberg.

Европска унија више није ни близу тако привлачна као што је некад била, када је својим чланицама нудила економску стабилност и приступ слободном регионалном тржишту. Због кризе која траје већ годинама Британци су почели да кокетирају са идејом напуштања Уније, док је Данска, чини се, одустала од увођења заједничке европске валуте.

"Не могу да вјерујем да се ико у овом тренутку жели озбиљно придружити Европској унији. То је као да кажете: 'Ово је прекрасна кућа. Нема везе што је тренутно запаљена, требало би да је купимо", каже Фелпс.

Пропаст еура је реална могућност

Добитник Нобелове награде за економију увјерен је да треба озбиљно разматрати могућност пропасти еура, што би могло довести до дестабилизације или чак и распадања ЕУ. Због тога му је нова политика Исланда сасвим јасна; исландска економија тренутно се опоравља пуно брже од ЕУ просјека, а незапосленост на Исланду упола је мања него на европском континенту.

То је огроман успјех када се узме у обзир да је Исланд 2008. године био суочен с потпуним колапсом банкарског система. Управо због тога Исланђани су сада врло опрезни и не желе своју валуту везати уз еуро.

"Јасно је да у ономе што су до сада радили у еурозони постоје огромне рупе. Сада видимо да су све земље суочене са сличним проблемима, одливом капитала, одливом новца и банкарских депозита у друге земље", каже Фелпс."

Од ЕУ ка Сједињеним Европским Државама

После немачких парламентарних избора у септембру, Европска унија ће бити јача, а последња степеница ће бити оснивање Сједињених Европских Држава, тврди харвардски професор Нил Фергусон.

Свима онима који прогнозирају скори крај Европске уније, професор с Харварда Нил Фергусон, који је рођен 1964. у Глазгову, поручује да ће после немачких парламентарних избора у септембру, Унија само бити јача.


"Европске политичке елите су за очување Уније, чак и када због политичког опортунизма морају пазити да јавно не би показивале превише одушевљења. Једнако тако и међу становништвом не постоји прави отпор даљим интегративним тенденцијама унутар ЕУ", тврди Фергусон у интервјуу немачком дневнику "Велт".

Судбина евра је посебна прича, није искључено да би се он ширио спорије од државне интеграције Уније, али Фергусон не сумња да ће се европска монетарна унија "ускоро проширити на 26 чланова".

Зато, Фергусон тврди да без прераног сахрањивања заједничке европске валуте, она не умире, иако и даље озбиљно побољева.

"Француски председник Оланд је недавно рекао да је криза прошла, и то је најбољи доказ да није", каже Фергусон.

Осим британске Независне партије и њеног вође, који би евентуално могли имати утицај на даљи останак Велике Британије у Унији, све остале евроскептичне партије су "виц-фигуре", без осећаја одговорности и без визије будућности, тврди харвардски професор.

Бинарна опција

Немачку дилему Фергусон описује као "бинарну опцију. "Или ће Берлин на проблематичне економије еврозоне применити принцип трансфер-уније, онако као што га је применио у случају немачког уједињења, када су банкротиране источне покрајине економски и финансијски усвојене, или ће гледати како му се суседи, са несагледивим последицама и по себе и по друге, враћају на националне валуте".

Његова прогноза је да од септембра, немачке политичке елите почињу са озбиљним послом на даљој државној интеграцији Европске Уније и то "опрезно, пажљиво и тихо, како немачка јавност не би схватила о чему се ради, ставила руку на новчаник и зауставила процес".

Европска Унија збија редове и скупља снагу за реорганизацију која ће је коначно извући из кризе. Унија може опет постати добро место за живот, али Фергусон прогнозира да то не значи и да ће нарасти до глобалног фактора моћи.

"У наредним годинама еврозона ће највише личити на Јапан из прошлих година. Слаба демографија, хипетрофирана регулација, расипништво државе благостања, све то ће довести до економске стагнације. Економије ће се уједначити, Немци ће постати лошији, остали бољи", сматра Фергусон.

Ако Немцима изгледи за такву будућност тешко падају, Фергусон предлаже да "пола годинеживе у Грчкој" и тако поврате равнотежу у нарушеним породичним будџетима.

О пропасти запада

Када новинари "Велта" једног тренутка питају Фергусона "да ли он то говори о пропасти Запада", том кратком формулацијом подсећају на све оно по чему је тај универзитетски професор познат у јавности са обе стране Атлантика, а то је да кроз читаву своју академску каријеру Нил Фергусон трчи почасни круг око теза које је Освалд Шпенглер пре деведесет година поставио у књизи "Пропаст Запада".

На академској сцени, Шкотланђанин Фергусон има репутацију која отвара сва врата. Он је професор политичке и економске историје на Харварду, Оxфорду и Станфорду, аутор бројних књига и публикација у којима се концентрише на међусобни однос културе, политичке моћи и њиховог срастања у модерне империјалне творевине.

Медији га често карактеришу као конзервативног мислиоца, премда је у данашње време увек потребно објаснити како је и у ком смислу неко "конзервативан". Фергусону се замера да глорификује Запад.

У својој књизи „Цивилизација - Запад и остали" Фергусон објашњава да се западна цивилизација изборила за место које данас још увек ужива захваљујући комбинацији "шест убојитих апликација" - слободна конкуренција, наука, владавина права, конзум (у смислу потрошачки менталитет) и радна етика.

Али и не морамо тако далеко, "Запад и остали" је теза којом је пре двадест година Семјуел Хантингтон са "Ратом култура" скренуо пажњу читаве међународне јавности. Чак је често и рат у којем се распала Југославија био тумачен по тој шеми.

Друга замерка која му се упућује је да Фергусон није озбиљан историчар, зато што у својим књигама једнаку тежину даје и ономе што је било и ономе што је могло бити, другим речима, стално развија паралелне универзуме.

У књизи једној својој књизи Фергусон читав сценарио Првог светског рата окреће на главу. Британци су били ти који су Немачку увукли у рат а онда је непотребно омели у ратним напорима. Да је Немачка тада победила, био би то тренутак рађања Европске уније, која би само у почетку изгледала као "немачка творевина".

За своју "шта би било да је било" страст, Фергусон повремено има проблема у интернационалној академској заједници.

Трећа замерка, Фергусон се плаши Муслимана

У том смислу Фергусон није превише деликатан и често у својим делима оставља јасне трагове шта он, као хришћански атеиста који предаје на оксфордском Исус Колеџу, мисли о Исламу и исламским друштвима.

У познатом чланку "Еурабиа" из 2004. године, Фергусон проговара о "пузајућој исламизацији" хришћанских друштава. Ситуација ће се развијати у три смера, прогнозирао је тада Фергусон.

Прво, хришћани верују све мање, муслиманске заједнице око њих све више, а као пример је навео Велику Британију. Друго, неандерталска политичка десница обрушава се на муслимаске имигранте, а пример за то је пример Аустрија. И треће, остарела бирачка тела окрећу се демагозима који траже затварање граница као у Француској. У сва три случаја, Европи се лоше пише.

Али, шта је уствари говорио Шпенглер што би се тицало нас данас? Укратко, да свака култура има у себи аутопилота који је тера да постане цивилизација. Кад једном постане цивилизација, значи империја, онда је тај исти аутопилот води у пропаст, у имплозију.

Шта Фергусон схвата под "пропашћу Запада" открива се у "Еурабији".

"Када сам први пут кроз прозор у Оксворду угледао новоизрграђени минарет на Центру за исламске студије, признајем, прво што ми је пало на памет било је расап, ерозија, пропаст, крај", пише Фергусон.

Izvor: RTS

Dablin -- Irska je prva zemlja evrozone koja je zvanično izašla iz programa pomoći EU i MMF, izjavio je irski ministar finansija Majkl Nonan.

"Ovo nije kraj procesa već je ovo značajna etapa. Moramo nastaviti sa istom politikom", izjavio je irski ministar.

Irska je zatražila pomoć koja joj je bila pre tri godine kako bi dovela u red svoje javne finasije.

Dablin je ispunio uslove koji su bili neophodni za odobravanje programa pomoći kao što su mere štednje u cilju smanjenja budžetskog deficita i uravnoteženja ekonomije.

Izvor: B92

Malo da obnovimo temu...vid neko poslusao Kristala 

Agencija za ocenu boniteta Standard i Pur (Standard&Poor's) snizila je danas kreditnu ocenu Evropske unije za jedan stepen, čime je ona izgubila najviši rejting, AAA, koji je do sada imala.

Kao razlog za sniženje rejtinga sa AAA na AA+ agencija je navela sve težu bitku oko budžeta EU i pogoršanje kreditnog rejtinga zemalja članica.
 
Izgledi ipak ostaju "stabilni", što znači da Standard i Pur nema nameru da kratkoročno menja svoj ocenu rejtinga Unije. Smanjenje kreditnog rejtinga može nekad da znači skuplje pozajmljivanje na tržištu obveznica, ali rejting AA+ se smatra i dalje dosta solidnim, tako da će ovo smanjenje imati uglavnom simboličan značaj, navodi agencija AP.
 
EU pozajmljuje novac da bi ga dalje zajmila državama članicama, drugim zemljama i nekim programama. S&P je naveo da zajmovi Irskoj i Portugalu koji su dobili programe pomoći predstavljaju 80 odsto ukupnih zajmova EU.

Izvor: Blic