Italija ušla u recesiju


Italija je zabeležila pad bruto društvenog proizvoda od 0,7 odsto u četvrtom tromesečju 2011. godine u odnosu na prethodno tromesečje, navodi državni statistički institut Istat u konačnim podacima.

Posle pada BDP-a od 0,2 odsto u trećem tromesečju dalji pad u četvrtom označava da je Italija ušla u recesiju - što se dešava kada se beleži privredni pad u najmanje dva uzastopna tromesečja.

 

Italija je treća po veličini privreda u evrozoni.

 

Za celu 2011. godinu Italija je registrovala privredni rast od 0,5 odsto, prema podacima koje je Istat revidirao naviše u odnosu na preliminarnu procenu rasta od 0,4 odsto.

 

Zbog ogromnog duga od 1.900 milijardi evra (120,1 odsto BDP-a krajem 2011.), Italija je 2010 sprovodi jedan za drugim planove štednje čime je blokirana ekonomska aktivnost.

 

Vlada predvidja pad BDP-a od 0,4 odsto ove godine. Međunarodne institucije imaju mnogo crnja predviđanja - Brisel predviđa pad italijankskog BDP-a od 1,3 odsto a MMF pad od 2,2 odsto za 2012. godinu.

Izvor: Blic

Nemačka: Podrška Šengenskoj zoni


Berlin/Vilpent -- Berlin izrazio podršku Šengenskom sporazumu, posle pretnji predsednika Francuske da bi ta zemlja mogla da istupi iz sistema kretanja bez viza.

Predstavnici Savezne Republike Nemačke su potvrdili da vlasti u Berlinu podržavaju Šengenski sporazum o otvorenim granicama, jedan dan pošto je predsednik Francuske Nikola Sarkozi zapretio da bi ta zemlja mogla da istupi iz sporazuma.

Portparol nemačke vlade Georg Streiter rekao je da komentare predsednika Nikole Sarkozija vidi kao sastavni deo „predizborne retorike“ pred predsedničke izbore u Francuskoj.

Portparol Georg Streiter je naglasio da Nemačka ne namerava da „okrene leđa“ šengenskom režimu kretanja bez viza.
„Sloboda kretanja je jedno od najkonkretnijih i najvažnijih dostignuća evropske integracije i predstavlja osnovnu slobodu“, ističe portparol Savezne vlade nemačke Georg Streiter.

„Sloboda kretanja u okviru Evropske unije je ključni faktor, ali ja moram da vas zamolim da razumete da mi ne zauzimamo stav o raspravi koja se vodi u predizbornoj kampanji u Francuskoj“, naglašava portparol nemačke vlade.

Predsednik Francuske Republike Nikola Sarkozi (Nicolas Sarkozy) je u nedelju na jednom predizbornom skupu rekao da želi da se preispita šengenski sporazum u kontekstu efikasnije borbe protiv ilegalne imigracije.

Nikola Sarkozi, koji prema rezultatima anketa uoči izbora u aprilu i maju zaostaje iza prvoplasiranog socijaliste Fransoa Olanda (François Hollande), tvrdi da je potreban sistem sankcija za kontrolu imigracije u Evropi i da bi Francuska mogla da suspenduje svoje članstvo u šengenskoj zoni ukoliko se ne postigne napredak.

Nikola Sarkozi je prošle sedmice izjavio i to da Francuska ima „previše stranaca“.

Izvor: B92

Evropska komisija: Grčka vlada mora dodatno da uštedi


Grčka će morati da smanji javnu potrošnju za dodatnih 5,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. i 2014. , da bi ispunila dogovorene fiskalne ciljeve, od kojih zavisi isplata sredstava iz drugog paketa medjunarodne pomoći Atini, navodi se u najnovijem izveštaju Evropske komisije.

Izveštaj Komisije opisuje napredak grčkih reformi neophodnih za oslobadjanje novih sredstava i predlaže da prva tranša pomoći bude isplaćena što je pre moguće, prenosi Rojters.


U izveštaju, u koji je Rojters imao uvid, navodi se da bi paket mera štednje koji je Grčka usvojila početkom 2012, vredan 1,5 odsto BDP-a, trebalo Atini da omogući ispunjavanje cilja da osnovni budžetski deficit ove godine bude snižen na jedan odsto.
 

"Međutim, trenutne prognoze otkrivaju veliki fiskalni deficit u 2013. i 2014", poručila je Komisija, dodajući da ukupan deficit za te dve godine iznosi 5,5 odsto BDP-a.


"Grčka će zbog toga u narednim mesecima morati da donese značajne nove mere za smanjenje troškova, pogotovo pri reviziji srednjoročnog budžeta u maju", navodi se u izveštaju.


Grčku u aprilu očekuju parlamentarni izbori, a ta zemlja već oseća teret oštrih mera štednje, uz visoku nezaposlenost, pri čemu je više mladih ljudi bez posla nego što ih radi.


Komisija smatra da Grčka treba da revidira programe javne potrošnje i otpusti višak radnika iz javnog sektora, kao i smanji davanja za zdravstveni sektor.
 

"Nastavak medjunarodne finansijske pomoći može da se očekuje samo ako se sprovođenje reformi poboljša. Odlučnost grčkih vlasti da sprovedu dogovorene mere biće stavljena na test već narednih meseci, kada mere za smanjenje deficita i popunjavanje jaza za 2013. i 2014. budu morale da se ustanove", poručila je Komisija.


Atina mora da donese nove mere štednje da bi nastavila da prima pomoć iz 130 milijardi evra vrednog paketa koji su joj pružili EU i Medjunarodni monetarni fond. Medjutim, da bi obezbedila isplatu sledećih tranši, Grčka mora da u 2013. i 2014. ostvari osnovni suficit od 1,8 odnosno 4,5 odsto.

Izvor: B92

Francuska: Deficit iznad planiranog


Pariz -- Francuski ministar finansija Fransoa Baroen potvrdio je da je Francuska nadmašila svoj cilj za smanjenje javnog deficita u 2011.

Deficit će iznositi 5,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, umesto prvobitno najavljenih 5,7 odsto.

"Bićemo na 5,3 odsto BDP-a" , rekao je Baroen, a prenela francuska novinska agencija AFP.

Nacionalni zavod za statistiku INSEE će krajem marta objaviti zvaničan podatak o nivou budžetskog deficita. Francuski zvaničnici su ukazali da će taj rezultat biti "znatno" bolji od prvobitnog cilja od 5,7 odsto.

Predsednik Nikola Sarkozi je krajem januara izjavio da će javni deficit doći na 5,4 odsto ili "možda 5,3 odsto BDP-a".

Članice EU bi trebalo da drže svoje budzetske deficite ispod tri odsto BDP-a.


Izvor: B92

London upozoren na mogućnost smanjenja kreditnog rejtinga


Agencija za kreditni rejting "Fič" upozorila je kasno sinoć Veliku Britaniju da bi toj zemlji mogao biti ugrožen status "trostrukog A".


Agencija je upozorila da bi u narednim godinama mogla smanjiti kreditni rejting Britanije ukoliko vlada ne smanji nivo javnog dugovanja.

 

"Dok je Velika Britanija snažno posvećena smanjenju deficita u budžetu uz podršku visokih prihoda, raznolike i fleksibilne ekonomije, s druge strane ima veoma ograničen fiskalni prostor za ublažavanje novih negativnih ekonomskih udara", navodi "Fič".

 

Upozorenje "Fiča" usledilo je nakon slične odluke druge kreditne agencije "Mudi" tokom prošlog meseca i pred Vladino predstavljanje budžeta za 2012. godinu tokom naredne sedmice.

 

Ministar britanskog trezora Deni Aleksander rekao je da je potez kreditne agencije "koristan podsetnik" na dužničke probleme sa kojima se suočava Velika Britanija.

 

Prema njegovim rečima, to treba da posluži kao alarm za buđenje onima, koji smatraju da Velika Britanija sebi, kao zemlja, može da priušti opuštanje.

 

On je naglasio da Britanija sebi to ne sme da dozvoli i da je to razlog što u budžetu "neće biti neosnovanih poklona".

 

Analitičari, međutim smatraju da će upozorenje kreditne agencije zakomplikovati napore vlade da ekonomiju povede na put oporavka i pri tom da održi strategiju striktnog rezanja budžeta i istovremeno da se odupre sve većim pozivima za smanjenje poreza.

Izvor: Blic

MMF odobrio 28 milijardi evra pomoći za Grčku


VAŠINGTON - Međunarodni monetarni fond saopštio je sinoć da je odobrio 28 milijardi evra, za spasavanje krizom pogođene Grčke tokom sledeće četiri godine.
Sedište MMF-a

Odluka izvršnog odbora MMF-a omogućava da Grčkoj odmah bude pušteno 1,65 milijardi evra, kao deo drugog paketa međunarodne pomoći, prenela je agencija AP.


Grčka će od partnera u evrozoni i MMF-a dobiti ukupno 172,7 milijardi evra zajmova za spasavanje, kako bi ostala likvidna u nekoliko sledećih godina, s obzirom na to da su vrtoglavo visoki troškovi pozajmljivanja blokirali mogućost te zemlje da pribavlja novac na međunarodnim tržištima obveznica.
 

Od maja 2010, Grčka opstaje zahvaljujući prvom paketu zajmova za spasavanje, vrednom 110 milijardi evra (143,63 milijarde dolara). Atina je u zamenu za tu pomoć uvela stroge mere štednje, uključujući kresanje penzija i plata i povećanje poreza. 

Izvor: Blic

Javni dug Španije 68 odsto BDP-a


Madrid -- Javni dug Španije je na kraju 2011. porastao na rekordni nivo od 734,96 milijardi evra ili 68,5 odsto BDP, pokazali su zvanični podaci Banke Španije.

Radi poređenja, javni dug je pre tri meseca bio jednak 66 odsto BDP-a, a na kraju 2010. godine 61,2 odsto, prenela je agencija AFP.

Španski javni dug iz prošle godine je premašio ograničenje koje propisuje Evropska unija od 60 odsto BDP-a, ali je ipak bio niži od proseka evrozone, koji je u trećem kvartalu lani iznosio skoro 90 odsto.

Dug za 2011. godinu je najviši otkad je u Španiji 1995. ta statistika počela da se objavljuje u sadašnjoj formi.

Javni dug Španije brzo raste zbog rastućeg godišnjeg budžetskog deficita koji premašuju granice dogovorene među članicama EU, delimično usled visoke potrošnje regionalnih vlada.

Prethodna socijalistička vlada, koju je na izborima u novembru pobedila konzervativna Popularna partija, predviđala je za 2011. godinu javni dug od 67,2 odsto BDP-a i planirala da 2014. on ne bude viši od 70 odsto BDP-a.

Agencija Evropske unije za statistiku, Evrostat, ipak nije bila tako optimistična pa je očekivala da će javni dug Španija iznositi 69,6 odsto BDP-a 2011. godine, 73,8 odsto BDP-a 2012. godine i 78 odsto BDP-a 2013. godine.

Izvor: B92

Pa hoce li vise ta EU i evro propasti ili nece ? Dokle cemo da cekamo ?

Nista se nije desilo preko noci...i da ne propadne vec je uzdmalo veoma dobro sva drustva tog mirnog carstva.
Sve ekonomije su pretpele reforme, mnoge se jos uvek vestacki odrzavaju i uz neke kontretne korake tipa: izbacivanje iz EU propalih ekonomija dovesce do propasti, kraha evra kako god ga nazoves.
A s druge strane nema te zemlje koja je propala, sve zive na ovaj ili onaj nacin i na kraju prezive, ali ce zato barem i oni da osete jadac 

  Na zalost po Grke, oni su klasican primer kuda sve vodi, pre ili kasnije! Ali niko o tome ne prica! "Strucnjaci" ne govore ono sto ljudi nece da cuju.

Grci moraju (da zanemarimo sve mahinacije i prevare danasnje ekonomije) da padnu da prosjacki stap, bukvalno bez novca u opticaju, ako zele da vrate dugove (sve ovo, pod uslovom da drustvo to odluci). Namece se pitanje, sta posle?