MMF predviđa još dve godine recesije u Španiji


Španija će ostati u recesiji najmanje još dve godine, navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda u koji je uvid imala italijanska agencija Ansa.

MMF predviđa da će privredne aktivnosti u 2012. biti smanjene za 1,7 odsto, a u 2013. za 0,3 odsto, preneo je španski dnevnik "ABC", ističući da ipak treba sačekati 24. januar kako bi se videlo da li će MMF konačno potvrditi ove sumorne prognoze za špansku ekonomiju.


Pogoršana prognoza za Španiju je deo opšteg snižavanja procena za svetsku ekonomiju, koja će jedva porasti za 3,3 odsto u ovoj godini i čcetiri odsto u narednoj.


MMF je ranije već najavio da će revidirati naniže svoje prognoze rasta objavljene u oktobru prošle godine, kada je objavio da će španska ekonomija porasti za 1,1 odsto u 2012.

Izvor: Blic

Spasavanje Irske u toku, privredni rast i dalje prigušen


Plan spasavanja Irske je u toku, ali će u ovoj godini biti suočen sa "velikim izazovima" zbog prigušenog ekonomskog rasta i slabe potražnje iz zemlja koje su joj ključni trgovinski partneri, saopštila je danas Međunarodna monetarna banka (MMF).

Zvaničnici iz Evropske komisije (EK), MMF i Evropske centralne banke (ECB), poznatiji kao "trojka", boravili su u Irskoj tokom proteklih 10 dana kako bi procenili napredak vlade u ispunjavanju ciljeva paketa pomoći.


"Procena tima je da je program u toku, ali da su izazovi i dalje prisutni i da će nastavak sprovođenja postojane politike biti od ključnog značaja," iyneto je u kvartalnom izveštaju "trojke" o paketu pomoći koji je Irska dobila u novembru 2010. u vrednosti od 85 milijardi evra (109,5 milijardi dolara).


Vlasti u Dablinu moraju ispuniti nekoliko ciljeva koji se tiču smanjenja deficita, obnove i popravke skrhanog bankarskog sistema zemlje i drugih velikih reformi, prema uslovima ogromnog paketa spasavanja.


"Sprovođenje programa je i dalje snažno. Prvobitne koristi od fiskalne konsolidacije su u toku, sa javnim deficitom u 2011. koji je značajno ispod ciljeva plana," dodaje se u izveštaju.


Dalje se navodi da su irske vlasti nastavile sa širokim spektrom reformi za obnovu zdravlja finansijskog sistema tako da on može podupreti oporavak Irske,
"Reforme za jačanje konkurentnosti, kao i za podsticanje rasta i stvaranjem radnih mesta napreduju," dodaje se takođe u dokumentu.


Međutim, "trojka" je takođe upozorila da "uprkos tome što gleda unapred, Irska nastavlja da se nosi sa velikim izazovima."


"Domaća tražnja je i dalje prigušena, nezaposlenost visoka, a trgovinski rast partnera usporava. Kao rezultat, prognozirani privredni rast za 2012. je revidiran naniže na 0,5 odsto, sa očekivanih jedan odsto u 2011," navedeno je u izveštaju.


U izveštaju se navodi da je Irska smanjila državni deficit u 2011. na oko deset odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP, što je bilo daleko ispod cilja od 10,6 odsto.
"Trojka" takođe ukayuje da ove godine, vlada u Dablinu mora odrediti dalju konsolidaciju kako bi snizila deficit na 8,6 odsto BDP, pre nego što do 2015. dostigne deficit od tri odsto koji je granica u EU.


Irski ministar finansija Mihael Nunan je rekao da je vlada bila "zadovoljna što su članovi misije procenili da je plan u toku i da su sve mere iz njega u potpunosti primenjene."

Izvor: Blic

Dzeremi Rifkin, nadolazeca Treca industrijska revolucija treba novu viziju ekonomije:

MMF predviđa pad u evrozoni


Međunarodni monetarni fond (MMF) prognozira pad privredne aktivnosti u evrozoni u ovoj godini od 0,5 odsto.

Očekivana stopa privrednog rasta 17 članica eurozone snižena je za 1,6 odsto u odnosu na raniju procenu.


MMF je upozorio da napetosti koje su proizašle iz dužničke krize evrozone prete globalnom privrednom rastu, za koji predviđa rast od 3,3 odsto u ovoj godini i od 4,0 odsto u 2013. godini, čime su ranije procene snižene za 0,7 odnosno 0,5 odsto.


Za Nemačku, MMF prognozira rast privrede od svega 0,3 odsto u ovoj godini koji bi u 2013. trebalo podići na 1,5 odsto, dok Francusku privredu očekuje rast od 0,2 odsto u ovoj godini, a u narednih godini od jedan odsto.


Italiju i Španiju očekuju dve godine negativnog rasta, pokazuje nacrt prognoza MMF.


MMF će najnovije prognoze za svetsku privredu objaviti 24. janauara, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Izvor: Blic

Bez sporazuma o otpisivanju dela grčkog duga


Glavni pregovarači grčkih privatnih poverilaca napustili su Atinu bez postizanja sporazuma o otpisivanju dela grčkog duga.

Institut međunarodnih finansija (IMF), koji zastupa poverioce, saopštio je da će tehnički tim ostati da radi na detaljima i da će se pregovori nastaviti putem telefona.


IMF je demantovao da su direktor instituta Šarl Dalara i njegov savetnik Žan Lemije iznenada napustili sastanak u subotu uz obrazloženje "da su imali od ranije ugovorene obaveze".


Čini se da sporazuma neće biti pre sastanka ministara finansija evrozone sutra u Briselu. Grčka se nadala da će sporazum koji joj je potreban ako želi narednu tranšu pomoći, biti gotov ovog vikenda.


Paket pomoći od 130 milijardi evra od EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) je od ključne važnosti za Grčku ako želi da u roku vrati dug kada ističe drugi rok za dva meseca.


Evropski lideri saglasili su se u petak prošle godine da privatni zajmodavci otpišu 50 odsto zajma Grčkoj, ali privatni poverioci još nisu pristali na uslove sporazuma.

Izvor: Blic

Australijski ekonomisti: Svetskoj ekonomiji preti "evrogedon"


Vodeća australijska prognozerska kompanija upozorila je danas da preti "evrogedon" - propast evropske finansijske strukture uz ogromna razaranja, slična uništavanju u filmu "Armagedon", u kojem bi banke doživele kolaps, a svetska ekonomija potonula u novo previranje, što bi moglo da označi kraj ekspanzije ekonomija koje se oslanjaju na rudarstvo.

Mada je samo "marginalno" verovatnije da će dugom opterećena evrozona uspeti da se ispetlja iz fiskalnih nedaća, u kvartalnom izveštaju uticajne australijske prognozerske kompanije "Deloit-Ekses ekonomiks" o izgledima ekonomske aktivnosti upozoreno je da postoje realne šanse za nastanak ekonomske krize i propast banaka, prenela je agencija AFP.


- Možda to u 2012. neće biti tako traumatično kao što je bilo 2008-09. (tokom finansijske krize), ali će ponovo postojati šansa da globalni odgovor na bilo kakvu novu krizu ni ovog puta ne bude korenit jer su vlade sada previše zabrinute zbog dugova i deficita, dok su mnoge centalne banke već skresale svoje kamatne stope na rekordne minimume - navedeno je u australijskom izveštaju.


Sudbina evra je "ključna nepoznanica", pri čemu postoji mogućnost da jedna ili više članica napuste evrozonu ili budu primorane da izađu iz bloka zajedničke valute, što bi izazvalo izuzetno veliki pritisak na finansijske institucije, ukazano je u izveštaju.


Evropska centralna banka je za sada, izgleda, u stanju da spreči previranje na tržištu zbog suverene dužničke krize u evrozoni, ali je taj region osuđen na recesiju , dok budžetska kresanja umanjuju nade u veći rast američke ekonomije, a kineska i indijska privreda usporavaju.

 

Ne treba se oslanjati na Kinu
"Deloit-Ekses" je ponovo upozorio protiv oslanjanja na Kinu kao "spasioca", ukazavši da je budžetska pozicija tog azijskog džina nestabilnija nego što se čini, dok su inflacija i cene nekretnina , mada su u slabljenju, i dalje relativno visoke.
- Ako bi evrozona imala tešku 2012, kineski rast bi mogao biti više pogođen nego što je bio prošli put", upozoreno je u izveštaju i dodato da "takva kombinacija znači da bi australijski uspeh mogao biti okončan".

 

Tražnja uglja i rude gvožđa bi opala, što bi potisnulo cene i izvoznu zaradu i verovatno umanjilo poverenje u australijsku privredu, nanelo udarac zapošljavanju i povećalo budžetski deficit.


Australija je bila jedina razvijena ekonomija koja je izbegla recesiju tokom poslednjeg globalnog finansijskog slabljenja zahvaljujući azijskoj tražnji njenih obilnih prirodnih bogatstava, pretrpevši samo blago slabljenje i ostvarivši brz oporavak.

Izvor: Blic

preuzeto sa: b92.net
Evropi ozbiljno preti "evrogedon"

Sidnej -- Vodeća australijska prognozerska kompanija upozorila je da preti "evrogedon" - propast evropske finansijske strukture uz ogromna razaranja.

[/img]

Kako predviđaju, preti uništenje poput onog u filmu "Armagedon", u kojem bi banke doživele kolaps, a svetska ekonomija potonula u novo previranje, što bi moglo da označi kraj ekspanzije ekonomija koje se oslanjaju na rudarstvo.

Mada je samo "marginalno" verovatnije da će dugom opterećena evrozona uspeti da se ispetlja iz fiskalnih nedaća, u kvartalnom izveštaju uticajne australijske prognozerske kompanije "Deloit-Ekses ekonomiks" o izgledima ekonomske aktivnosti upozoreno je da postoje realne šanse za nastanak ekonomske krize i propast banaka, prenela je agencija AFP.

"Možda to u 2012. neće biti tako traumatično kao što je bilo 2008-09. (tokom finansijske krize), ali će ponovo postojati šansa da globalni odgovor na bilo kakvu novu krizu ni ovog puta ne bude korenit jer su vlade sada previše zabrinute zbog dugova i deficita, dok su mnoge centalne banke već skresale svoje kamatne stope na rekordne minimume", navedeno je u australijskom izveštaju.

"Deloit-Ekses" je ponovo upozorio protiv oslanjanja na Kinu kao "spasioca", ukazavši da je budžetska pozicija tog azijskog džina nestabilnija nego što se čini, dok su inflacija i cene nekretnina , mada su u slabljenju, i dalje relativno visoke.

"Ako bi evrozona imala tešku 2012, kineski rast bi mogao biti više pogođen nego što je bio prošli put", upozoreno je u izveštaju i dodato da "takva kombinacija znači da bi australijski uspeh mogao biti okončan".

Tražnja uglja i rude gvožđa bi opala, što bi potisnulo cene i izvoznu zaradu i verovatno umanjilo poverenje u australijsku privredu, nanelo udarac zapošljavanju i povećalo budžetski deficit.

Australija je bila jedina razvijena ekonomija koja je izbegla recesiju tokom poslednjeg globalnog finansijskog slabljenja zahvaljujući azijskoj tražnji njenih obilnih prirodnih bogatstava, pretrpevši samo blago slabljenje i ostvarivši brz oporavak.

Sudbina evra je "ključna nepoznanica", pri čemu postoji mogućnost da jedna ili više članica napuste evrozonu ili budu primorane da izađu iz bloka zajedničke valute, što bi izazvalo izuzetno veliki pritisak na finansijske institucije, ukazano je u izveštaju. Evropska centralna banka je za sada, izgleda, u stanju da spreči previranje na tržištu zbog suverene dužničke krize u evrozoni, ali je taj region osuđen na recesiju , dok budžetska kresanja umanjuju nade u veći rast američke ekonomije, a kineska i indijska privreda usporavaju.

Šojble: Ne padamo na ucene privatnih kreditora Grčke


Brisel - Nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio je da evrozona neće dozvoliti da je privatni investitori ucenjuju da popusti po pitanju zamene obveznica, koja za cilj ima smanjenje ogromnog grčkog duga.

Šojble je juče u Briselu rekao da će evrozona "rado nastaviti pregovore (sa investitorima)", ali da neće podleći ucenama. On je ukazao da su pretnje privatnih kreditora normalan deo pregovora, prenela je agencija AP.


- To postoji na svakoj pijaci, konačna ponuda, ne treba dozvoliti da to previše utiče na nas - poručio je Šojble.


Predstavnici privatnih kreditora zapretili su da će odustati od dobrovoljnog otpisa grčkog duga u iznosu od 100 milijardi evra ukoliko kamatne stope na grčke obveznice budu suviše niske.

Izvor: Blic

MMF: Svetska ekonomija usporava, evro zona ide ka recesiji


Svetska ekonomija ubrzano usporava i evro zona ide ka recesiji ove godine, navodi se u izveštaju Međunarodnog monetarnog fonda koji danas prenosi Vašington post.

U izveštaju koji vašingtonski dnevnik naziva sumornim, ističe se da će svetska ekonomija ostvariti rast od 3,25 odsto u 2012. što je manje od jesenjih procena MMF-a od četiri odsto.


Najveći rast se predviđa Kini (8,2 odsto), koja je i dalje ekonomija sa najvećim rastom u svetu, i Indiji (sedam odsto).


Kada su u pitanju Sjedinjene Američke Države, procenjen je rast od 1,8 odsto, što se poklapa se izveštajem MMF od pre nekoliko meseci.


MMF navodi da finansijska kriza evro zone i dalje ostaje najveći ekonomski rizik za dalji napredak, pa se za te zemlje predviđa blaga recesija, ali i dodaje da se situacija lako može još više pogoršati.


Sadašnja situacija pruža plodno tlo za produženi pesimizam , navodi se u izveštaju.


MMF predviđa da će u evro zoni najveće probleme ove godine imati Italija i Španija.

Izvor: Blic

Banke odbile da otpišu polovinu grčkog duga


Banke koje učestvuju u pregovorima sa Atinom oko zamene obveznica ponovile su da neće pristati na otpis duga veći od 50 odsto.

Direktor Instituta za međunarodne finansije (IIF) i glavni predstavnik banaka u razgovorima sa Grčkom Čarls Dalara podvukao je liniju na 50 odsto gubitaka na ime smanjenja vrednosti obveznica, koje ima za cilj smanjenje ogromnog grčkog duga.


"Maksimalan gubitak na koji privatni kreditori mogu da pristanu na dobrovoljnoj bazi je 50 odsto", poručio je Dalara. "Mi sada pozivamo sve učesnike u pregovorima da to ispoštuju".


Dalara je istakao će će uloga koju će odigrati ministri finansija EU u okviru novog finansijskog programa za Grčku zahteva, kako od te zemlje tako i od banaka, da podnesu dodatne žrtve.

 

Privatni kreditori Grčke molili su danas evropske zvaničnike koji su odbili njihovu ponudu za zamenu obveznica da zajedno dođu do dogovora pre nego što Atina bankrotira.
 

    Grčkoj je očajnički potreban dogovor da bi osigurala priliv sredstava u okviru drugog paketa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda, u vrednosti od 130 milijardi evra, pre marta, kada stare obveznice stižu na naplatu.

Nade Atine da će biti ostvaren brzi dogovor sa kreditorima iščezle su nakon što su ministri zone evra juče odbili zahtev privatnih banaka da kamatne stope na nove, dugoročnije grčke obveznice budu četriri odsto.


"Važno je da svi učesnici razgovora prepoznaju koliko imamo da izgubimo i da svi sarađuju na iznalaženju rešenja", rekao je Dalara.


On je odbio da komentariše da li će banke odustati od zahteva da kamatne stope budu četiri odsto, što je bila njihova "konačna ponuda", i rekao da je stav kreditora već jasan. Grčka je navela da nije spremna da plati prinose na obveznice veće od 3,5 odsto, što znači da bi privatni sektor pretrpeo veće gubitke.


Zvaničnici evrozone su poručili da su spremni za još jednu napornu bitku uprkos satu koji otkucava, budući da žele da osiguraju da dogovor o zameni obveznica bude dovoljan da grčki ogromni javni dug ponovo postane održiv, kao i da izbegnu situaciju u kojoj bi morali ponovo da povećaju iznos sredstava za pomoć Atini.


Nemački ministar finansija Volfgang Šojble odbacio je priče o "konačnoj ponudi" privatnih kreditora, navodeći da "to postoji na svakoj pijaci, konačna ponuda, ne treba dozvoliti da to previše utiče na nas. Bar na mene ne utiče", poručio je Šojble.


Atina je ušla u petu godinu recesije i pokušava da sprovede reforme koje zahtevaju EU i MMF.

Izvor: Blic