Samaras: Grčka može da izdrži još samo mesec dana

Atina - Grčka ne može da traži od svog naroda da prihvati novu strogu štednju, izjavio je danas premijer te zemlje Antonis Samaras, upozorivši da će njegova prezadužena zemlja ostati bez novca idućeg meseca.

Samaras je u intervjuu za nemački dnevnik "Handelsblat" ponovio da je Grčkoj pre potrebno više vremena da sprovede duboka kresanja izdataka koja zahtevaju medjunarodni kreditori nego nova injekcija gotovine, prenela je agencija AFP.


Na pitanje koliko dugo Grčka može da opstane bez sledeće tranše inostranog zajma za spasavanje, Samaras je odgovorio: "Do kraja novembra. Zatim će kasa biti prazna".


- Ne mogu i neću da poričem da se grčka demokratija suočava sa možda dosad najvećim izazovom - ukazao je grčki premijer.


Grčkoj je očajnički potrebna tranša od oko 31,5 milijardi evra (40,6 milijardi dolara) iz zajma Evropske unije i Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) koja je već mesecima zamrznuta, dok inspektori EU i MMF pregovaraju sa vladom u Atini o novim merama štednje.
 

Grčka je u zamenu za inostranu pomoć za spasavanje pristala na sveobuhvatni program stroge štednje kako bi zadovoljila zahteve takozvane "trojke" kreditora - EU, MMF i Evropske centralne banke.
 

- Rezovi koje smo već napravili srezali su do kostiju. Stigli smo do krajnje granice onoga što možemo da tražimo od našeg naroda. Ljudi su dospeli do tačke kada kažu: 'spremni smo da podnesemo žrtve, ali želimo da vidimo svetlo na kraju tunela'. U suprotnom, sve je uzalud - dodao je Samaras.

Izvor: Blic

Amerika će bankrotirati pre Evrope?

Izvor: Biznis i finansije

Beograd -- U protekle tri godine, Amerikanci su uspeli da nas ubede kako je kriza završena, samo nije u Evropi.



Dok je Evropa uz mnogo muka uspostavila prve elemente vladavine koja odgovara globalizovanom svetu i počela da kontroliše svoje javne dugove, oni ne žele ni da priznaju kako je slabost američke demokratije omogućila da se nivo potrošnje poveća, a da javni prihodi naglo padnu na dosad neviđeni nivo.

Situacija sa kojom će se suočiti naredni predsednik, ko god to bio, biće zaista zastrašujuća.

Na prvi pogled, sve je u redu na suprotnoj strani Atlantskog okeana: Silicijumska dolina i dalje je vodeće mesto svetske kreativnosti. Njujork je još uvek najfascinantniji grad na svetu. Američki film nastavlja da inspiriše svet. Američke oružane snage još uvek su raspoređene širom sveta, i od njih zavisi bezbednost demokratija. Novi izvori energije obezbediće njenu samostalnost. Učaurena u svom optimizmu, Amerika još uvek veruje da će biti dovoljno da se još neko vreme zadužuje, očekujući povratak rasta, koji će progutati dug.

Ali dug raste mnogo brže nego ikad ranije u američkoj istoriji (preko bilion dolara svake godine), pa čak i brže nego u bilo kojoj evropskoj zemlji; za dve godine, premašiće 80% BDP-a, što je dvostruko više od nivoa iz 2008.

Kako bi se dug finansirao, federalni budžet se ove godine zadužuje 4 biliona, a servisiranje duga premašuje ukupan budžet za odbranu, socijalno osiguranje i zdravstveni sistem.

Ovo funkcioniše sve dok se poverioci sa time slažu. Njih ima dve vrste: Federalne rezerve (američka centralna banka) koje neprekidno štampaju novac (da ga pozajme državi i komercijalnim bankama), i nove sile, koje su postale bogatije sa porastom cena energenata, i koje ovako investiraju svoj višak: budući da im ova zemlja izgleda jako i bezbedno, budući da ne postoje alternativne investicije, i budući da se Amerika koristi kao plaćenik.

Fed sada poseduje jednu šestinu javnog duga, što je najviši nivo u američkoj istoriji. A nacionalni fondovi počeće da diversifikuju svoje investicije. Finansiranje američkog duga biće sve teže.

Logično, ovo će uskoro izazvati pad dolara, veliki rast kamata, što će na kraju biti katastrofalno: porast kamata za samo jedan posto povećaće servisiranje duga za 100 milijardi dolara.

U tom trenutku, Amerika će objaviti bankrot. Više neće moći da pomaže svojim nezaposlenima kojih ima 17%, da hrani 50 miliona ljudi koji ne bi preživeli bez narodnih kuhinja, da popravlja dotrajale mostove i puteve. Da obnovi svoj obrazovni sistem, koji je postao katastrofalan (osim na najprestižnijim univerzitetima, gde se sada uglavnom školuju strani studenti). Da očuva svoju vojnu snagu.

Ukoliko ne bude nekih čudesnih tehnoloških proboja, ili ratne ekonomije, kolaps američkog društva je na pomolu. Niko u Evropi od toga neće imati koristi.

Izvor: B92

Evropa dala 1.100 milij. € za spas

Tokio -- Stručnjaci MMF-a su izračunali da je od decembra 2009. za spasavanje zemalja na rubu evrozone potrošeno 1.100 milijardi evra, preneo je francuski list Figaro.

U izveštaju MMF-a je naveo da "Evropljani moraju da ubrzaju ritam u uspostavljanju poverenje tržišta, kao i da ojačaju jedinstvo unutar evrozone."

U glavnom gradu Japana je danas počeo Godišnji skup Odbora guvernera MMF, na kome učestvuju i ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić i guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković. Uloženi napor zemlja evrozone MMF ocenjuje kao značajan, navodeći kao primer svotu u vrednosti od više 1.100 milijardi evra za spasavanje prezaduženih zemalja članica. U pitanju je deo sredstava koje je pozajmio Fond za evropsku podršku, a pre svega Evropska centralna banka, koja ne samo da je otkupila državne obveznice, u vrednosti većoj od 200 milijardi evra, već i nadgleda banke ovih pet zemalja. Medjutim, predstavnici MMF smatraju da Kriza evrozone koja je pre tri godine počela u Grčkoj, predstavlja ogroman odliv privatnog kapitala koji su evropske institucije morale da preduprede. Privatne banke ovih pet zemalja su se suočile sa odlivom polovine svojih uloga, u vrednosti od 750 milijardi evra. Izmedju juna 2011. i juna 2012. iz Sspanije je izašlo 296 milijardi evra ili 27 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a iz Italije 235 milijardi, ili 15 odsto BDP te zemlje, što je delimično rezultat povlačenja investicija stranih državljana, ali takodje i izlazak kapitala gradjana ovih dveju država. Iz grčkih banaka povučeno je 30 odsto uloga.

Iz MMF su upozorili da Evropa mora uložiti veće napore kako bi prevladala fiskalnu krizu koja izaziva dodatne pritiske na ionako prenapregnut globalni finansijski sektor. “Ahilova peta brojnih ekonomija srednje i istočne Evrope je bankovni sektor koji je na meti pritisaka razduživanja, pogoršanja kvaliteta imovine i sporog rasta”, konstatuju u MMF.


Izvor: B92

"EU nije u situaciji da se širi"

Berlin -- Predsednik nemačkog parlamenta Norbert Lamert izjavio je da Evropska unija nema uslove za širenje u bliskoj budućnosti.

Lamert je u intervjuu za list "Velt am zontag" rekao, između ostalog, da posle iskustava sa Bugarskom i Rumunijom, ne veruje da je Hrvatska spremna da bude članica EU.

On je dodao da postoji još uvek mnogo zadataka u vezi sa stabilizacijom EU tako da širenje ne bi trebalo da bude prioritet.

"Mislim da EU ne poseduje uslove za širenje u bliskoj budućnosti", rekao je predsednik nemačkog Bundestaga, inače član Hrišćansko-demokratske unije (CDU) kancelarke Angele Merkel.

Lamert je u intervjuu, objavljenom na sajtu nemačkog lista, izneo mišljenje da se EU najpre mora posvetiti konsolidaciji u svojim redovima kao i da je veoma važan nastavak evropskih integracija u zemljama koje su već članice EU.

On je ocenio da je stoga neophodno da se među zemljama članicama sprovodi adekvatna budžetska politika.

Izvor: B92

Grčka za pola godine van evrozone?


Atina -- Švedski ministar finansija Anders Borg izjavio je da bi Grčka mogla da napusti evrozonu u roku od šest meseci.

"Oni će najverovatnije napustiti evrozonu. Ne treba da odbacimo tu mogućnost u narednih pola godine ", izjavio je Borg na godišnjem sastanku Međunarodnog monetarnog fonda u Tokiju.

Njegovo upozorenje usledilo je nakon što je EU ove sedmice dobila Nobelovu nagradu za mir u vreme finansijske krize i nakon što se nemačka kanelarka Angela Merkel suočila sa žestokim demonstracijama u Atini.

Ona je prilikom posete Grčkoj rekla da želi da ta zemlja ostane u evrozoni.

Borg je rekao da izlazak Grčke iz evrozone vjerovatno neće imati veliki uticaj na finansijski sistem, prenela je agencija Blumberg.

Imajući u vidu slabost grčke industrije i nesposobnost zemlje da provede neophodne reforme "teško se vidi kako će oni rešiti ovu situaciju bez stimulisanja konkurentnosti kroz značajno niži devizni kurs", dodao je Borg.

Švedski ministar finansija odavno razmišlja pesimistično o budućnosti Grčke. On je u julu izjavio da je "neka vrsta bankrota" najvjerovatnniji scenario za Grčku.

On je prošlog meseca izjavio da su evropske banke već spremne za izlazak Grčke iz evrozone.


Izvor: B92

Šojble traži da se uvede "komesar za valutu"

Nemački ministar finansija Volfgang Šojble zatražio je danas da se uspostavi funkcija "komesara za valutu" za članice evrozone, sa širokim ovlašćenjima nad nacionalnim budžetima, u okviru promene osnivačkog sporazuma Evropske unije radi produbljenja integracije i okončanja dužničke krize u tom monetarnom bloku.

Završavajući azijsku turneju, Šojble je na konferenciji za novinare u Abu Dabiju takođe podržao reformu Evropskog parlamenta, kako bi se osiguralo da samo zakonodavci iz članica na koje se odnosi odredjeni problem mogu da o njemu glasaju, prenela je agencija Rojters.
 

On je rekao da je o tim predlozima razgovarao sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel i dodao da je ona u tom pogledu bila "nešto opreznija".
 

Šojble je rekao da bi EU trebalo da na ovonedeljnom samitu u Briselu počne razgovore o predlozima za promenu osnivačkog sporazuma.
 

"Sada moramo da preduzmemo krupnije korake u smeru fiskalne unije. Moramo da iskoristimo sadašnju šansu (dužničku i finansijsku krizu u evrozoni), ukazao je Šojble, koji se već odavno zalaže za bližu integraciju EU.


Izvor: Blic

Angela Merkel: Kamerone, ti si mapetovac!


Nemačka kancelarka Angela Merkel uporedila je britanskog premijera Dejvida Kamerona i Britance sa Statlerom i Voldorfom, čuvenim starcima-zakeralima sa balkona iz “Mapet šoua”, piše juče nemački “Špigl”.
Statler i Voldorf, zakerala sa balkona

Nimalo laskavo poređenje s dežurnim gunđalima dato je zbog toga što Kameron svaki čas daje izjave o tome da Velika Britanija treba da promeni svoj odnos prema Evropskoj uniji.
 

Nekoliko ministara njegovog kabineta zapretilo je povlačenjem iz evrozone da bi se izborili za bolji sporazum sa Briselom.
 

Međutim, zvaničnici iz Berlina tvrde da se Merkelova, koja idućeg meseca putuje u London, umorila od britanskih žalopojki, piše “Špigl”, koji se hvališe vezama s najvišim ešelonima nemačke vlade.

 

List ističe da su Britanci u Evropi u najboljem slučaju posmatrači sa galerije, nalik na Statlera i Valdorfa, dvojicu zakerala iz “Maptovaca”.
 

“Kancelarka je više puta nezvanično govorila da Britanci ne smeju da steknu utisak da nisu više deo Evrope i da vrata moraju da budu otvorena za London. Ali nespremnost Kameronove administracije na kompromis ne ostavlja nemačkoj vladi izbora. Kancelarka se odavno pomirila sa činjenicom da za Britance više nema puta za povratak u centar Unije”, piše list.
 

Slično mišljenje iskazao je i Herbert Rojl, šef poslaničke grupe (kanceralkine) Hrišćansko-demokratske unije u Evropskom parlamentu.

 

- Na Britance se sve više gleda kao na raskolničku snagu. Ne prođe ni dan a da oni ne postave neki novi zahtev. Među mojim kolegama sada preovladava uverenje da ih treba pustuti da odu - ocenio je Rojl.
 

Kameron i Merkelova su juče razgovarali telefonom uoči samita u Briselu u četvrtak. Analitičari očekuju da će se dvoje lidera sukobiti oko planova za evropsku bankarsku uniju, koja će, po mišljenju Dauning strita, potkopati Siti, londonski poslovni centar.
 

Trećina Britanaca želi da Velika Britanija bude posebno tržište u okviru EU, dok se 40 posto ispitanika tome protivi.

Izvor: Blic

 

Ulazak Hrvatske u EU se odlaže?

Ankara -- Izvestilac Evropskog parlamenta za Balkan Jelko Kacin izjavio da je moguće odlaganje ulaska Hrvatske u EU.

On se, u izjavi za agenciju Anadolija, osvrnuo na aktuelnu dilemu da li će Hrvatska ući u Evropsku uniju 1. jula 2013. godine, kako je ranije planirano, ili, ipak, ne. "Može se čak i odgoditi formalan ulazak Hrvatske u EU nede do kraja 2013. godine ili čak i duže", kratko je kazao Kacin za Anadoliju.

Ali, dodao je on, bez obzira na to, od 1. januara 2013. stupa na snagu drugačiji trgovinski režim, što će se posebno ticati Bosne i Hercegovine.

"Zbog približavanja ili eventualnog ulaska Hrvatske u EU, 1. januara 2013. godine stupa na snagu drugačiji trgovinski režim. To će doneti velike promene u prodaji agro proizvoda, odnosno proizvoda za domaće tržište u BiH. Mislim da je to alarmantna poruka na koju bi trebalo odmah reagovati", istakao je Kacin.

Predsednik Donjeg doma njemačkog Bundestaga Norbert Lammert izjavio je ranije da Hrvatska nije spremna da pristupi Evropskoj uniji i da će politika proširenja biti obustavljena. Lammert je rekao i da, nakon loših iskustava sa članstvom Bugarske i Rumunije, ne veruje da je Hrvatska spremna da bude nova članica Unije.

Međutim, Vlada SR Nemačke ubrzo nakon toga izdala je zvanišno saopštenje u kojem je navedeno da je Hrvatska na dobrom putu da postane članica EU 1. jula 2013.

Izvor: B92

Šta je krenulo po zlu u Sloveniji

Ljubljana -- Andrej Plut se oduvek smatrao srećim što živi u Sloveniji, nekada najprosperitetnijoj među državama bivše Jugoslavije.

Danas ovaj 55-godišnji stomatolog ne može da odgonetne šta je pošlo po zlu u njegovoj maloj alpskoj zemlji, koja se suočava sa teškom recesijom i kolapsom finansijskog sektora u 17-članoj evropskoj monetarnoj uniji, prenosi američka novinska agencija "Asošiejtid pres".

"Nekada smo tako dobro živeli. Sada ne znamo šta sutra nosi", navodi Plut.

Kriza bi Sloveniju mogla da primora da postane šesta članica evrozone, i prva među bivšim socijalističkim zemljama tog bloka, koja mora da zatraži paket pomoći da bi izbegla bankrot.

Direktni uzrok krize je nekontrolisano pozajmljivanje državnih banaka tržištu nekretnina i neprofitabilnim kompanijama koje sada nisu u mogućnosti da otplaćuju dugove. Stručnjaci, međutim, prepoznaju i osnovni uzrok: Uprkos prividnoj modernizaciji ekonomije, Slovenija zapravo nikada nije završila tranziciju od socijalizma ka slobodnom tržištu.

Umesto da bude obavljena privatizacija fabrika i druge imovine, državne kompanije uglavnom su ostale u javnom vlasništvu ili je struktura njihovog vlasništva mutna, a inostrani investitori držani su podalje.

"Slovenci nikada zaista nisu prigrlili kapitalizam", navodi vodeći slovenački sociolog Niko Tus.

Kada je početkom 1990-ih počela dezintegracija bivše Jugoslavije, Slovenija je prva i uz najmanje štete napustila federaciju, pokrenuvši ekonomske i socijalne reforme. Slovenačka izvozno orijentisana privreda doživela je procvat krajem 1990-tih i početkom 2000-tih.

Ljubljana se pridružila EU 2004. bez mnogo buke, modernizovala se, izgradila infrastrukturu i moderne puteve i usvojila evro 2007. Takođe je imala najviše plate i životni standard među bivšim komunističkim državama koje su postale članice Unije u isto vreme.

Posmatrano sa strane, slovenačka privreda delovala je kao slika zdravlja. Životni standard bio je u konstantnom porastu, a većina ljudi uživala je socijalne beneficije, kao što je besplatno lečenje, i sve to bez bolne tranzicije ka slobodnom tržištu, kroz koju su ostale bivše komunističke zemlje prolazile.

Međutim, u naizgled savršenom sistemu su se, tokom globalne finansijske krize iz 2008, pojavile prve pukotine.

Slovenija, sa bruto domaćim proizvodom (BDP) od oko 35 milijardi evra, pretrpela je tešku recesiju 2009, kada je ekonomija samo u jednoj godini potonula za više od osam odsto, a zatim nastavila da tone.

Rezultat je bio oštar pad izvoza i životnog standarda, kao i rast nezaposlenosti, koja trenutno iznosi oko 12 odsto, gotovo dvostruko više u odnosu na 2008. Obim nenaplativih kredita banaka narastao je na šest milijardi evra ili oko 17 odsto BDP-a.

Slovenija je u vreme komunizma bila poznata kao "balkanska Švajcarska", i sa dva miliona stanovnika, bila je najbogatija zemlja bivše Jugoslavije, sa poznatim izvoznim proizvodima kao što su kućni aparati "Gorenje" i oprema za zimske sportove "Elan".

Osam godina nakon priključenja EU, Slovenija i dalje deluje sređeno i idilično. Slovenci uživaju u prirodi, turisti preplavljuju Alpe i obalu, a u prestonici Ljubljani bašte kafića su pune.

Međutim, Slovenci navode da je ispod te prividne normalnosti, situacija tmurna.

"Svuda oko nas ljudi ostaju bez posla, a nema ničega na vidiku što bi nam reklo da će stvari biti bolje", ocenjuje Plut.

Troškovi zaduživanja zvanične Ljubljane dostigli su ovog leta sedam odsto, što je nivo koji je Grčku, Irsku i Portugaliju naterao da zatraže finansijsku podršku EU.

Međunarodni monetarni fond navodi da je trenutna recesija u Sloveniji, koju opisuje kao jednu od najgorih u Evropi, pokazala da je "raniji slovenački ekonomski model neodrživ".

Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj, Suma Čakrabarti, nedavno je Ljubljani dao dobar savet: "U dugoročnom je nacionalnom interesu Slovenije da otvori svoju ekonomiju za strane investitore."


Izvor: B92

Vera u evro živi - ali u Panami

Panama -- Panama, fiskalni raj Amerike, želi da pored američkog dolara koji je u upotrebi kao zvanična moneta, uvede i evro.

"Kod nas je trenutno u upotrebi američki dolar, ali mi sada pokušavamo da pronađemo načine da uvedemo i evro i da on bude prihvaćen na panamskom tržištu", izjavio je predsednik Paname Rikardo Martineli na zajedničkoj konferenciji za novinare sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Predsednik Paname je potvrdio da njegova zemlja ima poverenje u zonu evra, a pre svega u nemačku ekonomiju, dodavši da je uveren da će rešenje za izlazak iz dužničke krize uskoro biti pronađeno.

Angela Merkel nije komentarisala ovu iznenadnu "izjavu ljubavi" predsednika Paname koja je prošle godine zabeležila privredni rast od deset odsto, prokomenterisao je švajcarski list 24 sata.

Od 27 zemalja Evropske unije, deset je zvanično prihvatilo zajedničku monetu, evro.

Ali i nekolicina manjih evropskih zemalja koje nisu u sastavu EU opredelilo se za evro kao što su Crna Gora, Monako, Vatikan i Andora.


Izvor: B92