Ni uvođenje Bolonjske deklaracije nije popravilo prolaznost na ispitima
Studenti opet padaju, profesori bez krivice
Autor: Branislava Gigović | 09.09.2007 - 00:01


Na većini fakulteta u Srbiji još ne znaju kakav je bio uspeh studenata u junskom ispitnom roku i da li su im studenti uspešniji otkad uče po Bolonjskoj deklaraciji. Jedino je sigurno da studenti i dalje padaju, a da profesori kod kojih se mnogo pada zbog toga ne trpe nikakve sankcije.

Na beogradskim fakutetima još se obrađuju podaci o prolaznosti u junskom ispitnom roku. Neki fakulteti će podatke imati tek nakon završenog oktobarskog ispitnog roka. Slično je i na kragujevačkom, niškom i novosadskom univerzitetu.
U studentskoj službi na Hemijskom fakultetu saznali smo da je uspešnost studenata u junskom ispitnom roku bila veoma loša, odnosno ništa drugačija od prošlogodišnje.
Slično je i na Ekonomskom fakultetu - nema podataka o uspehu u junskom roku, a Rade Radovanović, šef studentske službe, očekuje da ona bude slična prošlogodišnjoj.
Na Arhitekonskom, Elektrotehničkom i Građevinskom fakultetu statistika o prolaznosti na ispitima radi se po semestrima, pa će tako pravi podaci biti poznati tek posle oktobarskog ispitnog roka.
Na farmaciji takođe još nema podataka, a na medicini je možda dobar pokazatelj prolaznost na najtežem ispitu za brucoše - anatomiji.
- Od 500 upisanih studenata prošle godine, njih 230 je uspelo da položi u junu anatomiju - kaže Tanja Jovanović, prodekan za nastavu, i dodaje da su studenti medicine ove godine bili znatno uspešniji nego ranijih godina.
Nemanja Stamenčić iz Studentske unije Srbije rekao je za „Blic nedelje“ da oni, iako još nemaju ovakve informacije, smatraju da će prolaznost i uspešnost studenata koji studiraju po Bolonjskoj deklaraciji biti ispod 15 odsto.
Naš sagovornik objašnjava da je to zato što se u obzir uzimaju samo studenti koji su prijavili ispit i izašli da polažu. Ali po Bolonjskoj deklaraciji ovakva istraživanja treba da uključe i sve koji se nisu pojavili na ispitu, jer neizlazak na ispit dokaz je neuspeha i profesora.
- U svim zemljama gde se studenti školuju po ovom sistemu kažnjavaju se profesori kod kojih je prolaznost na ispitima najmanja - kaže Stamenčić.

Na veterini najbolje
Na beogradskom veterinarskom fakultetu imaju precizne podatke o prolaznosti studenata u junu. Naime, na ovom fakultetu od 200 upisanih, 53 studenta položila su sve ispite iz prvog semestra.
U Rektoratu Beogradskog univerziteta spisak o položenim ispitima tokom junskog ispitnog roka predalo je do sada 12 fakulteta. Kompletni podaci neće se znati najverovatnije do kraja godine. A to je, kako smo saznali, zato što Univerzitet nema integrisani informacioni sistem i neće ga imati još godinama.
U Rektoratu još kažu da tokom junskog ispitnog roka većina studenata nije dala uslov niti osvojila minimum bodova (37 ESPN) za prelazak u narednu godinu studija.
Da studenti ipak nisu toliko loši, govori podatak da su u junskom roku bili uspešniji nego u januarskom.

Čeka se oktobar
Profesor dr Nadežda Novaković, prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu za „Blic nedelje“ je izjavila da nema još konkrektnih podataka o tome koliko je studenata položilo ispite u junskom roku.
- Ne možemo zato da zaključimo da li su studije reformisane prema Bolonjskoj deklaraciji doprinele većoj prolaznosti studenata na ispitima. Osim toga nije svih 13 fakulteta u Nišu istovremeno krenulo s primenom novina. Medicinski, Elektronski i Građevinsko-arhitektonski fakultet najdalje su odmakli u primeni principa Bolonje - kaže ona i dodaje da će Senat Univerziteta posle oktobarskog roka razmatrati uspešnost studiranja u toku prošle školske godine. V. T.



Izvor: Blic

Mala prolaznost na ispitima dovoljan razlog za ublažavanje režima studiranja
Studentima je olakšan upis godine
Autor: Ekipa „Blica“ | 13.09.2007 - 09:03

Studenti prve godine moći će da upišu narednu godinu studija sa najmanje 37 (ESPB) bodova, umesto propisanih 60, a svi samofinasirajući akademci koji ostvare uslov preći će na budžet, kaže Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Olakšice za studente Beogradskog univerziteta donete su uz saglasnost Ministarstva prosvete. Odluka o minimalnom broju bodova za upis odnosi se na studente koji studiraju po novom Zakonu o visokom obrazovanju. Međutim, i svi akademci koji su upisani pre donošenja ovog zakona stiču pravo na upis naredne godine prema uslovima koje definiše Zakon o univerzitetu iz 2002. godine.
- I jedni i drugi, ako daju uslov za narednu godinu stiču pravo na upis kao budžetski akademci. Nastavno-naučno veće svakog fakulteta ima pravo da donese odluku o minimalnom broju ostvarenih bodova za upis u narednu godinu, koji ne može biti manji od 37. Ali može biti veći ako nastavno-naučno veće proceni da je to u skladu sa ostvarenim rezultatima i mogućnostima organizacije nastave - kaže prof. dr Neda Bokan.
Na Arhitektonsku fakultetu u Beogradu, primera radi, minimalan broj bodova koje mora da ostvari samofinansirajući student da bi prešao na budžet i dalje će biti 60 ESPB, jer, kako kaže prof. dr Bokan, na ovoj visokoškolskoj ustanovi prolaznost je veća od 85 odsto i nema potrebe za snižavanjem kriterijuma.
- Ali to sada neće važiti samo za 20 odsto studenata, kao što je to bilo ranije, već za sve koji ostvare 60 bodova. Analize prolaznosti pokazale su da, nažalost, nemamo iste rezultate na svim fakultetima i da ne možemo očekivati veliki broj studenata koji su ispunili sve svoje obaveze. Na osnovu toga procenili smo da je neophodno donošenje određenih olakšica. Za takvu situaciju krivi su i profesori i studenti. Zato treba da vidimo gde smo grešili i kako da propuste ispravimo da bi nam rezultati u narednoj školskoj godini bili bolji - ističe profesorka Bokan.
Studenti smatraju da je ova odluka iznuđena, jer svi su svesni da reforma nastave i univerziteta nije do kraja sprovedena u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.
- To je neophodna mera i zato je bila očekivana kao prelazno rešenje. Prolaznost na ispitima je suviše mala. To pokazuju analize iz januara kada se videlo da je prolaznost brucoša na BU svega 16 odsto. Rezultat je daleko ispod očekivanog. Izvođenje nastave, obim literature i način ispitivanja ne dozvoljavaju željenu efikasnost studiranja. Svi bi kao želeli da je povećaju, a većina profesora odbija da promeni nešto u svom radu. Trebalo bi da postoji kontinuirano ocenjivanje, a nema ga. Brucoši koji sada nisu ostvarili očekivani rezultat nisu krivi, jer su došli iz srednjoškolskih klupa gde su navikli na kontinuiran rad. Ne štimaju jedino nastavni planovi i programi rada na fakultetima, kao i način ispitivanja - kaže za „Blic“ Srećko Šekeljić iz Saveza studenata Beograda i apsolvent na Filozofskom fakultetu.
Kolegijum i Senat Univerziteta u Kragujevcu odluku o tome da li će spustiti kriterijume za upis u prvu godinu studija i prelazak onih koji su ostvarili uslov sa samofinansirajućih na budžetsko školovanje, odlučivaće 20. septembra. Prema rečima Miloša Đurana, rektora Univerziteta u Kragujevcu, rukovodstvo će imati u vidu da budući akademski građani iz Kragujevca budu u ravnopravnom položaju sa kolegama sa ostalih univerziteta.
- Sa našeg univerziteta je još u aprilu upućen predlog nadležnom ministarstvu za promenu zakona o uslovima upisa. Tada smo predložili da se studenti upisuju sa 40 bodova do 2010. godine kada bi trebalo da se završi reforma visokog školstva - izjavio je juče Miloš Đuran.
Đuran je u izjavi za „Blic“ dodao da se u novonastaloj situaciji postavlja pitanje zašto studenti nisu u mogućnosti da ispune postavljene uslove.
- Ili studenti i profesori nisu dovoljno dobro radili, ili su nastavni programi preobimni - kaže Đuran.

U Nišu može i ne mora
Kolegijum Univerziteta u Nišu preporučio je fakultetima da sami odluče o tome da li sniziti kvotu za prelazak studenata iz prve u drugu godinu. Preporuka je da se studentima maksimalno izađe u susret, ali nije doneta obavezujuća odluka.
Od 13 fakulteta na Niškom univerzitetu tek je nekoliko počelo da primenjuje principe Bolonjske deklaracije. Princip bodovanja, odnosno to da student mora da ima više od 37 od ukupno 60 bodova, primenjuje se na Medicinskom, Građevinsko-arhitektonskom i Elektronskom fakultetu. Na ovim fakultetima kažu da još nije doneta nikakva odluka o sniženju broja bodova, jer još traju ispitni rokovi. Svi samofinansirajući studenti prve godine koji steknu uslov za prelazak u narednu godinu studija, moći će da pređu na budžetske studije.

Novi Sad čeka akt ministarstva
- Novosadski univerzitet je još u martu ove godine bio inicijator razgovora o prelaznom režimu na univerzitetima koji bi podrazumevao istovetan pristup koordiniran sa Ministarstvom prosvete. Tada smo predložili da prelazni poeni iznose 40 bodova. Zakonsko uporište ove inicijative još uvek nije ozvaničeno, a naš Senat će o ovome odlučivati onog momenta kada dobije i službenu potvrdu iz ministarstva - izjavila je rektorka Novosadskog univerziteta Radmila Nedučin Marinković.
Ona je istakla da im treba zakonska potvrda da će država moći da obezbedi sredstva za sve one koji u narednoj godini pređu na budžetsko finansiranje.
- Smanjenje prelaznih poena treba da bude stimulans studentima da više uče i da daju bolje rezultate. Međutim, s obzirom na to da je ova univerzitetska godina u potpunosti posvećena primenom novih reformi, postavlja se pitanje i koliko se u njih kvalitativno zaista i ulaže. U reforme se treba i ulagati, nije ih dovoljno samo primeniti. Uostalom, rezultati su ti koji će dati konačan sud o tome koliko smo bili uspešni - kaže Marinkovićeva, napominjući da je analiza u januarskom roku pokazala da Novosadski univerzitet može biti zadovoljan postignutim rezultatima. Uvođenje još jedne novine, koja nije odrađena u odgovarajućem vremenskom roku, mogla bi da utiče na kvalitet rada Univerziteta.
- Još ova godina može da bude prelazna, jer su neke odredbe neophodne kako bi se reforma u potpunosti i kvalitetno primenila - napominje rektorka.

Izvor: Blic

roblemi sa niskom prolaznošću na fakultetima znak za uzbunu
Na ispitima se masovno pada
Autor: V. Nedeljković | 19.09.2007 - 08:46

Test iz patološke fiziologije u septembarskom ispitnom roku položilo je samo sedam studenata, a rešavalo ga je 155 akademaca. Prolaznost na ispitu je katastrofalna (manja od pet odsto) jer su pitanja na testu bila nejasna i teška - kažu studenti treće godine Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Studenti kažu da ih pojedini profesori masovno obaraju, muče i omalovažavaju na ispitu, samo se o tome ćuti.

- Ispit iz patofiziologije spremao sam mesec i po dana. Tek u maju ove godine saznali smo da će nam trebati za uslov. Udžbenik za ovaj predmet ima 1.000 strana, zamornu sadržinu i nije menjan godinama... Predavanja iz istog predmeta su nezanimljiva. Jedan od predavača dođe i pročita unapred pripremljeni tekst. Nema komunikacije sa studentima. Ispada da kako su nas učili, tako smo i spremili ispit - pričaju studenti.
Oni su zbog toga uložili žalbu Katedri za patofiziologiju.
- Žalba je odbijena sa obrazloženjem „da je 20 od 30 pitanja, koliko ih je bilo na testu, zahtevalo elementarno znanje“. Ali nije tako. Imamo još jednu šansu u oktobru, a svi koji ne uspeju da polože ovaj ispit, gube godinu - kažu studenti medicine.
Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je upoznat sa ovim slučajem, ali da u studentskoj priči postoji mnogo netačnosti.
- Zadržaću se na onome što je navedeno u odgovoru na njihovu žalbu. Oni nisu pokazali elementarno znanje. Ovakvi problemi se najčešće javljaju kod studenata koji dugo studiraju. Veliki broj akademaca položio je ovaj ispit bez ikakvih problema. Imamo uvid kakva je prolaznost kod svih naših profesora i ja, bar za svog mandata, nisam potpisao nijednu suspenziju. Ukoliko bismo uočili da kod nekog profesora postoji odstupanje od uobičajenih kriterijuma, on bi bio upozoren. Ukoliko se to ne bi zaustavilo, bile bi preduzete i odgovarajuće disciplinske mere - kaže za „Blic“ dekan Đuričić.
Međutim, i studenti završne godine Filološkog fakulteta imaju pritužbe.
- Studenti na ispitu iz savremenog engleskog jezika padaju po deset, petnaest puta. Većini je to poslednji ispit. Deca više ne znaju šta da rade, šta da uče... Ispit im drže tri profesara. Iz Srbije, Engleske i Amerike. Pitam javno da li je normalno da deca toliko puta padaju - pita majka devojčice koja još nije uspela da položi ovaj ispit.
I Neda Bokan, prodekan za nastavu Univerziteta u Beogradu, slaže se da pojedini profesori imaju jako lošu prolaznost na ispitima, ali da za to kod nas nisu predviđene adekvatne kazne.
- Radno mesto profesora svuda u svetu zavisi od njegovih rezultata. Kod nas još uvek nije tako, ali nadam se da će uskoro biti - kaže profesorka Bokan.
Jedan od načina da se obezbedi transparentnost u radu nastavnika, kaže profesorka Bokan, jesu i ankete koje popunjavaju studenti u kojima ocenjuju rad svojih profesora.
- Dogovor je da se u početku sa rezultatima anketa upoznaju samo nastavnici, a da se u sledećoj etapi ovi rezultati iznesu javno - kaže profesorka Bokan.
Studenti kažu da su za lošu prolaznost najviše krivi profesori koji nisu shvatili suštinu rada po Bolonji.
- Ne postoji profesor koji je u Srbiji izbačen sa posla zbog loše prolaznosti na ispitu. Dekani ponekad govore kako će oni biti suspendovani, ali sistem je tako postavljen da profesori nikada ne odgovaraju za loše rezultate svog rada. Prema našim podacima sa terena, sadašnja prolaznost na Beogradskom univerzitetu je ispod 15 odsto. Ništa bolji rezultati nisu ni na većini drugih univerziteta u Srbiji. Problem je što nadležni kamufliraju lošu prolaznost. Oni prolaznost računaju prema broju studenata koji izađu na ispit, umesto prema ukupnom broju akademaca koji su upisali godinu i koji treba da polože ispite. Bolonja podrazumeva daleko veću angažovanost nastavničkog kadra, a njima to ne odgovara - kaže za „Blic“ Nemanja Stamenčić, koordinator za nastavu i nauku Studentske unije Srbije.
Dalje, kaže Stamenčić, prolaznost je loša jer nije smanjen obim gradiva, sa nama se ne radi tokom cele godine, profesori nas ne motivišu da svoje obaveze završimo u toku semestra i onda je najlakše oboriti nas na ispitu.
- Većina profesora akcenat stavlja samo na završni ispit. Sve su to razlozi loše prolaznosti. Ali i razlog zbog kojeg se menja zakon da bi se izvukli profesori koji ne rade kako treba. Ako se to ne promeni, i sledeće godine će morati da spuštaju kriterijume - kaže Stamenčić.
Analiza prolaznosti na ispitima u januarskom ispitnom roku pokazala je da je samo 16 odsto studenata Univerziteta u Beogradu ispunilo sve svoje obaveze. Junska analiza pokazuje da je situacija nešto bolja, ali da je daleko od evropskih standarda koji predviđaju da bude veća od 80 odsto. Iako su u Rektorat već stigli junski rezultati sa 12 fakulteta, Neda Bokan kaže da oni ne odražavaju realno stanje, zbog činjenice da većina naših studenata ispite polaže u poslednji čas.
- Ne možemo očekivati da se neke stvari promene preko noći. Ni druge zemlje u našem okruženju, koje su sa reformom počele nekoliko godina pre nas nisu u boljoj situaciji. Tu prvenstveno mislim na Hrvatsku, gde još nije primenjen princip „godina za godinu“. Svi moramo da se menjamo. I profesori i studenti treba da zaborave na stare navike i počnu ozbiljno da rade - kaže profesorka Bokan.

Zbog loše prolaznosti sniženi kriterijumi
Zbog loše prolaznosti na ispitima u protekloj školskoj godini univerziteti su snizili kriterijume za upis u narednu godinu. Umesto predviđenih 60 (ESPB) bodova, za uslov je potrebno minimalno 40, odnosno 37 poena. Ova odluka, međutim, nije obavezujuća jer se uspeh studenata razlikuje od fakulteta do fakulteta, pa će pojedine ustanove na kojima je prolaznost velika zadržati gornji prag od 60 ESPB bodova (Arhitektonski fakultet u Beogradu). Nastavno-naučno veće svakog fakulteta u toku ovog meseca samostalno će odlučivati o broju bodova neophodnih za upis naredne godine, koji ne sme biti manji od 37.

Najbolji rezultati na arhitekturi i farmaciji
Najbolju prolaznost za sada imaju studenti Arhitektonskog i Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, oko 80 odsto. Oni, ali i njihovi profesori, vredno su radili tokom cele godine. Prolaznost na ostalim fakultetima je od 20 do 25 odsto. Naši studenti, nažalost, imaju ružnu naviku da ispite ostavljaju za septembarski i oktobarski rok, pa ćemo konačne rezultate imati tek početkom novembra - kaže za „Blic“ prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Izvor: Blic

ma pitam se dokle će više da zezaju studente i kada ce vec jednom i profesori da odgovaraju za svoje postupke
studenti nisu zapalili žito

Stigli studentski krediti  , i to 2 rate!


ps. Ups, greska 

Ace, ako imas neki info:

http://forum.burek.com/index.php/topic,265831.0.html


Hvaaaalaaa!

Bolonjska deklaracija zaobilazi nastavnike
Studentska jedinica za loš rad profesora
Autor: V. Nedeljković | 12.10.2007 - 10:36

Ankete u kojima studenti ocenjuju rad svojih profesora poboljšaće kvalitet nastave na svim fakultetima u Srbiji, pokazuju istraživanja koja su nekoliko puta sprovedena među studentskom populacijom. Ali, kako kažu akademci, da bi sve to imalo smisla rezultati anketa moraju biti javni, a profesori koji redovno dobijaju loše ocene treba da budu kažnjeni.

Studenti Beogradskog univerziteta od prošle školske godine imaju mogućnost da na kraju svakog semestra ocenjuju rad profesora. Usvojen je i pravilnik o studentskom vrednovanju pedagoškog rada nastavnika koji predviđa da svaki fakultet ima obavezu da sprovede anonimnu anketu u kojoj će studenti davati ocene od jedan do pet svojim profesorima. Rezultati se dostavljaju Univerzitetu.
Ankete koje su do sada rađene, prema saznanjima Studentske unije Srbije, pokazuju da se studenti svih fakulteta žale na isto - nerealno ocenjivanje, nezanimljiva predavanja i obimno gradivo. Ali, ankete pokazuju i da mnogi profesori od studenata nisu dobili prolaznu ocenu, već „čistu jedinicu“.

Nema prave primene
- Studenti se najviše žale da se Bolonjska deklaracija ne primenjuje na pravi način, jer profesori nisu spremni da promene svoj zastareli pristup nastavi - kažu u Studentskoj uniji Srbije.
Akademci se raduju što će konačno moći da ocenjuju profesorski rad, dok većina profesora kaže „da će oni ankete iskoristiti da negativno okarakterišu nastavnike koji zahtevaju red, rad i disciplinu, pa ove rezultate treba uzimati sa rezervom“.
- Naši profesori nisu naviknuti da se njihov rad vrednuje. Neće ni da sami objektivno sagledaju svoj rad i eventualne greške. Sujetni su, bahati... Naviknuti da nikome ne polažu račune za ono što rade. U Americi, ako je profesor loš, studenti neće birati predmet koji on predaje. Ako nema dovoljno prijavljenih studenata, predmet se briše, a ako se profesoru predmet stalno briše, njegov posao je doveden u pitanje. Ne znam da je kod nas neki nastavnik dobio otkaz zato što su mu predavanja dosadna, a prolaznost nikakva - priča za „Blic“ Nataša N., koja je nekoliko godina provela na studijskom usavršavanju u Americi.
Slično razmišljaju i studenti sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

Spore promene
- Ankete za nas nemaju nikakav značaj dok ne budemo videli da se profesori koji ne rade dobro kažnjavaju. Svi znaju da nije dobar onaj profesor kod kojeg od 100 studenata na ispitnom roku prođe samo pet. Ali niko ništa ne preduzima - kažu studenti i dodaju da se uprava potrudila da rezultati ankete koja je rađena na njihovom fakultetu za njih ostanu tajna.
Da se neke stvari ipak menjaju nabolje pokazuje praksa na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu gde studenti poslednjih pet godina imaju mogućnost da putem tri ankete godišnje vrednuju rad svojih profesora, studentskih službi, biblioteke, računarskog centra...

Pozitivan uticaj
- Ankete su uticale na to da prosečna ocena rada na nivou fakulteta bude bolja. Profesori koji su na početku imali loše ocene potrudili su se da poprave kvalitet svog rada. Pri izboru nastavnika u zvanje sada se uzima u obzir i mišljenje studenata, odnosno rezultati anketa. Mlađi saradnici koji dobiju loše ocene ne mogu da napreduju. Starije nastavnike koji su negativno ocenjeni, takođe upozorimo na ono što moraju da promene u svom radu. Ako bi neko konstantno imao loše ocene, naravno da bi bio isključen iz nastave. Profesore koji imaju dobre ocene nagrađujemo tako što ih pošaljem o trošku fakulteta na međunarodne seminare - kaže za „Blic“ prof. dr Milan Martić, prodekan za organizaciju i finansije na FON-u.
Najvažnije je, kaže profesor Martić, što se rezultati anketa javno prezentuju naučno-nastavničkom veću i studentskom parlamentu.

Studenti: Godinama se ništa ne menja
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu studenti već tradicionalno ocenjuju rad svojih profesora, ali...
- Rezultati su, čini nam se, iz godine u godinu isti. Najbolji i najgori profesori su oni koji su to bili i ranije. To znači da uprava fakulteta nije dovoljno radila na rešavanju ovog problema - kažnjavanju najgorih i nagrađivanju najboljih - kažu studenti elektrotehnike.

Izvor: Blic

Stvarno nema smisla zvati monstruma koji su napravili "Bolonjom" jer to nije ni B od toga!
Pametni profesori se dosetili da je skupo prezvakavati gradivo iz prastarih knjiga i stampati nove vec malo iscepkali pa spojili i predavanja stavili pod obavezno uveli da se vezba jedan predmet ne mogu se prenositi ispiti u drugu godinu i to je kao to!

Svi se prave ludi jedino studenti na vrlo tezak nacin saznaju da je gore nego pre!
Ja se secam kako su svi govorili "bice ti opusteno kad dodjes do faksa svoj si covek lagano pripremas ispite" E pa nije tako!
Predavanja su dosadna svake vezbe su kao kontrolni iz gimnazije + kad dodje kolokvijum pa bude veselo!

Ono sto su prevideli to je pitanje "Da li smo mi zreli da primimo bolonjsku konvenciju"
Ispostavilo se da nismo i sta je rezultat? Studenti ispastaju a profesori zgrcu pare od skolarina master studija i prijava za ispit! A negde sam procitao da "bolonja" olaksava studije zamisli molim te ne primetih nesto! 

Nista se nije promenilo, nazalost, sve je gore. Procitala sam u novinama da smo na nekoj evropskoj konferenciji o Bolonji dobili kao drzava vrlo visoku ocenu za izvestaj o sprovedenim reformama, koji je potpisala predstavnica Ministartva prosvete koja je pod istragom za aferu "index" u Kragujevcu, katastrofa 

Pre nekoliko dana sam slučajno slušala jednu profesorku sa filološkog u Beogradu i njenog mlađeg kolegu iz Podgorice. Ona je mrtvo-ladno ispričala kako studentima koji su pali godinu iako su obavezni da ponovo prate predavanja i vežbe ona ne dozvoljava da dolaze i prave gužvu. I ja i njen kolega smo bili zblanuti na to. A posle će uzeti pare od tih studenata koje ne sprema kako treba.