Telekom, zelezara, EPS i jos ponesto, su naravno strateski potezi pri prodaji.

Prodaja nije bazno ekonomska vec cisto politicka. Zato je ovolika frka.

Kip voching.

Јован Б. Душанић: Продаја "Телекома" довешће до смањења броја запослених, повећања цена услуга и смањења улагања

недеља, 05. април 2015.
ДО краја маја саветник за приватизацију "Телекома Србија", француска инвестициона банка "Лазард", требало би да процени вредност српског оператера и предложи Влади најбољи начин продаје. На приватизацију ове компаније, од које држава као већински власник убира значајан део профита, Србија се обавезала споразумом са ММФ-ом.



И док се очекује да званична процена вредности "Телекома" не буде испод две и по милијарде евра, колико је процењено на претходном, пропалом тендеру, синдикати компаније истичу да је вредност ове куће 10 милијарди евра. Званичници не желе да се јавно оглашавају док саветник не уради свој део посла, а стручна јавност истовремено оспорава чак и уставност и законитост ове приватизације.

- Влада се најновијим аранжманом са ММФ обавезала да иде на продају "Телекома", природног националног ресурса који обезбеђује високе приходе и значајан профит - истиче економиста Јован Б. Душанић, професор Универзитета у Београду.



- Држава је највећи акционар и има стратешку контролу доминантних телекомуникационих компанија у многим европским модерним земљама са тржишном економијом: Немачкој, Француској, Норвешкој, Шведској, Финској, Швајцарској... али и у Русији, Јапану, Кини. Уосталом, Теленор, који је норвешка државна компанија, купио је наш "Мобтел".

Душанић истиче да искуства других привреда у транзицији, које су продале националне телекомуникационе компаније, показују да су нови власници као прве мере предузели смањење броја запослених, повећање цена телекомуникационих услуга и смањење улагања.



- То показују примери и наших суседа, Хрватске, Македоније, Црне Горе и Мађарске, који су продали телекомуникације "Дојче телекому" - истиче Душанић. - Вероватно ће купљена фирма, улазећи у састав нове велике компаније, постати ефикаснија, али као карика у транснационалној компанији која и убире користи од те повећане ефикасности. Профит остварен у нашој земљи лако се пребацује у иностранство, и тако се значајно избегава плаћање пореза у буџет Србије.

ЗАРАДА


ПОДАЦИ РАТЕЛ-а показују да је приход од телекомуникационог тржишта у Србији око 190 милијарди динара. Приходи највећих мрежних оператора: "Телекома", СББ-а, "Теленора" и ВИП-а, у 2013. години су били 166 милијарди динара - истиче се у анализи (АИНС).

(Вечерње новости)

Ovih dana predlog privatizacionog savetnika za Telekom

Privatizacioni savetnik za Telekom Srbiju, francuski Lazard, ovih dana će Vladi Srbije predložiti model prodaje Telekoma, izavio je danas agenciji Beta predsednik sindikata Telekoma Miroslav Joksimović.

On je naveo da očekuje da Lazard ponudi nekoliko opcija privatizacije Telekoma, sa procenama efekata svake od tih opcija, a da Vlada izabere najpovoljniju.

"Sudeći po dosadašnjim izjavama predstavnika vlasti, verovatno će biti izabrana opcija koja donosi najviše novca u budžet. Radnici Telekoma smatraju da bi za njih, ali i za državu, bilo najbolje da Vlada zadrži kontrolni paket u kompaniji, odnosno pravo veta na strateške odluke", rekao je Joksimović.

Telekom Srbija je krajem marta prihvatio ponudu francuske konsultantske firme Lazard Freres SAS, jedinog ponuđača za privatizacionog savetnika u procesu prodaje kompanije. Tada je saopšteno da u naredna dva meseca treba da se utvrdi predlog modela privatizacije.

Telekom ima šest zavisnih društava zapošljava, među kojima Telekom Srpske, u kome ima 65 odsto vlaničkog udela i Mtel u Crnoj Gori sa 83 odsto udela, a u 2014. ta kompanija je kupila većinsko vlasništvo u Dunav banci. U celom sistemu je zaposleno 13.000 radnika, a u matičnom preduzeću oko 8.600.

Pre četiri godine procena je bila da Telekom vredi 2,2 milijarde evra, a tadašnja vlada je za paket od 51 odsto te kompanije tražila najmanje 1,4 milijarde evra. Jedini tadašnji ponuđač, Telekom Austrija koji u Srbiji ima mobilnog operatera Vip mobajl, bio je spreman da plati najviše 1,1 milijardu evra. Najveći akcionar Telekoma je država Srbije sa 58,11 odsto akcija, 20 odsto akcija je vlasništvo kompanije, dok 14,95 odsto poseduju građani, a 6,94 zaposleni i bivši zaposleni Telekoma.

Izvor http://beta.rs/ekonomija/ekonomija-srbija/5095-ovih-dana-predlog-privatizacionog-savetnika-za-telekom

Јасмина Вујић: Фронт против продаје Телекома

ДСС и Двери против продаје Телекома

БЕОГРАД –Демократска странка Србије и Покрет Двери протестовали су данас због продаје Телекома и позвали председника Србије Томислава Николића да искористи председнички ауторитет и заустави продају тог, како су истакли, најпрофитабилнијег српског предузећа.
Члан Председништва ДСС Драган Маршићанин на конференцији за новинаре испред зграде Телекома рекао је да ДСС „поново подиже глас“ против одлуке српске владе да се Телеком приватизује и прода будућем страном власнику.

Он је позвао председника Србије Томислава Николића да искористи председнички ауторитет и заустави продају Телекома.

„Ако већ није спреман да поднесе кривичну пријаву против председника актуелне српске владе, како је то учинио 2011. подносећи кривичну пријаву против тадашњег председника Владе Мирка Цветковића из истог разлога – због продаје Телекома“, рекао је Маршићанин.

Према његовим речима, продаја Телекома би била незаконита, јер, како је рекао, инфраструктура те компаније је у јавној употреби, па се не може приватизовати, а такође је навео да продаја Телекома на најнепосреднији начин угрожава безбедност Републике Србије.

„Предајом целокупне телекомуникационе мреже у руке странаца спречава се заштита телекомуникационих садржаја домаћих корисника“, рекао је Маршићанин.

Велика отпуштања, заустављање развоја телекомуникација

Он је указао да је продаја штетна и у економском и социјалном погледу.

„Искуство говори да је увек приликом продаје телекомуникационих оператера долазило до великих отпуштања, а када је регион у питању, то је било око 50 одсто запослених. Таква судбина чека, у случају продаје, и запослене у „Телекому“, у којем је од 9.000 запослених око 3.000 инжењера. Преоријентација новог страног власника на своје подизвођаче и добављаче оставиће садашње домаће, „Телекомове“, без посла, па ће то довести до губитка посла великог броја инжењера и техничара који данас у тим српским фирмама раде“, истакао је Маршићанин.

Он је указао на искуство суседне Хрватске, која се неколико година после продаје Телекома Хрватске Дојче телекому суочила са заустављањем развоја телекомуникационе инфраструктуре.

„Приватни оператери који се руководе искључиво профитом немају економски интерес да шире инфраструктуру и доступност својих услуга на слабо насељена, удаљена и сиромашна подручја Србије. Држава Србија и грађани Србије тај интерес имају и зато је, поред осталог, интерес Србије да „Телеком“ остане у већинском државном власништву и да држава Србија има управљачка права“, закључио је Маршићанин.

Увођење Србије у „дужничко ропство латино-америчког типа“

Члан Старешинства Двери Данило Тврдишић назвао је продају Телекома катастрофалном економском и политичком одлуком, рекавши да је потпуно ван економске логике продавати најпрофитабилније српско предузеће, које на годишњем нивоу, како је навео, остварује профит од 125 милиона евра.

И то је, како је навео, „жаргонски речено, продавање коке која носи златна јаја“.

„Нама Александар Вучић предлаже да продамо сопствену кућу, да бисмо онда ту исту кућу под знатно скупљим ценама изнајмљивали од странаца“, рекао је Тврдишић.

Он је нагласио да Двери и ДСС упозоравају власт да ће, уколико се настави процес продаје Телекома, организовати велики свенародни протест због продаје тог предузећа, као и због продаје ЕПС, пољопривредног земљишта, извора пијаће воде странцима, односно, како је рекао, против политике увођења Србије у „класично дужничко ропство латино-америчког типа“.

Извор: rtv.rs

.....................................

Kako se sa kapitalistickom bagrom treba razracunavati?

Moralesov šamar neoliberalnom kapitalizmu – Nacionalizirani bolivijski "Entel" nudi internet brži i jeftiniji za 80 posto
Jedno od temeljnih načela neoliberalnog kapitalizma, ili kapitalizma općenito, jest da država ne može biti dobar poduzetnik.

Međutim, bolivijski predsjednik Evo Morales, rođen u rudarskom gradu u Oruru i kasnije poljoprivrednik s tropskih ravnica istočne Bolivije, nije slušao predavanja ekonomskih gura s američkih sveučilišta, ali je dokazao da su privatizacija i neoliberalni kapitalizam smrt za gospodarstvo.

Njegova poznata izreka glasi: "Najveći neprijatelj čovječanstva je kapitalizam.On uzrokuje pobune poput ove naše, pobune protiv sustava, protiv neoliberalnog modela koji predstavlja divlji kapitalizam. Ako cijeli svijet ne spozna ovu realnost, nacionalne države neće biti u stanju osigurati minimalne uvjete za zdravlje, obrazovanje i prehranu, a tada su svaki dan osnovna ljudska prava prekršena."

No, njegove riječi nisu bile samo puka retorika. Evo Morales u Boliviji dolazi na vlast 2005. i za tri godine pokreće proces reprivatizacije.

Dana 1. svibnja 2008. godine, kao dio svoje politike vraćanja privatiziranih tvrtki u vlasništvo bolivijskog naroda i države, vlada nacionalizira "Entel", telekomunikacijsku tvrtku koju je bolivijska kompradorska i politička elita 1996. prodala talijanskom Euro Telecomu.

Prije tri dana je bolivijska državna agencija ABI objavila rezultate poslovanja u proteklih šest godina.

Javno poduzeće "Empresa Nacional de Telecomunicaciones" (Entel) je u posljednjih šest godina povećala svoju međunarodnu internetsku propusnost za 875,9%, a od 1,620 megabita u sekundi iz 2008. godine, 2014. je imala 15,810 megabita u sekundi.

"Entel" je objavio ove podatke povodom Dana interneta koji se diljem svijeta svake godine obilježava 17. svibnja.

Povećanje međunarodne internetske propusnosti omogućuje navigaciju na mnogo većim brzinama i nudi pristup većem broju korisnika istovremeno, istaknuo je "Entel".

Prema izvješćima "Entela",  2008. godine je međunarodna internetska širina pojasa bila 1,620 megabita u sekundi, a odmah nakon reprivatizacije, tijekom 2009. godine, porasla je na 2,240 Mbps.

2010. godine je bolivijski "Entel" imao brzinu od  3,410 Mbps, a između 2011. i 2012. godine je iznosio 6,355 Mbps. Tijekom 2013. godine bolivijski "Entel" nudi usluge po 9,840 Mbps, a na kraju je u 2014. dosegao brzinu od 15,810 megabita u sekundi.

Osim toga, u travnju 2014. godine je Entel, kako bi internet bio pristupačniji širim slojevima stanovništva, snizio cijene internetskih usluga do 80%. Time se istovremeno htjela ostvariti demokratizacija telekomunikacija u zemlji.

Za ovu godinu je Entel najavio ulaganja za više od 350 milijuna dolara kako bi poboljšao svoju prisutnosti u zemlji i poboljšao usluge mobilne telefonije, satelitske televizije i interneta, prenosi Alba Informazione.

"Telekom" procenjen, cena tajna

Vlada spremna da proda nacionalnog telekomunikacionog operatera, ali ne budzašto. Vučić: Donećemo najbolju odluku za Srbiju, prihvatiće se samo dobra ponuda

"TELEKOM Srbija" najverovatnije će ići u proces privatizacije tako što će vlada dati neobavezujuću ponudu da bi ispitala najpre zainteresovanost kupaca, a tek posle toga će odlučiti po kom modelu će ga prodati, saznaju "Novosti". To znači da neće biti zvanične cene za srpskog operatora nego će se tek posle ispitivanja zainteresovanosti, govoriti o ceni koju je potencijalni kupac spreman da plati.

O procenjenoj vrednosti "Telekoma Srbija" , što je u opisu zadataka francuske konsultantske kuće "Lazard", inače privatizacionog savetnika u ovom slučaju, niko ne želi javno da govori. Premijer Srbije Aleksandar Vučić naglasio je da Srbija neće da prodaje "Telekom Srbija" ako ne dobije odgovarajuću cenu i garanciju da će nakon prodaje ta kompanija da funkcioniše bolje.

- Ako ne možemo da dobijemo cenu, kvalitet i garancije da će ta kompanija da funkcioniše bolje, mi to nećemo ni da radimo. Uvek je odluka na nama - rekao je Vučić.

Premijer je poručio da će Vlada Srbije da donese najbolju odluku za Srbiju i da odluka o prodaji "Telekoma Srbija" isključivo zavisi od Vlade, od toga da li može da dobije dobru ponudu i u zavisnosti od preporuka privatizacionog savetnika "Lazarda".

Vučić je rekao da su predstavnici "Telekoma Srbija" u Londonu razgovarali sa potencijalnim investitorima.

Prema rečima Ivice Cvetanovića, predsednika Konfederacije slobodnih sindikata Srbije, postoji sumnja da je procena vrednosti privatizacionog savetnika niža od prethodne, kada je vrednost "Telekoma" procenjena na 1,4 milijarde dinara za 51 odsto akcija. Tome ide u prilog i činjenica da smo se na privatizaciju "Telekoma" obavezali kroz sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom.

- Posle prethodnog neuspešnog pokušaja prodaje, obećano je da ne sme da se ide ispod tadašnje cene - tvrdi Cvetanović. - Konfederacija i svi sindikati se oštro protive prodaji s obzirom na to da je godišnji neto profit ovog preduzeća 15 milijardi dinara. Uputićemo otvoreno pismo premijeru Vučiću i tražiti da se odbije predlog privatizacionog savetnika.

Privatizacioni savetnik "Lazard" predložio je sva tri modela privatizacije, odnosno da se proda sve što je u državnom vlasništvu, manjinsku privatizaciju uz učešće investicionih fondova i prodaju kontrolnog paketa akcija.

KANDIDATI DO sada su se kao najozbiljniji kandidati za ulazak na srpsko tržište telekomunikacija pokazali nemački "Dojče telekom", već prisutan u regionu, kao i "Telekom Austrije". Postoji i opcija prodaje akcija velikim svetskim investicionim fondovima, o čijoj zainteresovanosti za kupovinu "Telekoma" je već razgovarano sa ovdašnjim predstavnicima kompanije.

Preuzeto sa ...

Vlada odlučila - prodaje Telekom Srbije

Vlada Srbije odlučila je na današnjoj sednici da pokrene proces privatizacije Telekoma Srbije, saopšteno je posle sednice.

Vlada je, kako se navodi, obavezala Ministarstvo privrede i Agenciju za privatizaciju da realizuju zaključak o pokretanju inicijative za prodaju srpske telekomunikacione kompanije.

Privatizacioni savetnik za Telekom Srbiju je francuski Lazard, ali mogući modeli prodaje i cena nisu saopšteni.

Mediji su pisali da će Telekom Srbija najverovatnije ići u proces privatizacije tako što će vlada dati neobavezujuću ponudu da bi ispitala najpre zainteresovanost kupaca, a tek posle toga će odlučiti po kom modelu će ga prodati.

Telekom Srbija je krajem marta prihvatio ponudu francuske konsultantske firme Lazard Freres SAS, jedinog ponuđača za privatizacionog savetnika u procesu prodaje kompanije. Tada je saopšteno da u naredna dva meseca treba da se utvrdi predlog modela privatizacije.

Telekom ima šest zavisnih društava zapošljava, među kojima Telekom Srpske, u kome ima 65 odsto vlaničkog udela i Mtel u Crnoj Gori sa 83 odsto udela, a u 2014. ta kompanija je kupila većinsko vlasništvo u Dunav banci. U celom sistemu je zaposleno 13.000 radnika, a u matičnom preduzeću oko 8.600.

Pre četiri godine procena je bila da Telekom vredi 2,2 milijarde evra, a tadašnja vlada je za paket od 51 odsto te kompanije tražila najmanje 1,4 milijarde evra. Jedini tadašnji ponuđač, Telekom Austrija koji u Srbiji ima mobilnog operatera Vip mobajl, bio je spreman da plati najviše 1,1 milijardu evra.

Najveći akcionar Telekoma je država Srbije sa 58,11 odsto akcija, 20 odsto akcija je vlasništvo kompanije, dok 14,95 odsto poseduju građani, a 6,94 zaposleni i bivši zaposleni Telekoma.

Izvor http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2015&mm=06&dd=25&nav_id=1008420

Проф. др Јасмина Вујић

Апел стручњака: не продавати „Телеком”

Земља која је изнедрила Пупина и Теслу не сме да дигне руке од области информационо–комуникационих технологија.



Иницијативни одбор „Телеком је наш” доставио је ове недеље Влади Републике Србије и министарствима отворено писмо против продаје „Телекома Србија” које је потписало 210 врхунских међународно признатих стручњака у релевантним областима из Србије и 11 земаља у свету, укључујући САД, Канаду, Аустралију, Јужноафричку Републику, Уједињене Арапске Емирате и неколико европских држава. Међу потписницима је 129 доктора наука, укључујући 24 академика и 60 професора универзитета, 23 магистра наука и мастера, 57 инжењера, економиста, правника, адвоката и новинара. Готово половина потписника је из наше научностручне дијаспоре. Међу потписницима су и неколико бивших министара и помоћника министара из Србије и Републике Српске, декани електротехничких факултета у Београду и Бањaлуци, председник Академије инжењерских наука Србије, као и потпредседник Академије наука и умјетности Републике Српске, некадашње судије Савезног уставног суда...

Као и 2010. године, кад је слично отворено писмо предато тадашњој министарки за телекомуникације Јасни Матић, желимо поново да изразимо своју забринутост због одлуке владе да прода „Телеком Србија” која, према нашим информацијама, поново није била пропраћена неопходном анализом и адекватним образложењем. Није јасно по ком основу наша власт, после свега што се догодило од 2001. године, још верује да ће даља брутална приватизације и „либерализација тржишта” донети бољитак Србији, кад наша претходна искуства и искуства других земаља показују супротно. Продаја или приватизација „Телекома Србија”, или неког његовог дела, и генерално инфраструктуре коју је градила држава, направиће народу Србије непроцењиву и ненадокнадиву штету. Према подацима из априлског истраживања јавног мњења, слично мисли и више од 65 одсто грађана Србије.

Према информацијама објављеним недавно, словеначка влада је одлучила 16. јуна да не прода свој „Телеком” када се сазнало да је требало да буде продат по дупло нижој цени од (сакривене) праве вредности од 1,671 милијарду евра и да је јeдини купац британски фонд „Синвен” у ствари пуки посредник за „Дојче телеком”. Изгледа да се сличан сценарио одвија у Србији, где још нисмо чули висину процене коју је компанија „Лазард” урадила, а министар Вујовић помиње број од 1,5 милијарди евра за продају 100 одсто „Телекома”, што је скоро истоветно са 1,4 милијарде евра које су тражене за 51 проценат „Телекома” 2010. године!

Док се земље у транзицији присиљавају да продају своје ИТ компаније, велике и богате државе су генерално задржале проценте својих оператора (Норвешка, Немачка, Британија, Француска, Шведска...) који укључују и велики број откупљених оператора мањих, сиромашних земаља, те још могу да контролишу своју телекомуникациону инфраструктуру и приходе које доносе.

Као стручњаци упознати са ситуацијом у области телекомуникација не само у Србији него и у свету, нарочито смо забринути за будућност информационо-комуникационе индустрије и истраживачког развоја, као и образовања будућих генерација у овој области. Будућност електротехничких и електронских факултета у Србији и Републици Српској била би доведена у питање продајом „Телеком Србија”. Ови факултети су признати и познати у свету, укључујући и САД, одакле долази и највећи број потписника отвореног писма.

У случају продаје страној компанији, заштита тајности телекомуникационог саобраћаја и национална безбедност биће препуштени странцима, с могућностима комплетног надзора и праћења веза војске и полиције, државне управе, предузећа и грађана. Врло је могуће да и медијски садржаји промовисани од иностраних власника буду супротстављени интересима државе Србије и њених грађана.

Због свега наведеног у отвореном писму апелујемо на Владу Републике Србије да одговорно преиспита своју намеру да прода „Телеком Србија”, анализирајући искуства других земаља и све могуће последице по привреду, економију, образовање и развој земље. Предлажемо да се одмах обустави процес продаје и пређе на реорганизацију „Телеком Србија”, уколико постоје проблеми у његовој ефикасној организацији.

Потписници отвореног писма стоје на располагању да помогну стручним саветима и својим међународним искуством. У групи су професори са најбољих универзитета у свету, стручњаци који раде у истраживачким лабораторијама или телекомуникационим компанијама у Силицијумској долини, од којих су многи власници патената у области телекомуникација и развојних софтверских програма, аутори уџбеника и књига, као и власници компанија. Много наших младих стручњака радо би се вратило у земљу и помогло домаћем развоју ове изузетно профитабилне области.

Шта би рекли Пупин и Тесла на тврдње да Срби не могу да савладају нове технологије, да не могу ефикасно да управљају јавним добром и да им зато треба одузети „Телеком”?!

У име Иницијативног одбора „Телеком је наш”

Проф. др Јасмина Вујић
објављено: 27.06.2015.

http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Apel-strucnjaka-ne-prodavati-Telekom.sr.html