Prodaja Telekoma - Beskrajna prica... :: Drustvena hronika ~ Obrazovanje ~ Zaposlenje ~ Finansije

A evo kako neke druge drzave razmisljaju na temu strateski bitnih oblasti ekonomije, nac. resursa, sto ukljucuje i telekomonukacije (moglo bi i na topic o eps-u i njegovoj potencijalnoj prodaji ali neka tekst bude ovde)

Погледи са стране

Ана Оташевић

Француски економски патриотизам

Француска је променила правац и окренула се политици у којој је држава активна у регулисању тржишта

Мондијализација је економски рат свих против свакога, имао је обичај да каже Ибер Ведрин, бивши француски министар спољних послова.

Један од инструмената у том рату је слободно тржиште. Криза која је утицала да се већина европских земаља нађе у рецесији показала је како овај концепт, који подразумева да се тржиште само регулише, може да одведе у суноврат.

Француски одговор је – економски патриотизам. Да би се разумео овај концепт упутно је прочитати књижицу ,,Made in France” француског министра економије, привредног опоравка и дигиталног развоја, Арно Монтбура, са којим је српски премијер Александар Вучић разговарао прошле недеље у Паризу о заједничким пројектима.

„’Made in France’је дух економског патриотизма”, пише француски министар. Кога наводи као пример? Обаму, који је у својој кампањи 2012. поручио Американцима у опустошеним индустријским зонама унутар земље: „Вратимо наше послове кући”.

Откуд потреба Француске да се окрене сопственим снагама када је, уз Немачку, један од идејних твораца ЕУкоја се заснива на заједничком тржишту? Разлог је у неслагању са идеолошким усмерењем уније у вођењу економске политике.

„Наивни у светском селу, чланови Европске уније, следећи ступидну идеологију слободне размене, пустили су комисију да нас разоружа у економском рату коме се не помиње име”, пише Монтбур.

Европску економску политику сматра једном од „најрестриктивнијих и најмање наклоњених привредном расту” усвету.

Овај заокрет наступио је доласком социјалиста Франсоа Оланда на власт, коју су преузели од деснице Николе Саркозија. Бивши председник је платио цену шуровања с представницима великог капитала, на које су Французи гледали с горчином. Сматрали суда нису криви за економску кризу до које је довео глобализовани финансијски сектор који се отео контроли, и ускратили му поверење.

Француска је тако променила правац економске политике која представницима великог капитала даје одрешене руке и окренула се политици у којој је држава присутна и активна у регулисању тржишта.

„Како можемо и даље да верујемо да је конкуренција једини природни регулатор тржишта?”, пита Монтбур који критикује „интелектуални конформизам” стручњака који су каријере градили у међународним финансијским институцијама следећи „ступидну догму” неолиберализма.

За Монтбура је идеолошка мисија ЕУ, за коју је свака интервенција државе у регулисању тржишта лоша, супротна мисији коју му је поверио француски председник.„За то време Кинези, Корејци, Јапанци, Американци, Бразилци, Руси имају владе које субвенционирају, убацују милијарде у своју индустрију, што им омогућава да се реструктурирају и задрже позиције”, објашњава француски министар, који себе види у улози генерала.

„Ви сте борци за ’Made in France’. Преузмите ризике како бисте спасли максимум наших индустријских средстава, понашајте се као да сте у рату, зато што је реч о економском рату. Ако преузмете ризик, макар и неопрезно, штитићу вас, ако не преузмете ризик и гледате да будете на сигурном, отпустићу вас”, упозорио је своје сараднике.

Циљ је да се спасу предузећа пред банкротом и радна места и да се не дозволи да страни капитал преузме контролу.

У том духу је и декрет који је у мају донео француски премијер Мануел Валс, по коме све стране инвестиције које задиру у стратешки важне области индустрије мора да одобри држава.Да ли су Французи једини који се брину о стратешким интересима земље када је реч о томе да своја предузећа дају у руке страном капиталу?

Ситуација у другим великим европским земљама показује да је криза утицала на пораст државне контроле. У Немачкој реформа закона о спољној трговини из 2009. подразумева да министарство економије може да провери или забрани све стране инвестиције (ван ЕУ) у свим областима економије уколико прелазе 25 одсто у уделу предузећа. У Шпанији је такође потребно одобрење државе за инвестиције у доменима од јавног значаја који се сматрају стратешки важним, као што је аудиовизуелна област, авио-саобраћај, лото и игре на срећу и све то се односи на националну одбрану (у шта су уврстили и телекомуникације).

Кључ за обнављање привреде Француска види у улагању у истраживање и развијању производа са којима ће се наметнути на светском тржишту. Нова доктрина француске економске политике гласи: стратешки производ, развој технологије и задовољавање потреба домаћег тржишта. Екипа на чијем је челу Монтбур је у том духу израдила 34 плана којасе односе на развој нових извора енергије, телекомуникацијског суверенитета, еколошких возила и авиона на електронско напајање, наноелектронике, нумеричке индустрије, суперрачунара, роботике, сајбер безбедности…

Смисао ове економске политике је да се Француска укључи у трећу индустријску револуцију и да се одбрани од глобалистичке стихије.

Ана Оташевић

објављено: 10.07.2014.

I jos jedna, slucajna Smile

, vest

Optičari ljuti na Olanda jer nosi danske naočare