недеља, 18. дец 2011, 07:30 -> 07:53
Привреда слаба, банке јаке

Банке су у првих девет месеци највише приходовале од камата 9,1 милијарду динара и накнада од скоро две милијарде динара. Не рачунајући марже које су веће и порезе на добит који су најмањи у региону, економски аналитичари сматрају да је огромна финансијска дисциплина довела до тога да се једино плаћају камате.

Добит банака у Србији од почетка године износи 25,1 милијарду динара и већа је него у истом периоду прошле године, објавила је Централна банка. Од 33 банке, губитке је на крају септембра укњижило 10 банака. Највећу добит имале су Банка Инеза, Рајфајзен, Уникредит и Комерцијална банка, а највеће губитке Агробанка, Алфа и Војвођанска банка.

Како је могуће и колико је одрживо да је привреда слаба, а банке јаке. Чини се да је то могуће само у Србији. Банке су у првих девет месеци највише приходовале од камата 9,1 милијарду динара и накнада од скоро две милијарде динара.

Не рачунајући марже које су веће и порезе на добит који су најмањи у региону, економски аналитичари сматрају да је огромна финансијска дисциплина довела до тога да се једино плаћају камате.

Финасијски консултант Небојша Катић каже да добар део привреде не плаћа ни порезе ни доприносе, грађани не плаћају рачуне за струју, комуналије, али плаћају камате.

"Део новца који би морао да заврши у буџету или у предузећима, једноставно се прелива у банкарски сектор јер само он има снагу да наплати своја потраживања", каже Катић.

Привредници кажу да је приказана добит банака у стварности далеко већа. Ситуација није одржива на дужи рок без отписа дугова.

Потпредседник Асоцијације малих и средњих предузећа Милан Кнежевић каже да је само у последњих пет година привреда је банкама на име камата дала 26 милијарди евра, а остала и даље дужна 20 милијарди евра.

"Банке су до те мере подигле камате правдајући то високом ризивима пласмана, што није истина. Ако не буде и отписа тих дуговања, привреда ће бити у колапсу наредне две године", каже Кнежевић.

Стабилан курс за успешно пословање

Одрживом и добром пословању банка допринео је и стабилан курс динара. Иако је Народна банка ове године продала само 50 милиона евра, динар је био јак због стимулативних камата на хартије од вредности које су привлачиле девизе из иностранства.

Међутим, индиректно држава се због тога последњих година задужила за неколико милијарди евра.

"Тешко је помирити некада супротности. Народна банка непрестано инсистира на динаризацији па чак и по цену да то буде мало већи трошак, краткорочно гледано", каже Верољуб Дугалић, секретар Удружења банака Србије.

Када је реч о тарифама, оне се разликују од банке до банке. Тако ћете за вођење текућег рачуна платити од 50 до 250 динара месечно. За опомену при кашњењу уплате 200, а за издате чекове од пет до 10 динара по комаду.

Ако желите да затворите рачун, коштаће вас од 160 до 360 динара. Највише, ипак, кошта подизање готовине са банкомата кредитном картицом од два до три одсто не рачунајући камату на минус која достиже и 35 одсто годишње.

PTC

недеља, 18. дец 2011, 07:30 -> 07:53
Криза мења навике

Већина Европљана одриче се великих празничних куповина. Издаци ће бити смањени за око десет одсто, а код Грка и 25 одсто. Локалне власти смањиле фондове за празнично украшавање градова, па Атина, Лисабон и Мадрид не светле као ранијих година.

Европским трговцима увек се пред божићне и новогодишње празнике поправљало расположење. Европљани су били широке руке што се тиче прослава и поклона. Све до ове године, трговци се спремају за најлошији промет у последњих неколико деценија.

Најновија истраживања показују да ће празнични издаци бити смањени за око десет одсто, а код Грка и читавих 25 одсто.

Већина Грка каже да је непристојно разметати се када је ове године још 800.000 људи остало без посла, повећавши стопу незапослености на безмало 18 одсто. Следеће ће их бити још више, јер се очекује затварање 60.000 пословних јединица.

"Прошла је половина децембра, а наш промет је скоро па ништа. Прошла година је била лоша, следећа ће бити катастрофална", каже Јанис Гарифалос, власник продавнице обуће.

Тмурно расположење појачава чињеница да су локалне власти углавном смањиле фондове за празнично украшавање градова, па Атина, Лисабон и Мадрид, на пример, не светле као ранијих година.

Страх од трошења

Анализе показују да је реч о новој појави - страху од трошења. Најџел Хилдич из Ројтерса каже да је куповна моћ под притиском страха за радно место, мера штедње које прописују владе и стагнације плата.

"Људи се нерадо задужују, штавише ове године су се трудили да уштеде и врате што више дугова. Потрудиће се да угоде себи, али ови празници ће бити далеко од фантастичних", каже Ричард Перкс, аналитичар.

За сада се не жале једино у Немачкој. У најбогатијој европској земљи, празнична потрошња већ је пет одсто већа него прошле године, а слично је и у Шведској и у Данској, али оне нису у еврозони.

Међутим, ово је прилика, кажу социолози, да се они Европљани који морају да штеде отргну од потрошачког менталитета и врате правим празничним вредностима какво је породично окупљање.

PTC

ajde dalje.....

недеља, 18. дец 2011, 07:31 -> 08:06
Нова листа, нова ограничења

Иако је Републички завод за здравствено осигурање проширио листу лекова који се добијају на рецепт, нова листа донела је и одређена ограничења. Негодују астматичари, труднице и оболели од глаукома.

Нова листа лекова донела је и одређена ограничења. Иако је Републички завод за здравствено осигурање проширио листу лекова који се добијају на рецепт, астматичари, труднице и оболели од глаукома ипак негодују.


Листа збуњује и лекаре и пацијенте. Највише недоумица изазивају капи за очи "ксалатан". Ако пацијент који има глауком користи само те капи, може да их добије на рецепт.

Али, ако је лекар препоручио пацијенту коришћење још неких капи - онда "ксалатан" мора да купи. Пацијент Стеван Пауновић користи неколико врста капи.

"Плаћам све, рецепта уопште нема, значи купујем све. Издвајам око 3.000 месечно. Користим те капи 4-5 година. Годинама сам их користио и добијао сам их бесплатно", каже Стеван Пауновић.

Докторка Мирјана Радњић-Кукић из Дома здравља Савски венац рекла је да најтеже пада објашњавање пацијенту.

"Некада дође до свађе, до ружних речи, треба пацијента смирити, објаснити му, шта су његова права, а шта су наше обавезе", каже Мирјана Радњић-Кукић.

Како правило о преписивању рецепата за глауком није прецизно, лекари су од Фонда тражили писано упуство, али га нису добили.

Директор РЗЗО Александар Вуксановић рекао је да су сви лекови за глауком на позитивној листи.

"Сама струка је рекла шта је прва, друга, трећа терапијска линија и којим редом се ти лекови прописују. Фонд је уважио став струке, ставио све лекове за глауком на позитивну листу и тражи да се став струке поштује и да се лекови прописују оним редом како је сама струка рекла", навео је Вуксановић.

Различитих тумачења преписивања лекова на рецепт има на претек.

Снежана Јанковић из Дома здравља Савски венац рекла је да имају проблем код дијагнозе упале јајника јер за ту дијагнозу немају никакву терапију коју као гинеколози смеју да дају.

Докторка Јанковић каже да постоје претеће инфекције које могу да евентуално доведу до побачаја или до превремених порођаја.

Из Фонда, међутим, поручују да се пацијенти лече најсавременијом терапијом и да су све болести покривене неопходним медикаментима. Подсећају и да су позитивну листу проширили за 238 лекова.

PTC

У чему је циљ ове теме ? 

Зар ово већ није доказано мали милион пута кроз разне статистичке податке и остале ствари ? 

Pa cime ma nas onda maltretiraju na zvanicnom sjtu RTS-a?

Држава као држава пропада већ годинама па зато сам питао чему ово ..или ћемо овде скупљати доказе пропада ?

Trebaju obstati dokakazi?

Svese se brise sem jos na burek forumu!