Kada je Brajan Denehju prešao na novi posao šefa marketinga u Nordstromu, tokom svoje prve nedelje krišom je upitao jednog kolegu: „Koliko je teško da u zgradu uđe neko ko u njoj ne radi?“. Denehju nije preterano zainteresovan za korporativnu bezbednost, on samo ne želi da bude „šuga“.

Denehju i devet njegovih prijatelja protekle 23 godine igraju jako ozbiljnu igru „šugice“.

Sve je počelo u gimnaziji, a onda se proširilo i na koledž, karijeru, porodicu i druge gradove.

Igra koju igraju identična je igri koju igraju i deca, jedan igrač je „šuga“ dok ne dodirne nekog drugog. Međutim, muškarci u svojim četrdesetim godinama ne mogu tek tako da se jure po školskom dvorištu, posebno ako ne žele da uznemire ljude oko njih, tako da ova igra „šuge“ ima svoju specifičnost. Ne postoje geografske zabrane i igra se igra isključivo tokom februara. Poslednja „šuga“ ostaje to do kraja godine.

Ovo znači da opasnost vreba na poslu ali i kod kuće, pa čak i u krevetu. Oni stvaraju savete i jure se po celom svetu, a njihove žene su poput špijuna, zadužene za dojavljivanje njihovih lokacija.

Jednog februarskog dana 90-ih godina prošlog veka, gospodin Tombari je začuo zvono na vratima. U pitanju je bio jedan od njegovih prijatelja koji je došao da se pohvali kako je kupio novi auto. Ono što Tombari nije znao jeste da je u gepeku automobila bio još jedan od njegovih prijatelja. Taj prijatelj je bio „šuga“ i doleteo je iz Sijetla kako bi ga dodirnuo.

Jednom prilikom gospodin Šultes odbio je da izađe sa posla da kolegi pomogne da promeni gumu na auto zbog straha da je on vrbovan da ga izvuče na čistinu.

Većina učesnika tokom februara pažljivo bira svoje poslovne sastanke a njihove sekretarice ne puštaju nikoga kod njih u kancelariju ko nije na spisku za taj dan.

Još jedan od učesnika jeste i gospodin Raftis, koji je sveštenik, i koji uprkos tome što živi u Montani, jednim danom u sedmici predstavlja laku metu za sve igrače koji se odluče da doputuju do njega. Taj dan je nedelja.

„Jednom kada izađem iz rektorata i krenem ka crkvi sve je moguće. Moram da budem dodatno pažljiv“.

Ono što je takođe zanimljivo jeste činjenica da su svi igrači potpisali ugovor u učestvovanju u ovoj pomalo neobičnoj verziji popularne dečije igre.

Izvor: B92


 

hocu i ja 

haha ja ne bih

Зар и ти попе.. 

Какво лудило..

 

Sta ti je paranoja oko igre. 

Inace, dobra zajebancija. 

Kakav WIN jbt