Irski roman godine na srpskom

Izdavačka kuća Booka objavila je roman najcenjenijeg irskog pisca današnjice Patrika Makejba “Mali kasapin“.

Roman “Mali kasapin“ je odmah po objavljivanju postigao kultni status, a autoru doneo nagradu za najbolji irski roman godine i uvršten je u najuži izbor za nagradu “Buker“.

Fransi Brejdi, živopisni, oštroumni klinac koji odrasta u teskobnom irskom gradiću glavni je lik i narator ovog sjajnog romana. Međutim, Fransi je sve samo ne sladak dikensovski junak. Kako priča odmiče, čitalac polako shvata da se upakovana u duhovitu, na trenutke urnebesno smešnu crnohumornu oblandu krije napeta i jeziva priča o ludilu koje će polako zavladati glavnim junakom i nagnati ga na nezamislivo nasilje.

Patrik Makejb (1955) je nakon objavljivanja romana “Mali kasapin” iz potpune anonimnosti stigao na sam vrh savremene ostrvske književnosti. Osim što je osvojio prestižnu ”Irish Times-Aer Lingus” nagradu za najbolji irski roman godine i ušao u najuži izbor nominovanih za nagradu “Buker”, postao jedan od najprevođenijih i najčitanijih irskih pisaca današnjice.

Veliki uspeh doživeo je i romanima “Breakfast on Pluto” (1998, najuži izbor za nagradu “Buker”) i “Winterwood” (2006, Irish novel of the year). Po romanima “Mali kasapin” i “Breakfast on Pluto” irski režiser Nil Džordan snimio je filmove, za prvi je osvojio Srebrnog medveda za režiju na festivalu u Berlinu, dok je drugi proglašen najboljim irskim filmom godine. Patrik Makejb glumio je epizodne uloge u oba filma.

Jedan je od organizatora “The Flat Lake” književnog festivala, najvećeg te vrste u Irskoj kao i “Clones Film” festivala koji se održava u njegovom rodnom mestu.

Nakon višegodišnjeg boravka u Londonu vratio se u Klounis gde i danas živi sa suprugom i dve ćerke.




Izvor: B92

Ajzaksonov "Stiv Džobs" na srpskom

Od ponedeljka, 23. aprila, u svim bolje snabdevenim knjižarama naći će se ekskluzivna biografija Stiva Džobsa - kreativnog vizionara koji je promenio savremeni svet - autora Voltera Ajzaksona.



Napisana na osnovu više od četrdeset intervjua sa Stivom Džobsom, kao i na osnovu više od stotinu intervjua sa članovima porodice, prijateljima, suparnicima, konkurentima i kolegama – ova knjiga predstavlja hroniku burnog života i žestoke ličnosti kreativnog preduzetnika čija su strast prema savršenstvu i mahniti nagon za delanjem doneli revoluciju u šest privrednih grana: u personalnim računarima, animiranim filmovima, muzici, telefonima, tablet računarstvu i digitalnom izdavaštvu.

U vreme kada društva širom sveta pokušavaju da stvore privredu za digitalno doba, Džobs je najistaknutija ikona inventivnosti i primenjene imaginacije. On je znao da se nova vrednost u dvadeset prvom veku najbolje može stvoriti spajanjem kreativnosti i tehnologije, pa je izgradio kompaniju u kojoj su stvaralački iskoraci bili kombinovani sa izvanrednim inženjerskim dostignućima.

Džobs je umeo da dovede ljude oko sebe do besa i očajanja. Ali njegova ličnost i proizvodi bili su isprepletani, baš kao što je to slučaj s Eplovim hardverom i softverom. Njegova izuzetna priča, ispripovedana u ovoj majstorskoj biografiji, ispunjena je lekcijama o inovacijama, liderstvu i vrednostima.

Iako je Džobs sarađivao u nastanku ove knjige, nije zahtevao da ima kontrolu nad onim što će biti napisano; ništa nije zabranio, štaviše, podsticao je ljude koje je poznavao da govore iskreno. „Uradio sam mnogo stvari kojima se ne ponosim“, rekao je. „Ali u mom ormaru nema takvog prljavog veša koji niko ne bi smeo da pronađe.“

Kao svedok Džobsove borbe sa bolešću, autor je shvatio koliko je njegova ličnost utisnuta u stvari koje je on stvorio. Njegove strasti, demoni, želje, talenat za umetnost, vragolija i opsednutost kontrolom usko su povezani sa njegovim pristupom poslu. Ajzakson je tako odlučio da pokuša da napiše njegovu priču u formi kreativnog poslovnog slučaja.

Autor knjige Volter Ajzakson, generalni direktor Instituta Aspen, bio je predsednik CNN-a i glavni urednik Tajma. Napisao je knjige Ajnštajn: život i univerzum, Bendžamin Frenklin: jedan američki život, i Kisindžer: biografija, a zajedno sa Evanom Tomasom napisao je knjigu Mudraci: šest prijatelja i svet koji su stvorili. Knjigu "Stiv Džobs" Voltera Ajzaksona preveo je Goran Skrobonja.





Izvor: B92

Novi roman Dragana Velikića

“Bonavia“, novi roman Dragana Velikića upravo je objavljen u izdanju Stubova kulture, a ova knjiga će ekskluzivno, biti objavljena i kao prva elektronska knjiga ovog izdavača.



Ovaj roman upoznaje čitaoce sa životnim pričama nekoliko junaka koji su međusobno povezani prijateljskim, rodbinskim ili ljubavnim vezama. Povezuju ih i jake emocije ljubavi, poštovanja, sećanja na prošlost, ali ih razdvajaju otuđenost, različiti pogledi na život, očekivanja, igre sudbine.

Povezuje ih i zajednički prostor na kojem žive, Balkan i Srednja Evropa, gradovi, dnevno-politički događaji, a razdvaja “Velika bara“, okean preko kojeg se beži u nove živote i nove identitete.

“Reflektujući sudbine svojih junaka, Velikić u romanu iznosi i autobiografske detaljie, koji su ga naveli da ispriča intimnu priču svog života na “dobrom putu“, saopštio je izdavač.

“Bonavia“ je deveti romana Dragana Velikića. Pre ovoga je objavio romane “Via Pula“, “Astragan“, “Hamsin 51“, “Sverni zid“, “Danteov trg“, “Slučaj Bremen“, “Dosije Domaševski“ i “Ruski prozor“, za koji je 2007. dobio NIN-ovu nagradu za najbolji roman, nagradu “Meša Selimović“ za najbolju knjigu i Srednjeevropsku nagradu za književnost.

Knjige Dragana Velikića prevedene su na petnaest evropskih jezika. Zastupljen je u domaćim i inostranim antologijama proze.

Izvor: B92

Dmitrij Bikov iz “Arhipelaga“

Beogradska izdavačka kuća “Arhipelag” je u međunarodnom projektu "Sto slovenskih romana" objavila roman "Evakuator" ruskog pisca Dmitrija Bikova.



Glavni urednik "Arhipelaga" Gojko Božović izjavio je na predstavljanju romana da je to jedan od naslova kojima se najviše ponosi što se potpisao kao urednik srpkog izdanja.

Da se radi o izuzetnom književnom delu potvrđuje i ime prevodioca Ljubinke Milinčić, koja je, ne samo po obrazovanju rusista, već više od decenije živi u Moskvi i izuzetno dobro poznaje rusku književnu scenu.

Božović je svoje iskreno divljenje potvrdio pisanjem pogovora za "Evakuatora" koji je naslovio "Umnožena apokalipsa".

On je predstavio Bikova (45) kao jednog od najpopularnijih i najnagrađivanijih savremnih ruskih pisaca koji se proslavio biografijoim Borisa Pasternaka koja sada važi za kanonsku u celome svetu, a poznat je i kao novinar, kolumnista i voditelj uticajnog TV šoua.

Roman "Evakuator" se smatra za njegov najbolji roman koji čitaoca uvodi u savremenu tranzicionu Rusiju, u kojoj je Moskva kao živ, dinamičan organizam posebni junak romana koga muče strahovi od raznih vidova terorizma.

"Oblikovan kao društveni roman sa snažnim kritičkim potencijalom, ''Evakuator'' na upečatljiv način prikazuje drame i napetosti savremenog ruskog društva u kome su pođednako prisutni korpoativna kultura, potrošačka civilizacija s tragovima socijalističke epohe koja u simboličkom i pojavnom vidu nije završena", rekao je Božović.

"Katja, glavna junakinja romana, nalazi se pred teškim izazovima. Ona započinje vezu s muškarcem koji joj se vremenom predstavlja kao vanzemaljac, iako po svemu deluje kao obični zemljanin", ispričao je on i nastavio da "što više vremena provodi sa Igorom, Katji je sve manje jasno da li je posredi: vanzemaljac ili zemljanin, avantura ili sudbinsko iskušenje, igra ili spasonosni izlaz uoči predstojeće apokalipse".

Drugi izazov je ponuda Igora da Katja odabere petoro ljudi koje bi htela da spase pred apokalipsom i on će ih evakuisati što objašnjava naslov romana.

Izvor: B92

27. Априла 2012, из штампе je изаšla књига Cветозара Pадишића под насловом „Oсвајање слободе“.



Књига је посвећена излазу из свеопште кризе, а објашњава узроке распада југославија и одбрамбену угроженост србије. Садржај је следећи:

све је било јасно . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
мондијализам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23
свет под староегипатском магијом . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
американологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
окупација балкана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
неоружани облици агресије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
остале сфере ратовања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107
опасни преседани . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113
војна сутрашњица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139
чување националног бића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
сведимензионална одбрана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175
у сусрет новим изазовима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205
о(п)станак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 221
подаци о аутору . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 239
литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 241

Erotski hit roman uskoro na srpskom

Do sada najprodavaniju knjigu ove godine, prvi deo trilogije erotskih romana pod nazivom “Pedeset nijansi”, početkom jula na srpskom jeziku objaviće izdavačka kuća Laguna.



Trilogija “Pedeset nijansi” govori o seksualnosti i dominaciji prateći mračnu vezu studentkinje i milijardera. Za samo nedelju dana prvi roman “Pedeset nijansi - siva” prodat je u više od sto hiljada primeraka. Na listama bestselera ovaj roman nadmašio je i Džejmsa Patersona i Džona Grišama, postavši najprodavanija knjiga godine.

E. L. Džejms, doskora nepoznatoj engleskoj televizijskoj producentkinji, ovo je debitantsko književno delo, a u brojnim intervjuima priznaje kako je još uvek iznenađena uspehom svojih knjiga. S obzirom na to kakvog su sadržaja ova tri romana i kakav je profil njihovih čitalaca, mediji su celoj trilogiji dali naziv “Erotika za mame”.

Prvo izdanje knjige objavio je mali australijski izdavač, da bi elektronsko izdanje postalo veoma uspešno sa obe strane Atlantika. Čak i pre objavljvanja štampanog izdanja prvi deo romana našao se na vrhu liste najprodavanijih knjiga koju sastavlja “Njujork Tajms”.



“Autorka romana uvela je erotsku fikciju u mejnstrim. I dok su se knjige erotskog sadržaja nekada čitale krišom, danas se prodaju u hipermarketima. I ne samo što je dobro napisan, roman Džejmsove čitaocima dozvoljava da istraže sopstvene fantazije i budu otvoreni prema njima”, navodi se u saopštenju “Lagune”.

Roman “Pedeset nijansi – siva” do sada je preveden na trideset jezika a cena plaćena za filmsku ekranizaciju postigla je apsolutni rekord ‒ čak pet miliona dolara. Zanimljivo je da je “Da Vinčijev kod” držao prethodni rekord sa tri miliona dolara.

Prvi deo trilogije pojaviće se početkom jula, a do kraja godine “Laguna” će objaviti i ostala dva nastavka.

Izvor: B92

Nova izdanja Samizdata B92

Novi naslovi u izdanju Samizdata B92 nalaze se u u prodaji: Mirko Kovač "Gubilište" i Aleksandar Mekol Smit "Luksuzni Safari klub". Uskoro u prodaji: Olaf Olafson "Restauracija" i dugo očekivani nastavak autobiografije Bekima Fehmiua "Blistavo i stašno II".



Gubilište je prvi roman Mirka Kovača, prvi put objavljen 1962. godine. Osporavana i hvaljena, ova knjiga je pisca odmah učinila kontroverznim i obeležila ga, jer je roman izazvao politički skandal: vizija tada dvadesetčetvorogodišnjeg pisca bila je duboko pesimistična i nije se uklapala u estetiku socijalističkog nadahnuća.

Sada već književni klasik, ovaj roman se ponovo nalazi pred čitaocima, sa predgovorom pisca namenjenim novom srpskom izdanju ove knjige. Na trenutak java, na trenutak san, Gubilište nas vodi kroz košmaran odnos uspomena iz ranog detinjstva i mladićkog života. Tako istovremeno lebdi u različitim vremenima – evokacijom detinjstva (prošlost), putovanjem sporim vozom kroz bespuće (sadašnjost) i begom pred zmijom i smrću (budućnost). Moderno napisan, kao neobično komponovana proza, puna unutrašnje napregnutosti, ozbiljnosti i težine, ovaj roman ima mnoštvo metafora i simbola utkanih u mrežu priče...

„Kad opisuje ličnosti, kad dočarava atmosferu koja vlada u njihovim međusobnim odnosima, kad govori o podneblju pod kojim se kreću, kad razmišlja o putevima sudbine, Kovač potvrđuje osobine jednog već zrelog i izvanredno darovitog pisca.” Dušan Puvačić, Književne novine, 1962.

„Gubilište nije politički roman, premda ima zamaskiranih tonova, nego je to ponajpre jedna nova i čudesna nadogradnja, nešto između Dostojevskog i Džojsa...” Lennart Bromander, ARBETET 1994.

„Gubilište je stvar za psihijatre. Ono nije nikakvo vrijedno književno djelo. Lično smatram da treba pozvati na odgovornost one koji su ga štampali i one koji su ga tako nekritički pohvalno ocijenili.” Himlija Puzić, Svet, 1963.

Mirko Kovač rođen je 1938. u Petrovićima. Studirao je dramaturgiju na Akademiji za pozorište, film i televiziju u Beogradu.

Autor je romana: Gubilište (1962), Moja sestra Elida (1965), Malvina (1971), Ruganje s dušom (1976), Vrata od utrobe (1978), Uvod u drugi život (1983), Kristalne rešetke (1995), Grad u zrcalu (2007).

Objavio je zbirke pripovedaka Rane Luke Meštrevića (1971) i Nebeski zaručnici (1987); zbirke eseja Europska trulež (1986), Europska trulež i drugi eseji (1994), Na odru (1996), Cvjetanje mase (1997) i Pisanje ili nostalgija (2008); knjigu filmskih scenarija Okupacija u 26 slika i drugi scenariji (1990). S Filipom Davidom objavio je Knjigu pisama (1998). Izabrana proza u šest tomova objavljena je u Sarajevu 1990. godine.

Napisao je scenarije za filmove: Mali vojnici (1968), Lisice (1970), Muke po Mati (1974), Okupacija u 26 slika (1978), Dunavski znak / Usijanje (1979), Pad Italije (1982), Večernja zvona (1985), Dan za tetoviranje (1991).

Dobitnik je mnogih značajnih književnih nagrada među kojima su: NIN-ova nagrada (1978), Andrićeva nagrada (1980), Tucholsky Prize (1993), Herderova nagrada (1995), nagrada Bosanski stećak (2003), nagrada Vilenica (2003) kao i nagrade Meša Selimović, 13. jul, Vladimir Nazor, August Šenoa, Njegoševa nagrada. Dela su mu prevedena na švedski, francuski, nemački, slovenački, španski, italijanski, holandski, mađarski, poljski, češki i slovački jezik.

Mma Ramocve i Mma Makuci pozvane su na safari u deltu Okavanga, u Bocvani, da izvedu delikatnu misiju u ime bivšeg gosta safarija. Okavango čini da Dragocena Ramocve ponovo oseti lepotu svog zavičaja: to je raj s obiljem vode u kom na veličanstvenim pašnjacima žive divlje životinje. Delta Okavanga je dom vodiča safarija, ali i strašnih krokodila i nepredvidivih nilskih konja... Mma Makuci još nema utvrđen datum venčanja s gospodinom Radifutijem i zato je vrlo razdražljiva. A kad se gospodin Radifuti povredi i neprijatna stara tetka poželi da zameni njegovu verenicu na mestu negovateljice, rodbinske veze postaju još problematičnije… Ipak, Dragocena Ramocve zna da će se, baš kao što široka reka nežno uklanja sve prepreke, svi problemi na kraju rešiti uz malo strpljenja.

Pred vama je novi roman planetarno popularnog Aleksandra Mekol Smita, iz serijala koji prati život detektivke Ramocve u Bocvani. Mekol Smit je vrhunski pripovedač, koji pokazuje da je podjednako duhovit i mudar kao i njegove neodoljivo odlučne heroine. Njegovi romani prožeti su nežnom ljudskošću koja oduševljava čitaoce širom sveta.

„Odavno nisam pročitao ništa što mi je priuštilo tako nepomućeno zadovoljstvo.“ Sunday Telegraph

„Kad pročitate knjige iz serijala Prva damska detektivska agencija, imaćete osećaj da ste bili na divnom putovanju. Istinski savršene knjige, kao stvorene da vas prenesu negde daleko.“ Ottawa Citizen.


Izvor: B92

Bekim Sejranović u izdanju “Booke”

Izdavačka kuća "Booka" objavila je roman "Nigđe, niotkuda" jednog od najboljih pisaca sa eks-ju prostora Bekima Sejranovića za koji je autor dobio prestižnu nagradu "Meša Selimović" za najbolji roman.



Glavni junak prvog romana Bekima Sejranovića čitav svoj život provodi u lutanju, poput nekakvog savremenog Odiseja. Nakon detinjstva u Bosni, prelazi u Rijeku gde provodi buntovničke srednjoškolske godine, da bi ga ratni vihor odneo u Norvešku. Tamo u egzilu, prinuđen je na novi početak.

No koreni su prejaki i stalno ga vuku nazad, ali ona zemlja za kojom pati više nije ista. Stranac u Norveškoj, ali i u bivšoj Jugoslaviji, pripovedač biva osuđen na lutanje meridijanima, onim geografskim i onim unutrašnjim, u večitoj potrazi za izgubljenom zemljom i izgubljenim godinama.

“Ali nije ovo samo puka autobiografija jednog nevoljnog apatrida. Pred sobom imamo i filigranski ispletenu povest XX veka ovih prostora, koju autor ispisuje kroz priču o istoriji svoje porodice. Lutanja, izbeglištva, egzil... kao usud jednog podneblja i pokretač večitog počinjanja iznova kojemu se kraj ne nazire“, saopštavaju iz “Booke“ povodom objavljivanja Sejranovićevog romana.

Bekim Sejranović je bosanski pisac rođen u Brčkom 1972. Pohađao je pomorsku školu i studirao kroatistiku i književnost u Rijeci. Od 1993. živi u Oslu u Norveškoj gde je na Istorijsko-filozofskom fakultetu magistrirao južnoslovenske književnosti. Sa norveškog je preveo između ostalog dela Ingvara Ambjørnsena i Frode Gryttena, a priredio je i preveo antologiju norveške kratke priče Veliki pusti krajolik. Autor je studije Modernizam u romanu Isušena kaljuža Janka Polića Kamova, knjige kratkih priča Fasung, kao i romana Nigdje, niotkuda i Ljepši kraj.

Bekim Sejranović je za roman Nigdje, niotkuda 2009. godine dobio nagradu Meša Selimović koja se dodeljuje za najbolji roman objavljen na području Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Izvor: B92

"Buda na tavanu" u knjižarama


Roman "Buda na tavanu" dobitnice PEN/Fokner književne nagrade Džuli Ocuke, od 14. maja se može naći u knjižarama u Srbiji, u izdanju kuće "Mono i Manjana".



Roman Ocuke nagrađen je 2011. godine nagradom PEN/Fokner u konkurenciji više od 350 romana i zbirki priča.

Reč je o romanu o grupi mladih Japanki koje u prvim decenijama 20. veka putuju u San Francisko, kako bi se udale za muškarce koji su ih naručili poštom.

Kritičari su roman Džuli Ocuke uporedili sa malim dijamantom, knjigom o američkim Japankama koja spaja tragičnu snagu grčkog hora sa intimnošću ispovesti, jednostavnim i očaravajućim delom i čudesnom pričom koja iznenadjuje i oduševljava.

"Buda na tavanu" Džuli Ocuke ispričan je jezikom koji je hipnotičan i neodoljiv i koji njenoj priči pruža moć drevnih, bezvremenih mitova, legendi koje naseljavaju naše snove i istina koje ne možemo da podnesemo, navela je predsednica žirija nagrade Fondacije PEN/Fokner Marita Golden prilikom proglašenja dobitnice.

Džuli Ocuka je američka književnica japanskog porekla. Autorka je knjige "When the Emperor Was Divine". Dobitnica je književne nagrade koja se dodeljuje američkim piscima azijskog porekla, "Aleks" nagrade saveza američkih biblioteka, Gugenhajm stipendije i PEN/Fokner nagrade za književnosti.


Izvor: B92

Ivo Andrić kao svedok epohe

Javno preduzeće "Službeni glasnik" objavilo je u ediciji "Svedoci epohe" prvi tom knjige "Ivo Andrić, Kraljevina Jugoslavija i Treći rajh 1939-1941", istoričara književnosti dr Dušana Glišovića.



Urednik u "Službenom glasniku" i recezent izdanja Gojko Tešić ocenio je na promociji da Glišovićeva knjiga predstavlja ogroman poduhvat, "važan i dragocen priručnik koji bi mogao da se iskoristi za izučavanje zanata diplomatije - kako se ponašati u tragičnim i apokaliptičnim vremenima i sačuvati svoj moralni i intelektualni integritet".

"U Glišovićevoj knjizi svaki dokument je pokazatelj Andrićeve mudrosti i opreznosti na najtragičnijem zadatku", rekao je Tešić.

On je kazao da će naslov dela sigurno zaintrigirati mnoge da saznaju šta je Andrić radio u Berlinu u vreme kada je Hitler kretao u osvajanje i uništavanje sveta, i primetio da obilje dokumenata, do kojih je došao autor, ne dovode u pitanje moralni integritet pisca i diplomate.
Direktor izdavaštva u "Glasniku" Petar Arbutina je rekao da je Glišović predstavio središnji period u životu Ive Andrića, paralelno prateći ga kao pisca i diplomatu, uz biografske podatke.

"Do Andrićevog diplomatskog angažmana u Berlinu, znamo jednog, a onda se pojavljuje drugi čovek koji piše bolja dela. U vreme 'Mlade Bosne' vidimo pomalo zagrcnutog pesnika koji pokušava da dosegne neke ideje u književnosti, ali nedostaje mu životna mudrost", ocenio je Arbutina.

On je primetio da u Glišovićevoj knjizi upoznajemo drugačijeg i uzbudljivijeg Andrića, od onog kako ga obično zamišljamo - čoveka koji zamišljeno šeta Knez Mihailovom ulicom do Kalemegdana zagledan u vrhove svojih cipela.

"Upoznajemo Andrića koji nosi punoću života i veliki intenzitet odgovornosti", dodao je on.
Arbutina je kazao da je Glišović uspeo da oživi jednu epohu, "jer junak jednog vremena nikad nije individua, ma koliko ona bila značajana, već atmosfera i epoha".

Andrićev politički put od buntovnog djaka nezadovoljnog političkim prilikama u Bosni pod Austrougarskom, uoči Prvog svetskog rata, do diplomate krajnje suzdržanog u ispoljavanju političkih stavova, Glišović sagledava u okvirima jugoslovenske i evropske politike.

Zahvaljujući spletu političkih okolnosti i izuzetnim ličnim sposobnostima, aprila 1939. Andrić je postavljen za poslanika u Berlinu. Njegov boravak u glavnom gradu Trećeg rajha izložen je hronološki, prevashodno na osnovu obimne arhivske gradje, te čitalac može da skoro iz dana u dan prati delatnosti kraljevskog jugoslovenskog poslanika u kontaktima s nemačkim zvaničnicima i pretpostavljenima u Beogradu.

U knjizi se, prema rečima Arbutine, nalaze i na ovim prostorima do sada neobjavljivane fotografije koje je autor pronašao u nemačkim arhivima.

Izvor: B92