Predstavljena monografija o Festu

Monografija obljavljena povodom jubilarnog, 40. Festa "Sanjati otvorenih očiju - 1971-2011", autora Ivana Karla, predstavljena je u Sava centru. Monografija ima 175 strana velikog formata sa više od 300 fotografija.



Direkcija Festa i "Službeni glasnik" suizdavači su ove obimne i fotografijama bogato ilustrovane knjige koja je štampana dvojezično - na srpskom i engleskom jeziku.

Direktor Direkcije Festa Miloš Paramentić pozdravio je filmske radnike okupljene na promociji, među kojima je bilo dosta onih koji su učestvovali u stvaranju istorije Festa tokom četiri decenije.

Karl je istakao da je knjigu posvetio Milutinu Čoliću i Nebojši Ðukeliću, koji su svaki za svoju generaciju bili personifikacije Festa.

On je podsetio da ovo nije prva monografija o Festu, jer je jedna objavljena još 1990. povodom prve dve decenije, zatim je 1997. izašla knjiga "Sav taj Fest" Božidara Zečevića, a 2002. je knjigu - osvrt na Fest napisao Milan Vlajčić.

"Ova monografija se dosta razlikuje od prethodnih. Moja ideja je bila da napravim knjigu koja će biti drugačija, a zajedno sa prethodnima tvoriti sliku istorije našeg festivala koji je delio sudbinu četiri države i jednog grada i koji je, kao i svi mi, imao uspone i padove", izjavio je Karl.

On je dodao da ideja ove knjige "nije da ulazi u preteranu analizu, nego da oda priznanje svim ljudima koji su Fest stvarali i vodili, kao i gostima festivala, da pomene najbitnije filmove, ali i neke okolnosti u kojima se Fest pripremao i održavao".

Karl je rekao da je knjiga nastala zahvaljujući inicijativi Odbora Festa, kao i odluci Direkcije Festa da uđe u izdavački poduhvat zajedno sa "Službenim glasnikom".

"Knjige ne bi bilo da nije bilo velike podrške Tanjuga i Sava centra. Odmah do njih su i Radio televizija Srbije i Politika. Ove institucije su mi otvorile svoje foto arhive", naglasio je Karl dodavši da je koristio i lične arhive pojedinaca.

On je ocenio da ilustracije daju knjizi posebnu draž i predstavljaju najbolji materijalni dokaz kako je Fest izgledao i kako se razvijao.

Monografija sumira događaje od prvog Festa održanog 1971. godine, do 39. izdanja iz 2011. godine. Sada je u toku 40. Fest, jer 1993. i 1994. festival nije održan, u vreme međunarodnih sankcija.

Naslov je proizašao iz slogana Festa iz 1992. godine - "Sanjati otvorenih očiju", koji na dobar način daje i definiciju filmske umetnosti.

Na pohvale za kvalitet izdanja, upućene tokom promocije, direktor izdavačke delatnosti "Službenog glasnika" Petar Arbutina istakao je da to odražava odgovornost ove kuće u odnosu na kulturnu baštinu.

"Uz Fest je i Beograd bio veliki grad. Centralni deo monografije posvećen je filmu, ali se dobro vidi i kako su rasli grad i ljudi u tom periodu", rekao je on.

Izabrane fotografije iz knjige urađene su u velikom formatu i izložene u Sava centru, u prolazu između male i velike dvorane.


Izvor: B92

Purišinih "Osam kila sreće"


Izdavačka kuća "Plato buks" 29. februara je predstavila zbirku priča proslavljenog filmskog umetnika Puriše (Mladomira) Ðorđevća "Osam kila sreće" u novoj ediciji "Minjon" kao peti naslov.



Kako je rekla urednica knjige Nataša Anđelković, zbirka u kojoj se nalazi 20 priča nastajala je u periodu od 30 godina i raznorodne su po tematici ali se bave i različitim periodima od onoga pre Drugog svetskog rata u kojima Ðorđievć opisuje Čačak svog detinjstva, pa preko NOB-a i posleratnog vremena, do raspada i rata na tlu bivše Jugoslavije i tranzicione današn je Srbije.

Neke od priča su pretočene u scenario, primetila je Anđelković i dodala da je takav slučaj, pre svega, sa naslovnom pricom, po kojoj je snimljen film, sedamtesetih godina, a koji je premijerno bio prikazan u novembru 2011. u Kinoteci.

Prema njenim rečima "svet priča Puriše Ðorđievića je svet prošlog vremena koje svi, zapravo, nosimo u sebi, u njemu ima radosti, neke zaboravljene naivnosti i iskrenosti, nekada tuge, retko kad gorčine,a često humora".

Izuzetno vitalni 88-godišnji Ðorđević, živa legenda srspke kinematografije sa 21 igranim i oko 50 dokumentarnih i kratkih filmova, stigao je da napiše devet knjiga priča i romana, danas je, iz piće i meze, konstatovao da je ova , 10. knjiga, prva koja ima pravu novinarsku promociju a da su sve prethodne bile skrajnute.

On se našalio da je na pitanja kako mu se prodaju knjige uvek odgovarao da amko ih je štmapano 20 onda je 19 komada sam kupio.

Inače, Puriša je bio pionir kratkih novinskih priča čiji je primer docnije sledio njgeov bliski prijatelj slikar, po obrazovanju Momo Kapor. Ova knjiga je opremljena prelepim crtežima nedavno preminulg Kapora koje je on poklonio PUriši tokom njihovog višedecenijskog druženja.

Za pisca su najzabavniji deo knjige naslovi priča poput " Dve čizme u šifonjeru, slatka uspomena ta", "Šubert, koncert za jednu pastrmku", "Uticaj mesečine na suncokret", a umesto poklona gostima na priomociji je ispričao još nenapisanu priču za koju misli da bi mogla da posluži kao scenario za kratki digitalni film.Sledeću knjigu je " obećao" kada bude ima 91. godinu.

Peti nastavak Pesama Leda i Vatre

Od 2. marta se u prodaji u knjižarama pojavio dugo očekivan peti nastavak serijala Džordža Martina Pesme leda i vatre, dvotomna knjiga "Ples sa zmajevima" u izdanju beogradske Lagune.



Budućnost Sedam kraljevstava visi o koncu. Na istoku Deneris, poslednji izdanak kuće Targarjena, čiji su zmajevi sada već izrasli u strašne zveri, vlada kao kraljica grada podignutog na prahu i smrti, opkoljena neprijateljima.Pošto se napokon pročulo gde je ona, mnogi traže Deneris i njene zmajeve. Među njima je kepec Tirion Lanister, koji je pobegao iz Kraljeve luke ucenjene glave, osuđen na smrt zbog ubistva svog sestrića kralja Džofrija, posle čega je ubio i svog omraženog oca lorda Tivina.

Na severu se pruža veliki Zid od leda i kamena – prepreka snažna tek koliko ljudi koji ga brane. Kopile lorda Edarda Starka, Džon Snežni, izabran je za 998. lorda zapovednika Noćne straže, ali on ima neprijatelje i u samoj Straži i s one strane Zida, gde se okupljaju sile neizrecivog užasa. Na sve strane ponovo izbijaju ogorčeni sukobi, a u njih su upleteni brojni, nezaboravni i neodoljivi likovi, od odmetnika do sveštenika, od vojnika do volšebnika, od plemića do robova....

Džordž Martin rođen je 1948. u Nju Džersiju kao Džordž Rejmond Ričard Martin. Sklonost ka pisanju razvio je još kao dete, pišući priče o čudovištima i prodajući ih komšijskoj deci. Kasnije, u srednjoj školi, postao je ljubitelj stripa i predani kolekcionar, usmerivši svoje literarno delovanje na pisanje strip scenarija za različite opskurne fanzine. Prvi profesionalni ugovor sklopio je 1970, prodavši priču za strip Heroj. Godine 1971. diplomirao je žurnalistiku na univerzitetu Northwestern. Nekoliko sledećih godina radio je pri administraciji okruga Kuk, organizovao šahovske turnire i bio predavač na katedri za novinarstvo univerziteta Klark u Ajovi. Tokom sedamdesetih samo je povremeno pisao. Pošto se 1979. razveo, svu energiju usmerio je ka pisanju. Dobio je sve važnije nagrade u žanru epske fantastike, nekoliko Nebula i Hugo nagrada. Godine 1986. seli se u Holivud, gde radi kao urednik serijala Zona sumraka, konsultant na scenariju za Lepoticu i zver, producent istog projekta, a na kraju I supervizor.


Izvor: B92

Promocija "Ispod sedmog neba"

Na Dan žena 8. marta u 18h u Delfi knjižari u SKC-u održaće se promocija knjige Jelice Greganović "Ispod sedmog neba". Na promociji će pored autorke govoriti i Tatjana Petrović, urednica sajta Politika Online, Miroslav Nune Popović, konceptualni umetnik i Goran Marković, režiser.



Jelica Greganović je novinarka, književnica i VIP blogerka b92.neta. Autorka je knjiga "Priči nikad kraja", "Samo da ti kažem", "Od reči do reči" i "Ispod sedmog neba".

O "Ispod sedmog neba", proslavljeni srpski reditelj Goran Marković je rekao: „Svakidašnjica, naoko sasvim nedramatična, za Jelicu Greganović izvor je beskrajnog niza poetskih kalambura, smešnih situacija i nežnih opažanja. Deca, njihovo odrastanje, sitna kućna zbivanja, nevažni događaji iz susedstva – male, obične crtice iz života preko oka i kroz dušu ove autorke postaju silni povod za priču. Dok čitamo te bisere, koji svakog dana prolaze pored nas nezapaženo, ispunjava nas osećanje da bismo ih i mi mogli ispričati, samo kada bismo znali kako. Po tome se ova spisateljica razlikuje od nas: i mi i ona živimo isti život, jedino što mi ne obraćamo pažnju na njegovu nenametljivu lepotu.”

Vladislava Gordić Petković smatra da je „čitanje Jeličine knjige nalik je otvaranju novogodišnjih poklona: iza šuškanja hartije kriju se iznenađenje i radost. Njene priče, i one radne i one praznične, vode u jedan bolji svet – svet sklada, mira i ljubavi.”

Izvor: B92

Novi Stojiljkovićev roman u prodaji

Novi roman Dejana Stojiljkovića, autora "Konstantinovog raskršća", pojaviće se u knjižarama u četvrtak, 15. marta, saopštio je njegov izdavač "Laguna".

Roman "Duge noći i crne zastave" je priča o srednjovekovnim velmožama i vitezovima kneza Lazara - Milanu Toplici, Ivanu Kosančiću, Milošu Obiliću i njihovim turskim savremenicima i protivnicima - sultanu Muratu, Bajazitu, Ali paši i drugima.

"Daleko od idealizovanih junaka narodnih pesama ili svedenih likova iz istorijskih svedočanstava, Stojiljkovićevi srednjovekovni srpski plemići i turski velikaši pred očima čitalaca pretvaraju se u ljude od krvi i mesa, u gorostasne i nemilosrdne srednjovekovne figure sa manama i strahovima, sumnjama i snovima, usponima i padovima", navodi "Laguna".

Dramatična potraga za kivotom kneza Lazara, opis prilika na srpskim dvorovima i pripremanje otpora turskoj najezdi prepliću se sa događajima i raspoloženjima koji vladaju u osmanlijskom taboru, spletkama i ambicijama Muratovih sinova, derviša i vojskovođa, ispredajući tako uzbudljivu priču koja se čita bez daha.

Roman "Duge noći i crne zastave" imao je i, za ove prostore, neuobičajenu promociju krajem februara kada je pokrenut poseban veb sajt na kome čitaoci mogu da se obaveste o najznačajnijim istorijskim likovima s kraja 14. veka, srpskom dvoru, turskom taboru, viteškim redovima, utvrđenjima, ratovanju i oružju.

Na sajtu je predstavjen i trejler za knjigu, a posetioci mogu da vide fotografije, srednjovekovne freske ondašnjih moćnika, crteže današnjih umetnika koji dočaravaju burno razdoblje o kome Stojiljković piše.

Stojiljković, koji je za svoj prvi roman dobio nagradu "Miloš Crnjanski" u četvrtak 15. marta će u niškoj knjižari "Delfi" predstaviti svoj drugi roman i potpisivati primerke knjige.


Izvor: B92

"Pariska žena" o E. Hemingveju

Izdavačka kuća "Laguna" objavila je bestseler Pole Meklejn, roman "Pariska žena" o prvoj ženi čuvenog Ernesta Hemingveja i njihovom burnom životu u Parizu tokom dvadesetih godina prošlog veka.



Roman Pole Meklejn preveden je na 32 svetska jezika, proveo je 31 nedelju na "Njujork tajmsovoj" listi bestselera i predstavljen je u najpopularnijoj emisiji u Britaniji posvećenoj knjigama "Rićard and Judy book club".

Radnja počinje u Čikagu, 1920. godine u kome je Hedli Ričardson tiha devojka od 28 godina koja je skoro odustala od ljubavi i sreće. Kada sretne Ernesta Hemingveja, život će joj se sasvim promeniti. Posle vrtoglavog udvaranja i venčanja oni se otiskuju za Pariz, gde postaju zlatni par žive i nestalne grupe - čuvene "izgubljene generacije" - u kojoj su i Gertruda Stajn, Ezra Paund, Fransis Skot i Zelda Ficdžerald.

Hemingvejevi ipak nisu pripremljeni za život ispunjen pićem i brzinom u Parizu u eri džeza. Ernest sa mukom traži glas koji će mu obezbediti mesto u istoriji i svu žestinu života sa Hedli pretače u roman "Sunce se ponovo rađa", dok se ona trudi da očuva svoje biće uz sve težu i izazovniju ulogu supruge, prijateljice i muze postaje sve izazovnija.

"Ova veoma zanimljiva knjiga prepuna obaveštenja pruža nam intiman pogled na nežnu i pronicljivu ženu, na pisca u povoju za kog se udala, na blistavi i ranjivi pariski krug čiji su oni deo i na njene napore da sačuva ljubav i porodicu od rastuće slave i nemilosrdne ambicije", naveo je u kritici američki "Sijetl tajms".

Izvor: B92

Predstavljen roman Kim Tuj Li

U okviru "Dana frankofonije", večeras su amabasada Kanade i izdavačka kuća "Klio" predstavili u Galeriji "Artget" Kulturnog centra Beograda, u prisustvu autorke, roman Kim Tuj Li "Ru".



Da su Dani frankofonije postali značajna kulturna manifestacija u životu Beograda potvrdila je prepuna galerija, a publici su se obratili ambasador Kanade u Srbiji Roman Vaščuk, glavni urednik "Klia" Zoran Hamović, književnica Ljubica Arsić i autorka.

Podsetivši da se tokom marta u celom svetu proslavljaju Dani frankofonije, amabasador je istakao da stvaralaštvo spisateljice Kim Tuj Li, koja je u Kanadu stigla iz rodnog Vijetnama kao devojčica od 10 godina 1978, na " najbolji način pokazuje multikulturalni mozaik Kanade u kojoj žive narodi koji su se doselili iz celoga sveta".

"Kim je svojim vijetnamskim poreklom , zajedno sa svojim sunarodnicima, doprinela kulturnoj i jezičkoj raznolikosti Kanade u kojoj živi 34 miliona stanovnika i u kojoj se govori, pored oficijlenih jezika (engleskog, francuskog ), više od 200 drugih jezika", rekao je Vaščuk.

On je dodao da "Frankofonija, kao organizacija, podstiče različitost identiteta brojnih nacija koje su okupljene oko ovog pokreta, a kojima je zajedničko to što se služe francuskim jezikom"

Ambasador se ovom prilikom osvrnuo na uspešnu saradnju sa izdavačkom kućom "Klio" koja je objavila dela brojnih kanadskih pisaca i da je tokom poslednji osam godina na srpski jezik prevedeno 220 kanadskih knjiga.

Hamović koji i uređuje ediciju "Gral", u kojoj je objavljen roman Kim Tuj Li, istakao je da je on osvojio Veliku nagradu RTL 2010. na Sajmu knjiga u Parizu, najveće kanadsko priznanje nagradu Generalnog guvernera i da je bio u najužem izboru za nagradu pet kontinenata Frankofonije.

Objasnivši da naslov "Ru" ima više značenja na vijetnamskom i francuskom ( uspavanka, tok , potočić), Hamović je rekao da "spada među one knjige koje su poetski vodiči kroz globalizaciju i to je objasnio odsustvom gorčine i jeda u njenom pripovedanju o neveselim sudbinama onih koji su prinudno iseljeni.

"Autorka je pokazala da je svakome potrebno da prevaziđe poniženje i da snagom i verom nadu u bolje sutra učini stvarnom i dostižnom", rekao je Hamović.

Uz napomenu da se iz potpalublja krhkih, nesigurnih brodića kao što je bio onaj u kome je Kim Tuj Li sa porodicom napustila Vijetnam sigurno nije mogla videti takva pespektiva, Hamović je istakao da je "ona snagom, vitalnošću koje poseduje napisala knjigu zahvalnosti i onima koji su joj omogućili da napusti domovinu i onima koji su je Kanadi dočekeli dobrodošlicom".

"To je himna prijateljstvu, bliskosti, ljubavi i hrabrosti, jer je bila u paklu iz koga se spasila, ali ni nova domovina nije baš raj", zaključio je izdavač.

Književnica nije krila da je u knjizi opisala lično iskustvo i iskustvo porodice koja se otisnila u neizvesnost prolazeći kroz najteža iskušenja.

"Želela sam da pokažem kako takvi izazovi mogu da ojačaju čoveka, jer nismo svesni koliko smo jaki dok se ne suočimo sa ovakvim životnim situacijama", kazala je gošća iz Kanade.

Izvor: B92

Baševski predstavio roman "Bunar"

Jedan je od najznačajnijih savremenih makedonskih romansijera Dimitar Baševski prisustvovao je, kao gost Srpskog PEN centra i izdavačke kuće "Arhpelag", književnoj večeri posvećenoj njegovom romanu "Bunar", objavljenom u antologijskoj ediciji "Sto slovenskih romana".

O romanu su govorili, pored autora, glavni urednik "Arhipelaga" i međunarodne edicije "Sto slovenskih romana" Gojko Božović, prevodilac Biljana Andonovska i prof. dr Mihajlo Pantić koji na beogradskom Filološkom fakultetu predaje makedonsku književnost.

Božović je naveo da Baševski (68), pored romana, piše poeziju, eseje, bavi se prevođenjem, a radio je i kao novinar i urednik, potom kao stalni dopisnik "Nove Makedonije" iz Atine. Bio je direktor i glavni urednik izdavačke kuće "Kultura" u Skoplju. Osnivač je i glavni urednik Izdavačke kuće "Slovo". Bio je predsednik Makedonskog PEN centra.

Za roman Bunar (2001), koji je objavljen u više izdanja na makedonskom jeziku, dobio je nagradu "Utrinskog vesnika", a isti roman je bio u najužem izboru za Međunarodnu književnu nagradu "Balkanika".

Božović je konstatovao da je Baševski važna figura u srpsko-makedonskim književnim odnosima i baš u romanu " Bunar" na najbolji način sažima mnoga od svojih interesovanja što se vidi po njegovoj višeslojnosti ( mitski, savremeni, ruralni).

Prepoznavši da bunar u romanu ima ne samo praktični značaj za opstanak sela, već i obredni smisao, Božović je to objasnio da se oko njega oživljavaju priče o samom mestu koje poprimaju odlike magijskog realizma. On smatra da je model pripovedanja koji primenjuje Baševski blizak Ivi Andriću i Meši Selimoviću.



Andonovska je stavila roman "Bunar" u kontekst predstavljanja makedonske savremene književnosti u Srbiji posle dužeg perioda relativnog prekida kada se veoma malo prevodilo sa tog nama bliskog jezika.

"Ovo delo je poziv da se upoznamo s polifonijom aktuelne makedonske literature", istakla je Andonovska i dodala da postoji velika bliskost između tema kojima se bave srpski i makedonski pisci, kao što su palanački život, dijaspora, otuđenost intelektualca u malim sredinama...odnos između islama i hrišćanstva, nacionalizma i mondijalizma....

"Za mene je ovo roman o ljudskom zlu", zaključila je ona.

Pantić je govorio o tradiciji da se prevode dela pisaca koji su pisali na drugim slovenskim jezicima, a koja je negovana u bivšoj Jugoslaviji i pohvalio je pokretanje edicije "100 slovenskih romana", jer je njen cilj da se obnove te literarne veze.

Kao dobar znalac aktuelne literarne produkcije u Makedoniji, Pantić je istakao da su knjige koje su odabrane da uđu u ovu međunaordnu ediciju reprezentativne za predstavljanje sredine u kojoj su nastale. One pripadaju i interslovenskoj književnoj zajednici na Balkanu, smatra Pantić.

Za njega je najveći kvalitet "Bunara" što je autor sa izuzetnom narativnom lakoćom rasporedio, kroz ceo tekst, akumulirana znanja.

Baševski je izrazio zadovoljstvo što je, posle dužeg vremena, u Beogradu, jer "lepo je čuti pohvale" i priznao da projekat "100 slovenskih romana" najviše pomaže malim sredinama, pošto su postisnute na marginu u odnosu na literarne velesile .

Izvor: B92

Mark Mazover u izdanju Arhipelaga

Izdavačka kuća Arhipelag objavila je, u ediciji Vreme i priča, kapitalno delo moderne svetske istoriografije “Mračni kontinent“ Marka Mazovera, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih savremenih istoričara.

Knjiga Marka Mazovera je velika sinteza i najvažnije delo moderne istoriografije o istoriji Evrope XX veka. Reč je o jednoj od velikih istraživačkih knjiga koje su obeležile naše vreme, a ova knjiga je prevedena na više evropskih jezika i izazvala je veliko interesovanje čitalaca u svim zemljama u kojima je objavljena, saopštavaju iz Arhipelaga.

Mazoverova knjiga sintetiše znanja i istraživanja o istoriji Evrope XX veka, ali donosi i mnoštvo novih istraživačkih rezultata i novih tumačenja moderne evropske istorije, na suštinski način produbljujući razumevanje evropske politike, kulture i svakodnevice u XX veku.

U nekoliko koncentričnih krugova svog interesovanja (dva svetska rata, ciklusi ekonomskih kriza, iskušenja demokratije, dva velika totalitarizma, socijalni preobražaji Evrope, priča o evropskom jedinstvu) ova knjiga oblikuje celovitu, inspirativnu, uzbudljivo napisanu, raskošnu, argumentovanu i kritičku istoriju Evrope, dodaje se u saopštenju povodom izlaska knjige.

“Ovo je knjiga o događanjima i trvenjima u Evropi a ne o mestu Evrope u svetu. Naravno, nije moguće sagledati Hitlerove ambicije na Kontinentu a da se ne postave u kontekst evropskog prekookeanskog imperijalizma, niti je moguće opisati Hladni rat ne pozivajući se na Sjedinjene Države. Sovjetski Savez čas je deo evropske istorije a čas je van njenih tokova. Istočna Evropa nije manje deo te priče nego zapadna, kao što joj i Balkan ne pripada ništa manje nego Skandinavija”, kaže Mark Mazover povodom svoje istorije Evrope XX veka.

Mark Mazover je profesor istorije na Kolumbijskom univerzitetu (SAD), dok je gostujući profesor na mnogim evropskim i američkim univerzitetima. Oblasti njegovog interesovanja su istorija XX veka, moderna istorija Evrope, Balkan u XX veku, istorija međunarodnih odnosa u XX veku, istorija nacizma, ideološki kontekst moderne istorije.

Pored knjige “Mračni kontinent: Evropa u dvadesetom veku“, najpoznatije knjige Marka Mazovera su “Balkan: kratka istorija“, “Solun: Grad duhova“ i “Hitlerovo carstvo: Nacistička uprava u okupiranoj Evropi.“

Mazover je dobitnik niza najvažnijih svetskih nagrada za istoriografiju, među kojima su i nagrada “Stiven Ransiman“, nagrada “Daf Kuper“, Volfsonova nagrada za istoriografiju, Longmanova nagrada za najbolju istoriografsku knjigu godine.


Izvor: B92

Miroslav Krleža u izdanju Agore

Zrenjaninska izdavačka kuća Agora upravo je objavila roman Miroslava Kleže "Na rubu pameti", saopšteno je iz te kuće.

Uz kratku informaciju o objavljivanju knjige, izdavač je priložio i kratak pogovor knjige koji je za tu priliku napisao Nenad Šaponja:

"Roman Na rubu pameti Miroslava Krleže, jednog od najznačajnijih i najuticajnijih pisaca južnoslovenskih književnosti 20.veka, određuje, kako dubina kritičkog uvida u društveno moralno blato, tako i veština da se u jednom dahu ispiše ispovest suštinske sumnje u smisao stvari ovoga sveta.

Ovaj, za mnoge najprohodniji Krležin roman, idealan za ulazak u svet ovoga pisca, popisuje simbole jednog vremena koje nema ni intelektualnog, ni moralnog, ni estetskog lica”.

Iako pisan na drugom mestu i u drugo vreme, u međuratnom razdoblju, i sapet u protivrečnosti svoga vremena, on nam uverljivo govori i o ovom našem aktuelnom društvu na početku 21.veka. Reč je o autorovom konceptu književnog sveta koji postavlja pitanja nad brojnim slojevima civilizacije, koji biva rezom u suštinu društvenih relacija.

Prateći individualnu pobunu sredovečnog intelektualca, koji se jedan jedini put usudio reći šta zaista misli, u kaleidoskopu jednog života, u ovoj svojevrsnoj bibliji nekonformizma, pratimo inscenaciju društvenih mehanizama lomljenja svakog otpora zlu i bahatosti.

Pukotina na slici malograđanskog sveta u kome obitava junak ovog romana, počinje da se širi u svim pravcima, a njegova želja, da živi neposrednost vlastitog života, da izađe iz sveta posredovanog čitavim sistemom laži, biva surovo sankcionisana od pravih instanci tog lažnog društva.

Pobuna je, dakle, osuđena na neuspeh, ali bez duha i daha pobune samoosuđujemo se na gubitak smisla.", zaključuje se u pogovoru za Krležinu knjigu "Na rubu pameti".


Izvor: B92