"Majke poznatih“

“Jevrejska poslovica kaže: Bog ne može sve da stigne; zato je izmislio majku. Ova poslovica drevnog naroda najbolje odražava odnos prema majci kao privilegovanom biću tokom celokupne duge istorije čovečanstva”, napisao je Jovan Ćirilov u svojoj novoj, nedavno objavljenoj knjizi “Majke poznatih” (“Laguna”) čija je promocija večeras (18) u prostoru “Delfi Caféa“.



Pozicija majke u jednom društvu, kroz istoriju, slikoviti je odraz svake civilizacije kao i pokazatelj opšteg sociopsihološkog odnosa određene sredine prema ženi. Prirodno, posebno veliko interesovanje izazivaju majke čija su deca, sinovi ili ćerke svojim delom obeležili istoriju. U ovoj kod nas jedinstvenoj knjizi sažimaju se, na osnovu materijalnih spomenika i raspoloživih podataka, autorovi uvidi u odnos društva prema majci u praistoriji, kod Helena i Rimljana, ili u srpskom srednjem veku, ali i savremene predstave o majci koje se ogledaju u aforizmima i poslovicama, pa i u stripovima. Ćirilov, na stranicama ove knjige, na zanimljiv način predočava i malo poznate portrete majki čuvenih ličnosti, odnosno velikana među kojima su: Da Vinči, Šekspir, Rembrant, Gogolj, Tolstoj, Verdi, Frojd, Njegoš, Dositej Obradović, rimski car Galerije, Tesla, Mocart, Čehov, Kafka, Čaplin, Hitler, Staljin, Greta Garbo, Volt Dizni, Mir Jam, kraljica Elizabeta II, Barak Obama...


Na večerašnjoj promociji, pored autora, o knjizi govore Branka Petrić, Borka Pavićević, Nenad Prokić, Rada Đuričin.

Izvor: Blic

"Laguna" će uskoro objaviti knjige dobitnice Nobelove i Pulicerove nagrade Toni Morison, najavila je ta izdavačka kuća.

U planu su romani "Song of Solomon", "Beloved", "A mercy" i najnoviji "Home", čija će svetska premijera biti u maju 2012. godine.

Toni Morison, rođena 1931. godine, jedna je od najznačajnijih književnica današnjice. Nobelovu nagradu je dobila 1993. godine. Njena dela odišu epskim temama, živim dijalozima, izuzetno detaljnim crtama afroameričkih likova.

Kao dete mnogo je čitala, a najomiljeniji pisci bili su joj Džejn Ostin i Lav Tolstoj. Često je slušala afroameričke narodne priče (metod pripovedanja koji će kasnije prožeti njena dela) koje joj je otac govorio.

Zvanje magistra engleske književnosti stekla je na Univerzitetu Kornel 1955, a Univerzitet u Oksfordu dodelio joj je titulu počasnog doktora 2005. godine.


Izvor: B92

Izašla knjiga satiričnih vesti

Satirični sajt star svega nešto više od godinu dana Njuz.net, pojavio se i u štampanom izdanju pod nazivom ,,Ovo nam možda nije trebalo”, saopštava izdavačka kuća ,,Kornet”.



Knjiga sadrži preko 170 članaka sa sajta Njuz.net i bonus ,,Istoriju u ogledalu” koja predstavlja 700 godina naše istorije na naslovnim stranama, naravno, na satiričan način. Neki od naslova su: ,,Majka osam Jugovića ponovo trudna”, ,,Miloš Obrenović se izvinio Turcima za Karađorđev ustanak”, ,,Čudak iz Tršića nastavlja da maltretira ljude da mu recituju”.

Na ovoj knjizi nisu radili samo autori potpisanih tekstova, već je, kako se navodi ,,ovaj vid izraza kod nas prenet praktično iz narodne tradicije, a zatim i medija koji su oduvek imali fantastičan osećaj za nadrealno, naročito tokom čitavog XX veka kada su doživeli svoj vrhunac (pogotovo devedesetih godina)".

U saopštenju se navodi da ova knjiga nije isključivo politički nastrojena. U njoj se nalaze društvene, sportske, naučne, kulturne i ostale informacije. ,,Preko duhovito sročenih lažnih vesti između redova pročitaćete suštu istinu. A istina boli. Boli ne samo nas, nego na sreću i političare koji nam rade o glavi”, navodi se u saopštenju ,,Korneta”.


Izvor: B92

Srpske epske pesme na engleskom

Beogradska izdavačka kuća "Tanesi" nedavno je objavila luksuzno opremljenu "Antologiju srpskih epskih pesama" u dvojezičnom srpsko-engleskom izdanju koju je priredio i na engleski jezik preveo britanski slavista Džefri Lok.



"Bazirane na istoriji i legendama, priče u usmenoj epici srpskog naroda govore o velikim tragedijama na jednostavan, ali dostojanstven način, opisuju nekadašnji sjaj, junačka dela, dramatične avanture (često začinjenje humorom)" objašnjava Lok upoređujući balkanske junake sa kraljem Arturom, Lanselotom ili Robinom Hudom.

Priređivač, koji se četiri decenije bavio prevođenjem srpskih junačkih pesma odabrao je dvadeset pet pesama koje je, kako piše u predgovoru, podelio u sedam ciklusa: doba srednjevekovnog carstva, boj na Kosovu, o Marku Kraljeviću, o hajducima, o velikašima, o Crnogorcima i o Prvom srpskom ustanku.

U prvi ciklus Lok je uvrstio pesme: "Ženidba cara Dušana", "Sveti Petar i majka mu " "Zidanje Ravanice", i "Banović Strahinja". Iz kosovskog ciklusa je preveo "Car Lazar i carica Milica", "Stefan Musić", i "Kosovka devojka " dok je između brojnih pesama o Kraljeviću Marku izdvojio osam: " Prvo junaštvo", "Oranje Kraljevića Marka", "Lov Markov s Turcima", "Marko Kraljević i Musa Kesedžija", "Marko Kraljević i orao", "Turci u Marka na slavi" i "Smrt Kraljevića Marka".

U ciklusu o hajducima našle su se pesme "Mijat Tomić odmeće se u hajduke", "Starina Novak i Deli Radivoje", "Stari Vujadin", "Mali Radojica", dok je ciklus koji je priređivač označio da su to pesme o velikašima obuhvatio "Smrt vojvode Prijezde", "Bolani Dojčin", "Ban Zrinjanin i Begzada đevojka". U ciklusu koji je označen da je o Crnogorcima je samo pesma "Tri sužnja", a od pesama koje se odnose na Prvi srpski ustanak izabrao je samo



Akademik prof. dr Nada Milošević Ðorđević koja je bila šef Katedre za srpsku narodnu književnost u Beogradu, uporedila je Lokove prevode sa prevodima koje su ranije radili Džon Bouring i Oven Meredit. Prema njenim rečima Lok je nadmašio te prevode, koji važe za najbolje, jer je izbegao zamke doslovnog prevođenja. Lokovi prevodi, smatra ona, poseduju "saj starog srebra pa čak i njegovu patinu".

Ovu Antologiju prvobitno je objavljila, u mnogo skromnijoj opremi, u Londonu Asocijacija srpskih pisaca u inostranstvu i dobila je veoma pozitivne ocene u stručnim krugovima.

Tako je "Žurnal Južnih Slovena" preneo "da su ovo, bez sumnje, najčitiljivije epske narodne pesme koje su do sada objavljene, a Lokov prevod je verovatno najbolji" dok je Silija Hoksvort napisala u "Slavističkoj i istočnoevropskog reviji" da se stiče utisak da se čita univerzalno umetničko delo, slobodno prevedeno na engleski atraktivnim, tečnim stilom koji, bez žrtvovanja tačnost, u potpunosti otkriva velicicnu, svežinu, humor originala".

Izdavač se postarao da knjigu upotpuni sa pedeset reprodukcija u boji slika Ðure Jakšića, Paje Jovanovića, Uroša Predića, Anastasa Jovanovića, Vladislava Titelbaha, Adama Stefanovića, Vesne Knežević, ali i srednjevekovnih fresaka koje, kao u slučaju cara Dušana, mogu neposredno da se povežu sa likovima iz narodnih pesama.


Izvor: B92

Novo izdanje kalendara „Danica“

Zadužbina Vuka Karadžića predstaviće godišnji kalendar „Danica“ za 2012. godinu 25. januara u maloj sali Kolarčeve zadužbine.



Novo izdanje ovog almanaha posvećeno je jubilejima - 50. godišnjici otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost i 100. godišnjici od početka Prvog balkanskog rata, rekao je danas na konferenciji za novinare predsednik Zadužbine dr Miodrag Maticki, glavni i odgovorni urednik almanaha već devetnaest godina.

„Andrić je kao pisac bio jedan od najvećih sledbenika Vukove reforme i svojim opusom je potvrdio njenu opravdanost“, izjavio je Maticki. On je dodao da je „Danica“ za 2011. rasprodata pa se nada da će to biti slučaj i sa ovogodišnjom.

Za Matickog je veoma važno što je njegova inicijativa da se Zadužbina okrene mladima, pa i putem „Danice za mlade“, naišla na veoma dobar prijem baš kod učenika što je pokazalo njihovo uspešno učešće na konkursima za najbolje priloge na određene teme.

Na konferenciji je najavljeno da će 9. februara u Zadužbini biti organizovano uručivanje nagrada Zadužbine za nauku i umetnost koje su dodeljene slikaru Savi Stojkovu i lingvisti Snežani Samardžiji.

Izvršni savetnik u Vukovoj zadužbini Slavko Vejinović, novi glavni urednik lista „Zadužbina“, predstavio je 92. broj u kome je prenet govor srbistkinje prof. dr Angele Ruhter održan u Tršiću kao i veliki izveštaj o Okruglom stolu u Zadužbini posvećen zadužbinarstvu.

Danas je najavljen i naučni skup „Bačka kroz vekove-slojevi kultura Bačke“ u organizaciji Zadužbine i lokalne vlasti Bačke Palanke koji će se održati 3. februara u Palanci. Na skupu će biti podneto trideset pet referata.

Jubilarna dvadeseta „Danica“, za 2013. godinu biće posvećena Srbima u svetu i za to je dobijena podrška Ministarstva za dijasporu.


Izvor: B92

Osavremenjeno „Ime ruže“

Italijanski književnik i filozof Umberto Eko, koji je upravo napunio 80 godina, završava novu, skraćenu verziju svog bestselera „Ime ruže“ koju će do kraja januara objaviti izdavač „Bompiani“.

Za svoj prvi roman „Ime ruže“, koji je napisao 1980. godine, Eko je osvojio niz nagrada, a roman je preveden na 47 jezika i prodat u 30 miliona primeraka (6,5 miliona kopija u Italiji).

Roman je svojevremeno francuski „Le Monde“ uključio u listu sto najznačajnijih knjiga XX veka, a prema njemu je francuski režiser Žan-Žak Ano 1986. snimio istoimeni triler s Šonom Konerijem u ulozi monaha Viljema od Baskervila i Kristijanom Slejterom kao njegovim pomoćnikom Adsom.

Novi roman „Ime ruže“ imaće 550 strana. Najveće izmene tiču se opisa koje je Eko donekle skraćivao, i jezika koji je osavremenio, izbacivši neke latinske citate. Struktura romana i radnja nisu menjani.

Bakservil i njegov učenik Adso od Melka suočavaju se s nizom ubistava u jednom benediktinskom manastiru u Alpima dovedenim u vezu s jednom zabranjenom knjigom - tajanstvenim rukopisom koji sadrži drugi tom izgubljene Aristotelove „Poetike“, čije su stranice „zaprašene“ otrovom. Izdavač „Bompiani“ je već najavio i prvi prevod - biće na francuskom, a objaviće ga pariski „Grosset“.

Kratko rečeno, čuveno „Ime ruže“ je doživelo ristajling na početku druge decenije XXI veka, a razlog je krajnje jednostavan: njegovo čitanje treba olakšati mlađoj publici koja u digitalnoj eri nema vremena da se upušta u razumevanje intelektualno zahtevnih dijaloga i citata.

Doduše, povodom ovog stava mišljenja su različita. Jedni smatraju da Ekov roman nikako ne treba da se čita kao televizijska serija. Drugi, da je ovaj podvig i pisca i izdavača u duhu vremena u kome svi mnogo brže živimo nego pre tri decenije kada je roman nastao. Doduše, govorkalo se i tada kada je nastajao da je izdavač tražio da bude kraći i manje opterećen latinskim jezikom, ali da njegove molbe Eko nije hteo da usliši.

Ma koliko roman „Ime ruže“ bio popularan širom sveta, on nikad nije bio namenjen najširoj javnosti. Šta više, iskreni poštovaoci Eka kao kolumniste u italijanskom nedeljniku „L’Espresso“ nisu izbegavali da naglas primete da je roman kao roman nešto najdosadnije što su ikad pročitali.

Njegova najveća vrednost je u lavirintu u kome se junaci kreću, izjednačenim sa duhovnim lavirintom iz koga ni do danas nismo izašli, uz sve Aristotelove pouke na koje se opat Baskervil poziva, a koje Eko kao profesor semiotike zgodno ubacuje u dijalog učitelja i učenika. Odnosno, Ekov roman aktuelizuje večno pitanje: imamo li pravo na siromaštvo ili, danas drugačije rečeno, imamo li pravo na enormno bogatstvo?

Nedavno je nedeljnik za kulturu „Saturno“ objavio listu knjiga koje su samo do polovine pročitane. Anketa je sprovedena među 1.700 čitalaca, a rezultat je sledeći: „Ime ruže“ je na petom mestu. Pre njega su Markesov roman „Sto godina samoće“, Džojsov „Uliks“, Ekovo „Fukoovo klatno“ i Tolkinov „Gospodar prstenova“.

Iza Ekovog „Imena ruže“ su „U traganju za izgubljenim vremenom“ Marsela Prusta, „Mobi Dik“ Hermana Melvila, Dostojevski i Tomas Man, za koje su najmlađi čitaoci rekli da bi ih čitali samo u stripu! Svestan svog vremena, u želji da njegov roman dopre do novih čitalaca, Umberto Eko je nadvladao svoju sujetu i prepravio ga da bi i dalje živeo za pokolenja koja dolaze.

Manje poznate zanimljivosti



Roman „Ime ruže“ nije pisan ni u računaru ni na pisaćoj mašini, već olovkom.

Zamišljajući opatiju u alpskoj magli, Eko je nacrtao stotinu crteža lavirinta i monaha.

Odgovarajući kritičarima na opasku da roman pripada postmoderni, Eko je rekao. „To je vrsta kišobrana pod koji sve može da se stavi“.

Svojevremeno je čuveni francuski izdavač odbio knjigu rečima: „Roman je zanimljiv, ali je ajkula prevelika da bi se mogla progutati“.

Pišući ga, Eko je hteo da se ispomaže „Traktatom o otrovima“, ali je tu antikvarnu knjigu ipak bacio da ga neko nekim slučajem zbog nje ne bi prozivao…


Izvor: Blic

Bergmanovi “Razgovori“ na srpskom

Knjiga švedskog reditelja Ingmara Bergmana "Razgovori u četiri oka", završnica trilogije o porodici i detinjstvu tog umetnika, objavljena je na srpskom jeziku u izdanju izdavačke kuće Geopoetika.



Bajac je dodao da je struktura romana originalna, sastavljena od četiri-pet intimnih razgovora sa razlličitim ljudima na istu temu, komponovanih u različitim vremenskim okvirima.

"Priču o surovosti konzervativnog društva u kome se teško nalazi razumevanje za neverstvo udate žene, moramo nadoknaditi i dovoljno čudnom činjenicom da je autor na njenoj strani", rekao je Bajac.

Bajac je dodao da je Bergman primer neprolazne vrednosti, jedan od nekolicine pisaca 20. veka koji su ostali avangarda u modernosti, zbog pristupa, ali i literarne vrednosti.

"Bergman jeste jedan od tih autora i mislili smo da je divno i originalno da objavimo sve tri knjige, jer se pokazalo da imamo podršku u stavu da je to jedan od najozbiljnijih i najkvalitetnijih literata 20. veka". rekao je Bajac.

Geopoetika je ranijih godina objavila prva dva dela Bergmanove biografije ("Rođeni u nedelju" i "Najbolje namere"), koja je u Švedskoj objavljena kao jedinstven roman.

Izvor: B92

Knjiga aforizama Cvetka Lainovića ”2=1”

Razmišljanjem sebe napuštati. Slikanjem stvarati događaje. Zbivanja pretakati u linije.
Ove tri misli slikara Cvetka Lainovića (1931-2006) deo su njegove knjige “2=1”, koje je nedavno objavila “Čigoja štampa”. Zbirka misli, aforizama, koja nosi tipičan lainovićevski naslov, poslednja je Cvetkova sveščica, kojoj njegova supruga Ljilja Lainović nije dopustila da se izgubi. A pisao je od svoje četrnaeste godine, uvek noseći sveščicu sa sobom i najpre pisao sam sebi. Kasnije je te sveske gubio, pa iznova pisao. Postepeno se u njegovo pisanje uvlačilo i njegovo slikarsko gledanje, dok, kako je sam rekao, nije shvatio da svoje misli i “vidi”.

Lainović je, po rečima recenzenta Radoslava Bratića, bio filozof koji je izgovarao aforizme u vidu poslovica. Kod njega je zbilja 2=1. Aforizme je pisao tako što je u “neodređenom vremenu određivao zamenu za tišinu”. On je aforizme proizvodio u nabrajačkom tempu, nedefinisano i neodređeno. Ne stavlja nijedan aforizam u aktivno stanje, već u nabrajanje: “Zaobići svaku vrstu vremena”. Ne bi on da postanu bilo kakav učesnik u vremenu. On bi radije da samo bude posmatrač, da stanje sveta ne bude ničim poremećeno, objašnjava Bratić i dodaje kako se primećuje da se Lainović naročito čuva da ne zađe i ne otvori priču u svetu politike. On zna da je taj jezik zagađen i zato je njegov svet toliko uzdržan i izgleda kao nabrajanje i samo nabrajanje. Kao što su njegovi crteži odraz prave čistote, umetnik se trudi da ostane u prirodi, koja predstavlja kraj. Slikarevo promatranje sveta je izdaleka, ovlaš i nenametljivo. Kao da izbegava direktno gledanje u svet, tačnije hoće da se sakrije, a naročito da se sačuva i da ne pređe u satiričnu sliku, da ne počne da ismeva svet.

Cvetkovo nabrajanje znači pojačati svoju nevinost. Prema pojmovima je veoma nežan. Svi njegovi aforizmi počinju neodređenim glagolom, i to se sve ređa u veliki niz estetike:
“Osjećati se kao svoj sopstveni produžetak. Biti preteča svojih misli. Pouzdati se u istinu koja istroši samu sebe. Vjerovati da umjetnost stvara vrijeme. Spoznati da linije razdvajaju razne vrste ludila. Pojmiti da oblici postoje iz straha od ljudi...”

Lainović je, kako primećuje Bratić, proučio metafiziku postojanja i zaključio: “Svojim djelom opravdati svoj izgled”. A ovoj rečenici sledi: “Trajanje shvatiti kao svoje pretvaranje u bližnje”.
Lainovićeve misli u knjizi “2=1”, koje prate njegovi crteži, mogu da se čitaju i kao poezija i u skladu su sa antičkom definicijom da “u malom tekstu leži velika snaga”.

Inspiracija
O stvaralaŠtvu Cvetka Lainovića ispisane su hiljade stranica. Bio je i ostao inspiracija mnogim piscima, slikarima i likovnim kritičarima. Imao je više od sedamdeset samostalnih i nekoliko stotina kolektivnih izložbi u zemlji i svetu, objavio je desetak knjiga. Rođen je u Podgorici, slikarstvo je diplomirao u Zagrebu, ali je u Nikšiću diplomirao i matematiku.

Izvor: Novosti

Trejler za Duge noći i crne zastave

Izdavačka kuća "Laguna" predstavila je trejler za novi roman Dejana Stojiljkovića "Duge noći i crne zastave" autora Saše Mitrovića.



Video rad Saše Mitrovića, tvorca prvog srpskog 3D filma, predavača na Institutu za industrijski dizajn u Firenci, urađen je Firenci, u skladu je sa najvišim svetskim standardima i po principima izrade najpoznatijih izdavačkih kuća, saopštila je "Laguna".

Muziku za trejler komponovao je Saša Trajković, polufinalista takmičenja "Ja imam talenat".

Tema pod naslovom "Slava svedržitelju" biće na sajtu romana www.dugenociicrnezastave.rs dostupna za besplatno preuzimanje u vokalnoj i instrumentalnoj verziji kao i numera niškog benda Eyot.

Niški etno-džez bend koji je ovih dana nastupio u Kanu kao finalista konkursa Midem i osvojio nagradu, za sajt romana potpisuje instrumental pod nazivom "Horizon/Obzorje".

Le Kareov roman stiže pre filma

Izdavač "Evro-Ðunti" upravo je objavio delo špijunskog žanra "Krpar, krojač, soldat, špijun" Džona le Karea, čija je filmska verzija jedan od hitova 2011. godine.



Srpski izdavač koji je u prošloj godini objavio najviše novih naslova, poverio je iskusnom novinaru, filmskom kritičaru, uredniku i prevodiocu Danku Ješiću da prevede knjigu čiji naslov u originalu glasi "Tinker, tailor, solder, spy".

Ješić smatra da je prethodni hrvatski prevod veoma slab i da netačni naslov "Dečko, dama, kralj, špijun" asocira na kartanje, a Le Kare je odabrao staru engleski brzalicu što je neposredno vezano za priču o zamršenom svetu britanske obaveštajne službe u vreme hladnog rata.

Ovim romanom koji je štampan 1974. godine Le Kare (81), koji je do tada bio poznat samo na engleskom govornom području, stekao je svetsku slavu, obajsnio je Ješić i dodao da je ova ekranizacija druga po redu.

On je podsetio da je novi film već osvojio britanskjog "Oskara", nagradu BAFTA za najbolji scenario prema literarnom predlošku. Geri Oldman koji igra glavni lik omiljenog Le Kareovog špijuna Džordža Smajlija našao se među nominovanima za Oskara za glavnu mušku ulogu.