"Vitorio" - nova vampirska priča

U plimi vampirskih romana, serija i filmova, izdavačka kuća ''Čarobna knjiga" objavila je nedavno roman "Vitorio", vanserijsko delo vrhunskog majstora žanra, En Rajs.

Ova izdavačka kuća već je objavila nekoliko najčuvenijih romana Amerikanke En Rajs (70) iz serijala "Vampirske hronike " od prvog "Intervjua sa vampirom" do "Lestata" i "Kraljice prokletih". U okviru manje poznate serije "Novih vampirskih priča", objavljena je i priča o Vitoriju i njegovom povampiravanju pre 500 godina.

"Vitorio" je, u odnosu na druge naslove iz ovog žanra, superiorno i osvežavajuće delo jednog vrhunskog majstora.

Siže romana je veoma jednostavan, narator je Vitorio, koji odmah otkirva da je vampir koji i danas prelepo izgleda jer je imao 16 godina kada je postao besmrtan. Vitorio pripada svetu Firentinske renesanse,"Zlatnom dobu" vladavine Medičija u 15. veku u kome je rođen kao sin stare aristokratske loze.U svojoj ispovesti posvećenoj stanovnicima Firence, on opisuje sjaj tog vremena i kako je od mladića koji se družio sa umetnicima postao nemilosrdni osvetnik jer su mu vampiri pobili celu porodicu. Preživeo je zahvaljujući vampirici Ursuli koja ga je zaštitila jer se zaljubila u njega.

Sledi priča o Vitoriovom trnovitom putu do ostvarenja postavljenog zadatka koja ga vodi kroz niz opasnosti ali stalno ponovo iskrsava Ursula u najdramatičnijim momentima i Vitorio sve više postaje opsednut njenom lepotom i zadovoljstvima koja mu pruža da bi na kraju pobio sve neprijatelje (vampire) osim nje i pristao da postane vampir samo da bi ona ostala uz njega.

Prema rečima autorke roman je njena verzija priče o Romeu i Juliji, samo što se tragedija odvija u svetu vampira, jer Vitorio i Ursula jesu zajedno već pola milenijuma, ali oboje su svesni da su prokleti što je bila cena koju su platili da bi ostvarili svoju ljubav.

Posle ovog romana niko se neće čuditi što je Rajsova do sada prodala više od 100 miliona primeraka svojih romana, da je ušla u američku školsku lektiru, da se o njenim vampirskim knjigama pišu doktorati, da je teoretičari književnosti svrstavaju među najbolje američke postmoderne pisce koja koristi žanr "metafizičke gotike" ili "gotičkog horora" a demonska ili nebeska bića su njene metafore za univerzalno zlo i dobro. Toj formi odgovara i njen stil pisanja koji označavaju kao "raskošan, barokni".

Srpski prevod je izuzetno dobar, a prevodilac Gordana Fiket Đurković se postarala i da unese dragocene fusnote za čitaoce kojima su nepoznata imena umetnika ili nekih istorijskih ličnosti koje se kreću u svetu o kome "piše" Vitorio.


Izvor: B92

"Booka" obradovala najmlađe

Izdavačka kuća Booka predstavila je svoju prvu dečiju knjigu pod nazivom „Olivija“ autora Ijana Falkonera.

Olivija je prasica sa sopstvenim stilom i čvrstom verom u sebe. Sa svojih šest godina ona tačno zna šta hoće i ima bezgraničnu maštu. Olivija je jedinstvena u svetu dečjih slikovnica zbog svog neobičnog minimalizma. Autor i ilustrator Ijan Falkoner je izabrao nepretrpane crno-bele crteže koji povremeno zablješte crvenom bojom. U svakoj sledećoj knjizi u serijalu istraživački je dodavao po jednu novu boju originalnim crno-belo-crvenim crtežima.

Priče o Oliviji su jednako jednostavne, opisujući ludorije hiperaktivne prasice koja ispituje strpljenje svoje mame. Olivija crta po zidu, pleše, peva pesmice po ceo dan, ne želi da spava u vreme spavanja, ima sjajne ideje kad im vreme nije, i ...pa, ponaša se kao svako dete.

Knjige „Olivija“ su prevedene na desetine jezika i prodate u više miliona primeraka širom sveta. Prva knjiga u serijalu osvojila je prestižnu Kaldekot medalju koja se još od 1938. godine dodeljuje za najbolje slikovnice za decu.

Pre dve godine nastala je animirana serija o avanturama nestašne Olivije i njene porodice.

Autor priča i ilustracija o Oliviji, neodoljivoj šestogodišnjoj prasici, je Ijan Falkoner (1959), slikar i ilustrator čiji su crteži ukrašavali mnoge naslovnice magazina „The New Yorker“. Osmišljavao je scene i kostime za Njujorški balet, Operu u San Francisku, Kraljevsku operu i Koven garden, između ostalih. Olivija je njegova prva knjiga za decu, kojom je započela serija bestselera o ovoj neobičnoj i zanosnoj prasici.

Serijal knjiga o Oliviji inspirisan je sestričinom autora i ilustratora Ijana Falkonera. Ijanov život se promenio kada je prvi put ugledao svoju malu sestričinu.

„Prosto me je u trenutku privukla. Želeo sam nešto odmah da joj poklonim, i tako sam počeo da radim na knjigama o Oliviji“, kaže Ijan.

Izvor: B92

Morisijeva autobiografija tek 2012.

Stiven Patrik Morisi najavio je da će njegova autobiografija iz štampe izaći u decembru 2012. O njegovim memoarima govori se već nekoliko godina, a izdavačka kuća Faber i Faber ga od 2010. požuruje da ih napiše.

Morisi (Steven Patrick Morrissey), bivši frontmen grupe The Smiths, projekat je opisao kao "sentimentalni klimaks poslednjih 30 godina njegovog života".

"Neće biti objavljeni pre decembra 2012, što mi daje jedva dovoljno vremena da sve što posedujem upakujem u jednu kutiju i nestanem u Brazilu", rekao je Morisi Bilbordu. "Nevini će biti imenovani a krivi zaštićeni".

Pevač je takođe kritikovao današnje stanje u muzici objašnjavajući kako bira numere za nastupe uživo.

"Za mene je važno da odaberem kompozicije koje me uzbuđuju. Nužno je da me `zapale'. Ako toga nema, čovek postaje kao Majkl Buble - slavan i besmislen".

"Ja to govorim bez gorčine i to nije ništa novo. Dopadaju mi se žene koje sve drže pod kontrolom, ali su mi dosadile pevačice koje ne mogu ništa da otpevaju bez pomoći 750 raspomamljenih plesača što bi trebalo da je erotično", objasnio je Morisi.


Izvor: B92

Uglješa Šajtinac
Predstavljanje romana "Sasvim skromni darovi"
Mesto: KC Grad, Beograd
Adresa: Braće Krsmanović 4
Vreme: Sreda 12. oktobar, 20h


Izvor: B92

Bestseler dobija srpsko izdanje

Izdavačka kuća Booka među prvima u svetu će objaviti delo koje predstavlja pravu književnu senzaciju, knjigu za decu “Spavaj već jednom je**te“, koja je u junu ove godine zasela na prva mesta lista Amazona i New York Times-a.



Knjiga “Spavaj već jednom je**te“, se na vrhu top lista najbolje prodavanih izdanja nalazi već mesecima i do sada je prodata u preko 350.000 primeraka. U svim zemljama u kojima je do sada objavljena (Australija, Nemačka, Brazil) stigla je pravo na prvo mesto najprodavanijih knjiga, a u pripremi su desetine drugih inostranih izdanja. Srpsko izdanje u prepevu Vladimira D. Jankovića stiže u domaće knjižare u petak 7. oktobra.

'“Spavaj već jednom, je**te“ (Go The F**k To Sleep) knjiga je za pred spavanje, a namenjena je roditeljima koji žive u stvarnom svetu, gde dve-tri usnule plišane mace i ljupki stihovi za laku noć nisu baš uvek dovoljni da detence otpreme u carstvo snova. Ovozemaljsko, od srca napisano, i radikalno iskreno, ovo štivo je ovekovečilo dobro znane – a poslovično prećutkivane – patnje koje nas čekaju kad najdražeg anđelka treba spakovati u krevet. Lepa, subverzivna, a smešna da se upiškiš u gaće, knjiga “Spavaj već jednom, je**te“namenjena je svim roditeljima: novopečenim, iskusnim, a i onima koji se za roditeljstvo tek pripremaju“, piše u najavi srpskog izdanja.

Mala nezavisna izdavačka kuća Akashic books, profitirala je od piraterije PDF-a ovog naslova jer je delić knjige “procurio“ pošto su ljudi iz izdavačke industrije krenuli da ga šalju jedni drugima oduševljeni urnebesnim sadržajem. Ubrzo je knjiga postala najtraženiji naslov na internetu i na iznenađenje samih izdavača stigla na prvo mesto američkog Amazona par meseci pre nego što će biti obljavljena. Akashic books je požurio da iskoristi ovo neviđeno interesovanje i objavio knjigu početkom juna.

Od tada prodato je preko 350.000 primeraka – a očekuje se da oko Božića ova cifra bude duplirana, prodata filmska prava, ogroman broj poznatih ličnosti koje su se okušale u čitanju ove sjajne knjige i desetine inostranih izdanja u pripremi. Srbija je među prvima koja će ovaj svojevrstan književni fenomen moći da čita na svom jeziku.


Izvor: B92

Predstavljena "Kapija Balkana"


Kuća "Stubovi kulture" je 6. oktobra u Kući kralja Petra Karađorđevića javnosti prestavila knjigu akademika Svetlane Velmar Janković pod nazivom "Kapija Balkana".

Prvo što je književnica, sva ozarena, rekla bilo je da je "presrećna, uzbuđena i da joj je ovaj trenutak, u ovoj kući najviše znači".

"Meni je moja publika najvažnija na svetu i najtoplije joj se zahvaljujem što je došla da samnom podeli ovaj trenutak", nastavila je Velmar-Janković.

Publika koja je bila tako brojna da je više od polovine njih moralo da stoji i izađe na balkon, uzvratila je književnici strpljenjem i niko nije napustio promociju a zatim su strpljivo čekali u redu da im potpiše knjigu, pokazujući da i visoka literatura može biti hit.

Književnica koja je ovenčana svim važnijim literarnim priznanjima, uključujući NIN-ovu nagradu, priznala je da je knjigu, koja ima više od 600 strana, iako na njoj piše da je "brzi vodič kroz prošlost Beograda", pisala veoma dugo i da je tokom rada u više mahova strahovala da neće uspeti da je dovrši i zato je 10. mart ove godine, kada je rukopis predala izdavaču, bio za nju veliki praznik.

Poverila se da su joj mnogo muka zadali rani periodi u istoriji ljudske naseobine koju su tri veka pre nove ere izgradili Kelti, zatim je bilo rimsko utvrđenje, a kada su ga razorili Huni u 4. veku, slede vekovi tokom kojih se o budućem Beograd ne zna skoro ništa do dolaska Slovena koji će mju dati njegovo današnje ime.

Velmar-Janković je skrenula pažnju budućim čitaocima da je najviše prostora dala trima decenijama koje su joj posebno važne - poslednje dve na kraju 19. veka i prva u 20. veku jer to je period zanačaja za formiranje srpske, tačnije beogradske, građanske klase.

"To je ono pravo građanstvo koje će rasturiti, uništiti. Prvi svetski rat a već balkanski ratovi su odneli zlatni podmladak tog važnog segmenta srpskog društva", pojasnila je ona i izrazila nadu da to seme nije zato do kraja jer se tokom demonstracija 1996. pokazao da se samo pritajio.

Pisac i slikar Mileta Prodanović je kao urednik knjige rekao da je njegov zadatak bio da obezbedi vizuelni materijal i da je samo sledio tekst.

On je rekao da mu se dopao način kako govori narator i smatra da je Velmar-Janković na najbolji način prošla kroz više od dva milenijuma istorije Beograda.

Urednik u "Stubovima kulture" Ivan Radisavljević je izneo mišljenje da se knjiga može formalno svrstati među istoriografske jer je drži zvaničnih podataka iz veoma bogate literature koju je autorka koristila.

On je knjigu opisao kao doslednu, razumljivu, pouzdanu i poštenu u kojoj su čitaocima predstavljeni ljudi koji su zaslužili da se nađu u nacionalnom sećanju".

Autorka se ne trudi da njen glas bude skriven već dozvoljava da bude ličan, topao, zavodljiv, glas devojke, zatim žene emotivno ukorenjene u sredinu u kojoj se rodila, odrastala i živi" primetio je Radosavljević i dodao da "ovo nije obična, ovo je najbolja istoriografija".

Izvor: B92

Novi Ljosin roman u Srbiji

Najnoviji roman nobelovca Maria Vargasa Ljose "Keltov san" upravo je objavila "Laguna" i tako domaćim čitaocima pružila priliku da, posle onih sa španskog jezičkog područja, prvi u svetu dobiju priliku da čitaju ovo delo.

Zasluga za tako brz prevod pripada prevodiocu Ljiljani Popović -Anđić i njenom suprugu Branislavu Anđiću što je za "Lagunu" obezbedio autorska prava. On kao urednik za latinoameričku književnost je na samom izvoru jer već dve decenije živi u Argentini.



U najnovijem romanu "Keltov san" Ljosa piše o Ircu Rodžeru Kejsmentu koji je bio jedan od prvih Evropljana koji je obelodanio užase kolonijalizma. Roman započinje 1903. u Kongu a završena jednog jutra 1916. u londonskom zatvoru.

Glavni junak je i heroj i negativac, izdajnik i slobodar, moralan i nemoralan a iza njega su ostala dva čuvena izveštaja o putovanjima po afričkim kolonijama koji su potresli tadašnje društvo. Njihova sumnjiva verodostojnosti doprinhela je da bude zaboravljen dok veliki pisac nije odlučio da ga vaskrsne.

Peruanac Vargas Ljosa, prošlogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost, objavio je više od 30 romana, dramskih komada, eseja, a "Laguna" je pre tri godine, takođe zahvaljujući bračnom paru Anđić objavila njegov tada najnoviji, još neprevedeni roman "Avanture nevaljale devojčice".

Za Ljosu u tom času nije vladalo interesovanje ali nakon što je saopšteno da je postao nobelovac ovaj roman je postao prvorazredni bestseler. U međuvremenu, ovaj izdavač je odlučio da objavi nova izdanja nekih ranije prevedenih Ljosinih knjiga, kojih već odavno nije bilo u knjižarama i tako se pojavila kolekcija od 10 naslova Odabranih dela Vargasa Ljose.


Izvor: B92

Promocija "Viktorije" Marka Krstića

Izdavačka kuća Mono i Manjana predstaviće na ovogodišnjem Sajmu knjiga i prvenac Marka Krstića (1979) „Viktorija“.

"Može li naša savremenost da stane u roman ako se u njemu traga za autentičnim životom? Da li je prijateljstvo važnije od novca a uspeh od poštenja? Ima li ljubavi i posle svega? Da li je to bila nova revolucija ili sunovrat?"

"Viktorija je roman koji govori o svemu tome i spaja povratak sa letovanja, umesto čuvenog povratka Čarnojevića iz rata, sa moralnim krahom posle socijalizma – daleko je sunce ostaje još dalje. To je jedan nemogući spoj u kojem Marko Krstić odmah hoće sve, i liriku duše i triler života, i istoriju
književnosti i rehabilitaciju (kontra)revolucionarnog sloma. Viktorija je, međutim, neodoljiva dekoraterka koja na nogama ima sandale. Ljubav ne menja stvari ali spasava duše."

Autor romana će u subotu 29.10. u 17 časova potpisivati knjigu na štandu izdavačke kuće Mono i Manjana.

Izvor: B92

Novi roman Dejana Stojiljkovića

Pisac Dejan Stojiljković, autor bestselera "Konstantinovo raskršće" ovih dana je završio svoj novi roman "Duge noći i crne zastave", koji će objaviti izdavačka kuća "Laguna" iz Beograda.



U pitanju je roman koji je pisan skoro tri godine i koji pred čitaoce ponovo donosi žanrovsku mešavinu u autentičnom istorijskom okviru što je postao prepoznatljiv Stojiljkovićev manir.

Roman je smešten u 1386. godinu i govori o samim počecima trogodišnjeg srpsko-turskog rata koji se završio čuvenom Kosovskom bitkom. U fokusu radnje su vladari dve sukobljene zemlje, Knez Lazar Hrebeljanović i Murat I Hudavidegar (Pravedni) kao i vitezovi Reda Zmaja: Ivan Kosančić, Milan Toplica i Miloš Obilić.

Priča prati događaje vezane za potragu trojice vitezova koja se dešava u Makedoniji, istovremeno se baveći događajima na srpskom i turskom dvoru koji prethode odlučujućem osmanlijskom pohodu na Evropu. Finale romana rezervisano je za bitku za Pirotsku tvrđavu a u njega je utkana i jedna ljubavna priča - romansa između Miloša Obilića i Olivere Lazarević. Stojiljkovićeva gotovo filmska naracija odvešće čitaoca pravo u srednji vek gde će biti svedok spektakularnih bitaka, uzbudljivih potera i dvoboja na život i smrt.

"Dosta mesta u romanu zauzimaju predanja o demonima i anđelima, slovenska i islamska mitologija, a čitaoci će imati prilike da vide Ivana Kosančića kako tumači Kabalu, sluša osmanske derviše kako se došaptavaju sa duhovima predaka, bude svedok nesvakidašnjih susreta. Kroz knjigu defiluju i druge poznate ličnosti iz istorije i legedne: Marko Kraljević, Bajazit Munjeviti, Nikola Altomanović, braća Musići, Jakub Čelebija...", piše u saopštenju izdavača.

Roman će početkom 2012. godine izaći u Laguninoj ediciji "Meridijan" koju uređuje Igor Marojević.


Izvor: B92

Izložba i monografija o Miri Banjac

Povodom 60 godina rada naše istaknute glumice Mire Banjac u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu predstavljena je knjiga u kojoj je sažet njen celokupan umetnički opus, a otvorena je i izložba “Lica Mire Banjac."

U svet glume Mira Banjac zakoračila je preko školskih i svetosavskih priredbi u njenom rodnom Erdeviku u Sremu, pre šest decenija. Nanizala je do danas nisku nezaboravnih likova malih i velikih žena. Niže ih dalje, neumorno.

Zastala je, samo nakratko, minulog vikenda. U Srpskom narodnom pozorištu, u društvu dragih koleginica Milene Dravić i Gordane Đurđević Dimić, teatrologa Miroslava Radonjića i Vesne Krčmar, novinara Duška Bogdanovića i Zorana Maksimovića, direktora Pozorišnog muzeja Vojvodine, promovisala je svoju najnoviju monografiju.

Knjiga u koju je stao ceo njen glumački život, propraćena je izložbom “Lica Mire Banjac”. Pomoću fotografija i filmskih kadrova, na jednom mestu, sakupljene su sve uloge male žene, velike glumice.

- Ponosna sam na tu galeriju žena iz svog naroda - rekla je nezaboravna Katica iz “Radovana Trećeg”, Marija iz kultne istoimene serije, Danica Čvorović iz “Balkanskog špijuna”, upravnica nudističkog kampa u “Lepoti poroka”, Ruža iz Barande...

Glumica koja je obeležila jedno veliko razdoblje jugoslovenskog i srpskog glumišta, ostala je skromna, realna i uravnotežena.

- U pozorištu je najvažnija koncentracija, a u životu ravnoteža - poručila je legenda našeg glumišta.

Nije Mira Banjac igrala samo na raskošnim pozorišnim scenama, već i u rudnicima, u ribarnicama, u aulama fakulteta. Obišla je Evropu, Australiju i Ameriku sa svojom “Ljubicom u prvom licu množine”.

U svom šeretsko-sremskom maniru, Mira Banjac se zahvalila svojim poštovaocima na privrženosti i uputila im izvinjenje što se “po ko zna koji put okupljate zbog mene”. A onda je, osmehnuta, dodala:

- Nije jednostavno vama da mi stalno dolazite, a nije lako ni imati 81 godinu i raditi šest decenija. Ali ja nastavljam i sutra da radim. Jer dok budem mogla da glumim, ja ću postojati.

Izvor: B92