Treba mi savet o mom problemu.
Imam decka 9 meseci sa kojim sam srecna,jer me prihvatao onakvu kakva jesam i nisam osecala pritisak da treba da se menjam,smrsam ili glumim neku krotku slatku devojku...
Upoznali smo se kada je dosao u moj grad sa drugom da mu pruzi moralnu podrsku,jer je njegov drug muvao moju sestru od strica.Na kraju,njih dvoje nisu nista ni pokusali,ali smo se nas dvoje nasli.
Pocelo je kao strast,a kasnije sam ga zavolela.
Slazemo se oko osnovnih zivotnih pitanja vezno za zivot,vaspitanje dece...
Medjutim,od januara,kada smo slavili NG skupa u mom gradu i kada je upoznao moje roditelje,imam utisak da je cela ta slika lazna,jer mi ljubomorise i zabranjuje izlaske vikendom(?!).
I jesenas sam izlazila vikendom sa najboljom drugaricom ponekad (1-2 mesecno,ni ne mogu da stignem vise) kada je on na putu(25 dana na putu,10 kod kuce),ne razumem zasto mu je to odjednom problem.
Pritiska me i vencanjem sto pre,pravljenjem dece i kao da ne registruje ono sto stalno ponavljam-da mi se ne zuri,da nisam spremna za taj *odrasli svet*...
Nekada pomislim da je njegova reakcija zato sto ja mozda emitujem signal da ga ne volim dovoljno,a nekada da jednostavno nismo jedno za drugo,odn. zelimo isto,ali smo u vremenskom raskoraku.
U konfuziji sam,jer ne znam sta da mislim...
Ovo mi je prvi put da se zabavljam s nekim kako treba,da nije shema i da nije neki kreten koji me zeza...
Iritira me sto ne registruje kada pricam x puta da sam sada zadovoljna svojim zivotom,nemam vise problema na poslu,plata se povecala,radujem se zavrsetku faxa i nekom novom horizontu.
Nekako sad brak dozivljavam kao potencijalnu kaznu,jer bih ja bila ta koja se vrti oko kuce i dece,dok je on na putu,a obzirom da me pozuruje nema sanse ni fax da zavrsim kao gospodja.
I ovako jedva stizem,nisam tip koji moze da bude 20 h dnevno aktivan,a u braku tek od tog nema nista...
Ne znam sta da radim,nisam spremna da experimentisem brakom da vidim da li je to ono pravo,a ne zelim ni na brzinu da raskinem,jer ne zelim da pogresim-znam kako se retko srece neko da te mazi i pazi(bar u mom okruzenju).
Nisam ovo pisala da bi meni povladjivali,niti da bi neko njega pljuvao ili obrnuto,nego da mi napisete svoje vidjenje stvari iz ovih informacija koje sam napisala.
Znam da je text pomalo konfuzan,jer sam i sama u toj fazi i da se ne moze sve staviti na papir kako bi slika bila jasnija,ali eto...

Sama sve znas. Nekad je lakse da se prica o tome, ali vec znas koliko je sati.

Poenta je samo koliko ces izdrzati to smaranje.

Znam da se slazes sa njim vise nego sa prethodnicima ali za to sto on hoce ipak treba jos malo kockica slozenih.

Mogu jos da pricam ali ko sto rekoh sama znas koliko je sati.

YTP jesi li nekada imao vezu na daljinu a da si onako iskreno voleo?
Te veze na daljinu znaju da se tako dobro zamrse zbog nekih najglupljih stvari.
Iz mog iskustva mislim da se taj dečko sa kojim je Miki, jako plaši da je ne izgubi.
Jedan iskren, ozbiljan razgovor bi verovatno rešio njen problem...Miki sve ovo što si nama napisala ovde, treba da zna i on. Sve. Imaš p.p. od mene.

citajuci ovaj tekst, 2 stvari su mi prosle kroz glavu:

1. da je ljubomoran i plasi se (mozda je imao i on nekog ruznog iskustva)
2. ako se vas dvoje dobro slazete, zasto je vencanje toliko bitno? ljudi zive po 15 godina zajedno imaju dete i tek se onda vencaju. bitno je da dobro funkcionisete. brak nije merilo ljubavi i zelje da provedes s nekim svoj zivot, bar po meni.


a sad: mozda on ima neke druge planove u zivotu. mozda zeli da mu zena bude vise domacica nego poslovna zena. ko zna sta on zaista zeli. verovatno ti mozes iz njegovih stavova, misljenja bolje da zakljucis ...

nije tema o meni , nit ja volim da pricam o tome ali recimo da imam nesto malo iskustva...

meni daljina nije nikakav test vernosti, jer ja verujem osobi sa kojom sam... ne verujem joj vise ako je ona blize, jednostavno ne ide to tako, niti ja kontrolisem ljude...

cini mi se da je ovo ipak - 30 mi je godina, axa! ti si okej, aj se vencamo...

cemu zurba ?

meni to deluje malo sebicno... ali ko sto rekoh, Milosava je otprilike sama skontala sve tako da ...

da, ali ne vredi ni raskidati ako je neki nesporazum u pitanju ... a i oni se ne poznaju nesto dugo da znaju sve jedno o drugom ...

I ja se nesto mislim da li je to u pitanju...   

I ja sam pitala cemu zurba,na sta on kaze da imamo skupa 60 godina i da ne zeli da budemo matori roditelji na roditeljskim sastancima,na sta sam ja odgovorila da ako je to u pitanju da je trebao o tome da razmislja kad je imao 20.

Mislim ljudi,da se razumemo-ako je iko zeleo da do 30-te ima 3 kom. dece-onda sam to ja,ali nisam htela glavom kroz zid,jer nisam imala s kim.
Sad kad imam s kim,posto sam vec *zakasnila* ne vidim zasto je provblem 2-3 godine max.

Jesenas mi se digla kosa na glavi kada je dosla jedna frisko punoletna devojka,trudna koliko i staro punoletsvo,osiguranje minimalni paket,devojacko prezime i sa adresom u smestaju za izbeglice,znaci-socijalni slucaj. I pritom se mislim-da li sam luda ja sto zelim da stanem na svoje noge ili ova sto ide grlom u jagode i oslanja se na zdravstveno i svaku drugu pomoc drzave koja se finansira od moje i meni slicnih ljudi i njihovih plata?!

pa ako ga toliko volis ... i ne zelis lako da odustanes ... uvek su tu kompromisi ... a i nemoj zaboraviti da si ipak zensko, a on musko, a da je muskarac glavni i stub porodice ...

pa se ti dogovori s njim ...

ne razumem u vezi ovog musko-zensko?

mislila sam da ga postujes kao muskarca ....   

npr. moja zelja jeste da uvek kad sam u nekoj nedoumici ili kad nesto treba pitam svog muza (ili decka) i on me posavetuje ili kaze sta da uradim i na kraju se ispostavi da je bio u pravu .. i ja ponosna sto imam njega pored sebe ..