Pozdrav ljudi... ja ucim u medicinskoj skoli.. tamo imamo prakticnu nastavu na djecijim odeljenjima Pedijatrija i Djecija hirurgija... tamo ima svakakve djece, u skoro svaki put stanem gledam ih i pocnem da razmisljam sta su ta djeca skrivila da su takva, ne mogu nista da prozive, neduzna djeca... pa kada stanem ispred odeljenja pa vidim tuzne roditelje koji placu i mnogo su tuzni,, vjencali su se ocekivali su normalan zivot kakav svako zasluzuje i onda im se rodilo dijete sa nekom anomalijom ili psihickom zaostaloscu... nekoliko puta sam sanjao tu djecu,, kao da me progone progoni me pitanje sta su oni neduzni skrivili da imaju opake bolesti vec od svog djetinstva... zasto bog dopusta i koji je njegov cilj sa takvom djecom ( necu da se ovdje diskutuje i pitanju Boga i slicno.)... Stalno posle tih prakticnih nastava ostanem pod utiskom kao sto sam napisao cak ih i sanjam..   

Nisi ti za to

ne, ja jesam za to naravno.. svaki tamo doktor/sestra misli isto, nisu oni od kamena, ne rade tamo ljudi od kamena.. nego zasto je to tako 

zato sto si slab

Схваташ да болест нема везе са заслугом и тиме да ли си недужан или дужан добар или лош...

Једноставно неко се роди са плавим очима неко се роди са различитим аномалијама...генетика, случајност...

Неко пуши ко Турчин и не добије рак а неко не запали ни једну а добије рак плућа...

Ne mogu ti neku utjehu reci, jer je ne govorim ni sebi. Zivot je tezak i to je sve. Nekog smisla  i pravde nema.

Treba imati snage za sebe i druge. Nadam se da ces je imati jer si vec imao/la plemenitosti da upises taj poziv.

Inace i ja sam kolega medicinar i volim da pomazem ljudima.
Mislim da se oko svacijeg zdravlja treba zestoko potruditi i zato sam i upisao medicinu.

Al ne mislim da uzrok bolesti ima ikakve veze sa bogom, djavolom ili bilo kakvom karmickom zaslugom.
Priroda je surova.

--

Da budem konkretan, mozda treba da se posavjetujes sa psihologom on ce ti konkretno pomoci.
Ovo nemoj molim te shvatit kao neku uvredu ili ponizavajuce. Na mjestu si, al ako imas tegobe on moze pomoci.

Koji si ti duduk .....


Strasno je. Ja sam svega nekoliko puta na u decijoj bolnici, i nekoliko puta sam prosla kroz odeljenje, i videla ocajne majke a decici vire tubice i cevcice...Videla sam ispijena lica, tuzne i upale oci, blede i napacene dece.
Najvise me pogadjaju decija stradanja.
Nikad, ali nikada, ne bih mogla da radim posao koji si ti izabrao. Ja bih se slomila posle trece smrti pacijenta i ili bih se ubila ili bih potpuno skrenula.
Svaka cast svakome ko se susreo sa time, ali i onome koji i dalje istrajava u svom poslu i obrazovanju imajuci nadu da ce mozda sledeci pacijent biti izlecen, i da postoji nada. Iskreno se divim tim ljudima.

Uh de me nadje 

Ja radim na decjoj klinici vec 8 godina,svakodnevno sam u kontaktu sa ogromnim brojem dece koje pate od nabezazlenijih do najtezih bolesti. Na decju patnju,bol i umiranje covek nikad ne moze da se navikne. Znao sam da posle teskog radnog dana odem kuci i placem po ceo dan jer se covek nagleda kojekavih stvari...a kad su deca u pitanju to je sve samo jos puta 3.

Ono sto mogu da kazem iz svog iskustva da ne znam kako,ali covek ogugla. Mislim,oguglati je bas teska rec,nije bas tako bukvalno,ali to je valjda neki covekov odbrambeni mehanizam,naravno i dalje je tesko,i dalje je uzasno ponekad ali valjda ljudska podvest reaguje i sad je bar meni lakse sve to. Kazem,verovatno se tako moja podsvest bori sa tim situacijama da ne bi fijuknuo od svega toga.

Savet da ti dam da ti bude lakse niti znam a i mislim da ne postoji,jednostavno takve stvari se desavaju,deca oboljevaju i nazalost i umiru. Da je pravedno-apsolutno nije i da mogu da ipsravim,naravno da bih sve dao da mogu,zato i radim tu gde radim da makar pomognem,a sama pomisao na to da poamzem me i gura da radim to svakog dana.

Слажем се са Шлагвортом да би требало да одеш код психолога, не зато што си луд, нормално ти реагујеш, већ зато што треба да очуваш ментално здравље, а са таквим реаговањем, колико год нормално било, можеш да имаш проблема. 


Јесте.  Интелект испред емоција.

Огуглати је већ непожељно, мислим да тада особа креће да се понаша бахато, као што има доста примера у здравству.

Nov si, ocvrsnuces sa vremenom. Pomazes kolko mozes ali ne mozes sad bas sve da spases, ali kolko mozes, lecis i to je to.