Otežano snabdevanje pijaćom vodom iz reke Rzav u opštinama Lučani, Arilje, Požega

Lučani, Arilje, Požega - U opštini Lučani, Arilju i Požegi juče je proglašeno stanje elementarne nepogode, zbog izuzetno otežanog vodosnabdevanja sa reke Rzav.

Štab civilne zaštite ovih opština doneo je odluku da se proglašava elementarna nepogoda na teritoriji opština zbog pada vodostaja na reci Rzav i nedostatka isporuke vode za piće iz sistema Rzav.
Javnom preduzeću Rzav, Arilje i Javnom komunalnom preduzeću Komunalac, Lučani, naloženo je da propišu mere štednje i racionalne potrošnje vode do poboljšanja hidrometeoroloških uslova.
Prema saznanjima FONETA, očekuje se da elementarna nepogoda bude proglašena u Čačku i Gornjem Milanovcu.
Nadležni u Čačku kažu da je stanje elementarne nepogode proglašeno još 14. avgusta, odlukom Gradskog veća, kojom su propisane zabrana polivanja parkova, bašti, pranje ulica i vozila, restrikcije i formiranje akumulacije na Moravi.

Iako su novinari tada pitali da li je proglašena elementarna nepogoda, predstavnici vlasti u Čačku su to demantovali.
Direktor Javnog preduzeća Rzav iz Arilja Ljubo Lazović izjavio je da je od juče ujutru stanje na privremenom vodozahvatu Ševelj sve lošije i da je reka u opadanju. On kaže i da je resornom ministarstvu upućen novi zahtav za smanjenje biološkog minimuma u reci Rzav.

Izvor: Danas

Zbog suše ugrožen biološki minimum reke Rzav

Četiri opštine u stanju elementarne nepogode

Čačak, Gornji Milanovac, Užice - U četiri, od pet opština koje se snabdevaju sa regionalnog vodosistema "Rzav", zbog suše, proglašeno je stanje elementarne nepogode, a ugrožen je i biološki minimum vode na toj reci. Elementarna nepogoda proglašena je u opštinama Arilje, Požega, Lučani, od juče ujutru i u Gornjem Milanovcu, a u Čačku se snabdevanje vrši uz pomoć Užičana koji su ispustili višak vode u Zapadnu Moravu. Vlada Srbije uputila je juče apel svim državnim organima i jedinicama lokalne samouprave da pomognu ugroženim opštinama.

DRAGIN: Iz NIP-a 280 miliona dinara
Saša Dragin, ministar poljoprivrede naglasio je nakon jušerašnje konferencije Vlade Srbije, da je naloženo da se obezbede uslovi za hitnu eksproprijaciju zemljišta na kojem će biti izgrađena akumulacija Svračkovo na reci Rzav, a sredstva u vrednosti od 280 miliona dinara za realizaciju tog projekta biće obezbeđena iz Nacionalnog investicionog plana. S. Č.
Zavod za javno zdravlje u Čačku svakodnevno kontroliše ispravnost vode i prema rečima Vesne Šumanov, načelnika Centra za higijenu i humanu ekologiju, voda je higijenski ispravna.

Novac za Rzav nije stigao do ugroženih opština
Novac za početak izgradnje akumulacije "Svračkovo" na reci Rzav, kojom bi se obezbedilo bolje vodosnabdevanje pet okolnih opština, nije stigao na račun tih opština iako je početkom godine odobren iz Nacionalnog investicionog plana. Direktor Javnog preduzeća "Rzav" Ljubo Lazović rekao je za agenciju Beta da su sredstva dodeljena Ministarstvu za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo za početak realizacije tog projekta, ali da nisu stigla do opština, niti na račun njegovog preduzeća.
Direktor Javnog preduzeća "Rzav" Ljubo Lazović rekao je da je juče ujutru za 250.000 stanovnika tog dela zapadne Srbije smanjena isporuka vode za još 50 litara, što je više od polovine dosadašnjih potreba.

- Šest dana samo uspevali da isporučujemo po 400, a od jutros u mrežu ide samo 350 litara u sekundi, jer je nivo vode u reci smanjen za pet centimetara od obaveznog minimuma, koji iznosi 700 litara - kazao je Lazović.

Gornjomilanovački kraj je u maju i julu pogodilo jako nevreme praćeno obilnom kišom i gradom, a poslednjih nekoliko dana se taj deo Zapadne Srbije suočava sa velikom sušom.
Zamenik predsednika opštine Milisav Mirković rekao je da je zbog nestašice vode na vodosistemu "Rzav" ugroženo čitavo područje, ali i da su velike štete pričinjene od nedavnog nevremena. Od nedavnih obilnih kiša potpuno su onesposobljeni lokalni putevi u rudničkom kraju i Brđanima i šteta je procenjena na više od 100 miliona dinara, a aktivirana su i brojna klizišta. Od grada su uništeni usevi na njivama u podnožju Suvobora. Najteža situacija je sa nestašicom vode sa Rzava, koja se delimično ublažava lokalnim vodovodima sa planine Suvobor.
Javno komunalno preduzeće "Vodovod" iz Užica povećalo je protok vode iz akumulacije Vrutci kako bi se poboljšalo snabdevanje vodom u Čačku.
U Čačku su tokom proteklih dana učestale redukcije u vodosnabdevanju zbog umanjene isporuke sa vodosistema Rzav.

Nestašica vode najviše je pogodila dečje odeljenje bolnice u Čačku, izjavio je direktor Zdravstvenog centra Momčilo Spasić. On je objasnio da je dečje odeljenje smešteno na poslednjem, petom spratu bolnice, i da najmlađi bolesnici nemaju vodu, uprkos naporima čačanskog vodovoda da je posebno obezbedi zdravstvenim ustanovama. Spasić, koji je juče posetio to odeljenje, kaže da se voda doprema sa nižih spratova i tako se premošćuje nastali problem.

- Trajnije rešenje je ugradnja specijalnog hidroforskog sistema u bolnici koji bi vodu izbacivao na peti sprat, i na ovom problemu će se raditi - rekao je on.
JKP "Vodovod" iz Užica juče je povećao protok vode rekom Đetinjom iz akumulacije Vrutci na 3.000 litara vode u sekundi što će preko pritoka doprineti povećanju nivoa vode Zapadne Morave kod brane u Parmencu, nadomak Čačka, kao važne akumulacije za vodosnavdevanje tog grada.

Direktor užičkog "Vodovoda" Milomir Sredojević kazao je da je čačanski "Vodovod" uputio molbu za povećanje protoka vode Đetinje.
Slična situacija sa vodosnabdevanjem iz Rzava dogodila se pre osam godina. Tada su Užičani na isti način pritekli u pomoć Čačanima. Za razliku od mnogih gradova u Srbiji Užice nema problem sa vodosnabdevanjem tokom leta. Užičani koriste 400 litara u sekundi iz akumulacije Vrutci koja se nalazi uzvodno na ulasku u kanjon reke Đetinje na 12 kilometara od Užica. Akumulacija Vrutci sagrađena je 1986. godine i njen kapacitet vode dovoljan je za snabdevanje Užica tokom naredne tri decenije sa proširenjem prozivodnje vode na 700 litara u sekundi.

Izvor: Danas

Жедна Србија

Све очи упрте у нову брану
Тек изградњом друге бране на Рзаву (биће готова за три године), четврт милиона људи ће, током више деценија, заборавити шта значе суве славине


Како решити проблеме са водом: место будуће бране Сврачково

Чачак – Откуда толика жеђ у пет општина западне Србије (Ариље, Пожега, Лучани, Чачак и Горњи Милановац)? Зар планинске реке и речице (Моравица, Рзав, Скрапеж, Каменица, Дичина, Деспотовица), притоке Западне Мораве, бројни извори и потоци нису у стању да напоје близу 300.000 уста?

Одговор на ова питања је – видеће се до краја текста – ипак једноставан и логичан: вода потока и река је, неискоришћена, отицала, а није се рачунало на глобално загревање, на године повишене температуре и све мањих падавина. Други су озбиљно схватали футуристичке прогнозе научника, сређивали своје водозахвате, па и започињали освајање туђих извора.

Но, Рзав је, најзад, делимично укроћен. Није то ишло глатко, сећа се Тодор Поповић, члан Управног одбора водосистема „Рзав”:

– Један од агилних заговорника био је Мићо Маћић, ранији председник општине Пожега, потом посланик у Скупштини Србије. При доношењу Закона о изградњи водосистема Студеница, он је поднео амандман да се гради и брана на Рзаву у Ариљу. Амандман је одбијен, а он је у Скупштини рекао: „Одбили сте га, али ми ћемо изградити брану пре него што ви започнете Студеницу”. Заиста, радови су отпочели, 20. јула 1987. године, у селу Горобиље, а седам година потом четири града добила су воду; после две године, „рзавка” је стигла и у Горњи Милановац.

Као Алајбегова слама

Било је трезвених процена да акумулација (око 500 литара у секунди) неће дуго моћи да задовољава потребе и одмах је означена као прва фаза. Друга фаза је требало да буде брана „Сврачково”, али се с њом одуговлачило, јер, како рече председник општине Лучани Зоран Јоловић, „није било политичке воље”. Први аларм је стигао прошлога лета, а у трећој седмици овога августа у славинама пет поменутих градова је сваког секунда недостајало 450 литара воде, иако капацитет фабрике воде у Ариљу може да спреми за употребу 1.100 литара у секунди. Али, нема сирове воде – суша је попила Рзав.

– Градња „Сврачкова” је неопходна за будућност ових пет општина и, можда, још неколико околних градова (Краљево, Топола, Младеновац, Аранђеловац). Завршили смо планску и техничку документацију, а то је више од 60 томова папира, влада је то прихватила, као и све општине у систему. Друга фаза ће коштати шездесетак милиона евра – изјавио је за „Политику” директор водосистема Љубо Лазовић, пре тачно три године.

Ма колико „рзавка” била насушна и богомдана благодет, морамо овде истаћи да је однос комуналних предузећа у овим општинама (изузетак је Горњи Милановац) био као према Алајбеговој слами. Вода се трошила, али рачуни се нису плаћали. Чачак је у томе предњачио: трошио је 60 одсто воде, а његов дуг је, каткад, износио 80 одсто у укупним потраживањима „Рзава”. Сталним губицима водосистема је, уз речено, кумовала и веома ниска цена воде. Да би фабрика воде била на „позитивној нули”, израчунато је да је кубик воде требало прошле године да се продаје по 14,30 динара, а она ју је испоручивала по упола нижој цени. Јер цену није формирало тржиште.

Изјава једног министра да би „Рзав”, који су изградили Република Србија, буџети пет општина и њихова привреда, „могао бити купљен од једне израелске фирме”, узбудила је духове. Тада би, наводно, цена кубика воде била један евро. Проф. др Зоран Никић је, у својству општинског већника, рекао да „у водосистем не сме ући страни капитал, јер би то значило да водосистем излази из земље”.

Приватизације неће бити

Да приватизација природних, богомданих добара представља велики ризик за нацију и државу, упозорио је међународни скуп синдикалиста комуналних служби, одржан у Чању, 2005. године, на коме се чуло да је власник приватног водовода у Софији дигао цену кубика на три евра.

Tако нешто неће задесити „Рзав”, пошто је сусрет Саше Драгина, министра за пољопривреду, шумарство и водопривреду, са председницима пет поменутих општина и директором Републичке дирекције за воде Александром Продановићем – ставио тачку. А тачка је стављена тако што ће брана „Сврачково” бити изграђена за наредне три године. Средства ће дати Република, Електропривреда Србије и заинтересоване општине. Већ за радове у овој години, Национални инвестициони план је издвојио 280 милиона динара.

Истина, подухват ће коштати десет милиона евра више него што је коштао у предрачуну од пре три године, али и одлагање има своју цену која мора да се плати. Касније би било још папреније.

Утисак „Политикиног” извештача, који помно прати „Рзав” годинама уназад, дакако и ових врелих дана, јесте да су председници пет општина и њихови комуналци мало преувеличали актуелни проблем. Али, на томе им се не може нимало замерити. Јер, активирањем локалних водовода и извора, цистерни и одузимањем реци Рзав још сто литара воде у секунди од оних 700 литара биолошког минимума, превазиђена је најтежа криза која је протекле недеље угрожавала око четврт милиона људи. Успело се да Влада Србије ствар узме у своје руке. И око тренутног решавања проблема (јављаће се он и у наредна три лета) и око изградње бране „Сврачково”. Кад потекне вода из те акумулације, овај део Србије ће заборавити шта су то суве славине. Не накратко – на многаја љета!

Бошко Ломовић

-----------------------------------------------------------

Несташица воде и у Нишу

Ниш – Због високих температура претходних дана, и у Нишу су искрсли проблеми у водоснабдевању. Према званичном саопштењу ЈКП „Наисус”, претходних неколико дана оборени су сви рекорди у потрошњи пијаће воде из градског водоводног система, који у нормалним условима испоручује грађанима Ниша око 1.300 литара у секунди. Прошлог четвртка и у дане викенда, међутим, трошило се и 1.500 литара воде у секунди, због чега је ово јавно предузеће упутило апел становницима Ниша да потрошњу сведу „на најрационалнији могући ниво”. У апелу „Наисуса” поручује се грађанима да воду искључиво користе за пиће и личну хигијену, јер је примећено да се расипнички троши за заливање травњака и башти. Уколико се с прекомерном потрошњом настави, утолико је могуће да се прибегне селективним искључењима, стоји у саопштењу.

Izvor: Politika

Problemi sa vodosnadbevanjem u sve više opština
Nestašica preti i Majdanpeku

Povremene restrikcije već počele, uglavnom noću, a najteže je meštanima sela Rudna Glava

Majdanpek, Niš, Čačak - Ukoliko sušni period potraje, i građani Majdanpeka, posle stanovnika opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga, mogu da očekuju restrikcije u vodosnabdevanju. Dotok u oba vodozahvata kojim se grad snabdeva vodom iz dana u dan je sve slabiji i gotovo se približio minimumu, saopšteno je iz opštinskog JKP ‘’Komunalac’’.
- Svakodnevno se prati stanje u vodozahvatima i rezervoarima. Za sada se, kada je to neophodno, uglavnom noću voda povremeno isključuje kako bi se napunili rezervoari - objašnjava Duško Banković, direktor’ ‘Komunalca’’.
I stanovnici najvećeg sela u majdanpečkoj opštini, Rudnoj Glavi, ovog leta imaju probleme sa vodosnabdevanjem. Mesecima već Rudnoglavci imaju dnevna i noćna isključenja vode na po nekoliko sati, a povrh toga voda iz seoskog vodovoda je bakteriološki neispravna, pa se seljani vodom za piće snabdevaju sa izvora, iz bunara ili kupuju flaširanu.
Niški vodovod Naisus upozorio je pre dva dana da i ovom gradu preti nestašica vode i najavio da će od narednog meseca početi da isključuje najveće dužnike. JKP Naisus obavestilo je korisnike da je u četvrtak 21. avgusta zabeležena rekordna potrošnja vode iz gradskog vodovodnog sistema i da, ukoliko se ovaj nivo potrošnje nastavi, Niški vodovod neće moći da obezbedi stabilno snabdevanje građana.
Odbornici opozicionih stranaka u Skupštini grada Čačka predali su zahtev za održavanje vanredne sednice zbog problema sa vodosnabdevanjem. Odbornici DS-a, SPO-a, G17 plus, LDP-a i Grupe građana "Za Čačak" su na zajedničkoj konferenciji za novinare izjavili da traže hitnu sednicu jer je gradsko rukovodstvo "nesposobno" da reši problem snabdevanja vodom.

Izvor: Danas