ovo je tek pocetak... inace, radio sam jedno vreme sa tipom iz poljske, koji je zavrsio u srbiji posto mu se majka razvela od oca... pitam ga sto se ne vrati nazad ako vec ima poljsko drzavljanstvo i zna jezik, a tip mi kaze da je gore jos teze dobiti posao nego ovde... ??? kaze da je korupcija jos uvek veoma aktuelna, a takodje i kupovina radnih mesta i poslovi preko veze... jbg. to ce da nas muci jos barem 10 godina...

a ovo sto je kikki spomenula, kao "da li ste politicki aktivni?" me strasno nervira... nije ni cudo sto tonemo ko titanik kad se politikom bave i sportisti i umetnici i bog te pita ko jos...

e da, to je jedna od varijanti, ali problem je sto i to ne moze svako.
znam lika koji je zajedno sa grupom od jedno pedesetak ljudi usao u jednu stranku, cije ime pocinje na g... .
medjutim, on i jos par likova je izvisilio za posao za razliku od ostatka grupe koji su manje vise dobili radna mesta po bolnicama, domovima zdravlja i td. iako su revnosno obavljali paritijske zadatke i pored toga sto je to bio jedini razlog njihog ulaska u stranku.
zato pazite!

 

Ne bih mogla da pristanem na takve kompromise ni u kom slucaju...prvo zbog savesti a drugo i jos vaznije zbog toga sto su takva radna mesta veoma klimava jer se (bar u mom mestu) lokalna vlast konstantno menja

Bash zeznuto ](*,)Ne daj Boze da je stanje u CG tako katastrofalno kao kod vas...Uh.

`ajde.... posao nije problem, posla nema 

jos si mlad, shvatices

Novčana pomoć za prave ideje
Povoljnim kreditom do dobrog biznisa
Autor: R. Marković | 28.08.2007 - 09:57

Konkurisao sam za start-ap kredit za početnike. Ako mi zahtev odobre, nameravam da se bavim proizvodnjom biodizela. Zaposlio bih još pet ljudi. Nije ih teško naći jer je Niš pun nezaposlenih - priča za „Blic“ Filip Marinković, mladi Nišlija koji svoj status nezaposlenog namerava da reši pokretanjem sopstvenog biznisa, a uz pomoć para koje u vidu kredita obezbeđuje država.

Konkurs za dodelu kredita Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja raspisalo je pre mesec dana, a rok za predaju zahteva je 15. septembar. U Republičkoj agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća i preduzetništva, kojoj se zahtevi i podnose, kažu da nemaju precizne podatke koliko je ljudi već konkurisalo jer se zahtevi podnose regionalnim agencijama. Navode, međutim, da je interesovanje veliko i da se više od 2.000 uglavnom mladih ljudi interesovalo za dobijanje novca.
- Više od 80 odsto njih uzelo je obrasce zahteva pa očekujemo da će veliki broj njih i konkurisati. Ljudi se za sada uglavnom raspituju o uslovima za dobijanje para, neki i konkurišu, međutim podnošenje većeg broja zahteva očekujemo tek pred istek roka. Ne samo zato što mi i inače sve radimo u poslednjem trenutku već i zato što su otpočinjanje sopstvenog posla i uzimanje kredita krupne odluke u životu. Na kraju krajeva da bi se kredit dobio mora se registrovati radnja a za sve to treba vremena - rečeno nam je u Agenciji.
Zainteresovani se, kaže za „Blic“ Olga Radulović, savetnik u beogradskom centru za razvoj malih i srednjih preduzeća, najviše zanimaju za otvaranje malih radnji iz sektora uslužnih delatnosti.
- To su najčešće frizerske, zatim autolakirerske radnje, poslastičarnice, zatim računovodstvene, zanatske i ugostiteljske usluge usluge i slično, ali ima i onih koji bi se bavili sitnom proizvodnjom, uglavnom iz oblasti građevinarstva - kaže naša sagovornica i dodaje da se beogradskom centru dosada povodom ovih kredita javilo više od 400, uglavnom mladih ljudi.
- Sume za koje se interesuju u najvećem broju slučajeva kreću se od 5.000 do 10.000 evra. Oni vrlo dobro znaju šta hoće, samo su im falile pare da svoje ideje i ostvare - navodi Radulovićeva, dodajući da su budući mladi biznismeni vrlo razložni i svesni da uzete pare treba i vratiti. Traže samo onoliko novca koliko im stvarno treba a ne maksimum koji je po konkursu moguć. Prema njenim rečima, osim povoljne kamate od jedan odsto na godišnjem nivou, njima najviše odgovara što se kao sredstvo obezbeđenja kredita ne traži hipoteka već ručna zaloga na opremi. Njima to, kaže Radulovićeva, dođe kao laki lizing jer opremu za početak dobijaju na korišćenje a njeni vlasnici postaju tek kada otplate kredit.
Konkursom za dodelu start-ap kredita za početnike predviđeni su krediti za preduzetnike i za pravna lica. Preduzetnici mogu konkurisati za sume između 5.000 i 15.000 evra (u dinarskoj protivvrednosti), a pravna lica i do 30.000 evra. Svi krediti odobravaju se sa rokom otplate od tri do pet godina, uz godinu dana počeka i godišnju kamatnu stopu od jedan odsto. Krediti do 15.000 evra odobravaju se bez hipoteke, a jedino je za iznose veće od 15.000 kao jedno od mogućih sredstava obezbeđenja predviđena hipoteka prvog reda ne zemljištu ili nepokretnosti u odnosu jedan prema jedan.
Osim Agenciji za razvoj malih i srednjih preduzeća zahtevi se mogu podnositi i direktno Fondu za razvoj koji će kredite i odobravati.

Novih 600 preduzeća
Za kredite za početnike odvojena je milijarda dinara, od čega bi 700 miliona trebalo da se odobri u trećem, a preostalih 300 u četvrtom ovogodišnjem kvartalu. Ukoliko bi korisnici kredita uzimali u proseku po 20.000 evra, taj novac bio bi dovoljan za otvaranje novih 600 malih preduzeća u Srbiji.

Izvor: Blic

како је један човјек из Хрватске, који се бави обучавањем радника према потражњи, па онда те раднике дјели послодавцима. (што је доста добро за послодавце, јер имају "људе од заната") рекао:

рекао је да свако ко хоће може наћи посао,али не могу га сви наћи. Тј. хоће да каже да може да га нађе само онај ко ће да га тражи, са ставом да може да га нађе, са упорношћу и оптимизмом...

иначе, средња је данас постала оно  што је била основна, и виша школа ту спада; но факултет је факултет. Поред количине знања важна је и способност да се то знање конкретно примјени. Дакле могућност да човјек буде успјешан на послу не зависи првенствено од дипломе, интелигенције и знања; у игри је и воља да се нађе посао, као и способност да се знање  примјени....

   

i posle je cudno kad je kriminal svake vrste u porastu

Nezaposleni na posao čekaju četiri godine
Javljanje birou ili brisanje sa spiska
Autor: R. Marković | 03.09.2007 - 09:23

Prijavom kod Nacionalne službe za zapošljavanje nezaposleni, osim što zvanično stiču status nezaposlenog lica, dobijaju i niz prava i mogućnosti koje im pomažu da lakše dođu do zaposlenja. Što se novca tiče, registrovani nezaposleni od NSZ, ali samo deo njih, mogu računati na novčanu naknadu i subvencije za samozapošljavanje.

Dužina čekanja
dužina čekanja    broj nezaposlenih
do 1 godine    165.805
1-2 godine    181.617
2-3 godine    117.923
3-5 godina    133.213
5-8 godina    103.259
8-10 godina    32.525
više od 10 godina    92.230

Dokumenta
-lična karta
-radna knjižica
-dokaz o stručnoj spremi
-akt o prestanku radnog odnosa

Za prijavljivanje kod Nacionalne službe zapošljavanja potrebna je lična karta, radna knjižica, dokaz o stručnoj spremi (original dokumenta na uvid), a za one koji su radili, pa izgubili posao akt o prestanku radnog odnosa. Prijavljeni su dužni da se NSZ javljaju svaka tri meseca, inače rizikuju da budu obrisani sa spiska nezaposlenih.
Nezaposleni koji uđu na spisak NSZ na kome je pre mesec dana bilo više od 820.000 imena treba da se naoružaju strpljenjem jer na posao u Srbiji u proseku se čeka oko četiri godine. Međutim, to je samo prosek koji ne bi trebalo da obeshrabri sve, prvenstveno one koji imaju završen fakultet. Tako, recimo, u grupi onih koji na posao čekaju između tri i pet godina ima više od 36.000 ljudi sa trećim stepenom stručne spreme a deset puta manje onih sa VII-1 stepenom, odnosno fakultetskom diplomom.
Zakonom je regulisano da pravo na novčanu naknadu može ostvariti nekoliko grupa nezaposlenih i to tehnološki viškovi, oni čije su firme likvidirane ili otišle u stečaj, zatim u slučaju neostvarivanja rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za rad, prestanka radnog odnosa na određeno vreme, u nekim slučajevima premeštaja bračnog druga, zatim ako je radnik bio zaposlen u inostranstvu. Naknada se isplaćuje između tri meseca i dve godine, zavisno od toga koliki radni staž ima njen korisnik. Na konto ovog prava ne može se dobiti manje od minimalne zarade niti više od prosečne republičke plate. Novčanu nadoknadu ostvaruje samo oko deset odsto od ukupnog broja nezaposlenih. Da bi se ovo pravo i ostvarilo, nezaposleni koji dobijaju naknadu imaju i pravo na penzijsko-invalidsko i zdravstveno osiguranje. Te doprinose za njih plaća država.
Ostali pravo na zdravstveno osiguranje ostvaruju zavisno od toga kolika su njihova i primanja članova njihovih porodica.
Ako im primanja nisu veća od propisanog cenzusa (za samce mesečni prihod ne veći od minimalne zarade a za ostale prosek primanja članova porodice u kojoj žive ne veći od 75 odsto minimalca po članu domaćinstva), doprinose za njihovo zdravstveno osiguranje plaća država. Da bi dobili zdravstvenu knjižicu, oni osim stare knjižice ispostavi RZZO gde žive treba da podnesu fotokopiju svoje i ličnih karata članova domaćinstva kao i uverenja kojima će dokazati primanja članova porodice (poresko uverenje, potvrdu poslodavca o visini primanja ili penzijski ček, zavisno od sastava domaćinstva).
Nezaposleni čija su primanja veća od pomenutih cenzusa doprinose za zdravstveno osiguranje mogu plaćati sami, tako što će mesečno uplaćivati 12,3 odsto od 40 odsto prosečne zarade u republici. Od ove godine nezaposleni, uostalom kao i drugi građani zdravstvene knjižice vade i overavaju u ispostavama Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje. Oni zdravstvene knjižice overavaju jednom godišnje.

Izvor: Blic