Панчево – „Полиција је немоћна ако жртва не жели да сарађује, што је веома чест случај. Због срамоте или страха, особа која је неко време провела у ’белом робљу’ не жели да открије шта јој се десило и ко јој је био ’послодавац’, а неретко се деси да некадашња жртва и сама почне да врбује ’бело робље’“, кажеза „Политику“ шеф одсека пограничне полиције за сузбијање илегалних миграција и трговине људима Полицијске управе Панчево Јовица Ратков, додајући да број неоткривених случајева далеко надмашује бројку откривених и процесуираних починилаца ове врсте криминала.
Ових дана, панчевачка полиција је поднела кривичну пријаву против стрица К. Ћ. (13) из Панчева због сумње да је починио кривично дело трговине људима. Прича је готово класична: отац у затвору, мајка тежак инвалид, а рођак који је преузео „бригу“ о детету злоупотребио је дато му поверење.
Од нашег саговорника сазнајемо за још један случај трговине људима: већ годину и по дана суди се мајци, стрицу и стрини једанаестогодишње М. Р. из Самоша, коју су јуна 2005. продали, наводно због удаје, за 3.000 евра. Обрела се у Паризу, где је била у породици пореклом са ових простора, која ју је приморавала да краде у богатим кућама и отима торбе на улицама. Након годину дана успела је да побегне и јави се полицији. Депортована је у Србију и смештена у „сигурну кућу“. Девојчица је била увучена у криминал озбиљних размера, јер су и инспектори француске полиције долазили овамо да је саслушају.
Ништа боље судбине није била ни, такође једанаестогодишња, Ковинка П. П. Баби, која се старала о њој, брачни пар из Ковина обећао је бољи живот за унуку, па је ова, према верзији окривљених, с њима отишла најпре у Бањалуку, где је крала и просила за рачун својих „послодаваца“, а потом је продата у Сарајеву, где се бавила истим пословима. После више од годину дана полиција је девојчицу пронашла у Малом Зворнику. Казала је да јој је нека Ромкиња дала аутобуску карту и отпремила до места где је њена одисеја завршена. Већи део ове приче још увек покушавају да расветле истражни органи.
Јовица Ратков наводи и случај седамнаестогодишње Р. К. чији је отац 2005. панчевачкој полицији пријавио нестанак ћерке. Међутим, дан касније је пријаву повукао, тврдећи да није знао да се она удала. Девојка је са панчевачком полицијом ступила у контакт тек годину дана касније, када је установљено да ју је наводни младожења продао за 1.000 евра, после чега је одведена на рад у Италију. И поред више покушаја полиције, и она и њени најближи одбили су да испричају читаву причу о ономе што је тамо радила.
Кикинда – Прикључивањем Мађарске „шенген зони” крајем 2007. кријумчарење људи постало je једна од најуноснијих криминалних активности у Србији. Кикинда, која се налази недалеко од тромеђе Мађарске,Румуније и наше земље, постала је погодно тло за илегалне миграције. За једну прошверцовану „главу” организоване криминалне групе наплаћују између 200 и 3.000 евра.
Процењује се да је пре неколико година око 50.000 илегалних миграната прелазило преко наше територије. Сада је знатно мање, али се кријумчарска мрежа великом брзином шири иумножава. Домаћи „босови” најчешће су са подручја Косова и Метохије, а логистику им пружају људи из унутрашњости. Добро су организовани, па је веома тешко доспети до „мозга операције”.
– Главни људи не ступају у контакт са потенцијалним мигрантима. Те послове за њих обављају други, које ми називамо „тркачима”. До њих је лако доћи, али је пут до организатора тежак и дуг. Они често мењају моделе кријумчарења, имају разгранату мрежу помоћника преко којих обезбеђују изузетно квалитетно фалсификоване исправе, преноћиште, превоз – каже за „Политику” шеф одсека пограничне полиције за странце,сузбијање илегалних миграција и трговину људима ПУ Кикинда Зоран Јанков. Додаје још да је савремена технологија овим групама донела већу ефикасност. Осим популарног претрчавања атара и шума, за илегалне преласке све се чешће користе редовне границе. Велике гужве на прелазима и добри фалсификати – најбољи су рецепт за шверц људи.
Иако је разлика између кријумчарења и трговине људима велика, у стварности се показало да је линија раздвајања веома танка. Кикиндска полиција ове године забележила је случај 22-годишње девојке из Ћићевца, која је кријумчарена са још шест особа. Она је из неког разлога задржана у Шапцу код главних организатора. Један од њих, Златан Н. (49) из Поцерског Причиновића код Шапца, силовао ју је. Девојка је сада смештена у „сигурну кућу”, један организатор је ухапшен, док је Златан Н. у бекству и за њим је расписана потерница.
– Када уђете у тај свет, не знате шта вас очекује. Људе из тог миљеа интересује само профит. У причу можете ући као имигрант, а у следећем тренутку већ сте у ланцу трговине људима – упозорава Јанков и наглашава да се међу кријумчаренима често налазe и деца. Тако је, почетком августа, полиција одредила задржавање Зорану Ц. (49) из Ђале код Новог Кнежевца и Александру С. (38) из истог места.
Њих двојица се сумњиче да су у јуну, у вечерњим сатима, покушали да до границе са Мађарском превезу седам особа,међу којима је било и једно двоипогодишње дете. За четири особе, са којима је дете било, утврђено је да су држављани Македоније, док су две особе биле из Бујановца. Према полицијском саопштењу, пребацивање у Мађарску наплатили су 3.000 евра по особи.
Међу кријумчаренима највише је држављана Турске, Македоније, Бугарске и Србије. Углавном потичу из нижих друштвених слојева. Када их полиција разоткрије, кажњава их новчано. Против шверцера подносе се кривичне пријаве и следи им затвор у трајању од три месеца до десет година. Строже казне предвиђене су у случајевима када се кријумчаре деца, уколико је приликом пребацивања угрожено здравље или живот миграната и уколико се одједном кријумчари више особа. Само у првих осам месеци ове године, кикиндска погранична полиција поднела је 28 кривичних и 144 прекршајне пријаве. Међутим, како Јанков каже, ово су регистровани случајеви, док је стварно стање,сигурно, три пута горе.
Tema: 
