Neozbiljno - „Telekom Austrija" juče za 51 odsto „Telekoma Srbija" ponudio 800 miliona evra odmah i još 300 miliona u devet godišnjih rata, što je daleko ispod cene koju je zacrtala Vlada



Vlada Srbije odbiće danas novu ponudu „Telekoma Austrija", koji je predložio da kupi 51 odsto akcija „Telekoma Srbija" za 1,1 milijardu evra. Austrijanci su ponudili da 800 miliona evra isplate odmah, a 300 miliona u devet godišnjih rata.

Radna grupa za prodaju „Telekoma" saopštila je posle uvida u ponudu da će predložiti Vladi da tender poništi, a to će biti samo formalnost jer je država čvrsto rešila da se ne odrekne domaćeg operatera za manje od 1,4 milijarde evra.

Obmanjivanje javnosti

To je juče po podne potvrdio i predsednik Boris Tadić, koji je istakao da je uveren da Vlada neće odstupiti od ranije odluke da ne prodaje „Telekom" ispod cene od 1,4 milijarde evra za većinski udeo.

- Cenu „Telekoma" definiše i tržište, ali ako tržište nije takvo da obezbeđuje potrebnu cenu i sredstva da bi Srbija ekonomski napredovala, Vlada je donela odluku da ne ide u prodaju „Telekoma" - rekao je Tadić, i podsetio da je prvobitna odluka o prodaji doneta kako bi sredstva bila plasirana u druge oblasti privrede u kojima država ne može da nađe strateškog partnera, kao što su izgradnja puteva i novi energetski sistemi.


„Telekom" predstavlja novu strategiju

Menadžment „Telekoma Srbija" narednih dana će pred Vladu Srbije i akcionare izaći sa planom razvoja kompanije za naredne dve godine. Taj plan, kako Press saznaje, podrazumeva i veće investicije do kraja godine, kako ne bi bio izgubljen korak sa konkurencijom. Prema sadašnjim informacijama, na čelu kompanije ne bi trebalo da bude značajnijih promena.


Tadić je naglasio i da je javnost proteklih dana obmanjivana raznim medijskim informacijama o tome da je prodaja „Telekoma" dogovorena.

Prvobitna ponuda „Telekoma Austrija", koja je dostavljena 21. marta, podrazumevala je cenu od 800 do 950 miliona evra i kapitalna ulaganja od 450 miliona evra u periodu od tri godine. Već tada mnogi ekonomisti su upozoravali da je očigledno da cena koju je odredila Vlada nije preniska, kako su nedeljama pre toga spekulisale neke njihove kolege i protivnici prodaje „Telekoma".

Prema mišljenju ekonomiste Aleksandra Stevanovića, sada je pogotovo jasno da ne postoji nijedna kompanija spremna da za „Telekom" izdvoji 1,4 milijarde evra.

- „Telekom" ne vredi toliko, jer da vredi, potencijalni kupac bi to ponudio. Izgubili smo mogućnost za dobro korporativno upravljanje, kao i da isteramo politiku iz javnih preduzeća. Mislim da na bilo kom novom tenderu nećemo dobiti ni ove pare koje su sada ponuđene - smatra Stevanović.

Silazna putanja

Kako kaže, „Telekom" ne samo da se sada nalazi na silaznoj putanji, već postoji opravdana bojazan da polako krene „putem 'Jata'".

- Ako ga bude vodila država, posebno ovi stručnjaci što su bili protiv prodaje „Telekoma", neće biti značajnijeg razvoja. Od sledeće godine biće izložen konkurenciji i tu će izgubiti značajan deo tržišta, učešće i korak u tehnološkom razvoju. Samo neko ko ne vidi šta će se stvarno desiti može da tvrdi da će kompanija vredeti više. Svima je poznato da svako ko kupuje „Telekom", kupuje i buduće prinose te kompanije. Da je na vidiku da će vrednost „Telekoma" skočiti, svakako bi neko ponudio više. A to je upravo ono što demagozi skrivaju - kaže Stevanović, i poručuje da država treba što pre da raspiše novi tender.




Predsednik Centra za liberalno-demokratske studije Boško Mijatović takođe smatra da je „Telekom Srbija" precenjen.

- Roba vredi onoliko koliko je neko spreman za nju da plati, pa ako niko nije želeo da izdvoji 1,4 milijarde evra, znači da u ovom momentu ne vredi toliko - objašnjava Mijatović.

Besmislen predlog

Novi tender, prema oceni urednika „Ekonomist" magazina Milana Ćulibrka, sačekaće sledeću vladu:

- Ne bi imalo smisla da ova vlada raspisuje novi tender, pogotovo što u tom slučaju on ne bi mogao da bude okončan u tako kratkom roku i, što je najvažnije, pare ne bi mogle da legnu na račun do kraja njenog mandata - kaže Ćulibrk, i dodaje da ne bi bilo neočekivano da naredne godine bude više zainteresovanih kupaca.

Izvor: Press

Cvetković: Prodaja Telekoma nikako ispod 1,4 milijarde evra

Dobijeni novac neće biti korišćen za finansiranje kampanje za izbore, poručio predsednik vlade.




Telekom „Srbija” neće biti prodat ispod 1,4 milijarde evra, a ko će biti kupac ne znam, jer je postupak u toku, rekao je juče premijer Mirko Cvetković, odgovarajući na poslanička pitanja u srpskom parlamentu. On je odbacio sve, kako je rekao, spekulacije po medijima o prodaji ove firme, garantujući da ona neće otići ispod utvrđene cene. Premijer je, takođe, rekao da će, novac od prodaje biti potrošen transparentno, te da neće biti korišćen za finansiranje „kampanje za izbore, koji će biti iduće godine”.

Premijer je o prodaji Telekoma govorio, na zahtev poslaničke grupe DSS-a, ali su za odgovore bili zainteresovani baš svi poslanici. Nenad Popović, potpredsednik DSS-a, rekao je da se njegova stranka kategorično protivi prodaji Telekoma, jer su telekomunikacije važan resurs za razvoj domaće privrede. On je naveo da su najuspešnije telekomunikacione kompanije državno vlasništvo u Švajcarskoj, Švedskoj, Norveškoj, Sloveniji... Kao argument protiv prodaje, Popović je naveo prošlogodišnji profit firme od 17 milijardi dinara, 30 odsto više od 2009. godine, što je najveći uspeh u Evropi. Sug je smanjen za 40 odsto, prošlogodišnje investicije iznosile su 16 milijardi dinara, u budžet se sliva dosta novca, zašto vlada želi da proda Telekom?

Premijer Cvetković je rekao da mu se čini da nijedan od Popovićevih argumenata ne može da opstane, svaki se može opovrgnuti. Prema njegovim rečima, „preduzeća kao što je Telekom na duži rok ne treba da finansiraju budžet, nego sav profit treba da se ulaže u poboljšanje tehničkih mogućnosti tog resursa”.

Ivana Andrića (LDP) interesovalo je kako će biti potrošen novac od prodaje, kako će biti sprečene političke manipulacije i hoće li „deo novca otići, na primer, ’Srbijagasu’, pa će naš kolega poslanik i direktor da otvara obdaništa u predizborne svrhe”.

Cvetković je kazao da nema osnova za sumnju u trošenje novca: „Budžet i fiskalna politika su pod zakonskom kontrolom, a imamo i kontrolu MMF-a, pošto ćemo, najverovatnije, potpisati novi aranžman u avgustu”.

Jorgovanka Tabaković (SNS) optužila je premijera da je unapred dogovoreno ko će kupiti Telekom, pominjući i da su „neki ljudi uzeli veliki novac”. Premijer je rekao da ne zna ko će biti kupac: „U medijima ima raznih spekulacija, a ja bih da sačekamo da se postupak završi i mogu da garantujem da neće biti prodat ispod 1,4 milijarde evra”. Cvetković je, takođe, rekao i da je, upravo zato što se ne zna ko će biti kupac, „štetna izjava koju je na jednom velikom mitingu dao šef naprednjaka, koji je poručio kupcu da nije dobrodošao. Možete li misliti kako je to uticalo na privatizaciju?” Tabakovićka je odgovorila da je predata krivična prijava zbog prodaje Telekoma, a Cvetković odvratio: „Imali smo svetski priznatog finansijskog savetnika. Nikada nisam čuo da je neko nekome dao pare, a vi ako imate dokaze, prijavite, jer ste u suprotnom saučesnik”.

-------------------------------------------------------

Licemerje i zahvalnost

Ivan Andrić (LDP) rekao je da je licemerno to što je temu o prodaji Telekoma u parlamentu pokrenuo DSS, „partija koja je prepustila NIS stranoj državi, a NIS sada ima profit od 160 miliona evra”. Premijer Mirko Cvetković je zahvalio Andriću na „analogiji koju je dao: „Ta paralela je jako važna da se vidi zašto se u jednom slučaju zauzima jedan, a u drugom drugi stav”.

Izvor: Politika

Cuda li cuda.  Idu izbori samo Srbija nikada nece da se izbori iz govana od divnih politicara

Nadam se da će Telekom biti što pre prodat, kako ne bi bio partijski plen

I sta ce da se postigne prodajom?

E zalostan si majci...

---

Finansijski bolji i od Dojče i od Austrija Telekoma

Osnovne cifre iz poslovanja tri firme pokazuju da bi naša kompanija mogla da snizi cene za 12 odsto i da postiže finansijske rezultate nemačke i austrijske firme

Autor: Ruža Ćirković

Telekom Srbija je krajem nedelje odlučno demantovao tvrdnju poznatog ekonomiste Vladimira Gligorova, prenetu iz stranih medija, da je naduvao podatke o svome profitu i obećao Gligorovu da će svoje neutemeljene, a ozbiljne tvrdnje morati da dokazuje na sudu. Čitaoci lista Danas pre toga su mogli da uporede osnovne pokazatelje finansijskog poslovanja Dojče telekoma, Telekoma Austrija i Telekoma Srbija. Iz tih cifara se na prvi pogled može izvesti zaključak da je Telekom Srbija za prošlu godinu ostvario bolje finansijske rezultate ne samo od svog nesuđenog gazde Telekoma Austrija nego i od Dojče telekoma, odnosno naročito od Dojče telekoma.

List Danas je zamolio jednog od naših cenjenih revizora da za naše čitaoce prokomentariše te cifre i on je odmah potvrdio zaključke koji se mogu izvesti na prvi pogled, ali je precizirao da to što Telekom Srbija ima nesumnjivo bolje finansijske rezultate ne znači obavezno i da je Telekom Srbija bolja firma. Za takav zaključak bi trebalo obaviti analizu na mnogo širem fonu, odnosno uzeti u obzir ukupni kapital i imovinu sve tri firme, ali analizirati i njihovu tržišnu poziciju. Analiza tržišne pozicije bi nam pokazale u kolikoj meri su sve tri firme, nastale kao državni monopolisti, sada izložene konkurenciji. Dakle, to jeste iznenađenje, ali je istina: Telekom Srbija ima finansijski bolje rezultate nego Dojče telekom i Telekom Austrija, ali da bi se tvrdilo i da je bolja kompanija, to jest kompanija spremnija da se suoči sa svim tržišnim izazovima, za to bi bile potrebne sveobuhvatnije analize.

Ipak, analiza koja je obavljena za Danas, vodi do zaključka da bi „Telekom Srbija mogao svojim klijentima da spusti cene za 12 odsto i da ostvari isti finansijski rezultat kao Dojče telekom“. Naime, operativni profit Doje telekoma je 5,5 milijardi evra, a ukupni prihod 62 milijarde evra, znači učešće operativnog profita u ukupnom prihodu je osam odsto. U slučaju Telekoma Austrija to učešće je malo više od 10 odsto, a kod Telekoma Srbija čak 20 odsto. Dakle, to nam kaže poređenje profita i prihoda, a prihod je, naravno, vezan za cene, tvrdi Danasov sagovornik.

Kad uzmemo u obzir neto profit, odnos njihovog neto profita prema prihodu još je slabiji od našeg. „Jer, njihova poreska opterećenja su veća od poreskih opterećenja našeg Telekoma. Neto profit u prihodu Telekoma Srbija učestvuje sa oko 14 posto, kod Nemaca je to učešće oko 3 odsto, a kod Austrijanaca oko 4 odsto“. Ipak, napominje naš sagovornik, operativni profit je rečitiji pokazatelj.

Ako gledamo poslovni dobitak bez oporezivanja, amortizacije i otplate kredita i kod Nemaca i kod Austrijanaca je njegovo učešće u prihodu malo veće od 30 posto, a kod Telekoma Srbija je veće i od 40 odsto. „Kad se izbaci amortizacija i otplata kredita, imamo taj operativni profit koji je kod nas procentualno gledano značajno veći. Kad se to još i oporezuje, naš procenat ostaje značajno veći, ali veći deo njihovog operativnog profita nego našeg pripada državi kroz poreze. Tako je naša kompanija i zato što je manje oporezovana - uspešnija“.

Zatim, Dojče telekom i Telekom Austrija su relativno više zaduženi nego Telekom Srbija. Operativni profit Dojče telekoma u njegovom neto dugu učestvuje sa 13 posto, što znači da bi oni svoja dugovanja iz profita mogli da otplate u roku od oko 7 godina. Operativni profit Telekoma Srbija u njegovom neto dugu učestvuje sa 38 posto, što znači da bi ceo svoj dug mogao profitom da otplati za 2,5 godine.

Jedina od ovih ključnih cifara, koje su prezentirane i čitaocima Danasa, a po kojoj je Telekom Srbija slabiji od Dojče telekoma i Telekoma Austrija je broj zaposlenih. Odnosno, u našem Telekomu radi srazmerno prevelik broj radnika.

„Jedan zaposleni u Telekoma Srbija napravi godišnje 83.000 evra prihoda, a jedan zaposleni u Dojče telekomu 247.000 evra odnosno tri puta je veći prihod po zaposlenom nego kod nas“. Ali, iako ima prevelik broj zaposlenih Telekom Srbija je finansijski bolji.“ Ti zaposleni imaju mnogo manje plate od nemačkih, pa je trošak radne snage relativno manji i to je isto jedan od uzroka boljeg poslovnog rezultata Telekoma Srbija“.

Zaključak je da je Austrija telekom imala veliki motiv da kupi Telekom Srbija, finansijski bolju firmu od sebe, jer bi tom kupovinom popravio svoju poziciju. Drugo, postoje dosta uverljive indicije da Telekom Srbija svoju dobru finansijsku poziciju ostvaruje i tako što dere nas, svoje klijente.



Nije naduvano

Danasov sagovornik kategorično tvrdi da finansijske cifre Telekoma Srbija ne mogu biti naduvane.“ Da su Nemci i Austrijanci naduvali svoje brojke, to nikom ne bi ni palo na pamet, ali sumnjaju na nas. Ali Telekom Srbija, kao najveća firma u Srbiji, već je 15 godina pod obaveznom revizijom finansijskih izveštaja i to su uvek radile poznate i dobre revizorske firme i nisu oni njima popuštali i nameštali. To nije moguće. Nije realno da je to naduvano“.

Pošto smo ga podsetili na čuveni američki skandal sa revizijom finansijskih izveštaja firme Enron, naš sagovornik kaže da skandala uvek ima.“ Kod našeg Telekoma nema nikakve indicije da bi bilo nameštanja, a pogotovo u godinu kad su firmu hteli da prodaju - to nije realno ni pomisliti“.

Izvor: Danas

BEOGRAD - Generalni direktor "Telekoma Srbija" Branko Radujko rekao je danas da je menadžment spreman da "Telekom" vodi kao privatnu kompaniju i da je to jedini pravi put za kompaniju koja, kako je rekao, bije tržišnu utakmicu.

-"Telekom" nije javna kompanija, niti je ikad bio i to je jedini put da poslujemo kao što posluje naša konkurencija, po istim pravilima - rekao je Radujko.

Radujko je naveo da kada je u pitanju rekonstrukcija kompanije, "Telekom" ima strateško-poslovni plan po kojem radi i da je spreman na sve promene tržišnih okolnosti, kao i da veruje da će "Telekom" ostati uspešna kompanija.

 

Na pitanje da li će se smanjivati broj zaposlenih, on je rekao da se taj broj konstantno smanjuje i potvrdio da u "Telekomu" ima viška radnika, a koliko, da će se to utvrditi ozbiljnim poslovnim analizama.

 

On nije želeo da govori o daljim konkretnim planovima kompanije, jer je to, kako je rekao poslovna tajna, koja se deli samo sa akcionarima i da javno prezentovanje tih planova znači uništiti kompaniju.


http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/253126/Radujko-Spremni-smo-da-Telekom-vodimo-kao-privatnu-kompaniju

Sledece godine ?

Telekom je "izlozen konkurenciji" od 2005-te, ali samo teoretski 

Radujko: Telekom spreman za prilagođavanje

Beograd - Generalni direktor Telekoma Srbije Branko Radujko ocenio je juče da je ta telekomunikaciona kompanija spremna za tržišne promene i adaptacije i istakao da je postojeći menadžment spreman da je uspešno vodi. „Iza nas stoje tri jako uspešne godine, od toga dve najuspešnije u istoriji kompanije, i mislim da to dovoljno govori o tome da je ovaj menadžment spreman da je vodi kao privatnu kompaniju sa raskidom nasleđa javnog sektora“, rekao je Radujko novinarima nakon što je održao predavanje učenicima Matematičke gimnazije u Beogradu.

Napominjući da Telekom Srbije nema nijedan element javnog preduzeća, on je istakao da je jedini pravi put najveće srpske telekomunikacione kompanije da „posluje po istim pravilima kao konkurencija“. Radujko je izrazio uverenje da će Telekom ostati uspešna kompanija. „Imamo strateški poslovni plan kompanije i radimo po njemu. Kompanija je imala izvanredan poslovni rezultat u prošloj godini, spremni smo na sve adaptacije na tržištu i promene tržišnih okolnosti“, rekao je on. U 2010. godini dobit Telekom Srbija grupe nakon oporezivanja bila je 17 milijardi dinara, što je 27,6 odsto više nego u 2009. godini. Radujko je rekao da je akcionarima, Vladi Srbije i grčkoj kompaniji OTE, raspoređeno 30 odsto iz ostvarene dobiti u prošloj godini. Na pitanje kakvi su planovi Telekoma, Radujko je istakao da je strategija kompanije u celom svetu poslovna tajna koja se deli samo sa akcionarima. Prema njegovim rečima, u Telekomu se konstantno smanjuje broj zaposlenih. „Menadžment je uvek spreman i na intenzivniji program ili manje intenzivan, to je nešto što se usaglašava sa akcionarima i zbog poslovnog plana i zbog finansijskih aspekata“, rekao je generalni direktor Telekoma Srbije Branko Radujko. Vlasnici Telekoma Srbije su Vlada Srbije sa 80 odsto i grčka telekomunikaciona kompanija OTE sa 20 odsto učešća.

Izvor: Danas

Četrnaest velikih banaka nudi Telekomu kredit za udeo OTE
Bankarstvo i finansije

    Autor: Bojana Anđelić

    Telekom Srbija razmatra mogućnost da uzme kredit od 470 miliona evra kojim bi otkupio manjinski paket od 20 odsto akcija grčkog OTE i refinansirao preostali zajam za kupovinu Telekoma Srpske. Kako „Blic“ saznaje, čak 14 velikih svetskih banaka organizovanih u tri konzorcijuma spremno je da ponudi kreditiranje otkupa vlasničkog udela OTE u Telekomu.

    Prema našim saznanjima, pregovori sa OTE su u završnoj fazi, ostalo je još samo da dogovor odobre i bordovi direktora grčke kompanije, Dojče telekoma koji je njen najveći akcionar, kao i Telekoma Srbija. Kako saznajemo, Grci će za svoje akcije u srpskoj kompaniji dobiti 380 miliona evra, što je proporcionalno prvoj ponudi Telekoma Austrija na tenderu za kupovinu 51 odsto vlasništva Telekoma Srbije. Tada je za taj paket akcija Vlada Srbije tražila minimalno 1,4 milijarde evra, dok je Telekom Austrije, inače jedini učesnik na tenderu, ponudio 950 miliona evra.

    Od kredita koji Telekom planira da podigne, osim za otkup dela akcija OTE, 90 miliona evra biće uloženo u refinansiranje pozajmice koju je Telekom uzeo od Siti banke 2007. godine za kupovinu 65 odsto vlasništva Telekoma Republike Srpske.

    Izvor iz Vlade Srbije tvrdi za „Blic“ da se eventualnim uzimanjem kredita Telekom Srbija neće previše zadužiti, pošto je neto dug kompanije smanjen u poslednje četiri godine. Neto dug kompanije u tom periodu je umanjen za više od 50 odsto. Kako kaže, novo zaduživanje uvećalo bi dug Telekoma samo za iznos otkupne cene za akcije (380 miliona evra), a ne i za iznos refinansiranja otplate zajma za kupovinu Telekoma Srpske koji bi po planu trebalo da bude otplaćen sledeće godine.
     
    Da će kupovinu udela grčkog OTE finansirati Telekom Srbije, a ne država, nagovestio je i premijer Mirko Cvetković koji je rekao da budžet Srbije neće biti opterećen otkupom akcija, kao i da zbog toga neće biti povećan javni dug. Ekonomisti objašnjavaju za „Blic“ da je to moguće jedino ukoliko se Telekom zaduži bez garancije države.

    Čitava operacija preuzimanja akcija trebalo bi da bude završena do kraja godine, što se uklapa i u plan države da se već krajem januara akcije nacionalnog teleoperatera nađu na berzi.
     
    Nema rizika prezaduženosti
    Kako su nam objasnili stručnjaci za računovodstvo, koeficijent zaduženosti koji se može smatrati kritičnim za jednu kompaniju je 2,25xEBITDA (zarada pre plaćanja kamata, poreza, depresijacije i amortizacije). EBITDA je ključni pokazatelj zarađivačke moći preduzeća ključan u svim procenama vrednosti kompanije, a odnosi se na dobit preduzeća ne uzimajući u obzir rashode kamata, poreza i amortizaciju. Koeficijent zaduženosti Telekom Srbija je 2007. bio na 2.7 x EBITDA, a do 2010. je pao na 1,1 x EBITDA.