ПКБ 31. маја остаје без заштите државе, продаје се комплетно цела имовина и 17 хиљада хектара пољопривредног земљишта; Град Београд спреман да додатно преполови цену?

 Прибилижавањем 31. маја када ће ПКБ остати без заштите државе, спекулише се да је његов власник - град Београд спреман да додатно преполови цену и потенцијалном власнику наплати свега 91 милион евра, што је тек трећина процењене вредности ПКБ-а.

Изборна кампања је у току, али ниједан политичар још се није појавио да помази краве у ПКБ-у. Оне су непопуларана тема, јер упркос причама о интересовању Арапа, Кинеза и Руса - на јавни позив за продају ПКБ-а нико се није јавио.

"Ту се уопште не продаје ПКБ као правно лице. ПКБ после 70 година постојања нестаје. Модел који су предложили запосленима не гарантује никакву будућност. Продаје се комплетно цела имовина и продаје се 17 хиљада хектара пољопривредног земљишта. Замислите 17 хиљада хектара пољопривредног землишта у дворишту града Београда. Шта би то донелео једном Матијевићу или Костићу", каже Милисав Ђорђевић, Самостални синдикат ПКБ корпорације.

Једини незванично заинтересован је конзорцијум Петра Матијевића и Миодрага Костића који, како је речено медијима, чекају даљи пад цене. А тренутна цена свега је 51 одсто вредности ПКБ-а.

"Када радите било какву приватизацију, ви се трудите да на страни потражње имате бар 3-4 играча. Ако имате једног играча, онда тај један играч плаћа ту неку цену коју он хоће. У овом случају је та цена лимитирана на 50-30 одсто, али то је сулудо јер докле то треба да иде", сматра некадашњи министар пољопривреде Горан Живков.

Пољопривредни комбинат Београд, основан је1945. са задатком да снабдева Београд основним прехрамбеним производима. Данас ПКБ Београду не треба, каже градоначелник Мали.

"Бавимо се комуналним делатностима, канализацијом, водоводом, путевима, чистоћом, јавним превозом... То су делатности којима град Београд треба да је власник и бавимо се њима. Пољопривредна производња нажалост није", рекао је градоначелник Београда Синиша Мали.

Иако је ПКБ у 2014. уплатио у буџет града 740 милиона динара или око 40 нових Икарбусових аутобуса, градоначелник и некадашњи директор центра за тендер у Агенцији за приватизацију сматра да је једино решење за ПКБ - нови круг приватизације или реорганизација. Објашњење старо - Србија нема људе који би у државном ПКБ-у правили профит.

"Ми немамо људе који би се тиме бавили. То захтева, компанију, стратешког партнера, и који би своје знање, технологију, организационе способности, нове агротехничке мере уложио у то", сматра Мали.

Запослени у ПКБ-у чекају 31. мај да предузеће остане без заштите државе. Судећи према ставу власти, до тада ће или бити у рукама приватника или ће још један некадашњи гигант, кроз стечај, бити послат у историју.

(Н1)

http://www.nspm.rs/hronika/pkb-31.-maja-ostaje-bez-zastite-drzav-prodaje-se-kompletno-cela-imovina-i-17-hiljada-hektara-poljoprivrednog-zemljista-grad-beograd-spreman-da-dodatno-prepolovi-cenu-i-potencijalnom-vlasniku.html

..................................................................................

Мене чуди да господин Мали не види нелогичност у томе да поседују људе који "знају" (како кажу) да воде државу али не поседују људе који знају да воде компанију, па ће је збг тога продати. Слажете се да је теже водити државу него фирму? Србија,  као и ПКБ (који наводно не може да прави тај њихов профит) прави губитке, да ли то значи да је и Србија продата? : )) Можда је само колонија за експерименте ин виво, што му дође на исто.

Дајте, Мали, пошаљите те ваше и вас са дипломама и докторатима са Бувљака, МегаТренодва и Френдова и друге "стручњаке" и ништарије, да кориче праве дипломе и докторате, макар неке користи од њих...

Испрдци продају оно што је грађено генерацијама...ни ваш ММФ, за који радите вам неће помоћи, неко ће одговарати кад-тад.

Тужно је како се држава односи према државним предузећима и како се огроман капитал одлива у приватне руке под изговором да су таква предузећа нерентабилна, а не кажу господа политичари зашто на руководеће положаје , а богами и друге, поставлјају своје партијске другове најчешће необразоване а по правилу нестручне за послове које обављају.

provizija nema alternativu!!!

Данијела Ружичић:
   Синиша Мали и Александар Вучић, директни учесници у економском злочину продаје ПКБ-а

Извор : Српски културни клуб ( http://www.srpskikulturniklub.com/ )


Питање за Синишу Малог, градоначелника града Београда и председника Владе, Александра Вучића: Да ли знате шта продајете када говорите о ПКБ-у, и да ли вам је јасно да сте директно саучесници у економском злочину?

На основу разних чланака који су се у последње време појавили у многим дневним новинама у вези ПКБ-а, у њима се много тога може прочитати, а најмање истине. У овом тексту, желим да укажем да је економски злочин у току, користићу се објективним чињеницама и основним економским постулатима.

У јавности се често може наћи лажан податак да је ПКБ прошле године продао компанијама ”МПЦ” и ”Лидл” укупно пет хектара пољопривредног земљишта у грађевинској зони (код насеља Греда и Борча), што је тачна информација. Цена коју подмећу је да је продато за 700,000 евра по хектару, што је неистина! Права цена је 7,000 евра по хектару. И то је свакако испод цене, јер цена земљишта на тој локацији се сигурно креће око 9,000 евра по хектару!

Од дела Панчевачког моста до Ченте, сва земља ПКБ-а је изузетно високе вредности. Највреднији капитал корпорације у материјалном смислу јесте пољопривредно земљиште. Нетачне информације су да је цена земљишта по хектару од 10,000 до 14,000 евра. Тачно је следеће, цена која се наводи је цена једног ара када би се продавала као пољопривредно земљиште, али та иста земља, има знатно вишу цену, не испод 8,000-9,000 по једном ару! Дакле, јавност се обмањује о правој цени и вредности земљишта. Не прави се разлика између грађевинског и пољопривредног земљишта!

Како се наводи, приликом продаје ПКБ-а, оглашена је ”продаја практично свега што је могуће продати”

Истина је да је оглашена продаја дела имовине, да би се пре продаје ПКБ-а изузео од продаје земљишта око приступних саобраћајница новом мосту и целој тој ”северној тангенти” од 21 км дужине. Колико је то тачно хектара и којих, тек треба да одреде урбанисти, па да се то претвори у грађевинско земљиште. Прве, незваничне процене су да се ради од 400-700 хектара. Све остало се продаје, зграде, машине, стока, па чак и земљиште. А то је највероватније око 5,000 хектара у власништву ПКБ-а, али сво остало земљиште које се помиње до цифре од 25,000-35,000 хектара је ЗВАНИЧНО ДРЖАВНО ЗЕМЉИШТЕ, које ПКБ рентира по пречем праву закупа! А Закон јасно ЗАБРАЊУЈЕ ПРОДАЈУ ДРЖАВНОГ ЗЕМЉИШТА!

Покушај Скупштине града пре неколико година да „Ал дахри” прода око 5.000 хектара газдинства „7. јули” је пропао. Мало ко зна да су Арапи побегли када су видели тоталну конфузију и недефинисане власничке односе над земљиштем.

И данас и даље је потпуно нејасно ко је прави власник над бројним хектарима земље услед незавршене реституције, незавршених судских спорова око власништва задруга и уласка и изласка, тј. уноса и издвајања земље из тих задруга, међусобних спорова мештана и сурчинских комбината који су улазили и издвајали се из комбината који данас постоји као ”7 Јули” – газдинство ПКБ, које је требало бити продато. Чак ни званичан Катастар нема те податке, нити је икоме у овој држави стало да то реши и да јавности предочи реално стање. Битно је да су објавили продају, а шта продају, као што сам написала, ”све што се може продати”…

Раније су приватизована издвојена предузећа „Фриком”, „Имлек” и кланица „Имес”. Вероватно је сада прекасно, али ипак треба поставити питање: КАКО ЈЕ УОПШТЕ ДОШЛО ДО ИЗДВАЈАЊА ТИХ ПРЕДУЗЕЋА, али и још многих других, као ‘’Пекабета’’, ‘’ПКБ Банка’’, ‘’ПКБ воћарске плантаже Болеч’’, ‘’Визељ – фарма свиња’’, … Како је ‘’Визељ’’ постао акционарско друштво, зашто је кланица ‘’ИМЕС’’ доведена до стечаја?

Продају се и удели ПКБ-а у предузећима – „Еколаб”, ПКБ Агроекономик – Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација и Ветеринарска станица ПКБ. Овде се отвара питање статуса запослених у тим зависним друштвима. Када генералном директору одговара, запослени су део ПКБ-а и његови радници, када му то не одговара, онда нису. У децембру 2015. год. изненада је био добровољни социјални програм за одлазак из ПКБ-а, уз колико-толике разумне услове, 200€ од дрзаве + 100€ од ПКБ-а = 300€ / по години радног стажа. Неколико запослених из ових зависних друштава је хтело да узме програм и оде, али им је речено да НЕ МОГУ ДОБИТИ НОВАЦ, ЈЕР НИСУ РАДНИЦИ ПКБ-а !!!

Радници ПКБ-а немају уплаћен, нити повезан радни стаж и то у периоду од две године!

Оправдање за продају ПКБ-а им је огроман дуг. Ко је крив за настанак дугова? Са ким је све направљен договор да се угрози пословање ПКБ-а, како би дошао до стечаја и неком продат за неку мизерну цену, можда као и шећеране који су продаване за 1 евро?!

Наставиће се…

Мр Данијела Ружичић, економски аналитичар

Туга