"Bolji" samo od Albanije: BiH ima najmanji BDP - svega 4.406 dolara!
25. 03. 2010. • 11:06 S. B.


24SI - Bruto društveni proizvod (BDP) po glavi stanovnika Bosne i Hercegovine bio je veći 2008. godine nego što je to sada. Prije dvije godine iznosio je 4.625, a danas vrijedi 4.406 dolara.

Inače, po visini BDP-a ovog trenutka je samo Albanija iza BiH - u toj državi BDP iznosi 3.684 dolara.

Poređenja radi, bruto društveni proizvod po glavi stanovnika u Bugarskoj iznosi 6.036 dolara, u Hrvatskoj 14.259, Češkoj 19.306, Mađarskoj 13.211, Makedoniji 4.498, Rumuniji 7.779, Srbiji 6.028, a u Sloveniji 25.524 dolara.

Da li je razlog tome svjetska recesija, za koju su domaći političari govorili da će nas zaobići, ili njihova nesposobnost i nepoznavanje materije za koju su dobili glas naroda, pokazaće vrijeme koga imamo sve manje.

(24sata.info)

AMER BUKVIĆ, DIREKTOR BBI ZA VIJESTI.BA: SARAJEVO ĆE POSTATI REGIONALNI INVESTICIJSKI CENTAR      
11:19 / 25.03.2010.



Mi očekujemo, sa prijavljenim domaćim i stranim učesnicima i s delegacijama, oko 500-600 ljudi na forumu... Najveći doprinos u ovom poslu dao je predsjedavajući Predsjedništva BiH dr. Haris Silajdžić. On ima veoma veliku energiju tražeći strana ulaganja …
„Sarajevo Business Forum“ ove godine krenut će sa projektima iz turizma, poljoprivrede, energije i infrastrukture! Prva međunarodna investicijska konferencija „Sarajevo Business Forum“, koja je sazvana za 6. i 7. aprila 2010. godine, koju organiziraju poslovni klubovi Bosna Bank International (BBI) i Islamske banka za razvoj (IDB), zanteresirala je veliki broj domaćih firmi, ali i još veći broj stranih investitora. Na Forumu će učestvovati neki od najznačajnih investitora s trenutno najlikvidnijih tržišta na svijetu, ali je veoma bitno da bh. kompanije imaju spremljene projekte s kojima će aplicirati kod stranih ulagača. Ovo je jedinstvena šansa za naše firme da izvuku značajnu korist od stranih ulagača, kaže nam na početku intervjua direktor Bosna Bank International Amer Bukvić.

Spremno stotinjak projekata

Da li su od ovih trogodišnjih razgovora učinjeni bar prvi koraci u razvijanju biznisa u BiH?

- Naša firma Gelbes napravila je veliki posao u Albaniji. To je bio rezultat naše posjete ovoj zemlji. BBI Business klub osnovan je s namjerom da prije svega objedini naše klijente i da napravimo ambijent da oni mogu jedni s drugima surađivati, mislim na biznismene. Ako je bh. firma koja pravi građevinski materijal da surađuje sa domaćom firmom koja gradi. Drugi korak je da te naše klijente povežemo s našom administracijom. Zbog toga organiziramo susrete s našim ambasadorima i pokušavamo im približiti šta znače ta bosanska preduzeća. Treći korak je da pokušamo zajedno izaći na treće tržište. Ovo je cilj BBI Business kluba koji je osnovan prije tri godine. Svaki mjesec smo organizirali razne evente. Ovaj put želimo da napravimo event koji će biti ono što je "Sarajevo film festival" u kulturi, da mi sada imamo kontinuiran event po pitanju investicija sa stranim ulagačima. Zato smo se odlučili da ovaj forum održimo na Dan Sarajeva i odlučili smo da svakog 6. aprila pravimo isti forum, odnosno pravimo biznis ambijent i dovodimo investitore u Bosnu i Hercegovinu.



Nije dovoljno samo dovesti investitora u našu zemlju. Prije toga mora se mnogo više uraditi da bi se krenulo s biznisom. Šta treba uraditi?

- Mi smo svjesni da se posao ne završava dovođenjem stranog investitora u Sarajevo. Izazov je pripremiti projekt i ambijent za tog investitora. Kada smo sve to osigurali krenuli smo u već sada u šestomjesečnu organizaciju „Sarajevo Business Foruma“, da sve bude spremno za investitore kada dođu. Shvatili smo da forum nije jednodnevni event, već je to kontinuirani rad koji traje tokom cijele godine na pripremi projekata. Za to smo uzeli konsultansku kuću PIGLOBAL iz Turske, koja je jedna od naboljih konsultantskih kuća za pipremu fizibiliti studije. Agnožovali smo ih da obuče naše klijente i to smo proveli u četiri treninga za mjesec dana. Oni su našim biznismenima dali urneke kako se rade fizibiliti studije. Zaista smo zadovoljni postignutim progresom do danas. Pazite sve ostalo smo uradili sa Razvojnom bankom Turske, a ne Razvojnom bankom BiH, a OECD-e iz Pariza je verificiralo fizibiliti studiju koja će biti dostupna svakom investitoru. Kada se i ne bi desio 6. april, da nema investicijske konferncije mi smo već napravili veliki iskorak.



Razgovarali ste i s našim stranim amabsadorima u pripremi SBF-uma. Kakav ste dojam stekli o njihovim idejama da ulažu u našu zemlju?

- Mi paraleno radimo sa stranim ambasadorima u BiH i sa našim ambasadorima koji rade u svijetu. I njih pripremamo za ovaj događaj i dajemo im projekte. Mogu kazati da ambasadori imaju velike želje da nešto učine, jer i njima je u intersu da naprave neki rezultat u svom mandatu. Naš najveći izazov u BiH je bio priprema projekata. Niko ovdje nije David Coperfild, pa da pravi mađioničarska čuda. Za svaki rezultat potreban je vrlo naporan rad. Bosna i Hercegovina do sada nije imala spremljenih projekata u smislu međunarodnih standarda i fizibiliti studija koje može jedan investitor da razumije. Ohrabreni smo jer mi već imamo spremno oko stotinjak projekata.

500-600 učesnika

Opredjelili ste se da 6. aprila ponudite projekte iz četiri oblasti. Koje su to oblasti i projekti?

- „Sarajevo Business Forum“ ove godine krenut će sa projektima iz turizma, poljoprivrede, energije i infrastrukture! Primali smo projekte samo za ove oblasti, jer mislimo da se za jednu godinu ne može napraviti sveobuhvatan projekt koji bi pokrio sve oblasti. Dobili smo dobar rezultat da u ova četiri segmenta imamo podjednako dobre projekte. Imamo dobre projekte iz turizma, atraktivne iz poljoprivrede. Posebno ističem projekt iz energije koji se pravio dugo vremena. Država i elketroprivrede imaju veliki broj projekata. Pojedinačni investitori za gradnju hidrocentrala imaju dobrih projekata. Zbog toga smo zaista zadovljni. Na infrastrukturi država je uradila veliki posao. Direkcija za autoceste uradila je dobar projekat. Svi se bude, a posebno naši pojedinačni klijenti iz dubokog sna kada su u pitanju pripreme i fizibiliti studije. Možda je ova ekonomska svjetska kriza doprinijela tome. Možda smo očekivali neka čuda, ali smo konačno uvidjeli da samo sopstvenim radom možemo nešto postići. Mi smo animirali javnost kroz našu medijsku kampanju i tu su nam pomogli naši sponzori, odnosno medijski pokrovitelji njih 17. Ne umanjujemo značaj ni jednog domaćeg medijskog sponzora, ali smo uspjeli da nam jedan od njih bude Al Jazeera, što će nam posebno pomoći u ovom našem poslu.


Hoće li recimo Kuvajt na SBF-u kazati "ulažemo u određeni projekat određenu sumu novca"?

- Ne možete samo doći i potpisati ugovor za neki posao. Svaka ozbiljna institucija, odnosno ulagač provjerava ponuđene projekte i pravi svoje analize i za to treba vremena. Da bi to sve skratili mi već šaljemo projekte na sve one adrese stranih ulagača koji su se registrirali na učešće na SBF-u, ali samo ako oni izraze želju da im to pošaljemo. Drugi veliki izazov je bio kako pozvati strane investitore u BiH, odnosno kako mu predstaviti našu zemlju. Poznato je da je kapital velika "kukavica" i veliki je izazov da neko dođe u neku zemlju o kojoj ništa ne zna samo da je tamo bio veliki rat. U islamskom svijetu takvu zemlju gledaju kojoj bi udjelili neku sadaku, a vi ih trebate ubjediti da je BiH država u koju vrijedi ulagati u biznis. To je najveći izazov jer moramo još mnogo raditi da promjenimo naš imidž. To nije samo izazov za BiH, već za cijeli naš region. To je izazov i za Srbiju ili Hrvatsku, jer svi gledaju Balkan kao mjesto nestabilnosti. Zbog toga smo uz Al Jazeeru uspjeli animirati još nekoliko velikih medija koji "bombarduju" Bliski istok informacijama o BiH, posebno posljednjih nekoliko mjeseci. Imamo prostor s evropskom i arapskom Al Jazeerom.


Koliko se prijavilo potencionalnih stranih investitora za SBF-um?

- Do sada se prijavilo 200. To nije konačan broj jer još nemamo listu koja treba doći s turskim premijerom Erdoganom, ovo su samo pojedinci koji su se registrirali na učešće u SBF-u. Sada već imamo problem da li ćemo moći ugostiti sve potencionalne ulagače. Bosna i Hercegovina organizacijski nije spremna za ovako veliki broj ljudi. Nemamo velikih konferencijskih sala, gdje bi moglo stati 1000 ljudi, a mi već dolazimo na taj limit ne ubrajajući naše ljude koji će prisustvovati ovom skupu. Mi očekujemo, sa prijavljenim domaćim i stranim učesnicima i s delegacijama, oko 500-600 ljudi na forumu.

Nemamo projekata koliko Silajdžić može dogovoriti

U pripremi ovog skupa učestvuju i domaći političari. Ko su oni i šta konkretno rade u ovom poslu?

- Najveći doprinos u ovom poslu dao je predsjedavajući Predsjedništva BiH dr. Haris Silajdžić. On ima veoma veliku energiju tražeći strana ulaganja, jer mi nemamo spremljene projekte za ono što bi on mogao dogovoriti. Mnogo razgovara sa ljudima u islamskom svijetu vodi već desetak godina i ja sam se u to lično uvjerio, pošto sam živio u tim zemljama. Silajdžić je jedan ogroman potencijal koji može pomoći u ovom dijelu svijeta da investiraju u BiH. Međutim, nama nedostaje organizacija, pa je Silajdžić u ovome učestvovao od početka i dao je veliki doprinos. Veliki doprinos je dao i šef bh. ekonomske diplomacije Muhamed Ramadanović, veliki broj naših ambasadora i zbog toga će nam doći delegacije iz Indonezije, Pakistana, Saudijske Arabije, Emirata, Kuvajta, Katara, čak i Kine. Možemo reći da je ovo prilično dobro urađen bosanski projekat.


Da li vi želite da Sarajevo bude centar regiona, kada su u pitanju strana ulaganja?

- To nam je želja i prvo kome smo se obratili bio je predsjedavajući Vijeća ministara BiH Nikola Špirić. S njim smo obavili prvi razgovor i poslali smo mu pozivnicu da prisustvuje SBF-u i koliko znam odazvat će se ovom pozivu. Naša je zemlja da postavimo most između Sarajeva i jugoistočne Evrope, zemalja OCE ali i svijeta. Ovo je veliki projekat i tužno bi bilo da velike investicije idu u Crnu Goru, a preskaču BiH. Trebaju da idu u Crnu Goru, ali mi ćemo se potruditi da to ide preko Sarajeva. Mi ovdje imamo infrastrukturu imamo banku BBI koja je vlasništvo tih zemalja i ovo je naš pokušaj da pozicioniramo Sarajevo kao investment centar. Svi oni koji nemaju namjere prema ovom projektu, nemaju ni dobre namjere prema Sarajevu i BiH, a pogotovo nemaju zdravu logiku, jer nikome ne bi trebao biti problem oko investicije i ekonomske saradnje, jer to je u interesu svih građana i države.


Da li znači da će na SBF-u biti predstavljene samo Hrvatska i Slovenija, a šta je sa ostalim zemljama iz regiona?

- Naravno očekujemo državne delegacije iz Hrvatske i Slovenije. Bilo je riječi da forumu prisustvuje i delegacija Srbije i onda je došlo do političkih tenzija i odlučili smo da sačekamo iduću godinu i da Srbija prisustvuje ovom skupu. Mi smo im na početku organizacije ovog foruma uputili pismo ali nam se nisu odazvali. Nadamo se da će iduće godine pozitivno odgovoriti na naš poziv.

Makedonija je također bila zainteresovana, ali naš je plan bio da svake godine na SBF-u učestvuju po dvije zemlje iz regije sem BiH. Zato će ove godine prisustvovati Hrvatska i Slovenija. Makedonci imaju vrhunskog ambasadora u BiH i on je veoma bio zainteresovan za učešće, ali smo to zbog rečenih razloga ostavili za iduću godinu. Projekti iz Srbije, Makedonije i Crne Gore bit će predstavljeni ove godine, ali državno predstavljane ovih zemalja ostavili smo za drugi put.


Razgovarao: Rešad Dautefendić (Vijesti.ba)


Biznis.ba

Sad nisu rekli na cijoj strani 

Ako uzmemo u obzir predviđanja da će Europi do 2030 biti potrebno 90 % više električne energije nego sada  , savim je realno da BiH ukoliko pametno iskoristi svoje energetske potencijale  ( koji nisu malu ako se gledaju u odnosu na broj stanovnika) doživi brzi rast i postne po svim standardima normalna članica EU .

Ako ovome dodamo i činjenicu da nećemo morati uvoziti naftu( a možda nešto i izvezemo) ....  

Kakvo je pa sada ovo pitanje , pa zar nije opšte poznata stvar da je naš najznačajniji spoljni saveznik USA.

America we love you !( Znaš ono , brza kola , brze žene , dolari , florida ... svašta ima ta amerika , samo je malo daleko) 

``Hiljade ljudi na dženazi Almiru Bikoviću poginulom u Afganistanu``

Moje saucesce 

No,sta je ono `dzenaza`? jel to neki cin pre nego sto ode u avganistan ili kad se vrati 

Опште позната ствар.
1.момак отишао легално да својим сандуком замјени један амерички.
2.У Тузли постоји докторица која ради на КЦ и која врбује за одлазак у Авганистан или Ирак
   наравно да се бориш против американаца.Дуго сам размишљао али сам схватио да ја као
   хришћанин тамо могу само добити метак у леђа.Име докторице је ...............................
   Хајде да сачекам док се неки бошњак не јави са констатацијом да лажем.Напомињем
   бошњак.
   Разговарао сам са њоме лично јер сам јој оца пазио прије смрти и "служио" те на крају
   преко хоџе који је дошао максуз из Б.Петровца послао његово тијело у мјесто гдје је
   желио да буде покопан.Четник пазио на болесног муслимана,а ћерка се захвалила
   понудивши ми посао иако сам имао неких 2.000 мариола трошкова за лијекове,пелене и
   на крају за два дана лежања у болници пред смрт и мртвачници док га нису преузели.
   Трошкове превоза је платила ИЗ из Петровца.Мош мислит хипократове заклетве коју
   је докторица положила умјесто да ми рефундира средства која сам дао за њеног оца она
   је дошла тушнула стан и мени као знак захвалности понудила "посао".Јебем те животе
   шта све нема на овом свијету.Ал од мене халал био је добар човјек према моме дјетету.

O čemu ti?

Pa to da se boris za Amere il "protiv" ionako je potpuno svejedno. Dal ces da ubijes tamo nekog rednexa iz Arkanzasa ili cobana sa neke planine ionako nista ne menja. Sta ostaje, to su Ameri u Avganistanu koji rade lovu koju kasnije "ulazu" u Irak da malo prasti da bi mogli reci "nestabilno je sve to" pa da produze boravak na sledecih sto godina.
Inace, ne bi ta doktorica sedela u Tuzli 

Ljeto u prozoru hotela Ruža
 
Ako i ne bude zajutra
ptica leta na prozoru
bit' će leto,
ako mimoiđe kiša
drveće pod našim balkonom,
biti će kiša,
ako ne uneseš vatru
u moje zimne osame,
biće vatra;
pevaju na vodi dečaci,
glas mujezina ih prati,
deca se kroz vrt predevaju
kao crne igle šutnje,
kroz jezik koji te očekuje.

 
---------------
Ali gde se ne sudi po Koranu, tamo muhamedanac nerado ostaje. Neće evropsku pravicu, neće da mu brujanje zvona zaglušuje tanki i jasni glas mujezina, ne trpi da mu evropski žagor narušava orijentalski njegov dremež i tišinu, neće da se iz svoga skrovitog i dremljivog kutka preseli na trotoar - i on se listom seli, i uklanja se jednako, a i sam ne vidi kraja tome uklanjanju.
   Sa takvim se mislima i Ibiš-aga spremao da se seli. Nije rad bio, teško mu je bilo, ali je ipak morao, jer ga je nešto ipak gonilo. Dok je zadržavao druge - zadržavao, a posle, bogme, i sam stade pomišljati na seobu. "Kud svi, tud i goli Hasan", pa tako i on. Jednako se iseljavaju njegovi u Skoplje, u Veles, u Serez, u Solun, a oni najbogatiji što su, čak i u Stambol!
----------------
Ja nisam ovako, u nocima, bdijuc, zamišljao
ovu zimu. Duša se gradom spremala koracati
sama. Sad: nas je dvoje! Biva ovo blago
neko godišnje doba, ruka tek mehko drhturi
dok, kao starci, koracamo, toplinu nosec,
pomalo bivšu.
Otuda, možda i nešto jeze u glasu mujezina:
koliko da podsjeti nas: traje neimaština,
i mrtvo medu nas pada srce ptice koja nas
spaja. Ljubav? Zapravo to je samo staza,
kojom koracajuci, s pogledom što svijetli,
bližimo tek se putu na cijem kraju gori:
ljubav. Samo trpnjom obdareni znaju
tu tacku, taj u nebu ponor: kad put, i cilj
mu, bivaju jedno i isto. Koracajmo, koracajmo
zato dalje, drugo nenadana.