problematicni romi :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

Станари Врачара живе у страху од Цигана, полиција не реагује

Београд – У јануару 2014. наша комшница М. П. Шторх професорка Универзитета у пензији претрпела је усред дана озбиљан физички напад, испред своје куће и у хаустору своје зграде, у самом центру Београда, од стране групице разуларених малолетних Цигана пљачкаша, који су је уз претње и изнуђивање новца оборили и гурнули низ степенице покушавајући да је опљачкају.

Спасиле су је комшије. Обратила се полицији која је изразила разумевање али није ништа релевантно преузела. Готово истоветан случај десио се тих дана и њеној пријатељици на Црвеном Крсту, која је доживела исти напад, такође од групе малолетних Цигана. Сличан још драматичнији догађај се десио пре неколико месеци и њеној рођаки госпођи О. П. пензионисаној новинарки и уредници познатог женског недељника, од стране физички агресивне групе Циганки, наводно просјакиња, које су је притом и опљачкале. За жртве је такав напад због позних година могао бити и фаталан.

На наше изненађење сазнајемо да се такви криминални догађаји несметано одигравају и понављају широм града и приградских општина већ дуже време и да забрињавајуће континуираним и драматичним порастом учесталости попримају форму правила и неумитности. Због другачије расне и етничке припадности починилаца, ови злочини се третирају као политички и социјални, уместо као кривично правни проблем. На тај начин, кривична одговорност ове номадске туђинске мањине, добија политичку заштиту, на штету свих грађана који не припадају дотичној мањини. Награђивање уместо санкција подстиче пораст и усложњавање овог проблема.

Молимо за мало разумевања за следеће што ћемо рећи:

Сматрамо да велики део одговорности за ширење оваквог па и ширег насиља сноси Ваша канцеларија која својим политички усмереним деловањем и политички мотивисаним медијским притисцима подстиче и штити неограничено ширење и некажњивост извршилаца кривичних и криминалних дела ове мањинске популације, као и медијско заташкавање и застрашивање жртава.Ви и Ваша уважена канцеларија од које грађани очекују подршку, на жалост релативизујући узрочну одговорност и потискујући правну и моралну кривицу извршилаца циганских кривичних дела, које представљате као последицу угрожености и дискриминације, заправо чините огромну моралну, правну и материјалну штету грађанима већине у чијој сте служби и чијим новцем сте плаћени као њихов државни службеник.

Нетачним тврдњама да су грађани Србије и држава Србија на било који начин одговорни за стање и наводну угроженост баш те односно ромске популације и тиме заснованим инсистирањем на повећању специјално њихових ромских права, на рачун свих осталих грађана које оптужујете за њихов положај, Ви заправо вршите директно и индиректно дугорочно чак и ратно хушкање ове популације на националној основи. Оптужујући државу, друштво и грађане Србије да су на неки начин оштетили ову популацију ви релативизујете узрочно последични след и ограничавате га само на политички коректну меру.

Инсинуирајући да права циганске мањине не треба да зависе од њиховог порекла, односно наслеђа и имовинског стања, Ви истовремено њихову одговорност, односно ослобођеност исте, директно везујете за њихово порекло, као главни аргумент у корист њиховог ослобађања од сваке одговорности. То представља озбиљну контрадикцију насталу Вашом заслугом. На тај начин одвајате права од дужности, зависно од етничке припадности, што је у суштини нацистички образац мишљења и фашистички систем вредности.

Не узимајући у обзир Јужноазијско порекло ове етничке и номадске групе и најниже кастинско стање у којем је она и доспела између осталог и у наш простор, као и лоше егзистенцијалне навике и антисоцијалну традицију коју је са собом донела у наше крајеве, Ви конструишете злонамерне оптужујуће закључке по којима је наше друштво у старту криво за њихово кастинско индијско наслеђе, за њихов споља донети и наслеђени положај и као такво дужно да их обештети на рачун и на штету сопствених права и будућих генерација. Каузалном инверзијом, све случајеве реакције грађана на новонастало као и досадашње стање, свесно вадите из узрочно последичног контекста, како бисте те случајеве политички злоупотребили у циљу креирања институционалних услова за етничко мањинску повлашћеност, уместо правне одговорности.

У тим извештаченим и политички наметнутим квазиинституционалним условима, а под плаштом основних људских права, Ви конструишете вештачку друштвено политичку елиту од такозваних угрожених и то по искључиво етничком и расном кључу.

Тиме од бенигног ситног проблема стварате опасан системски и практично нерешив проблем. Под окриљем такозване реадмисије и имигрантске политике којим је обухваћен и свакојаки систем депортација у Србију, материјално обезбеђивање и егзистенцијално збрињавање, потенцијално неограничене инвазије оваквих категорија, представља се, и силом намеће, као обавезујућа дужност за домаће становништво. Та обавеза већине и повлашћеност мањине се поставља као основ буџетске политике нашег друштва и главна сврха одметнутог државног апарата.

Овај намет се назива инклузијом. На тај начин се нарушена етничка равнотежа и структура становништва временом доводи не само до инверзије мањинско већинског односа и асимилације, већ до гашења некада већинског идентитета па и истребљења нације поменуте већине. Овакав претпостављени резултат се упркос трагичности кроз транзициону политику посматра благонаклоно као подразумевајући транзициони циљ и као некакво будуће грађанско интернационално друштво, међутим у коме неће бити места за са таквог становишта непожељне и превазиђене људе и њихове вредности.

Предлажем да преузимањем сопствене одговорности дате пример како се узрочно последични след не може релативизовати и како се каузални односи не могу зависно од политичких могућности селективно разматрати нити вршити њихова инверзија .

Заправо, не узимајући у обзир интересе и права грађана, многоструко, како физички и материјално, тако и морално оштећених, насилним понашањем ове мањинске групације туђинске провенијенције, ви заступате у односу на већинско домаће становништво, својеврсну деструктивну дискриминацију, коју промовишете као позитивну и пожељну дискриминацију.

Политичком злоупотребом појма дискриминације, којом сте домицилном становништву ускратили чак и теоретску могућност да буде разматран као предмет дискриминације, давши циганској популацији апсолутни монопол над тим појмом (као да само Цигани и мањине могу бити дискриминисани било негативно било позитивно) у односу на већинске домаћине, ви сте директно одговорни за новонасталу неравнотежу и експлозивну напетост у односима између већинске нације и ове мањине.

На тај начин Ви дајете легитимитет свакој врсти штете, насиља и инвазивне потискујуће активности, које ће већински народ претрпети од стране ове мањине коју Ви и слични априори штитите. Својим несмотреним политички мотивисаним деловањем, Ви сте управо произвели новонастало стање експлозивне напетости и неравнотеже између ове мањине и већине, односно стање које још и штитите, називајући га равноправношћу, а не допуштајући му да се врати у стање равнотеже, тј. у оно претходно стање, које некритички и самовољно инкриминишете.

Претходно стање је било стање етничке равнотеже, мира и друштвене коегзистенције између већине и ове групе, а које сте својим политичким деловањем озбиљно нарушили. Смер свога политичког деловања искључиво против колективних и индивидуалних интереса већинске популације Србије а у корист ове мањине Ви више мање вешто кријете иза уопштавајућег паравана – у виду спречавања дискриминације жена и/или болесних грађана.

Сваки грађанин има неотуђиво право на свој колективни национални идентитет којим чини узрочно последични и временско просторни континуитет свог постојања. Молимо Вас да тај континуитет Србије не нарушавате ни формално ни суштински без обзира на сву привидну, неискрену и вештачку коректност и подобност политичких изговора и диктата који Вам се намећу. Молимо Вас да се комплетно дистанцирате од корумпираних политичких испостава међународне Сорошеве мреже која је најдубље компромитована личном политичком историјом и нескривеном фашистичком прошлошћу горепоменутог политичког и финансијског ментора.

Политичка и медијска манипулација колико год деловала неухватљиво уствари је једноставна за анализу. Њен главни ослонац и пројектор на наше ментално платно зове се етикеција.

Сви облици заташкивања злочина и притискања и застрашивања жртава врши се првенствено етикецијом. Етикеција формира и оптужбу и казну али само за жртву етикеције. Све остало је формалност. Међутим та формалност је неумољива и углавном има само две димензије. То су селективна каузалност и каузална инверзија. Селективна каузалност, као и узрочмо последична инверзија којом се правдају овакве репресивне мере не допушта никакве ни најмање критике. Свака критика или анализа па чак и једноставна интерпретација суштине дешавања се код њих политички не мери ни делима, ни истинитошћу, доследношћу или каузалношћу, већ искључиво речима односно говором који политичари третирају као емоцију, односно као мржњу. Они су сами себи једини критеријум. Све што је изван домета људскоправашких политичара, они представљају само као речи или говор, а све што њима не одговара то се назива мржњом.

Значи и најдубља и најсложенија и најиситинитија критичка и стручна анализа се по њима може етикецијом представити искључиво као мржња и као говор без икаквог семантичког садржаја. С друге стране бесконачне бесмислене, неповезане и извештачене формалистичке фразе, којима политичари правдају и промовишу своју самовољу, себичност, незнање и насиље, не подлеже истим критеријумима, па се не назива говором мржње, чак ни онда када користи најгрубље етикеције неистомишљеника и противника. Из тога видимо да управо сами политичари тзв.глобалистичке или сличне оријентације посматрају целокупни свет који је изван њихових планова и повластица, само као мржњу, што је уствари само њихова сопствена пројекција и сосптвени одраз на површини свих догађаја које узрокују.

У нади да ћете помоћи својим грађанима које представљате да поново нађу равнотежу која је тренутно нетрагом изгубљена
с поштовањем и уз срдачан поздрав

Група станара улице Десанке Максимовић из Београда.

преузето са