problematicni romi :: Buvljak ~ Opsta blebetanja ~ Svastara

trebalo bi da se otvor jedna univerzalna u vezi Roma narodski receno Cigana
evo jedan tekst malo poveci ko nece da ga cita neka ga preskoci

(Бело) прање историје Цигана

Члан 174 Кривичног Законика Републике Србије

Ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства, казниће се новчаном казном или затвором до годину дана.

Члан 176 Кривичног Законика Републике Србије

Неће се казнити за дело из чл. 173. до 175. овог законика учинилац ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у извршавању службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштите оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања или ако докаже истинитост свог тврђења или да је имао основаног разлога да поверује у истинитост онога што је износио или проносио.

Леукореја, познатија јос и као ‘бело прање’, је појава сирастог исцедка из вагине.Најчешћи узрочник белог прања је Trihomonas vaginalis. Првенствено се преноси сексуалним путем.Код жене почиње у виду јаког свраба на полном органу,па се самим тим појављује и исцедак који јако заудара.1

1. Историја Цигана

Прапостојбина Цигана?Цигани представљају етничку групу распрострањену од Авганистана преко Блиског Истока и целе територије Европе све до Ирске.2 У питању је врло хетегорена етничка група, о чијем пореклу готово да постоји концензус у литератури.Наиме, Цигани припадају индо-европској групи народа а потичу из области Индије које се данас називају Пенџаб и Раџастан.2,3

Тешко је једнозначно одредити локацију јер суи у оквиру Индије накнадне миграције народа биле честа појава па се пра-преци Цигана мозда висе не налазе на изворним локацијама. Интересантно је да сами Цигани у свом колективном сећању и предању не чувају ама баш никакав траг који би могао указивати на порекло односно прапостојбину.4 Прве спекулације о индијском пореклу настале су пре око 200 година на основу анализе циганског језика.5

У последње време расположивост генетских метода мапирања миграција народа пружа нове увиде и у порекло и миграторне путеве Цигана.Наиме, на основу присуства једног посебног типа глаукома пронађеног код Цигана, изгледа да су они блиско повезани са народом Јат који насељава северозападни део Индије и делове Пакистана.6

Постоје међутим и друге студије које их пак повезују са народом Домба 7, али и другим народима који више-мање насељавају поменута подручја.8,9,10

Њихово класно порекло представља контроверзу и предмет је многих дебата. Ма како невероватно звучало, неки аутори сугеришу да су Цигани некада били припадници војне касте, а данас ове теорије налазе упориште и у чињеници да Цигани све друге народе зову Гађо, што дословце значи “не-војник”.

Други пак сматрају да је реч о најнижој касти ослобођеној ропства у време турбулентног средњег века, када су неочекивану слободу искористили да емигрирају из Индије на запад.

Када су дошли?

Лингвистичка анализа не само да помаже у идентификовању циганске прапостојбине, већ омогућава и постављање доње границе датума њихове миграције. Наиме, цигански језик има само два рода, а ова промена у групи Индо-Аријевских језика десила се око године 1000. па је готово сигурно да Цигани прапостојбнину нису напустили до тог тренутка. Постоје лингвисти мишљења и да су они мигрирали чак након године 1400. 11

Генетика такође указује на то да су родоначелници ове етничке групе мигрирали пре 32-40 генерација, док су се битна бочна гранања десила пре 16-25 генерација.12 Готово да нема сумње да су Цигани мигрирали из своје прапостојбине Индије пре између 500-1000 година. Постоје писани трагови присуства народа сличног Циганима на острвима Крит и Крф у 14. веку, а на Крфу је чак изгледа постојао и феуд назван Feudum Acinganorum. 13,14 Име “Цигани” је очигледно, уз модификације, изведено је из имена које су им највероватније прво дали Грци као јеретицима јер у преводу грчко атхиганоизнаци јеретик(више о томе у даљем тексту). Постоји и друга хипотеза, јер атхиганоина Грчком, поред јеретик знаци и “онај кога не треба додиривати”, недодирљив,што подупире раније изнету теорију о Циганима као члановима најниже касте у њиховој прапостојбини.

Зашто су дошли?

Околности и разлози Циганске миграције нису сасвим јасни. Постоји теорија да је миграција Цигана изазвана освајањима Индије од стране Султана Махмуда Газнавија 1000-1030. године, након чега су се Цигани као делови поражене војне силе Северне Индије преместили на територију Византије.15 У персијској Књизи Краљева (‘Shahnameh Ferdowsi’), сам Газнави пише да је током освајања Индије добио на поклон 10.000 музичара и забављача са члановима њихових породица. Шта се са њима десило након Газнавијеве смрти није познато али постоје идеје да је ова група мигрирала на Запад и да заправо представља претке данашњих Цигана.

Други пак сматрају да су миграције Цигана изазване Монголским освајањима током 13.века.16

Где су дошли?

Након првобитног насељавања на територију Византије Цигани се се у наредним немирним вековима расељавали даље по Европи, углавном због нестабилности изазваних ратовима Византије са Турцима Селџуцима.У 14.веку Цигани су стигли на Балкан, све до територије данашње Ческе (Бохемиа), у 15. веку освајају Немачку, Француску, Италију, Шпанију и Португал, а у 16. веку Русију, Данску, Шкотску и Шведску.17Током 20. века накнадне миграције довеле су до расељавања ина територије Северне и Јужне Америке као и Аустралије.

Колико има Цигана?

Због живота на маргинама друштва и већ традиционалне опструкције свих покушаја увођења у правни поредак, а самим тим и пописивања тешко је рећи колико данас има Цигана на свету. Процене се крећу од свега 2.5 милиона2 преко 8-10 милиона12 па све до више од 12 милиона припадника.18

2. Цигани или Роми?

Данас је већ помало и досадна свеприсутна дебата о томе како се заправо Цигани зову. Инсистирање на неписаним а ипак често наметаним правилима “политичке коректности” нарочито популарне у последње време захтева да се Цигани заправо зову Роми а да је назив Цигани у суштини пежоративан. Пре анализе оваквог става неопходно је навести како остали Европски народи зову Цигане.

Увећем делу Европе Цигани су познати као“Цигани“ (француски: Tsigane („Циган“); албански: Cigan („Циган“), Maxhup („Маџуп“), Gabel („Габел“); македонски: Цигани; бугарски: Цигани („Цигани“); чешки: Cikáni („Цикани“); холандски и немачки: Zigeuner („Цигојнер“); дански: Sigøjner („Сигејнер“); литвански: Čigonai („Чигонаи“); руски: Цыгане („Цигање“); мађарски: Cigány („Цигањ“); грчки: Τσιγγάνοι („Циганои“); италијански: Zingari („Цингари“); румунски: ţigani („Цигани“); српски: Цигани; пољски: Cyganie („Цигание“); португалски: Cigano („Цигано“); шпански: Gitano („Хитано“) и турски: Çingene („Чингене“)). УИрануихзовуکولی („Каули“), у ИндијиLambani („Ламбани“), Lambadi („Ламбади“), илиRabari („Рабари“).У енглеском се за Роме користи назив „Gypsy“, за који се сматра да је изведен од имена“Египат-Egypt“, због некадашњег веровања да су Роми били староседеоци Египта.1

И сами Цигани, према сазнањима аутора овог текста који лично познаје на десетине Цигана, а насупрот неким онлајн изворима 2, себе називају Цигани а не Роми. Ром за Циганском заправо значи човек.Одакле уопште идеја да се Цигани зову Ромима? 1971. године “представници” Цигана састали су се у Лондону на тзв. “светском конгресу” и одлучили да желе да се од тада зову Роми.

Није јасно како је уопште функционисаотакав представнички систем и то у Лондону у етничкој групи која често нема ни личне карте, ни представнике у месној заједници, као ни кога су, и како, заправо представљали ти “представници”, нити како су изабрани и у чије име су се састали,како су Цигани са српских, румунских и турских брда заправо на њему уопште партиципирали као ни коих је обавестио да се више не зову Цигани. Конгрес је финансирала, ни мање ни више него Индијска влада и Светски Савет Цркава. Све у свему ову одлуку је ипак признала ЕУ и Савет Европе.19

Интересантно је да је име Цигани, односно изворно Атсингани (Атсинганои) изгледа позајмљено од једне секте која је престала да постоји у 11. веку. Наиме, забележено је да је Света Атанасија око године 800.негде на данашњој тромеђи Бугарске, Грчке и Турске, односно територији Тракије, поделила храну странцима који су се звали Атсинганои.3 Писани трагови њиховог присуства постоје све до 1054. Године а име Атсинганои се односило на лутајуће приповедаче, трбухоговорнике и мађионичаре.3 Са доласком етничке групе коју данас називамо Цигани, због сличности са ишчезлом сектом околни народи су им наденули исто име.

Јасно је, дакле, да се у термину Цигани не садржи ништа ни више ни мање од онога што су Цигани кроз векове својим чињењем и/или нечињењем сами изазвали у колективним перцепцијама народа са којима су долазили у додир. То властито имени на шта друго не асоцира, и ништа друго не значи до њихово властито име.

Ранко Гузина и Надежда Гаће би требало да имају више разлога да траже промену властитог имена. То властито име односно његова конотација је чиста рефлексија њихових дела и/или недела, неодвојиви део њиховог колективног Ми, дакле део идентитета, те као такав уколико је заиста пежоративан он је пежоративан са разлогом јер у његовој вредносној конотацији нема ничег наметнутог споља. Заправо пристајање на необјашњиву промену имена читавог народа без икаквог ваљаног разлога није ништа друго него омогућавање прибављања новог колективног идентитета, бекство од своје сопствене прошлости, дакле себе самог. То је обично јефтино прање сопствене историје, прање слично оном у коме су одбегли нацисти после другог светског рата узимали нова имена, личне карте и пасоше и отпочињали нове животе.То је један покушај масовне преваре свих нас достојан сваког презира и гађења.

Да несрећа буде већа, ново име које његови политички промотери покушавају да наметну је већ заузето.Нажалост, српски језик није погодан да покаже дубину конфузије која се овим изазива.Узећемо зато за пример енглеску верзију новог имена Цигана – Романи пеопле. Проблем је што се на енглеском Румунија зове Романиа, па за сваког неупућеног постоји ризик да помисли да је Румунија земља Цигана (Romania-Romanipeople) а да су Румуни заправо Цигани. Избезумљени Румуни код којих је, да конфузија буде још већа, заступљеност популације Цигана знатна (званично преко 620 хиљада, незванично и до два милиона, односно бар 3.3% популације) већ су започели институционалан отпор коришћењу збуњујућег назива Роми тако што су 2011. у Одбору за људска права и једнакост шанси Румунског парламента одобрили потребу назива Цигани.19

Одлуку је верификовао и Румунски сенат, уз противљење невладиних организација (бар оних које не припадају Румунској влади). Тадашњи председник Басеску наравно није потписао такав закон и тема је стављена ад акта, бар до прве следеће прилике. Румуни тренутно улажу изузетан напор доказујући да нису Цигани, а неретко се могу наћи упоредне анализе, упутства, објашњења и појашњења ових разлика.20

3. Типични проблем везани за присуство Цигана

Стопа криминалитета.Нема сумње да је присуство Цигана повезано са повишеном стопом криминалитета кроз векове, и да је ниво фрустрације њиховим присуством утолико већи уколико је већи њихов бројчани удео у друштву.

Интерпретацијом разлога за овакво стање цемо се позабавити мало касније, за сада ћемо изложити само факте а вама препустити да о њима просудите и на основу њих пресудите. Уз извесне ограде у смислу да је можда вероватноћа хватања починилаца криминалних дела у Циганској популацији већа јер су они готово стално осумњичени, Золтан Баранy21 даје следеће податке: Једна трећина свих ухваћених криминалаца у Бугарској 1992. године били су Цигани, Цигани су починили 37% свих криминалних аката у Бугарској 1994. године, преко 50% одраслих Цигана има досијее у Ческој републици а у неким градовима Чешке Цигани поцине 3 од 4 криминална акта.

У главном граду Мађарске, Будимпешти, Цигани почине 80% свих провалних крађа и 95% џепарења.У Бугарској 18% Цигана јавно признаје да краде јер држава не води бригу о њима а 33% изјављује да је “крађа опростив грех у ситуацији када треба да храниш своју децу”. Притом изгледа да није важно да ли и онај од кога краду има децу, као ни да ли он као жртва крађе може своју да храни. Безочно.

Очајни градоначелник источно словачког града Јаровнице је, немоћан да стане на пут насилним крађама почињеним од стране Цигана, резигнирано саветовао грађанима да “остају код куће након сумрака”. У неколико екстремних случајева Цигани су нападали и полицајце.

Даље, у Бугарској, 88% групних силовања почињених 1994.године је почињено од стране Цигана, као и 8 од 9 убистава и пљачки, и 15 од 16 провалних крађа. У Мађарској је преко 50% криминалних аката Цигана праћено и насиљем. 1992. године раскринкан је ланац проституције у Бугарској у коме су макрои Цигани злоупотребљавали младе Бугарке старости 12-14 године, након вишеструких силовања и батинања. Оваквих примера има безброј.

То су непобитни факти 21 које никакви међународни спонзори, никакви мастер-планови наднационалног капитала, никакав лажни алтруизам и наметнути концепти “политичке коректности” не могу да оспоре.Оно што, међутим, могу је да покушају да промене интерпретацију разлога за овакво стање.

Омиљена теза “идеолога грађанских права”, позитивне дискриминације мањина и заговорника даљих покушаја мењања непромењивог је да је популација Цигана одвајкада држана на маргинама друштва, да нису имали једнаке шансе за партиципацију у друштвеним дешавањима укључујући школовање, да су услед изолације развили сопствену под-културу а услед немаштине деградирали свој колективни морал ради пуког преживљавања.

Да ли је баш тако?

Заговорници ових теорија морају да одговор на читав низ веома непријатних питања пре него што успеју да своје хипотезе наметну као прихваћене теорије. Као прво, није ли 500-1000 година дуга заједничка историја Цигана и читавог низа европских народа сасвим довољан период да се се Цигани асимилују и у биолошком али пре свега у културном смислу? Римском царству мање је требало да трајно измени варварска племена и цивилизује их до нивоа данас најразвијенијих народа Европе.

Треба имати у виду и да се ради о староседелачким народима који припадају различитим групама народа, Словенским, Германским и Романским, да су кроз историју имали често врло различите приступе овом питању, али да и поред свега ниједан од њих никада није успео да до краја социјализује и интергрише Цигане.

Да ли је могуће да се исти проблем независно истовремено репликује на много локација у различитим околностима а да се истовремено тврди да је проблем последица самих околности а не посумња да су заправо разлози за проблем иманентни део природе самих Цигана?

Они су вечито остајали у сивој зони на маргинама друштва, више самоизоловани него изоловани, и до дан данас представљају предмет дебата. Цигански проблем није “проблем”, већ чистокрвни проблем прве класе. Можда је поређење са Јеврејима најадекватније. Јевреји, којих има на свету око 13-14 милиона,24 дакле врло слично броју Цигана, представљају изузетно конзервативну али и хетерогену заједницу (Сефарди и Ашкенази).

И поред изолације и гајења сопствене под-културе, Јевреји су изнедрили неке од највећих умова човечанства, на пример Ајнштајна и Спинозу. Они озбиљно партиципирају у функционисању друштва иако су били итекако не само држани на маргинама друштва, већ и жртве озбиљних геноцидних покушаја.

Отпор инклузији. Идејни творци пројекта “декада Рома”22 који је осмишљен као први корак интеграције Цигана у друштво као да нису свесни постојања сличних пројеката у историји Шпаније, Норвешке и Аустро-Угарске,23 где су мере чак биле праћене и озбиљним државим притисцима али су ипак све одреда завршиле као дебакл политике инклузије.

Једини могући закључак након вишевековних неуспешних покушаја интеграција Цигана је да циганско друштво не жели да се интегрише.Чак и када бисмо поверовали да колективитет Цигана декларативно жели да се интегрише као што нас убеђују њихови репрезенти, остао би закључак да је Циганско друштво у озбиљном колективном егодистоном 25 стању у коме је понашање и друштвено деловање у несагласју са декларисаним циљем.

Оно је пацијент који не жели да се лечи. Имамо ли ми право да га лечимо на силу? Можда је скорашња статистика из Црне Горе најбољи показатељ одбијања циганске заједнице да се интегрише, чак и тамо где држава покушава од најранијег детињства да им обезбеди једнаке шансе.

Проценат Цигана у Црној Гори је 3.3%. Иако представљају младу популацију због изузетно високе стопе наталитета, само је 1% црногорских ђака у основној школи циганске националности. Другим речима најмање 2 од 3 циганска детета не иде у, иначе бесплатну, школу а притом је проценат неписмености код Цигана 76%.26 Ста још држава треба да уради? Да уз принуду образује Цигане?Или да размотри и друге инструменте борбе против анти-социјалних елемената природе ове етничке групе као целине.

Ово наравно искључује појединце из популације Цигана који јасно показују жељу да се интегришу и којима треба омогућити идентична права као и осталим грађанима. Закључци се односе на цигански колективитет.

Пропагандне активности у име и за рачун Цигана данас спроводи велики “филантроп” Џорџ Сорош кроз Фонд за Отворено Друштво . 27 Аутор овог текста иначе има озбиљне начелне резерве уопште према омогућавању приватних инвеститора великог калибра да се несметано и без контроле баве оним што представљају као свој “хуманитарни рад”, јер се може основано сумњати да је у питању неки облик тајног колатералног спровођења личних идеолошких или финансијских пројеката истих тих инвеститора.

Наравно, ту контролу може да врши само суверена држава али не и она која је изгубила неке атрибуте државности као нпр. Србија. Овакви инвеститотри се заправо баве најсуптилнијом корупцијом, јер окупљају и унајмљују читаве армије “стручњака” различитих профила, социолога, историчара, психолога, који за њих, а због цркавице коју добијају у виду понеког студијског боравка или стипендије, спроводе идеолошко утемељење њихових планова и психолошку припрему јавног мнења за одушевљено прихватање циљева тих инвеститора као сопствених.

Запитајте се како би изгледала дефиниција “политичке коректности” пре само 20 година а како данас? Ко ју је уопште дефинисао? Зашто?У чије име? Ми, као постепено скуване жабе, свакога дана слушамо једне те исте мантре о грађанским правима и слободама, једнакости и алтруизму, а за све то време продавци магле који нам то сервирају пуне своје банковне рачуне и пребацују елементе националних суверенита на више инстанце које имају под чврстом контролом. То више није национални проблем Србије, већ много шири проблемчитавог низа земаља.

Стопа наталитета.Стопа наталитета Цигана је благо речено забрињавајућа. Нажалост, подаци из већине европских земаља нису доступни али расположиви подаци звуче депресивно. Негативно вредносно конотирање високе стопе наталитета Цигана извршено је у овом тексту из угла потребе за одржавањем статуса qуо.

На пример, пројекције показују да це до 2050., дакле за нешто више од 30 година, удео Цигана у популацији Мађарске бити 20%, а удео у укупно расположивој радној снази 40%.34 Незванични подаци указују да у Бугарској и Румунији удео Цигана заправо износи и преко 10% а у Мађарској и Словачкој тек несто ниже.34

Подаци за Србију нису познати али засигурно нису далеко од традиционално сличне слике по овом питању у односу на поменуте земље. Локални представници Цигана у Братислави и Софији су недавно изјавили да ће до 2050. године Цигани представљати већину у ова два града.34

Током еволуције жива бића су развила две различите стратегије размножавања.Назовимо их начас стратегијом квантитета и стратегијом квалитета. По првој, заступљенијој стратегији, коју рецимо масовно користе бактерије и остали микроорганизми, еволутивно нижа бића али и неки кичмењаци, рецимо водоземци, рибе и понеки сисари и птице, нпр. зечеви и дивље свиње, релативно мало пажње се посвећује оспособљавању бројног подмладка за преживљавање, подмладак релативно брзо полно сазрева, има висок морталитет али га увек компензује бројношћу а као ултимативни циљ егзистенције се поставља само даље размножавање.

Не постоји планирање, не постоји интерни механизам контроле броја чланова популације, већ је он искључиво последица равнотеже, дакле наметнут споља као принуда. Ресурси се троше немилице и неплански, не постоје вредности осим елементарних, живи се од данас до сутра а главни приоритет је јести и размножавати се што више.

Еколошки ефекти оваквог приступа су поражавајући по животну средину.У тој стратегији оспособљавање, нешто што би се могло схватити као аналогно социјализацији у људском друштву, је релативно оскудно а већина инструмената преживљавања преноси се генетски. Питање је шта у оваквој стратегији уопште значи појам култура јер се све своди на елементарну, инстинктивну биологију.

Друга стратегија подразумева стварање малог броја потомака који се озбиљно обучавају и дуже остају са родитељима, а код којих инструменти преживљавања укључују и знање пренето обуком. Много више пажње се посвећује свакој појединачној јединки, али је зато подмладак бројчано оскудан.

Представнике ове школе преживљавања налазимо код многих виших сисара, нпр. слонова, китова, гепарда, тигрова и бар једног броја људи. Којој од ове две стратегије је сличнија стратегија размножавања Цигана аутор оставља читаоцима да процене сами.

Одсуство еколошке свести.Однос Цигана према животној средини је катастрофаналан, и то не само генерално већ и према најближој средини у којој свакодневно проводе време. За доказивање те тезе није потребна озбиљна научна анализа, довољно је прошетати се неком од београдских циган-мала.

Можда је Индустријска зона Крњача добар пример. 2007-2008. године тамо су насељени Цигани пребачени ко зна одакле, највероватније са локације Белвил. Данас се тамо, одмах иза штампарије Политике на Панчевачком путу, могу видети травњаци насути шутом, затрпани пластичном амбалажом, смрдљиве баре животињских и људских фекалија, ђубре из домаћинстава остављено на околним парцелама и незаобилазне кесе које лете свуда унаоколо.

Остаци старих аутомобила, мрља од моторног уља и осталог токсичног отпада су свуда унаоколо. Куће подигнуте непосредно уз пут, тако да понекад и наткровљују сам пут, свезе асфалтиране улице оштећене и раскопане да би се још понека дивља кућа од картона снабдела неплаћеном водом од комшије.

Деца, све једно другом до увета, прљава и оскудно обучена играју се и “социјализују” у тој средини.Углавном “раде” испред Правног факултета, просећи, перући шофер-шајбне и иритирајући градјане.Ситуација у другим циган-малама није боља, скоро се у Камендину (Земун поље) појавила шуга27.

Циган-мале су извори заразе, криминала и мноштва деце која се аутоматски трансферишу на социјалну помоћ, дакле на терет свих пореских обвезника.У исто време бела куга коси Србе добрим делом подстакнута немаштином која не оставља довољно ресурса за подизање потомства у духу стратегије квалитета.

Неиспуњавање социјалних обавеза.Ако друштво посматрамо као производ друштвеног уговора, који смо сви ми прећутно склопили да бисмо кроз структурна својства друштва више из њега добили у односу на оно сто смо уложили, онда можемо са правом да закључимо да огроман број Цигана не испуњава своје обавезе из друштвеног уговора. Наиме, као приоритетна обавеза из друштвеног уговора намеће се плаћање пореза.Читаво друштво почива на тој обавези, и без ње не мозе да постоји.

Цигани не само да у највећем броју не плаћају порез, већ не плаћају ни комуналије, воду, струју, превоз а да несрећа буде већа ми смо се на то готово и навикли. Хабитуирали. Само још неки од нас имају критичку свест довољно развијену да те модалитете понашања сматрају као трајно и апсолутно неприхватљиве и да их као такве осудјују. Цигани се, као и сви други грађани, ни мање ни више, морају милом или силом одмах и без одлагања увести у правни поредак наше земље. Све друго само изазива гнев лојалних грађана који се, како нас то историја учи, може преко ноћи прелити на улице и у једном масовном линчу произвести много драматичније последице по саме Цигане.

Боље спречити, него лечити. До које мере теоријско дезавуисање иде може да покаже и скорашњи рад објављен у “Пешчанику”28 на тему дискриминације Цигана, у коме секао дискриматорске активности Бугарске ВМРО партије наводи инсистирање те партије да се Циганима наметне “обавеза плаћања пореза, струје, грејања, итд”.

Замислите само тај ‘терор’ да се некоме наметне да плати оно што је потрошио. Изгледа да сви ми треба да радимо уместо Цигана и да и омогућимо да једу, пију, станују, греју се и неконтролисано размножавају на наш рачун само зато што су Цигани. Идеја да Цигани као мањина уцењују већину својим мањинским статусом није нова, њу је изнео недавно и проф. др. Огниан Сапарев са Пловдивског Универзитета у Бугарској, узрокујући бурне дебате.29

Током друштвеног развоја људско друштво је испитивало многе моделе сопственог уређења, практично и теоријски.Тако рецимо имамо Политеју, друштво у коме већина влада у корист свих.Имамо и Демократију у којој већина влада у своју сопствену користи, и Олигархију где мањина влада у своју корист. Али за друштво какво сада покушавају да нам наметну, у коме би већина владала у корист мањине аутор овог текста јасније чуо, и та идеја вероватно представља једну од најпарадоксалнијих теоријских перверзија која тешко да це проћи тест времена.

Девастирајући ефекат натуризам и привреду.Јесте ли се некад прошетали Улицом Кнеза Михајла у летње предвечерје? Аутор овог текста небројено је пута прошао том улицом и сведочио врло непријатним сценама у којима Циганке са 2-3 детета вуку, дословце и буквално, стране туристе не би ли добили неки евро. Странци, видно згађени, обично пристану да дају тражено само да би се истргли из руку поменутих Циганки.Да несрећа буде већа сличне сцене нису ограничене само на најужи центар града, већ су и раскрснице, кафићи, улични пролази, сви потенцијална места непожељних сусрета са организованим и веома агресивним просјацима.

Сцене су више него непријатне али оно што је још више забрињавајуће је какав оне стратешки ефекат остављају на општу слику коју исти ти странци носе са собом кући. Да ли це се икад вратити? Да ли ће препоручити Србију као дестинацију некоме? Да ли Србија, која немаизлаз на море и релативно тешко привлачи стране туристе, може себи да дозволи да неко систематски растерује оне ретке који се одлуче да код нас дођу?

Аутор овог текста чак је присуствовао и сценама у којима се поменути просјаци агресивно опиру полицији која их је склањала са улица уз физичку принуду. Када се на ту слику дода визуелна слика картон-насеља уз путеве којим путују туристи, прљавштина и ђубре око њих, јасно је да Србија као земља шаље јако лош сигнал потенцијалним туристима. Као илустрацију колико је туризам важан аутор ће навести само једно поређење: укупан приход Хрватске од туризма је 5-7 милијарди долара годишње а укупан извоз пшенице и кукуруза из Србије мање од 1 милијарде.30

Девастирајући ефекат на привреду такође је очигледан и своди се на неколико кључних елемената. Прво, Цигани узурпирају индустријске зоне, заузимају земљиште иначе предвиђено за привредне активности а услед небриге власти на “привременим” локацијама опстају деценијама.

Друго, њихово присуство директно подиже трошкове пословања јер намеће сталну потребу за екстремним обезбеђењем, и електронским и људским, што је за мала предузећа у оснивању понекад погубно и немогуће. Треће, стални притисак ситних крадја на средства за производњу смањује радни век, тако да би амортизација истих у предузећима у непосредној близини циганских насеобина требало да се врши по другим стопама.

На крају, цене закупа у непосредној близини циганских насеобина иду у бесцење па је угрожено и рентијерство.Све што је написано у овом поглављу последица је личних и директних, теренских искустава аутора у индустријској зони ‘Крњача’ и не представља кабинетску анализу и чисту теорију, већ проблеме уочене у личној пракси. Аутор може са сигурношћу да тврди да је непосредна близина Цигана и криминал који са њим долази директно довео до личног губитка бар два производна погона, ненадокнадиве опреме и 5-10 радних места.
Изазивање опште опасности.

Члан 279 Кривичног Законика Републике Србије:

(1) Ко уништи, оштети, измени, учини неупотребљивим или уклони јавни уређај за воду, канализацију, топлоту, гас, електричну или другу енергију или уређаје система јавног саобраћаја и веза, односно делове тих уређаја, казниће се затвором од три месеца до пет година.

(2) Ако је делом из става 1. овог члана проузрокован поремећај у животу грађана или у функционисању привреде, односно јавног саобраћаја, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

Да ли сте икада чули да је неки припадник циганске заједнице одговарао за ова дела?Чему служи овај закон ако се не спроводи?Колико још телефонских и струјних каблова треба да буде украдено, елемената железничких рампи, делова саобраћајне сигнализације, шахтова, свега сто у себи има гвожђа, челика, прохрома, алуминијума, бакра, затим струје, воде и грејања. Држава једноставно амнестира Цигане од одговорности не само за овај, него за читав низ кривичних дела а нема мандат од народа за то. Неке од детаљних прегледа наведених проблема лако је пронаћи.35,36,37

Спољнополитичка штета. Последњих дана стижу озбиљне претње да би се безвизни режим ЕУ са Србијом могао укинути због огромног притиска азиланата из Србије, углавном Цигана и Шиптара.38 Тако би иронија била потпуна, јер су нам прво кроз репатријацију вратили буљуке Цигана, а онда нас изолују због присуства истих тих Цигана које су нам вратили! Поставља се питање зашто се западне демократије не позабаве својим процедурама третмана азиланата, зашто их не учине мање атрактивнима и самим тим демотивишу лажне азиланте које Србија нема механизме да спречи.

4. Методолошки осврт на статистички детерминизам и генерализацију
Противници идеја о постојању озбиљног генералног проблема Цигана имају неколико омиљених антитеза у арсеналу.Прва је да је кривица индивидуална, да се том чињеницом онемогућава свако колективистичко схватање кривице, да је етикетирање читаве заједнице заправо нацизам у рукавицама и неприхватљива пракса.Друга је да је инклузија могућа и релативно лака.

Антитеза да је кривица индивидуална, иако је тачна пер се, заправо је спиновање и софизам јер теза није ни била да кривица није индивидуална. Теза је била да се читав низ негативних појава мозе састатистичком законитошћу приписати популацији Цигана.

Теза даље уопште није била да се кроз овакво приписивање ико од њих индивидуално позива на одговорност због било чега што би личило на колективну кривицу.Даље, као што већина стручњака у области друштвених наука не зна, детерминизам није само привилегија природних закона. Оно на шта заправо полустручњак мисли када каже “детерминизам” је детерминистички детерминизам механицистичког типа, али детерминизам мозе бити и статистички.

И статистички закони су закони, и то не само у области друштвених наука. У природним наукама, чим квантни феномени дођу до изражаја, закони природе постају статистички. Даља расправа на ову тему превазилази замишљене оквире овог текста, али суштина је да уочене правилности и њихово редовно понављање даје право за извлачење генералних, индуктивних и синтетичких закључака на начин како је то и урађено (прочитати чувену Хјумову Анализу узрочности).

Сама чињеница да је за време нацизма сличним генерализацијама правдан Холоцауст не значи баш ништа, јер нити је овде реч о нацизму, нити о Јеврејима, нити је проблем који је изложен ирационалан већ напротив базиран на вредносно неутралној статистици и ништа више, нити сам нацизам има монопол на све елементе своје идеологије, нити их појединачно и изоловано може компромитовати само његово постојање.

У питању је јефтина замена теза. Генерализација је легитиман инструмент научника, заправо у основи су сви научни закони индуктивни и као такви несавршени, а ако се ти принципи успешно примењују у природним наукама не постоји ниједан разлог зашто се не би применили у сфери друштвеног.

5. Питања и одговори

На основу свега изложеног аутор је у овом поглављу поставио нека питања везано за горе поменуте проблеме са популацијом Цигана и понудио одговоре, уз адекватна образложења.

Да ли је Цигане уопште могуће интегрисати? Не. Неуспешни историјски покушаји висе држава током неколико векова јасно показују да је овај пројекат осуђен на пропаст. Овај пројекат је пропао и у много лакшим околностима, уз богатије државе које ипак нису успеле. Како очекивати да Србија са тако ограниченим ресурсима данас успешно реализује оно што искрено не желе у већини ни припадници већинског народа ни заједнице Цигана?

Да ли Србија има ресурсе које је спремна да употреби за постизање овог циља? Не. Србија је данас дубоко погођена унутрашњим неравнотежама и има друге приоритете пре свега везане за наталитет и биолошки опстанак српског народа, реформу школства и реиндустријализацију земље. Србија мора да се спреми за оштру тржишну утакмицу међу народима у 21.веку, базирану на економији знања и нема снаге ни обавезе да на себи носи било коју друштвену групу са полупаразитским атрибутима.

Да ли држава треба да плаћа дечији додатак Циганским породицама? Да, али само за прво дете, у склопу политике “једног детета” која се мора наметнути Циганима.

Да ли држава има право да одузме држављанство? Да, држава себи мора да остави право да одузме држављанство без обзира да ли грађанин поседује алтернативно. Наиме свако ко не поштује законе државе, није лојалан грађанин и не доприноси њеном развоју је персона нон грата.

Као што се држављанство може доделити за посебне заслуге, тако мора да се може и одузети.Иако ова мера не би била усвојена само због овог проблема, овим механизмом би се држава Србија могла решити једног дела Цигана доказане нелојалности и антидржавног деловања.

У питају је једноставна промена правне регулативе. Као пример може се навести пракса ни мање ни више него Сједињених Држава где су механизми одузимања држављанства јасни и транспарентни.41 Апсолутно је ствар државе које ће и када критеријуме за тако нешто применити.

Да ли држава има право да евентуално изврши репатријацију Цигана у Индију? Да. Овде бисмо морали да озбиљније анализирамо случајеве насилне репатријације које је спроводила Француска под Саркозијем 2010 године. По “репатријацијом” се подразумевало враћање Цигана у “земље порекла”.39

Француска је масовно вратила Цигане у Бугарску и Румунију. Међутим, изгледа да Француске власти не знају историју, јер “земља порекла” Цигана није ни Бугарска ни Румунија, вец Индија. Сетимо се начас спонзорства Индије Светском конгресу Цигана из 1971.године у Лондону. Индија је овим спонзорством признала и прихватила индијско порекло Цигана.

Не постоји ниједан разлог зашто се ова мера не би спровела од стране Србије и овај народ, који објективно није нашао срећу на свом хиљадугодишњем путовању по свету, вратио у своју постојбину уз најлепше зеље и поздраве. Сама идеја масовне сеобе иако делује политички некоректно, уопште није редак случај у новијој историји.
nastavak u sledecem postu